Ратови у Перси?ском заливу
|
|---|
|
Ирачко-ирански рат
22. септембар
1980
-
Техеран
Ирачко-ирански рат
, познат и као
Први рат у Перси?ском заливу
и
Први заливски рат
, био ?е оружани сукоб изме?у
Ирака
и
Ирана
ко?и ?е во?ен од
22. септембра
1980
. до
20. августа
1988
. године. Рату ?е претходио низ територи?алних спорова изме?у Ирана и Ирака, мотивисаних ирачком теж?ом да заузме нафтом богату покра?ину
Хузестан
(Арабистан
) са арапским становништвом и источну обалу ри?еке
Шат ел Араб
, као и спор о лидерству ме?у зем?ама у
Перси?ском заливу
. Иранско-ирачки рат био пос?ед?и велики сукоб у оквиру
Хладног рата
и ?едан од на?дужих оружаних сукоба 20. ви?ека.
[10]
[11]
У Ирану се 1979. године одвила
Исламска револуци?а
под водством
а?атолаха
Рухолаха Хомеини?а
, Страху?у?и од шире?а револуци?е
и на Ирак, гд?е ?е ве?ина становништва, као и Ирану, била
шиитски
муслимани
, ирачки предс?едник
Садам Хусеин
отпочео ?е припреме за рат. У то ври?еме Ирак ?е имао подршку
САД
,
СССР
и ве?ине арапских држава, док се Иран налазио у ме?ународно? изолаци?и.
Без об?аве рата, Ирак ?е 22. септембра 1980. године напао Иран. Ирачка во?ска ни?е усп?ела остварити знача?не успи?ехе и до ?уна 1982. била ?е прот?ерана са свих иранских територи?а ко?е ?е претходно заузела. Ус?ед?ела иранска инвази?а на Ирак ни?е била усп?ешна. Од 1982. до 1988. рат ?е имао углавном позициони карактер. Године 1988. Ирак ?е током низа
операци?а
Тавакална ала Алах
ослободио територи?е ко?е ?е окупирао Иран и усп?ешни развио офанзиву дубоко у територи?у Ирана. Под при?ет?ом во?не катастрофе, Хомеини ?е исте године пристао на примир?е ко?е ?е предложио Ирак, чиме ?е окончан сукоб.
Током рата, об?е стране су користиле
хеми?ско оруж?е
,
у рату су учествовала
д?еца-во?ници
,
а Иран ?е практиковао тактику ?живих таласа”. Током ?рата градова” Иран и Ирак су вршили ракетне нападе,
што ?е изазвало више од 20 хи?ада цивилних жртава. Ирачко-ирански рат изазвао ?е знача?ну економску штету об?ема државама и одредио ?е св?етски поредак на
Блиском истоку
.
У Ирану за сукоб се користе називи ?наметнути рат” (
перс.
??? ???????
) или ?света одбрана” (
перс.
???? ?????
). У Ираку се користи назив ?Садамова Кадиси?а” (
арап.
?????? ????
) према
бици код Кадиси?е
против
Сасанида
током арапског осва?а?а
Перси?е
.
[15]
Шат ел Араб
, спорна територи?а изме?у Ирака и Ирана
?ош од
Османско-перси?ских ратова
у
16-ом
и
17. веку
,
Иран
(до
1935
. године ?
Перси?а
) и
Османли?е
су се борили за контролу над Ираком (тадаш?а
Месопотами?а
) првенствено због контроле над воденим путевима
Шат ел Араба
ко?и су били витални за поморске трговачке руте и излаз на
Перси?ски залив
. Коначно, границе изме?у две зем?е су утвр?ене примир?ем из 1639. године и остале су непроме?ене све до
20. века
. Са откри?ем
нафте
почетком 20. века, ова? поморски пут доби?а на знача?у како за Иран тако и за Ирак, пошто ?е Шат ел Араб био главна рута извоза нафте из обе заливске зем?е. Да би се спречили потенци?ални сукоби, Иран и Ирак потписали су
1937
. године споразум ко?им су границе поново ?асно дефинисане, а исте године су обе државе постале потписнице
Садабадског уговора
, ко?и ?е у суштини био пакт о ненапада?у изме?у
Турске
,
Ирака
,
Ирана
и
Авганистана
, чиме су односи две зем?е додатно о?ачани.
