Енглеска

Уреди везе
Координате : 53° 08′ С; 1° 23′ З  /  53.13° С; 1.38° З  / 53.13; -1.38
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Енглеска
England    ( енглески )
Химна:  Боже, чува? кра?а
( енгл. God Save the King )
Положај Енглеске
Главни град   и на?ве?и Лондон
51° 30′ N 0° 7′ W  /  51.500° С; 0.117° З  / 51.500; -0.117
Службени ?език енглески
Владавина
Облик државе уставна монархи?а
 ?  Монарх Чарлс III
Истори?а
Оснива?е ‍
 ? У?еди?е?е 12. ?ул 927.
 ?  Уни?а са Шкотском 1. ма? 1707.
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 132.932 km 2
Становништво ‍
 ?  2022 . Раст 57.106.398 [1]
 ?  густина 438 ст./km 2
Економи?а
БДП / ПКМ ? 2022.
 ? укупно 1,940 блн. ￡
 ? по становнику 33.976 ￡ [2]
Валута стерлинг фунта (￡)
 ? код валуте GBP
Остале информаци?е
Временска зона UTC   +0 ( WET )
UTC +1 ( WEST )
Интернет домен ‍ .uk ‍
Позивни бро? +44

Енглеска ( енгл. England ) на?ве?а ?е конститутивна држава У?еди?еног Кра?евства . Обухвата централни и ?ужни део острва Велика Британи?а . Простире се на површини од 130.395 km 2 изме?у Шкотске на северу, Велса на западу, Ирског мора на северозападу и Келтског мора на ?угозападу. Од континенталног дела Европе , ком се на кра??ем ?угоистоку приближила на 32 km, одво?ена ?е на истоку Северним морем и каналом Ламаншем . Са остатком Европе, Енглеска ?е повезана подводним тунелом ко?и иде испод Ламанша. Енглеско? поред територи?е на главном острву припада ?ош око стоти?ак ма?их острва углавном уз обалу, од ко?их су површином на?ве?а острво Ва?т и архипелаг Сили .

Ре?ефом Енглеске у ?ужним и централним деловима доминира?у побр?а и низи?е, док нешто вишим северним деловима доминира?у Пенинске планине . Према резултатима пописа из 2011 . у Енглеско? живи нешто преко 53 милиона становника што чини 84% целокупне популаци?е У?еди?еног Кра?евства. На?ве?а концентраци?а становништва ?е око главног града Лондона ко?и ?е у?едно и престоница У?еди?еног Кра?евства. Лондон ?е главним градом Енглеске постао давне 1066 . године када ?е престоница измештена из Винчестера .

Име државе потиче од германског племена Англи ко?и су за?едно са другим германским племенима населили британска острва током 5. и 6. века . Иако трагови насе?а сежу ?ош у камено доба, прва у?еди?ена енглеска држава формирана ?е у 10. веку а ?ен утица? и мо? нагло су порасли за веме Великих географских откри?а у 15. веку . Индустри?ска револуци?а ко?а ?е захватила Енглеску током 18. века у потпуности ?е изменила Енглеску, а доцни?е и светску привредну и политичку сцену.

Порекло имена [ уреди | уреди извор ]

На?стари?а веза ка модерном топониму Енглеска веже се за Тацитову Германи?у из 1. века у ко?о? су описана сва германска племена ко?а су насе?авала подруч?е северно од граница Римског царства . Иако се латински термин Anglii ко?и се поми?е у делу ни?е односио директно на географско подруч?е данаш?е Енглеске, ве? на германско племе Англи ко?и су у Тацитово време насе?авали подруч?е полуострва Ангелн у Килском заливу Балтичког мора у на?ужо? ?е вези са савременом топони?ом Енглеске. [3] Англи су током 5. и 6. века напустили сво?у прадомовину и за?едно са другим германским народима ( Саси , Фризи , ?ити ) населили се на ?ужном делу острва Велике Британи?е. Ме?утим прилично ?е не?асно порекло и самог имена племена Англи и претпостав?а се да ?е оно у вези са обликом полуострва на ком су живели у прадомовини ко?е ?е угласто или ангуларно ( лат. angularibus ). [4] Оста?е не?асно зашто ?е име ?едног од на?ма?их (и по популаци?и и по знача?у) германских племена ко?а су населили Британи?у послужило као основа за садаш?и назив зем?е. Веру?е се да су стари?и досе?еници Брити све германске придошлице називали ?единственим именом Англо-Саси а да се временом изгубио други део именице и задржао се само термин Англи односно Англи?а. [5] Важно помена ?е и да су Саси ко?и су доминирали подруч?ем данаш?е Шкотске , територи?у данаш?е Енглеске означавали именом Сасун ( гел. Sasunn ). [6]

