Ovo je ?lanak o godini 1794.

Milenijum :	2. milenijum
Vjekovi :	17. vijek ? 18. vijek ? 19. vijek
Decenija :	1760-e   1770-e   1780-e   ? 1790-e ?   1800-e   1810-e   1820-e
Godine :	1791 1792 1793 ? 1794 ? 1795 1796 1797

1794 . po kalendarima

Gregorijanski	1794.  (MDCCXCIV)
Ab urbe condita	2547.
Islamski	1208?1209.
Iranski	1172?1173.
Hebrejski	5554?5555.
Bizantski	7302?7303.
Koptski	1510?1511.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	1849?1850.
? Shaka Samvat	1716?1717.
? Kali Yuga	4895?4896.
Kineski
? Kontinualno	4430?4431.
? 60 godina	Yang Drvo Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11794.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1794 ( MDCCXCIV ) bila je redovna godina koja po?inje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja po?inje u nedjelju po julijanskom kalendaru .

1794 : 1 ? 2 ? 3 ? 4 ? 5 ? 6 ? 7 ? 8 ? 9 ? 10 ? 11 ? 12 Rođenja ? Smrti

• 1. 1. - Pan?evo progla?eno carskim ukazom za slobodni vojni komunitet ^[1] .
• 9. 1. - Nastanak nejasne Muhlenbergove legende , kako je njema?ki zamalo postao zvani?ni jezik SAD - u stvari zatra?eno je prevođenje zakona na njema?ki, a Predstavni?ki dom se o tome izgleda nije ni izjasnio.
• 12. 1. (23 Nivose II godine Republike po revolucionarnom kalendaru ) - Izbija skandal u vezi sa likvidacijom Francuske isto?noindijske kompanije , bi?e uhap?eni montanjarski poslanici Fabre d'Eglantine , Joseph Delaunay i dr.
• 19. 1. (30 Nivose an II) - Britanci se iskrcavaju na Korziku .
• 28. 1. (9 Pluviose) - Ubijen Henri de la Rochejaquelein , komandant rojalisti?kih pobunjenika u Francuskoj.
• januar-maj - " Paklene kolone " generala Turreaua protiv vandejskih pobunjenika .

• 4. 2. (16 Pluviose) - Francuska revolucija : Prva francuska republika ukida ropstvo . Konvent ratifikovao oslobođenje robova na Haitiju (→ L-F. Sonthonax ) i pro?irio emancipaciju i na ostale kolonije.
• 12. 2. - Umro Mahadaji Shinde , vladar indijskih Marati , nasleđuje ga unuk njegovog brata, Daulat Rao Sindhia (do 1827).
• 19. 2. - Sporazum u Whitehallu između Britanaca i francuskih robovlasnika na Karibima (Haiti, Gvadalupa i Martinik): britanska okupacija u zamenu za odr?anje ropstva.
• 26. 2. - Izgorela prva palata Christiansborg u Kopenhagenu.
• 26. 2. i 3. 3. (8 i 13 ventose an II) - Vantoski dekreti - konfiskacija imovine neprijatelja revolucije i raspodela siroma?nim patriotama (nisu stupili na snagu).
• februar-mart - Srbima u Beogradskom pa?aluku saop?teni fermani sultana Selima III : narod bira knezove i oborknezove a pa?a ih potvrđuje, Had?i Mustafa-pa?a potvrđen na polo?aju, spahije mogu stanovati samo u Beogradu, odredbe o porezu, dozvoljeno podizanje crkava, Srbi obavezni da brane pa?aluk od jani?ara. Sli?ne povlastice imaju Srbi na sultanijinom feudu u Timo?koj krajini i Klju?u ^[2] .