Уговор из 1937. године дефинисао ?е границу изме?у Ирака и Ирана дуж тока реке где ?е на?нижи ниво исте у току суше (на источно? страни Шат ел Араба) са изузетком градова
Абадан
и
Корамшар
где ?е граница ишла дуж тзв.
телвега
, области на?ниже елеваци?е ко?у Шат ел Араб достиже у свом току. Овакав уговор ?е де факто дао Ираку контролу над на?ве?им делом воденог тока, и Ирански бродови су морали да пла?а?у пловну таксу за кориш?е?е истог.
1955
. године обе наци?е су потписале
Багдадски пакт
, ме?утим
државни удар
у Ираку 1958. године довео ?е на власт националистичку владу ко?а ?е, додуше на кратак период, иступила из пакта. Ирачки лидер генерал
Абд Ал-Карим Касим
из?авио ?е
18. децембра
1959
. године : ?Ми не желимо да се освр?емо на истори?у арапских племена у Ал-Ахуазу и
Мохамареху
(арапски називи за иранску провинци?у
Хузестан
и град
Корамшар
). Османли?е су доделиле Мохамарех, ко?и ?е био део Ирачке територи?е, Ирану." Ирачко незадово?ство због чи?енице да Иран контролише нафтом богату провинци?у Хузестан (ко?у су Ирачани ?ош и називали Арабистан што на
перси?ском
угрубо значи ?Арапска зем?а"), као и због чи?енице да ту провинци?у наста?у?е углавном становништво ко?е говори арапским ?езиком, ни?е било само реторичко. Ирак ?е поступно почео да подржава сецесионистички покрет у Хузестану, и у исто време ?е лобирао за сво? ци? на ме?ународном плану. На низу састанака
Арапске лиге
Ирачани су покушавали да нагласе проблеме сво?их територи?алних претензи?а ка Хузестану, додуше без неког великог успеха.
Ирак ?е показивао све ве?е незадово?ство и све ма?е же?е за испу?ава?ем потписаних уговора и пактова са Ираном, поготову након доласка на власт соци?алистичке Ба'ат парти?е
1968
. године (ко?а ?е дошла на власт државним ударом), и након смрти египатског председника
Гамала Абдела Насера
1970. године, ко?и ?е важио за на?ве?ег арапског лидера, услед чега ?е Ирак, сада ве? под потпуном контролом Садама Хусеина, постао самопрокламован ?лидер арапског света", пренаглашава?у?и проблем сво?их односа са Ираном око Шат ел Араба, као проблем ?целог арапског света".
У исто време средином
1960?их
година, ирански шах Реза Пахлави ?е покренуо велике реформе иранске во?ске. Захва?у?у?и огромним средствима доби?еним од нафтне индустри?е, али и добрим политичким везама са западом, пре свега САД и
УК
Пахлави ?е могао да у врло кратком року уложи рекордне суме новца, и иранску во?ску наоружа огромним количинама врло савременог наоружа?а. Овакво бесомучно троше?е новца на во?ску и наоружава?е изазвало ?е ?ош ве?е тензи?е, и Иран, сада као локална во?на сила, почео ?е да гледа на сво?е односе са Ираком са другачи?ег нивоа.
У априлу 1969. године Иран ?е прогласио уговор из 1937. застарелим и прекинуо ?е са пла?а?ем таксе Ираку за кориш?е?е водених путева. Шах ?е навео као главне аргументе да готово увек речна граница иде уз талвег, као и да ве?ину пловила ко?а саобра?а?у дуж Шат ел Араба чине ирански танкери, те ?е сходно томе уговор из 1937. неправедан према Ирану. Ирак ?е запретио ратом у случа?у да ирански бродови покуша?у да користе пловне путеве без пла?а?а таксе, али кад ?е 24. априла 1969. први ирански брод слободно запловио Шат ел Арабом уз прат?у бродова Иранске Ратне Морнарице, Ирак ? као во?но неупоредиво слаби?а зем?а од Ирана- ни?е урадио ништа.
Иранско наоружава?е и одбацива?е уговора из 1937. означило ?е почетак акутних тензи?а изме?у две зем?е; исте 1969. године Садам Хусеин из?авио ?е : ?Ирачки сукоб са Ираном везан ?е за Хузестан, ко?и ?е Ирачко тло, а ко?и ?е анексиран од стране Ирана за време стране владавине."