Садаш?е име вероватно потиче од староенглеске именице Englaland ко?а се конкретно односила на зем?у Англа . [7] Првобитни облик Englaland први пут се поми?е 897 . године за описива?е кра??ег ?уга Велике Британи?е насе?ен Англима, а садаш?и облик први пут се споми?е 1538 . (према Оксфордском речнику енглеског ?езика). [8]

За Енглеску, али и за целу Велику Британи?у често се користи алтернативни назив Албион а на?стари?и помен овог имена налази се у ?едном од Аристотелових списа из 4. века пре нове ере. Аристотел ?е записао: Далеко иза Херкулових стубова налази се океан ко?и окружу?е свет и у ?ему се налазе два велика острва звана Британи?ом. То су Албион и Иерне . [9] Именица Албион ( грч. ?λβ?ων ) односно латински Insula Albionum потиче од латинске речи алба ( лат. albus ) ко?а значи бело . Наиме ?едини део Британи?е вид?ив са континенталног дела Европе су клифови код града Довера ко?е су изразито беле бо?е ( Бели клифови Довера ). [10] Термин Албион данас се односи на Енглеску обично у пренесеном значе?у као што ?е Горди Албион ко?и се односи на фудбалску репрезентаци?у Енглеске . [11] У бро?ним легендама о митском кра?у Артуру подруч?е данаш?е источне Енглеске означавано ?е именом Ло?гри?а ( вел. Loegria ) ко?е вуче порекло из велшког термина Ло?гр ( енгл. Lloegr ).

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Географи?а Енглеске
Ре?ефна карта Енглеске, са нагласком на планинске области

Енглеска обухвата ?ужни део острва Велике Британи?е, на северу граничи са Шкотском , а на западу са Велсом и Ирским морем . На истоку граничи са Северним морем , а на ?угу Енглеска лежи на Ламаншу (Енглески канал).

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Праистори?а и стари век [ уреди | уреди извор ]

Стоунхен? , неолитски споменик.

Приближно изме?у 10.000. п. н. е. и 6.000. п. н. е. , завршетком леденог доба , дошло ?е на подруч?у Британских острва до отоп?ава?а климе па ?е тако потоп?ена и превлака ко?а ?е преко С?еверног мора спа?ала Енглеску са континентом. Топли?а клима довела ?е до по?аве ве?ег бро?а би?ака и животи?а, па тако и до првих ловаца скуп?ача, а након ?их и првих ратара. Први докази кориште?а плуга на подруч?у Енглеске по?авили су се 3.500. п. н. е. Усли?ед разво?а по?опривреде дошло ?е и до пове?а?а бро?а становништва па се у ве?о? м?ери по?ав?у?у и докази о присутности ?уди на подруч?у Енглеске. Ти докази по?ав?у?у се у облику ритуалних споменика, погребних комора, камених низова и кругова. Ти об?екти поста?али су с временом све сложени?и и указу?у да ?е познава?е астрономи?е играло веома важну улогу, иако в?ерски обича?и тадаш?их ?уди и нису сасвим познати. На?познати?и споменици тог времена у Енглеско? су ритуална средишта у Е?вебери?у и Стоунхе?у .

Енглеска ?е у то доба била изложена притиску Келта , културе ко?а се око 800. п. н. е. по?авила у ?ужно? ?емачко? , а затим се проширила добрим ди?елом Европе , па тако и Енглеском. Разлози шире?а келтске културе на Енглеску нису ?ош потпуно ?асни, а могли би бити услов?ени досе?ава?ем нових становника али и трговином. У то доба усли?ед обраде метала дошло ?е до снажног разво?а по?опривреде, трговине, кова?а новца те првих зачетака градова и племенских ?држава“.

