?он Д?уи
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1859-10-20 ) 20. октобар 1859.
Место ро?е?а	Берлингтон , САД
Датум смрти	1. ?ун 1952. ( 1952-06-01 )  ( 92 год. )
Место смрти	?у?орк , САД
Образова?е	Универзитет ?онс Хопкинс , Универзитет Вермонта

?он Д?уи ( енгл. John Dewey ; Берлингтон , 20. октобар 1859 ? ?у?орк , 1. ?ун 1952 ) ?е био амерички филозоф , соци?ални критичар и теоретичар образова?а . ^[1] У времену у ко?ем ?е филозофи?а била у процесу професионализаци?е, Д?уи се одржао као филозоф заинтересован за проблеме свакодневнице, са ме?ународним утица?ем у областима политике и образова?а . ^{[2] [3]}

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Био ?е и професор универзитета Мичиген и Минесота . Од 1894 . професор ?е у Чикагу где 1896 . оснива унивезитетску вежбаоницу, а од 1904 . године професор ?е на Колумби?а универзитету у ?у?орку и у Високо? учите?ско? школи. Као владин саветник за педагоги?у боравио ?е две године у Кини организу?у?и просветни систем, ^{[4] [5]} а у истом сво?ству боравио ?е у Турско? и Мексику . До кра?а живота деловао ?е у америчком културном и просветном животу као филозоф, педагог и политички ангажован реформатор. У филозофи?и ?е заступао прагматизам по ко?ем ?е критери?ум истине корист, а Д?уи ?е формирао сво?у верзи?у прагматизам-инструментализам, теори?у ко?а сматра како сваки по?ам, иде?у итд. треба схватити као инструмент акци?е. Расправ?а?у?и о пита?има образова?а и преноше?а искуства стари?их на мла?е генераци?е, ?удска би врста врло брзо подлегла природно? стихи?и. Ме?утим, захва?у?у?и нагомиланом искуству, што се преноси у процесу образова?а на младе генераци?е, она се одржава и ме?а сво?у околину.

?егов педагошки знача? [ уреди | уреди извор ]

По?единац изолован од друштва не би могао посто?ати, па захва?у?у?и томе што се ра?а и живи у друштву, током свога живота прима ту?а искуства и ?има се користи. Свакодневни живот и пракса учи како ?е потреба васпита?а и образова?а безусловна. Васпита?е разви?а и формира ?единку, па и уводи ?удско би?е у друштвени живот. Дакле, васпита?е се може сматрати и као соци?ална категори?а и функци?а. ^[6] Али, за спрово?е?е те функци?е потребне су одре?ене методе, т?. путеви помо?у ко?их се постижу на?ефикасни?и же?ени ци?еви. Соци?ална средина спроводи стални утица? на по?единца, а та? утица? ни?е ни позитиван ни негативан. Код ?удског би?а под утица?ем соци?алне средине ?ав?а?у се одре?ена зна?а, вештине и навике ко?е делу?у ?единствено и ме?а?у га. Из филозофских и соци?ално-политичких ставова ?она Д?уиа произилази да васпита?е и ни?е ништа друго него непрекидно проширива?е и продуб?ива?е деч?ег искуства, а развитак детета ?е прилаго?ава?е посто?е?ем друштву. У васпитном процесу дете ?е у средишту, па се ?егове снаге мора?у испо?ити, интереси се мора?у остварити, а способности вежбати. Дете поседу?е четири инстинкта:

• соци?ални
• конструктивни
• истраживачки и
• уметнички.

Васпита?е не сме формирати дете према одре?еним васпитним ци?евима, ве? има задатак да укла?а смет?е ко?е би кочиле слободан разво?, слободан раст детета. Дете треба да се слободно разви?а, а васпита?е се равна према непромен?ивим законима разво?а психичких и телесних функци?а детета. Према томе, Д?уи ?е ?едан од теоретичара ?слободног васпита?а“, теори?е ко?а има сво? корен Русоовим ставовима, само што су ови имали у сво?е време другу друштвену улогу.

Д?уи ?е противник к?ишког и вербалног зна?а и уче?а. Сматра како ?е полазни извор зна?а рад, ?ер раде?и се стичу на?сигурни?а и на?ефикасни?а зна?а, вештине и навике. Дакле, рад ни?е само могу?ност за упознава?е теори?е. Према Д?уовом миш?е?у физику ?е ученици на?бо?е савладати у радионици и погону, хеми?у у кухи?и, геометри?у у столарско? радионици, зоологи?у узга?а?ем дома?их животи?а, ботанику радовима у врту, по?у, во??аку и винограду, а истори?у и географи?у путова?има.