Убрзо после тога ирачке радио и ТВ станице почеле су са емитова?ем програма на територи?и ?Арабистана" у коме су отворено позивали арапско па чак и
белу?ко
становништво Хузестана на побуну против шахове владавине. Телевизи?ске станице из
Басре
почеле су да приказу?у ирански Хузестан као део ирачке територи?е и део нове провинци?е под именом ?Насири?а" (??????), а за иранске градове су кориштена иск?учиво арапска имена.
1971
. године односи изме?у Ирака и Ирана су прекинути након што ?е Иран анексирао острва Абу Муса, Ве?и и Ма?и Тунб након повла?еча Британаца са ?их. Ова острва, ко?а се налазе унутар Перси?ског залива и чува?у
Ормуски пролаз
, виталан за поморски саобра?а? из и у залив, нису била насе?ена и сем стратешке, нису имала никакву другу вредност. Користе?и во?ну надмо?, Иран ?е сва три острва прогласио сво?ом територи?ом, и одмах распоредио во?не снаге на ?их; иако ?е новооснована држава
УАЕ
тако?е прогласила ова три острва сво?ом територи?ом, иранска во?на надмо? зауставила ?е сваку потенци?алну акци?у УАЕ и Ирака у правцу ослоба?а?а ових територи?а од иранског присуства. Као освету због претензи?а на Хузестан и ?еговог присва?а?а, те подршке УАЕ, Иран ?е започео активно да подржава
Курдске националисте
у ?ихово? борби против ирачке власти. Иранци су наоружавали и обучавали
Курде
да?у?и им чак на кориш?е?е базе и болнице на иранско? територи?и. Овакво ста?е резултирало ?е великим тензи?ама ко?е су
марта
1974
. године ескалирале у низ пограничних сукоба изме?у ирачке и иранске во?ске ко?и су потра?али целу годину до марта 1975, када ?е Ирак покренуо офанзиву у току ко?е ?е први пут отворено прешао на територи?у Ирана. Без обзира на употребу тенкова, и чи?еницу да су Ирачани напали на више места дуж границе са Ираном, убрзо су одби?ени од стране много ве?е и модерни?е иранске во?ске, ко?а ?е у том тренутку била пета по величини во?ска света. Поготову се истакла улога модерног и великог иранског ратног ваздухопловства ко?е ?е било сачи?ено од тада на?модерни?их америчких ловаца
F-4 фантом
и
F-5 Та?гер
.
Ирачко руководство ?е, схвативши да не може да се носи са иранском во?ном снагом, затражило примир?е ко?е ?е потписано у Алжиру 6. марта 1975. године. У току периода од 13. ?уна до 26. децембра исте године постигнут ?е низ билатералних споразума ко?има ?е остварено примир?е изме?у две зем?е. Алжирским споразумом договорено ?е да Ирак уступи Ирану Шат ел Араб дуж целог телвега, у замену за нормализаци?у односа и прекид иранске помо?и курдским побу?еницима. Алжирски споразум ?е дожив?ен од стране ирачке ?авности као пониже?е; ме?утим споразум ?е значио тренутни прекид иранске и америчке помо?и курдским борцима, што ?е омогу?ило брзу победу ирачких снага у кампа?и за ко?у се тврди да ?е однела животе преко 20 000 Курда.
Односи изме?у две зем?е накратко су се поправили у току 1978. године када су ирански агенти у Ираку открили да се спрема државни удар финансиран од стране Сов?етског Савеза са намером да се са власти збаци Садам Хусеин. Иранци су ове информаци?е проследили Хусеину ко?и ?е у знак одмазде погубио велики бро? генерала и чланова владе ко?и су били део завере. У знак захвалности према Ирану, Хусеин ?е протерао из Ирака
а?атолаха
Рухолаха Хомеиниа
, шиитског религи?ског во?у ко?и ?е био главни заговорник борбе против шаха и уво?е?а исламске републике, а ко?и ?е живео у азилу у Ираку од протерива?а из Ирана 1964. године. Упркос свему овоме, Садам Хусеин и ирачка елита сматрали су Алжирски споразум као тренутно примир?е, никако као коначно реше?е ирачко-иранског спора, и поучени негативним искуством из пограничног конфликта 1975. године, почели су обимне реформе и наоружава?е во?ске, чека?у?и одговара?у?у прилику да разреше пита?е Шат ел Араба.