Након што ?е осво?ио Гали?у Га? ?ули?е Цезар зак?учивши ?е да ?е нужно спри?ечити потпору ко?у Келтима у Гали?и пружа?у Келти са подруч?а Британи?е , а вероватно и због же?е за славом и пли?еном, те потреба да запосли сво?е леги?е, покренуо ?е године 55. п. н. е. и 54. п. н. е. поход на ?ужну Енглеску, али ?е наишао на неочекивано снажан отпор и олу?е. Због тога се Цезар без много размиш?а?а вратио у Гали?у.

Будика ?е предводила устанак против Римског царства .

?егови нас?едници развили су трговачке везе са становницима Енглеске, али покрета во?ске ни?е било до 43 . године, када ?е напад повео цар Клауди?е како би стекао нужан во?ни углед али и зато што су римски шти?еници у ?ужно? Енглеско? изгубили контролу. На?познати?е племе ко?е ?е пружало отпор били су Катувелауни, ко?е ?е предводио Каратака. Касни?е, устанак ко?и ?е предводила Будика , кра?ица Ицена , се завршио Будикиним самоубиством након пораза код Ватлинг Стрита . [12] Током наредних сто?е?а, све до почетка 5. века Рим?ани су, постепено покоривши затечене народе, знатно ут?ецали на разво? Енглеске, како у господарском тако и у културном смислу. Рим?ани су развили урбани систем повезан путевима, те изградили романизиране пос?еде и виле. Градови попут Лондона ( Лондини?ума ), Линколна ( Линдума ) и ?орка ( Еборакума ) били су средишта власти, потрош?е и римске културе. Изван градова Енглеска се ни?е романизовала у м?ери у ко?о? су то учиниле друге провинци?е. Да би одбранио погранично подруч?е Енглеске од инвази?е са с?евера цар Хадри?ан ?е 122 . године дуж лини?е изме?у ри?еке Та?н (река) и залива Солве? изградио ?е зид назван по ?ему Хадри?анов зид .

Као и други ди?елови Римског царства и Британи?а ?е долазила под све снажни?е ударе надиру?их "варварских народа“ : Пикта из Шкотске , те Англа , ?ита и Саса из ?емачке и Данске . Године 367 . извршили су усп?ешну инвази?у ко?а ?е довела до големих разара?а. Римску власт поновно ?е успоставио цар Теодоси?е , но ти напади довели су до слаб?е?а трговине и стагнаци?е градова, те ?е почетком 5. века, за ври?еме власти римског цара Хонори?а , римска Британи?а потпала под власт ?варварских народа“.

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

Реплика церемони?алног шлема из 7. века, на?еног у Сатон Хуу.

Раздоб?е након продора ?варварских народа“ углавном ?е слабо познато и мало ?е извора, осим ди?елом археолошких ко?и шкрто говоре о раздоб?у од неколико векова (од 5. до 7. века ). Може се ре?и да су нападачи наишли на прилично жилав отпор домицилног становништва али постепено су, нарочито током 6. века , Англи и Саси на подруч?у Енглеске успоставили сво?а кра?евства. Неки археолошки докази, као нпр. кра?евска гробница код Сатон Хуа, говоре, према на?еним украсима, да су новоуспостав?ена кра?евства одржавала одре?ене културне и трговачке везе са континентом и нису потпуно прекинуле културни континуитет са римским периодом.

Хриш?анство се у Енглеско? почело ширити релативно брзо након што су нови народи успоставили сво?а кра?ества. Први покуша? ?е био када ?е папа Гргур Велики године 597 . упутио миси?у у Кентербери , главни град Кента , но прави искорак учинила ?е ирска Црква ко?а ?е кроз одре?ено ври?еме мисионарским радом хриш?анство проширила, преко Шкотске на Енглеску. Године 664 . на црквеном сабору у Витби?у припрем?ен ?е терен за организаци?у енглеске Цркве, те ?е папа именовао Теодора из Тарсуса првим надбискупом Кентербери?а .

У периоду до 9. века бро?на мала кра?евства, након бро?них ма?их или ве?их ратова спо?ила су се у три велика кра?евства под називима: Нортамбри?а , Мерша и Весекс .

