Demokratska stranka
(
engl.
Democratic Party
ili kratko
Democrats
? demokrate) jeste jedna od dve glavne savremene politi?ke stranke u
Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama
, zajedno sa svojim glavnim i istorijskim rivalom,
Republikanskom strankom
. Prate?i svoje nasleđe od
Tomasa D?efersona
i Demokratsko-Republikanske stranke
D?ejmsa Medisona
, modernu Demokratsku stranku osnovale su 1828. godine pristalice
Endrua D?eksona
, ?ine?i je najstarijom aktivnom politi?kom strankom na svetu.
Dana?nja filozofija
modernog liberalizma
Demokratske stranke me?a pojmove
građanske slobode
i socijalne jednakosti sa podr?kom
me?ovitoj ekonomiji
. U Kongresu, stranka je
veliko-?atorskog
opredeljenja sa uticajnim
centristi?kim
,
progresivnim
,
levi?arskim
i
konzervativnim
krilima. Reforma korporativnog upravljanja,
za?tita ?ivotne sredine
, podr?ka organizovanom radu, pro?irenje socijalnih programa, pristupa?na ?kolarina, univerzalna zdravstvena za?tita, jednake mogu?nosti i za?tita potro?a?a ?ine sr? ekonomske agende stranke. ?to se ti?e socijalnih pitanja, zala?e se za reformu finansiranja kampanja,
LGBT prava
, krivi?nu pravdu i reformu imigracije, stro?e zakone o oru?ju,
prava na poba?aj
, i
legalizaciju marihuane
.
Petnaest demokrata je obavljalo du?nost
predsednika Sjedinjenih Dr?ava
. Prvi je bio Endru D?ekson, koji je bio sedmi predsednik dr?ave (1829?1837), a trenutni predsednik
D?o Bajden
je 2021. godine postao predsednik dr?ave. Po?etkom 2021. godine stranka ima ve?inu u
Predstavni?kom domu
,
gradona?elnici
ve?ine ve?ih gradova, 23 guvernera dr?ave, 18 zakonodavnih tela dr?ava i 15 trifekta dr?avne vlade. Tri od devet sudija Vrhovnog suda SAD imenovali su predsednici demokrata. Nezvani?na maskota stranke je
magarac
, iako stranka, za razliku od
slona
kod Republikanske stranke, nikad nije zvani?no usvojila ovaj simbol.
[1]
Strana?ka boja je plava. Najva?niji organ stranke je
Nacionalni demokratski komitet
(
Democratic National Committee
) koji ujedno i organizuje demokratske nacionalne konvencije.
Osnivanje Demokratske stranke se?e u vreme nastanka Koalicije u Kongresu i
Tomasa D?efersona
1792
. godine, koji je time ?eleo da potisne politiku tada?njeg ameri?kog ministra za finansije. Tokom
19. veka
, kao protivnici tada vladaju?e Republikanske stranke, federalisti, kako su se tada zvale demokrate oko
Aleksandera Hamiltona
, nisu bili zna?ajno aktivni. Reformu stranke nastavio je
Endru D?ekson
koji je od
1829
. do
1837
. bio 7.
predsednik SAD
, te se i danas on, posle D?efersona, smatra osniva?em Demokratske stranke. Zajedno sa tada?njim senatorom dr?ave
Njujork
,
Martinom van Bjurenom
, D?ekson je temeljno reformisao stranku u periodu od
1828
. do
1830
, koja je u to vreme dominirala politikom zemlje. Njihovo delovanje je i?lo idejom interesa
jednostavnih ljudi
, naro?ito prema useljenicima i siroma?nim slojevima stanovni?tva, po?to je u to vreme do?lo do velikog useljavanja u SAD. Borili su se protiv
ropstva
, zalagali su se za ravnomerno naseljavanje velike teritorije koja je iz dana u dan rasla ka zapadu.
Demokratska stranka danas
[
uredi
|
uredi izvor
]
Danas su
demokrate
u
Kongresu
u ve?ini
progresivci
i
centristi
te u znatno manjoj, zanemarivoj meri
konzervativci
. Strankom dominira politi?ka filozofija
socijalnog liberalizma
sa ameri?kim posebnostima, koja zagovara socijalnu odgovornost. Stranka se zala?e za umerenu intervenciju dr?ave u tr?i?nu privredu, te pove?anje regulacije tr?i?ta. Programi, kao ?to su podr?ka
sindikatima
, pristupa?ne ?kolarine, univerzalna zdravstvena za?tita i jednake ?anse za sve, za?tita potro?a?a i
za?tita ?ivotne sredine
, ?ine su?tinu ekonomske politike stranke. Demokratska stranka se udru?ila s manjim regionalnim strankama ?irom
SAD
, kao ?to su Farmersko-laburisti?ka stranka u
Minesoti
i Nestrana?ka liga u
Severnoj Dakoti
.
U
2004
. godini, bila je najve?a ameri?ka stranka sa 42,6% od ukupno 169 miliona registrovanih bira?a koji su se izja?njavali kao simpatizeri ili ?lanovi stranke.
[2]
Rasne, etni?ke, verske, seksualne i druge manjinske zajednice u
SAD
kao ?to su
Afroamerikanci
,
Hispanoamerikanci i Latinoamerikanci
,
Ameri?ki starosedeoci
, azijatski Amerikanci, ameri?ki Jevreji, ameri?ki muslimani, sekularni Amerikanci,
LGBT zajednica
i druge manjine su glavne grupe koje obi?no glasaju za Demokratsku stranku na izborima.
[3]
- Pro?irenje programa socijalne za?tite.
- Pove?anje poreza na kapitalnu dobit i poreza na dividendu na iznad 28%.
- Smanjenje poreza za pripadnike ni?e i srednje klase, te mala preduze?a.
- Promena pravila oporezivanja kako bi se zaustavio odliv radne snage.
- Pove?anje savezne minimalne plate.
- Modernizacija i pro?irenje pristupa javnom obrazovanju i osiguravanje univerzalnog pred?kolskog obrazovanja.
- Uvođenje sistema univerzalne zdravstvene za?tite.
- Pove?anje ulaganja u razvoj infrastrukture.
- Pove?anje ulaganja u nau?no-tehnolo?ka istra?ivanja i razvoj.
- Pro?irenje kori?tenja obnovljivih izvora energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
- Uvođenje poreza na ugljenik.
- Reformisanje sistema studentskih zajmova i omogu?avanje refinansiranja istih.
- Osiguravanje jednake plate za jednak rad bez obzira na pol, rasu ili nacionalnost.
- Zadr?avanje neutralnosti Interneta.
- Sprovođenje reforme finansiranja izbornih kampanja, te sveobuhvatne izborne reforme.
- Zadr?avanje prava glasa i jednostavan pristup glasanju.
- Legalizacija istopolnih brakova i partnerstava.
- Omogu?avanje pristupa abortusu i ?enskoj reproduktivnoj zdravstvenoj za?titi.
- Reforma sistema imigracije i lak?e dobijanje ameri?kog dr?avljanstva.
- Stro?a kontrola oru?ja.
- Pobolj?avanje zakona o privatnosti i ograni?avanje nadzora vlasti.
- Protivljenje okrutnom kazni, uklju?uju?i smrtnu.
Demokratski predsednici SAD
[
uredi
|
uredi izvor
]
|
|---|
| Međunarodne
| |
|---|
| Dr?avne
| |
|---|
| Ljudi
| |
|---|
| Ostale
| |
|---|