Односи након Исламске Револуци?е
[
уреди
|
уреди извор
]
Упркос тензи?ама изме?у две зем?е и ирачким претензи?ама на Шат ел Араб и Хузестан, ирачка влада ?е испрва поздравила Исламску Револуци?у у Ирану. Свргава?е шаха са власти ?е изме?у осталог, био ?едан од ци?ева ирачке власти, па су Ирачани поздравили револуци?у и ?ен анти-ро?алистички став. Ме?утим, готово одмах по повратку у Иран,
фебруара
1979. године а?атолах Хомеини ?е позвао ирачки народ на исламску револуци?у. Власти у Техерану и Багдаду биле су, и без ве? компликованих односа две зем?е, директно супротстав?ене у смислу политичке идеологи?е ? и док ?е Садамова Ба'ат парти?а била соци?алистичка, са изразито секуларним карактером, новооснована Исламска Република ?е била теократска, и религи?а ?е одре?ивала сваки аспекат политике ? ук?учу?у?и и спо?аш?е односе. Сходно томе, убрзан пораст тензи?а ?е био готово неизбежан. Упркос свему наведеном, Садам Хусеин ?е у ?авном говору 17. ?ула 1979. године поздравио иранску револуци?у и позвао на иранско-ирачко при?ате?ство засновано на политици немеша?а у унутраш?а пита?а. Тек када ?е и након ове из?аве, а?атолах Хомеини наставио да позива народ Ирака, а поготову шиите, на свргава?е Ба'ат парти?е са власти, нова иранска влада ?е схва?ена у Багдаду као директна прет?а.
Садамов примарни ци? ?е био оно што су Ирачани називали ?исправ?а?е неправде Алжирског споразума", односно вра?а?е комплетног Шат ел Араба под ирачку контролу и окупаци?а нафтом богате иранске пограничне покра?ине Хузестан. Садамов дугогодиш?и ци? ?е био да Ирак замени Египат на месту лидера арапског света, али и да оствари потпуну контролу над
Перси?ским заливом
што би Ирак учинило регионалном економском суперсилом.
Пониже?е Алжирског споразума из 1975. године ?е био ?едан од главних мотивационих фактора за ирачко руководство; у период након во?ног и политичког пораза од Ирана Садам Хусеин ?е започео реформу во?ске; користе?и новац од нафте, уве?ао ?е за 5 година ирачку во?ну мо? двоструко. Проце?у?е се да ?е у години пре почетка рата (1979-1980) Ирак зарадио од нафте око 33 мили?арде $. Ве?ина тог новца ?е потрошена на во?не али и цивилне инфраструктурне про?екте; у периоду пре самих ратних операци?а из Сов?етског Савеза и Француске су испоручене Ираку огромне количине разноврсног наоружа?а. Ирачко руководство ?е изме?у осталог посматрало из прве руке како се некада мо?на иранска арми?а ко?а их ?е поразила у конфликту 1974-75. распада под притиском санкци?а и револуционарних чистки; и у томе су видели прилику да матери?ализу?у сво?е аспираци?е ка територи?алном шире?у.
Ме?у многим факторима била ?е и чи?еница да ?е популаци?а иранског Хузестана махом сачи?ена од етничких Арапа, те ?е Садам могао у случа?у инвази?е да се представи као ?арапски ослободилац" ко?и ?е дошао да ослободи сво?е сународнике од ?иранске опреси?е". Многе заливске зем?е, пре свега
Сауди?ска Араби?а
,
Кува?т
и УАЕ ко?е су га?иле нескривено непри?ате?ство према соци?алистичком Ираку, подржавале су Садама у иде?и о нападу на Иран; првенствено се плаше?и шире?а Исламске Револуци?е унутар сво?их граница, али и у же?и да се оконча вишедецени?ски утица? Ирана као на?мо?ни?е државе перси?ског залива. Многи утица?ни Иранци ко?и су се нашли у
егзилу
у Ираку након Исламске револуци?е, наговарали су Садама на инвази?у, уверава?у?и га да ?е хаос у коме се Иран нашао након свргава?а шаха довести до брзог пада младе Исламске Републике.