Током ових немирних времена подруч?е Енглеске морало ?е претпр?ети ?ош ?едан талас ?варварских“ напада и то од стране Викинга ( Данаца , Норвежана и Шве?ана ). Први дански бродови прими?е?ени су у енглеским водама године 789 ., док су Норвежани 794 . брутално оп?ачкали манастир Линдисфарн, важно в?ерско средиште Нортамбри?е. Од средине 9. века Данци су по?ачали притисак на подруч?у ?ужне и источне Енглеске, те су све више долазили како би осво?или и остали, а ма?е п?ачкали. Притисак Данаца ?е био незаустав?ив све до године 878 . када их ?е поразио кра? Алфред Велики у бици код Едингтона. Под Алфредом Великим кра?евство Весекс ?е веома о?ачало и поступно прерасло у Енглеску, те се може ре?и да ?е Алфред Велики први енглески кра?.

Алфредови нас?едници Едвард I Стари?и и Етелстан С?а?ни сво?им су способним во?е?ем ратова потпуно поразили Данце на ци?елом подруч?у Енглеске те и формално у?единили бивша кра?евства у Кра?евство Енглеску. Учврш?ен ?е и проширен систем грофови?а, ко?е су биле поди?е?ене у округе одговорне за одржава?е реда и закона. Систем званичника: запов?едника, шерифа, ви?е?ника и суди?а повезивао ?е владара и локалне за?еднице. Чврсто ?е устро?ен и систем разрезива?а пореза и во?не обвезе.

Од године 980 . до 1016 . поновно су се интензивирали напади Данаца ко?и су сада били организована во?ска уре?еног кра?евства при чему ?е Енглеска остала поди?е?ена изме?у Кнута Великог и Едмунда III . Након Едмундове смрти Енглеска ?е потпала под власт данског кра?а Кнута Великог. То раздоб?е превласти Данаца потра?ало ?е до повратка кра?евске лозе Весекс на челу са Едвардом III Испов?едником године 1042 .

Смрт Харолдова , таписери?а из Ба?еа (настало изме?у 1070 . и 1077 )

Мирно раздоб?е потра?ало ?е до смрти кра?а Едварда III Испов?едника године 1066 . Како Едвард ни?е имао д?еце на енглески при?есто претендовали су Ви?ем , во?вода норманди?ски и син тада на?ве?ег енглеског великаша грофа Годвина од Весекса , Харолд . Кра?евско ви?е?е изабрало ?е Харолда под именом Харолд II. Во?вода норманди?ски Ви?ем ни?е се с тиме мирио, буду?и да ?е тврдио да ?е кра? Едвард баш ?ему обе?ао енглеску круну, па ?е прикупио во?ску те извршио инвази?у Енглеске , поразио и убио Харолда II у бици код Хе?стингса . Ова? дога?а? изазвао ?е кор?ените и свеобухватне пром?ене у енглеском друштву и влада?у?о? елити. Ви?ем Осва?ач провео ?е свеопшту норманизаци?у Цркве и зем?е. Ускратио ?е Англосасима могу?ност избора црквених поглавара, доводио из страних зема?а, те ?е одузео зем?у свим зем?опос?едницима Англосасима и доди?елио их норманско? елити складно ратним заслугама. Увео ?е француски ?език као службени. Заслужан ?е за ствара?е свеобухватног имовинског катастра све имовине у Енглеско?. Владавина Нормана значила ?е ?ача?е феудализма , успон градске трговине и шире?е француског ?езика и културе. Сви?ет норманске Енглеске нестао ?е након деведесетак година, 1154 . године, у гра?анском рату за ври?еме владавине кра?а Стефана .

Ново раздоб?е у истори?и Енглеске почи?е доласком на при?есто Хенри?а II из династи?е Анжу-Плантагенет . У раздоб?у 12. и 13. века дошло ?е до по?ачаног разво?а по?опривреде и трговине. Разви?а?у се многе д?елатности ко?е утичу на разво? новчарства што доводи и до пром?ена у структури друштва. ?ача?у градови ко?и се изван зидина и опкопа шире у околину. Док ?е феудална , норманска Енглеска била заснована на зем?и, ова нова друштвена и господарска структура Енглеске у наста?а?у бива заснована на новцу , па су се тако чак и вазалске обсвезе витезова у добром ди?елу, ум?есто во?ном службом, испла?ивале у облику новчане ренте. Све више однос господара и кмета поста?е однос зем?опос?едника и закупца.