Д?уи велико значе?е прида?е решава?у различитих радних задатака, самосталним посматра?има и зак?учива?има. Противник ?е организаци?е рада по разредима, наставним часовима и класичне поделе градива на наставне предмете. Све у школи треба подредити ??единству и целини искуства“ , па Д?уи захтева да школа припрема дете не за буду?ност, ве? за садаш?ост. Школа ?е соци?ална институци?а ко?а сво? васпитни и образовни рад организу?е попут ?удског друштва. Зато и наставу треба засновати на деч?им нагонима, раду и активностима, па негира систематско усва?а?е зна?а.

Погледи Д?у?иа на демократи?у и филозофи?у [ уреди | уреди извор ]

Д?у?и ?е истицао да филозофи?а има три области истражива?а, ко?е могу бити представ?ене у форми три концентрична круга. Прва, на?ужа, ?есте област истражива?а закона рефлексивног миш?е?а, то ?ест научног истражива?а ? то ?е област логике; друга, шира, ?есте област истражива?а законитости и уза?амног утица?а осталих облика ?удског искуства ? уметничког, моралног, религиозног и тако да?е, као и ?иховог односа према логичком миш?е?у; и тре?а, на?шира, ?есте област соци?алних пита?а, област примене филозофи?е на организационе и институционалне проблеме друштвеног живота, соци?алног и културног понаша?а, односа по?единца и друштвене целине. ^[7]

?Он филозофи?у види као оперативну науку ко?а би требало да се бави практичним проблемима савременог друштва. Сво?у филозофи?у васпита?а он ?е изгардио на теме?у сво?их убе?е?а. ?егови филозофски погледи се у васпитно? теори?и огледа?у у наглашава?у принципа уче?а путем учестова?а у практичном раду, инсистира?у на стица?у практичних зна?а и повезива?у теори?е и праксе, као и у снажном опира?у догматском и ауторитарним метода уче?а. Борио се за лаборатори?ски и радионичарски рад, разви?а кративности и сарад?у изме?у ученика“ ^[8]

Д?у?и ?е демократи?у пре свега видео као етички идеал и наглашавао да ?е ?ена суштина у учествова?у, а не представ?а?у. Инсистирао ?е на томе да ангажова?е демократске ?авности у решава?у колективних проблема треба да буде слично активности отворене научне за?еднице. То ?е самокритична за?едница фокусирана на истражива?е, ко?а делу?е у складу са прагматичним принципима. Демократи?а ?е за Д?уи?а више од облика владавине и политичке организаци?е (организова?а политичке мо?и и бира?а ?уди ко?и ?е обав?ати политичке функци?е) ? она ?е тако?е и начин живота, облик друштвене организаци?е у ко?о? индивидуе учеству?у у за?едничком процесу друштвеног истражива?а ^[9]

Д?у?и ?е веровао да се демократи?а и образова?е ме?усобно подржава?у. Демократско уре?е?е подстиче образова?е с обзиром да учестова?е у активности демократске ?авности кроз друштвено истражива?е доприноси пове?а?у квалитета искуства учесника, пружа?у?и им могу?ност да користе сво?у интелигенци?у. Последица ?е индивидуални разво?. Комплетно образова?е долази само када посто?и одговорно учеш?е сваког по?единца, у складу са ?еговим капацитетима, у обликова?у ци?ева и политике друштвене групе ко?о? припада. С друге стране, Д?у?и сматра да ?е образова?е нужно за посто?а?е и очува?е демократског начина живота. Демократи?а као облик владавине и као облик друштвеног живота подразумева образова?е ко?е ?е припремити децу за учествова?е у политичком и друштвеном животу. Деца и млади мора?у бити упознати са интересима, сврхама, информаци?ама, вештинама и праксама стари?их чланова друштва. И док се образова?е може одви?ати у многим различитим друштвеним контекстима ?едног друштва (као што су породица , црква или комшилук). Сматрао ?е да разво? демократских навика мора почети у на?рани?ем добу образовног искуства детета.

Он ?е сматрао да об?ективна истина не посто?и, т?. да не посто?и свет ко?и ?е апсолутно независан од суб?ективне иде?е. Све наше иде?е, категори?е и теори?е продукт су природне и друштвене средине у ко?о? живимо. Сазна?е има извор у искуству из матери?алног света и вреди онолико колико служи као средство за практична реше?а. Д?уи?еве иновативне иде?е прихватили су бро?ни образовни прогресивисти. ?егов став да срж образова?а представ?а континуирана реконструкци?а искуства и да ?е искуство извор зна?а. Д?уи?ево схвата?е решава?а проблема одговара прогресивистичком ставу да дете на?бо?е учи путем рефлекси?а властитих активности и ?иховом валидаци?ом у терминима буду?их последица. ?егово акцентова?е поде?еног искуства или за?едничког уче?а кореспондира са прогресивистичким фокусом на колаборативне начине рада ^[10]

Д?у?и ?е сматрао да ?е демократи?а к?учна за ?едно друштво. Д?у?и сматра да бесплатне државне школе игра?у изузетно важну улогу у демократском друштву. Поред демократи?е он се бавио и филозофи?ом. ?егова филозофи?а има три области истражива?а: први круг, научно истражива?е, други круг истражива?а осталих облика ?удског искуства и тре?и круг ?е област соци?алних пита?а.