Пораз у пограничном сукобу са Ираном 1975. године оставио ?е ?ак утисак на ирачке власти. Иранска во?на мо?, ко?а ?е остварена новцем од нафте била ?е драстично ве?а од ирачке. У периоду од
1965
. до 1975. године иранска во?ска ?е опрем?ена на?савремени?им наоружа?ем махом америчке производ?е. На?ве?и утисак ?е на Ирачане ме?утим оставило иранско ратно ваздухопловство. Ирански авиони однели су суштинску победу над ирачком во?ском у току марта 1975. године, а ирачко ратно ваздухопловство, наоружано стари?им авионима британске и сов?етске производ?е, додатно ослаб?ено политичким чисткама (ко?е су у периоду од 1973. до 1978. однеле животе бар 60 официра ирачког ратног ваздухопловства а неколико стотина ?е ухапшено и протерано из зем?е) ни?е могло да уради апсолутно ништа што би онемогу?ило тоталну иранску доминаци?у над небом. Неповере?е ко?е ?е ирачки режим традиционално га?ио према ваздухопловству било су велика препрека за разво? истог. Тек 1971. године потписан ?е економско-во?ни споразум назван ,,20 година при?ате?ства" са Сов?етским Савезом ко?и ?е обухватао велику модернизаци?у во?них снага. Први модерни сов?етски авиони ко?и су стигли у Ирак били су авиони
МиГ-21М и МФ
у ?есен 1973. године а наручени су и авиони
Су-20
као замена за стари?е авионе
Су-7БМК
ко?и су чинили кичму ловачко бомбардерске ави?аци?е Ирака . Испоруке су ме?утим текле споро ? неповере?е у кадрове ратног ваздухопловства и страх од потенци?алне револуци?е, као и бесомучне чистке официрског кадра допринеле су свеопшто? незаинтересованости за ова? род во?ске од стране власти. Тек након 1975. године и понижава?у?ег пораза од Ирана, озби?но се приступило модернизаци?и свих родова во?ске а посебно ратног ваздухопловства. Тако ?е 1975. године наручено 12 авиона
Ту-22Б
и 2 авиона Ту-22У. Управо у том периоду након 1975. године Ирачани су показали во?у да набаве ве?е количине модерног наоружа?а, па су наручени авиони МиГ-21бис,
МиГ-23МС и МФ
и ловци-бомбардери
Су-22
. Са друге стране, Сов?етски Савез ни?е био сигуран у режим у Багдаду и гледао га ?е са великим подозре?ем, па ?е савремена техника а посебно ваздухопловна, испоручивана са великим оклева?ем. Ово ?е натерало Ирачане да потраже алтернативу сов?етском наоружа?у и тако ?е постигнут договор са
Француском
о куповини вишенаменских авиона
Мираж Ф1
кра?ем 1977. године. Изме?у осталог 1976. године испоручени су први авиони МиГ-23 и први авиони Су-20 а следе?е године и авиони МиГ-21бис и МиГ-21УМ.
Пред сам рат, Сов?ети су, узнемирени прет?ом
Исламске револуци?е
испоручили Ираку тада врло модерне авионе
МиГ-25
средином 1979. године и ловце-бомбардере МиГ-23БН. До почетка рата у ?есен 1980. године, ирачко ратно ваздухопловство имало ?е око 350 млазних авиона и то 14 бомбардера Ту-22М и Ту-22У; око 50 авиона МиГ-23МС, МФ и УБ, око 120 авиона МиГ-21ПФМ, М, МФ, бис, У и УМ, око 90 авиона Су-17 и Су-22, око 40 авиона МиГ-25ПД и РБ те око 30 авиона Мираж Ф1. Ово ?е довело ирачко ваздухопловство у позици?у да по први пут у сво?о? истори?и може да се мери са ваздухопловством свог ве?ег суседа.