Владавине Ричарда Лав?ег Срца и ?ована Без Зем?е (1189?1216) ко?и су водили многе ратове за сво?е нас?едне феуде у Француско? зем?у су исцрпили, а и груби начин владавине ?ована Без Зем?е потакли су енглеско племство на устанак на кра?у ко?ег ?е ?ован био приси?ен склопивши Велику пове?у слобода , прихватити услове ко?и су ограничавали ?егову мо?, давали одре?ене повластице племству, а слободни ?уди су добили одре?ена ?амства против самово?них кра?евских поступака. Велика пове?а слободе се сматра првим писаним уставним законом Енглеске (и уопшзе првим писаним уставним актом у сви?ету) поготово што су устанак племства и склапа?е Пове?е подржали и други сло?еви народа. Тако?е се сматра документом ко?и ?амчи гра?анска права и владавину закона .

Нови подстица? разво?у парламентаризма у Енглеско? дао ?е устанак племства против кра?а Хенри?а III ко?и ?е био резултат неприхва?а?а Оксфордских и Вестминстерских одредби ко?има ?е високо племство насто?ало додатно контролисати кра?а. Парламент се додатно разви?ао током владавине Едварда I ко?и ?е био пуно опрезни?и владар. Током ?егове владавине осво?ен ?е Велс 1284 . године.

14. век у истори?е Енглеске остат ?е на?више упам?ено по два дога?а?а, почетку Стогодиш?ег рата и по?ави куге .

Кра? Хенри V у бици код Ажинкура у Стогодиш?ем рату, окончана енглеском победом над ве?ом француском во?ском.

Наиме, у Француско? ?е изумрла директна лини?а династи?е Капет па ?е Едвард III 1337 . тражио за себе француску круну ?ер му ?е ма?ка Изабела била из ку?е Капе. Едвард ?е поносно затражио француску круну изазива?у?и ?Филипа де Валоаа ко?и ?е себе називао француским кра?ем“, и заплео се у рат ко?и ?е касни?е добити назив Стогодиш?и рат . У почетку рата Едвард III ?е поб?едама код Сли?а 1340 , Креси?а 1346 , заузе?ем Калеа , те осва?а?ем великог ди?ела западне Француске постигао усп?ехе, али године 1360 . споразумом из Брета?е морао се одре?и сво?их претензи?а у Француско?, а примир?ем године 1375 . изгубио ?е све пос?еде у Француско? осим Калеа, Бордоа , Ба?она и Бреста . Рат се сли?еде?их децени?а наставио са пром?е?ивом сре?ом.

Црна смрт ( куга ) стигла ?е у ?ужну Енглеску године 1348 . на?в?еро?атни?е бродовима из континенталне Европе . Сли?едило ?е неколико епидеми?а и то 1361 , 1369 . и 1374 . године. Учинак куге на становништво био ?е разара?у?и: у само ?едном нарашта?у умрла ?е на?ма?е ?една тре?ина ако не и половина становништва. Пошаст куге дони?ела ?е катастрофу големих разм?ера ко?а се одразила на функциониса?е ц?елокупног енглеског друштва кроз дуже ври?еме.

Изме?у 1415 . и 1420 . године кра? Хенри V . постигао ?е у Стогодиш?ем рату велике во?не поб?еде у Француско? и са во?ском дошао пред зидине Париза . Након вишем?есечних преговора, 1420. године, постигнут ?е споразум из Троа према ко?ем ?е Хенри V оженио к?ер француског кра?а Шарла VI Катарину од Валоа и постао нас?едник француске круне. Хенри V ?е тим споразумом постао први енглески кра? ко?и ?е и фактички и правно, сво?им правом на нас?едство француске круне, у?единио француску и енглеску круну.