Погледи Д?уи?а на васпита?е и образова?е [ уреди | уреди извор ]

Д?у?и ?е био против постав?а?а општих ци?ева и задатака васпита?а и образова?а , поготово оних ко?и долазе спо?а. Друштво нема то право. Ово тим пре што не посто?е опште, за све важе?и, вечне и посто?не ци?еве. Ци? и задаци васпита?а мора?у се изводити из потреба и интересова?а сваког по?единца. Ци? и задаци могу бити индивидуални. Школа ?е према Д?уи?у животна за?едница. Она на ?едно? страни ствара услове за стица?е индивидиалног искуства сваком ученику, а на друго? страни ствара услове да се ученик као по?единац прилаго?ава то? за?едници . ^[11]

Моралне вредности и ситеми вредности су резултат интелектуалне делатности. Решава?е стварних животних проблема живот и прилаго?ава?е за?едници су у ?единству. У томе су ангажована не само интересова?а, ве? и емоци?е сваког по?единца. Интелектуално, морално и емоцинално васпита?е поста?е ?единстивен процес. Све су то инструменти рада, делова?а и понаша?а по?единца у за?едници. Задатак школе ?е да сваког разви?а као индивиду, али путем реалног живота. ^{[8] [11]}

Школа има следе?е задатке:

1. Да по?едностави живот и презенту?е га детету кроз ?едноставне и ?езгровите форме;
2. Да одстрани колико ?е то могу?е, у друштвеном животу да сто?и не само по?едностав?ено ве? и прочиш?ену животну средину;
3. Да помогне и по?единцима да превази?у органиче?а група у ко?има су ро?ени и доведе их у контакт са широм друштвеном средином (Цени? и Петрови?, 2005: 242).

Школа треба да има живот да презенту?е на ?единствен начин, то ?е ?едан од задатака школе.

Други задатак се заснивана да животна средина треба да буде по?едностав?ена.

Тре?и задатак подразумева да имамо живот по?единца, ко?и треба да превази?е ограниче?а и да се оствари интеракци?а са животном средином.

У такво? школи нема прописаних наставних планова и програма, подела ученика на разреде, организаци?а рада по разредно-часовном систему. Искуство се манифесту?е у естетско?, морално?, политичко?, научно? и религи?ско? сфери и ученику се мора омогу?ити да га у тим сферама и стиче. Улога наставника ?е била изме?ена. Он ни?е у школи да ученицима саопштава, да на ?их преноси, готова зна?а. ?егова обавеза ?е да ствара у школи животне ситуаци?е и да помаже ученицима да такве ситуаци?е сами решава?у. ^[11]

На?значни?е место у ?егово? теори?и васпита?а заузима по?ам искуства. Он васпита?е дефинише као непрестану реорганизаци?у и реконструкци?у искуства. Код по?единца оно означава процес сталног разво?а и напредова?а под утица?ем нових искуства. Он не сматра свако искуство васпитним, ве? само оно ко?е подстиче радозналност, активност и у буди осе?а? одговорности. Васпита?е се третира као психолошки процес, као расте?е разво?а индивидуалних снага и интелигенци?е и као такво оно нема посебно одре?ени ци?. ^[8]

Искуство ?е, према Д?уи?у, интеракци?а изме?у организма и ?егове средине. Под средином се подразумева?у услови ко?и су у синерги?и са личним потребама, же?ама, сврхама и способностима. Трансформаци?а искуства до ко?е долази кроз учеш?е у активностима за?еднице резултира личним разво?ем по?единаца. За ?уи?а ?е друштвени живот исто што и учествова?е и сва комуникаци?а (а самим тим и сваки истински друштвени живот) ?есте едукативна. ^[9]