Са друге стране оклопне снаге Ирака су увек биле ве?е или у на?ма?у руку из?едначене са иранским оклопним снагама. Тако ?е рецимо, у периоду до почетка сукоба са Ираном 1975. године Ирак ве? имао преко 600 тенкова
Т-55
, да би почетком исте 1975. из СССР стигло првих 100 тенкова
Т-62
. Након Алжирског споразума кренуло ?е драстично наоружава?е од стране Багдада; до почетка рата испоручено ?е ?ош 600 тенкова Т-62 а пред сам почетак рата око 100 тенкова
Т-72
. До самог рата, ирачке оклопне снаге бро?але су око 2000 тенкова и око 1000 оклопних возила ? скоро двоструко више него што ?е на располага?у имао Иран.
Ирачани су наменили тенковима главну улогу у сво?о? ратно? доктрини; изме?у осталог готово цео Ирак (као и иранска покра?ина
Хузестан
) ?е пусти?ска зараван сем североисточног дела уз границу са Ираном, па ?е тле погодно за тенковско ратова?е; ?ихове обавешта?не припреме за рат биле су ?ако дета?не и били су упознати са тренутним ста?ем у иранско? во?сци; знали су да ?е целокупна област Шат ел Араба врло ?едноставна за форсира?е па су од Сов?етског Савеза набавили одговара?у?у опрему за прелазак река. Тако?е ирачки обавешта?ци су знали да ?е због Исламске револуци?е иранска во?ска у расулу и да ?е погранични град
Корамшар
, ко?и су пре револуци?е чувале две целе дивизи?е у месецима пре рата био бра?ен са свега пар бата?она лоше опрем?ене иранске во?ске. У целом ре?ону
Шат ел Араба
налазило се свега пар иранских тенковских ?единица величине чете. Због тога ?е изненадни тенковски продор у ирански Хузестан пра?ен пешади?ом изабран као главна тактика ирачког напада у месецима пре рата.
У септембру
1980
. године Ирак ?е, одговара?у?и на низ окрша?а у граничном подруч?у, извршио инвази?у на нафтом богату иранску покра?ину
Хузестан
.
До кра?а тог месеца Ирак ?е прекршио споразум из
1975
. и преузео контролу над целим подруч?ем делте
Шат ел Араб
. Обе зем?е су почеле с нападима из ваздуха.
Иранска револуци?а
?е ?ануара
1979
. године с власти свргла шаха
Резу Пахлави?а
, ког ?е подржавао Запад, и устоличила радикални
шиитски
исламски
режим
а?атолаха
Хомеини?а
.
А?атолах ?е желео да прошири сво?у идеологи?у и на друге зем?е
Блиског истока
, ук?учу?у?и и Ирак, где ?е влада?у?а
сунитска
елита дуже време обуздавала непокорну шиитску ве?ину. Талас подршке за а?атолаха Хомеини?а проширио се ме?у ирачким шиитима, узроку?у?и отпор властима, па чак и покуша? атентата на потпредседника владе Тарика Азиза.
Миш?е?а о узроцима ирачке инвази?е на Иран се разлику?у. Неки држе да ?е разлог био устанак Шиита, други да ?е ци? био одбрана Блиског истока од шире?а Хомеини?еве идеологи?е, док тре?и наводе Садамову же?у за влаш?у.
Упркос антиционизму исламског режима а?атолаха Хомеини?а,
Израел
?е подржао Иран.
Током 1970-их Ирак ?е покушао да наговори
Француску
да му прода
нуклеарни реактор
сличан оним ко?и су кориш?ени у француском програму за разво? оруж?а. Француска ?е то одбила, али ?е пристала да прода делове и помогне у изград?и експерименталног реактора Осирак у нуклеарном центру Тува?та недалеко од
Багдада
.
Израел ?е утврдио да Ирак разви?а нуклеарно оруж?е. Страху?у?и да би Ирак у буду?ности могао да нападне Израел, преми?ер
Менахем Бегин
?е послао неколико ратних авиона типа
F-16
, ко?и су за само неколико секунди реактор претворили у рушевине. Израелска во?ска ?е тада саопштила да ?е нападом
?нуклеарни дух Багдада вра?ен назад у боцу“
.
Израелски напад ?е дочекан с осудом, чак и од стране
С?еди?ених Држава
, традиционалног израелског савезника.
Зна се да ?е Ирак од
1983
. користио бо?ни отров
иперит
, а од
1985
. и нервни бо?ни отров
табун
против иранске пешади?е и слабо обучених доброво?аца. Табун их ?е уби?ао у врло кратком времену.