Током владавине ?еговог неспособног сина Хенри?а VI под чи?ом круном су биле правно, не и фактички, у?еди?ене Француска и Енглеска, анулирана су сва постигну?а ?егова оца у Француско?, фактички ?е завршио Стогодиш?и рат поразом Енглеске и у зем?и ?е завладао хаос и гра?ански рат назван Ратовима две?у ружа во?ен изме?у два породична кланова и претендената на енглеско при?есто?е, клана ?орк (Би?ела ружа) и клана Ланкастер (Црвена ружа) ко?и се одви?ао у раздоб?у изме?у 1461 . до доласка на власт династи?е Т?удор 1485 . у бици код Босворта на челу са кра?ем Хенри?ем VII . Битка код Босворта сматра се прекретницом у енглеско? истори?и и кра?ем сред?ег ви?ека у Енглеско?.

Нови век [ уреди | уреди извор ]

Хенри VIII ?е постао врховни поглавар Цркве Енглеске.

Ново раздоб?е почело ?е владавином Хенри?а VIII ко?и ?е раскинуо везе Католичке цркве у Енглеско? са Римом и папом и основао Англиканску цркву , ко?а ?е доласком на власт ?егова сина Едварда VI потпуно преусм?ерена ка протестантизму што ?е имало не само в?ерске него и политичке конзеквенце на положа? Енглеске у окруж?у и спо?нополитичком усм?ере?у. Наиме, велики утица? на младог Едварда VI имао ?е Томас Кранмер , надбискуп кантербери?ски ко?и ?е био в?ерски и политички усм?ерен ка протестантизму и ко?и ?е утицао да се многи католички в?ерски обича?и почну зам?е?ивати протестантским. К?ига обичних молитви , а касни?е Акт о униформности у политички и в?ерски живот Енглеске почели су уводити протестантске обича?е што ?е утицало на антагонизира?е католика и протестаната, те до устанака у по?единим ди?еловима Енглеске, ко?а ?е тада ?ош уви?ек била претежно католичка, а ко?и устанци су крваво угушени тако да су по?едина подруч?а Енглеске опустошена и лишена мушког становништва усли?ед масовних ликвидаци?а.

Политика [ уреди | уреди извор ]

Седиште Владе У?еди?еног Кра?евства као и кра?евске породице ?е у главном граду Лондону . За разлику од Шкотске, Велса или Северне Ирске нема ни сво? парламент ни сво?у владу. ?ихову улогу су преузели Парламент и Влада У?еди?еног Кра?евства . При томе ?е уобича?ено, да о пита?има ко?а се тичу иск?учиво Енглеске, заступници других делова зем?е у Парламенту не гласа?у. Ме?утим, планира се подела Енглеске на више административних подруч?а са личном управом ( Деволуци?а ).

Хералдика [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Грб Енглеске и Застава Енглеске

Енглеска застава , позната и као Крст светог ?ор?а ( енгл. Georgea ), ?е црвени крст на бело? подлози и Грб Енглеске , три лава на златно? подлози.

Други хералдички симболи су Т?удорска ружа и Три лава

Управна подела [ уреди | уреди извор ]

Престон , седиште грофови?е Ланкашир

39 истори?ских грофови?а ( енгл. Counties )

Тих 39 истори?ских грофови?а посто?е од касног сред?ег века . Од половине 20. века су грофови?е у сво?о? улози као управна подруч?а више пута поново организовани, али у свести становништва и да?е посто?е као истори?ске грофови?е. Ве?и градови и да?е су били делови грофови?а.

Савремена управна подела

Током 20. века управна подела ?е деломично прилаго?ена новонасталим великим градским агломераци?ама. На та? начин су проме?ене и границе наведених 39 истори?ских односно традиционалних грофови?а. Тако ?е, на пример, 1965 . установ?ено управно подруч?е Шири Лондон . Године 1974. установ?ено ?е 6 градских грофови?а (Metropolitan Counties) као и остале грофови?е (Non-Metropolitan Counties), ме?у ?има и неколико ма?их грофови?а као Е?вон , Хамберса?д и Кливленд , ко?е су 1990-их делом распуштене (рецимо Ратланд и Вестморланд ). Грофови?е се деле на округе ( дистрикти ) ко?и би се по свом делокругу власти могли упоредити са нашим градским управама. Ти дистрикти се састо?е од неколико градова и насе?а ко?и нема?у сопствену управу. Ту ?е реч о ?двостепеном управном систему“ (1. степен грофови?а; 2. степен округ или дистрикт). Године 1986 . распуштени су савети грофови?а као и градске грофови?е. ?ихови задаци су пренети на градске дистрикте (Metropolitan districts) тако да су они обав?али све послове и грофови?а и дистрикта (??едностепена управа“). ?ихова улога могла би се описати као ??единствена власт“. Ипак, и да?е ?е задржан по?ам 6 градских грофови?а, али односи се ?ош само на географски положа? и служи за потребе статистике. Бро?ни Non-Metropolitan Districts су средином 1990-их као ??единствена власт“ издво?ени из грофови?а. Од тада обав?а?у и управне послове грофови?а па су тиме упоредиви са Metropolitan districts.