Задатак школе ?е да свакога разви?а као индивидуу, али путем реалног живота у за?едници. Д?у?и ?е критиковао вештачку раздво?еност академског живота у учионици и реалног живота ван ?е. Истиче да ?е уче?е квалитетни?е ако се одви?а у животима ученика, да наставне задатке треба користити за изучава?е и решава?е реалних животних проблема и да ?е неопходно разред трансформисати у смислу ук?учива?а и уважава?а личних животних искустава ученика у наставни процес. У ?егово? концепци?и васпита?а више се наглашава улога по?единца него у социоцентричким концепци?ама васпита?а, што се види и у полазним ставовима: васпита?е ?е живот (прави живот, а не припрема за буду?и живот) и учити раде?и (не давати ученицима готова зна?а, ве? им омогу?ити да кроз лично искуство, сопственом активнош?у, раде?и, решава?ем животних проблемских ситуаци?а стичу и проверава?у истинитост стечених зна?а). Основа сваког васпита?а ?е активност по?единца. Пошто у школи треба разви?ати миш?е?е као инструмент човековог дела?а (а не оно коме ?е ци? стица?е зна?а), а та? процес ?е индивидуалан, онда ?е активност у васпита?у, у ствари, самоактивност. Мора се по?и од потреба васпитаника и интересова?а ко?а испо?ава. С друге стране, прида?е се ве?и знача? за?едници него у педоцентричким педагошким концепци?ама. ^[12]

Садржа? васпита?а он везу?е за дечи?е искуство и друштвени живот детета. Деци ?е страно и неразум?иво наставно градиво ко?е ?е пода?ено на предмете и презенту?е се као логични след засебних целина. Он предлаже уво?е?е нових наставних предмета као што су кува?е, шиве?е и ручни рад. Ови предмети дозво?ава?у активно ангажова?е деце, блиски су дечи?ем искуству и у ?има се лако могу сте?и садржа?и из истори?е , биологи?е , георгафи?е . Основна метода наставе ?е уче?е путем активности. Она подразуимева експериметниса?е , истражива?е , решава?е проблема и манипулиса?е стварима. Наставник доби?а нову улогу он усмерева наставни процес, врши селекци?у утица?а ко?и долазе до деце и помаже деци да на прави начин одговоре на ?их. ^[8]

Прагматизам сматра наставника као помо?ника, водича и филозофа. Главна функци?а прагматичног наставника ?е да предложи проблеме сво?им ученицима и да их стимулише да прона?у сами, реше?а ко?а ?е радити. Наставник мора пружити могу?ности за природни разво? уро?ених квалитета деце. ?егов главни задатак ?е да предложи проблеме сво?им ученицима и да их води како би сазнали реше?а ^[13]

На основу Д?уи?евих дидактичких поставки установ?ена ?е про?ект-метода посебна организаци?а наставе. Метод се оствару?е етапно. Наставник у договору са ученицима постав?а практични проблем, за?еднички се сагледава суштина проблема, за?еднички се утвр?у?е план за решава?е проблема, за?еднички се ради на решава?у проблема и на основу прикуп?ених података и информаци?а се извлаче зак?учци т?. хипотезе се прихвата?у или одбацу?у, завршна фаза ?е практична примена.

Васпита?е ?е према Д?уи?у повезано са искуством ученика. Он истиче школу као друштвену за?едницу. Дете ?е центар свега, активност детета ?е мерило укупног васпита?а. Васпита?е треба да ?е засновано на самораду и непосредно? животно? стварности, да полази од деч?их интереса и склоности. Васпита?е ?е лаборатори?а у ко?о? се конкретизу?у и проверава?у различита схвата?а. Ци? овог васпита?а ?е да се дете што бо?е прилагоди животно? ситуаци?и и што бо?е ук?учи у посто?е?и капиталистички друштвени поредак. При томе, главни задатак учите?а ?е био да организу?е рад и ствара услове за самосталан разво? и рад ученика.

Дела [ уреди | уреди извор ]

Написао ?е велики бро? дела са проблематиком из различитих области филозофи?е и педагоги?е:

• Критичка теори?а етике (1891)
• Школа и друштво (1899)
• Студи?е из Логичке теори?е (1903)
• Како мислимо (1910)
• Образова?е и демократи?а (1916)
• ?удска природа и понаша?е (1922)
• Искуство и природа (1925)
• Трага?е за извеснош?у (1929)
• Уметност као искуство (1934)
• Логика теори?а истражива?а (1938)
• Слобода и култура (1939)
• ?удски проблеми (1946)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?он Д?уи на Викимеди?ино? остави .

• Center for Dewey Studies
  • John Dewey Papers, 1858?1970 Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. март 2020) at Southern Illinois University Carbondale, Special Collections Research Center
  • John Dewey на са?ту Про?екат Гутенберг   (?език: енглески)
• ?он Д?уи на са?ту Internet Archive   (?език: енглески)
• ?он Д?уи на са?ту LibriVox   (?език: енглески)
• Dewey in German education - a bibliography