Године
1988
. Ирак ?е
хеми?ско оруж?е
употребио против
Курда
на северу зем?е (
операци?а Анфал
). Неке курдске
герилске
?единице придружиле су се иранско? офанзиви. Дана
16. марта
1988
. Ирак ?е на курдски град Халаб?у бацио бомбе пу?ене бо?ним отровима иперит,
сарин
и табун. Проце?у?е се се да ?е погинуло од 3.200 до 5.000 цивила, док су многи преживели били суочени с дуготра?ним здравственим проблемима.
Хеми?ско оруж?е
?е кориш?ено и током ирачке офанзиве под називом Анфал, седмомесечне офанзиве у ко?о? ?е кориш?ена тактика спа?ене зем?е и у ко?о? ?е уби?ено или нестало изме?у 50.000 и 100.000 Курда. Тада ?е уништено и на стотине села.
Савет безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а
донео ?е резолуци?у ко?ом ?е осу?ено кориш?е?е хеми?ског оруж?а. Но, С?еди?ене Државе и друге владе западног света у завршним фазама рата почеле су да пружа?у во?ну и политичку подршку Багдаду.
Запад ?е страховао од шире?а радикалног
исламизма
ко?и ?е пропагирао а?атолах Хомеини, па ?е хтео да спречи победу Ирана. Године
1982
. С?еди?ене Државе су уклониле Ирак с пописа држава ко?е подржава?у
тероризам
. Две године након тога успостав?ени су дипломатски односи, ко?и су били прекинути ?ош од
Арапско-израелског рата
(
1967
). Главни ирачки достав?ач оруж?а био ?е ?егов дугогодиш?и савезник,
СССР
.
Неколико западних држава, ук?учу?у?и
У?еди?ено Кра?евство
, Француску и С?еди?ене Државе, пота?но ?е продавало оруж?е и во?ну опрему Ираку, а Американци су са
Садамовим
режимом сара?ивали и на обавешта?ном плану. Скандал ?
Иранге?т
“, ко?им ?е откривено да су С?еди?ене Државе та?но продавале оруж?е Ирану, покушава?у?и испословати ослоба?а?е америчких талаца из зароб?еништва у
Либану
, изазвао ?е несугласице изме?у Вашингтона и Багдада.
У завршним фазама рата Иран и Ирак су сво?е во?не снаге усмерили на нападе на
нафтне
танкере у
Перси?ском заливу
покушава?у?и тако да онемогу?е ?едно друго да остваре приход од извоза нафте.
Амерички, британски и француски ратни бродови били су упу?ени у Залив, где ?е неколико
кува?тских
танкера пловило под америчком заставом и во?ном прат?ом како би се спречило да их нападне Иран.
Током ?
танкерског рата
“ амерички ратни бродови су
1988
. године уништили више иранских нафтних платформи и чак оборили ирански путнички авион с 290 цивила. Власти у Вашингтону су тврдиле да се то десило ?грешком“.
Иранци спроводе зароб?ене ирачке во?нике
Прекид ватре ступио ?е на снагу месец дана касни?е, 20. августа, а у то подруч?е су упу?ене мировне снаге Организаци?е у?еди?ених наци?а.
Рат ни?е битни?е променио границу изме?у две државе, али цена осмогодиш?ег ратова?а у ?удским жртвама и последицама по привреду ?е била огромна и за Ирак и за Иран. Проце?у?е се да ?е погинуло 400.000 до милион ?уди, а да их ?е ра?ено чак 750.000. Тела погинулих су откривана све донедавно.
Економска цена рата ?е, према некима, за сваку зем?у износила више од 400 мили?арди
долара
. У та? износ су ук?учени трошкови разара?а и процена о изгуб?еном приходу због отежане производ?е и извоза нафте.
|
|---|
|
| 1940-е
| |
|---|
| 1950-е
| |
|---|
| 1960-е
| |
|---|
| 1970-е
| |
|---|
| 1980-е
| |
|---|
| 1990-е
| |
|---|
| Замрзнути сукоби
| |
|---|
| Спо?на политика
| |
|---|
| Идеологи?е
| |
|---|
| Организаци?е
| |
|---|
| Пропаганда
| |
|---|
| Трке
| |
|---|
| Види ?ош
| |
|---|
|