Велики градови [ уреди | уреди извор ]

Енглески ?език разлику?е по?мове City од Town , што би се код нас обо?е превело само са град . Право да се место назове City произлази из кра?евске пове?е о таквом именова?у ( Royal charter ). При томе ?е као ори?ентаци?а служио податак, да ли насе?е има катедралу. Док, на пример, мали Херефорд са непуних 60.000 становника има назив City , Стокпорт са сво?их 285.000 становника ?е Town .

Списак ?великих градова Енглеске“ садржи и тзв. "Metropolitain Boroughs". Неки од тих управних средишта састо?е се од више градова ( Town или City ). Ти "Metropolitain Boroughs" су ?едностепенске управне ?единице.

На?ве?е градске управне ?единице у Енглеско? са више од 200.000 становника (подаци из 2001, исказано у хи?адама) су:

Спорт [ уреди | уреди извор ]

Енглези су измислили на?популарни?е светске спортове: фудбал , хоке? , бокс , рагби , крикет , тенис , голф … Фудбал ?е убед?иво на?популарни?и спорт у Енглеско?. Енглеска ?е била првак света у фудбалу 1966. године . [13] Енглеска Преми?ер лига ?е на?квалитетни?а фудбалска лига на свету. Фудбалски клуб Шефилд ?е на?стари?и фудбалски клуб на свету; основан ?е давне 1857 . године. У северном делу Енглеске популаран ?е рагби 13 , а у ?ужном делу Енглеске заступ?ен ?е рагби 15 . Енглеска ?е била првак света у рагби?у 2003. године . Вимблдон ?е на?престижни?и тениски турнир на свету. Популарни спортови у Енглеско? су и снукер , ?аха?е ко?а , весла?е , пикадо .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Estimates of the population for the UK, England, Wales, Scotland, and Northern Ireland” . Office for National Statistics . 26. 3. 2024 . Приступ?ено 9. 4. 2024 .  
  2. ^ ?Regional gross value added (balanced) per head and income components” . Office for National Statistics . 24. 4. 2024 . Приступ?ено 15. 5. 2024 .  
  3. ^ ?Germania” . Тацит. Архивирано из оригинала 16. 09. 2008. г . Приступ?ено 6. 8. 2012 .  
  4. ^ ?Angle” . Oxford English Dictionary . Приступ?ено 8. 8. 2012 .  
  5. ^ Crystal 2004 , стр. 26?27. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFCrystal2004 ( help )
  6. ^ Forbes, John (1848). The Principles of Gaelic Grammar . Edinburgh: Oliver, Boyd and Tweeddale.  
  7. ^ ?England” . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 21. 7. 2010 .  
  8. ^ ?England” . Oxford English Dictionary . Приступ?ено 5. 9. 2009 .  
  9. ^ Massey 2007 . sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFMassey2007 ( help )
  10. ^ Room 2006 , стр. 23. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFRoom2006 ( help )
  11. ^ Foster 1988 . sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFFoster1988 ( help )
  12. ^ ?Cornelius Tacitus, The Annals” . Alfred John Church, William Jackson Brudribh, Ed . Приступ?ено 22. 12. 2010 .  
  13. ^ BBC ON THIS DAY | 30 | 1966: Football glory for England

Цитирана библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

53° 08′ С; 1° 23′ З  /  53.13° С; 1.38° З  / 53.13; -1.38
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енглеска&oldid=27802101 ”