• 6. 3. (4. adar II 5554. po hebrejskom kalendaru) - Osman Pazvanoglu je u ovo vreme zavladao Vidinom . Da bi se obele?ilo stradanje Jevreja u tom mestu, Purim je fiksiran na 4. adar, umesto 14-og. Drugde se pominje proslava Purima u oktobru ili novembru.
• 11. 3. (21 Ventose) - U Parizu osnovana Centralna ?kola javnih radova, preimenovana u Ecole Polytechnique .
• 12. 3. - Poljski general Antoni Madali?ski se oglu?io o rusko-prusko naređenje o demobilizaciji, odlazi u Krakov i zapo?inje sukobe.

• 14. 3. - Ameri?ki izumitelj Eli Whitney patentira cotton gin , uređaj za mehani?ko odvajanje pamu?nih niti od sjemena - revolucija u tekstilnoj industriji zahteva pove?ano uzgajanje pamuka, za ?ta se koristi robovska radna snaga.
• 22. 3. - Ropstvo u SAD : zabranjena gradnja i opremanje brodova namenjenih trgovini robovima.
• 24. 3. - Kosciuszkov ustanak : poljski vojskovođa Tadeusz Kosciuszko izdaje proglas u Krakowu - neuspjeli rat Poljaka protiv Rusije i Pruske .
• 24. 3. (4 Germinal) - Pogubljeni Jacques Hebert i neki drugi kordeljeri .
• 24. 3. - Britanci dovr?avaju posle ?est nedelja osvajanje Martinika (do 1802).
• prole?e - Jani?ari na ?elu sa Kara-Hasanom i Had?i-Ismailom planiraju da se vrate u Beogradski pa?aluk ali odustaju jer se pa?a oslanja na Srbe ^[3] .
• 25. 3. - Neki kmetovi u Lu?ici prisiljeni na tlaku na dan Blagovjesti, ?to dovodi do nemira na ?elu sa Janom ?u?kom.
• 27. 3. - Pomorskim zakonom u SAD odobrena gradnja ?est fregata, prvih brodova obnovljene Mornarice SAD .

• 4. 4. - Bitka kod Racławica: pobeda poljskih seljaka u Malopoljskoj, ustanak se ?iri i u druge krajeve.
• 5. 4. (16 Germinal) - Pogubljeni Georges Danton i Camille Desmoulins .
• april? - George Vancouver je stigao do najsjevernije to?ke ekspedicije, Cookovog zaljeva na Aljasci.
• 17. 4. - Poljski ustanak u Var?avi , pet dana kasnije i u Vilni.
• 24. 4. - Britanci pod Greyom i francuski rojalisti ovladali Guadeloupom .
• 26. 4. - Flandrijska kampanja : Bitka kod Beaumonta je anglo-austrijska pobeda, istog dana po?inje Bitka kod Mouscrona, francuski uspeh - Jean-Charles Pichegru zapo?inje kontraofanzivu. Ovog dana je poginuo habsbur?ki pukovnik Mihailo Mihaljevi? , nekada?nji komandant frajkora u Srbiji.

• 1. 5. (12 Floreal) - Pirinejski rat , Druga bitka kod Bouloua: francuska pobeda nad ?pansko-portugalskim snagama, kojom vra?aju skoro sve teritorije izgubljene lani u isto?nim Pirinejima.
• 7. 5. (18 Floreal) - Francuska revolucija : Konvent odobrava Kult Vrhovnog bi?a , Robespierrovu tvorevinu, za dr?avnu religiju Francuske Republike .
• 8. 5. (19 Floreal) - Pogubljen Antoine Lavoisier , kao i jo? 27 biv?ih sakuplja?a poreza .
• 16. 5. - Sej?eli se formalno predaju Britancima, ali francuski kolonisti na ?elu sa Jean-Baptiste Queau de Quinssyjem prakti?no odr?avaju neutralnost.
• 18. 5. (29 Floreal) - Rat Prve koalicije : Bitka kod Tourcoinga u kojoj francuske snage nanose poraz koalicionim snagama na sjeveru Francuske.
• 22 - 23. 5. - Poku?aji ubistava Robespierra i Collot d'Herbois , dvojice ?lanova Komiteta javne bezbednosti - povod poja?anju terora.
• 23. 5. - Zakonom suspendovan habeas corpus u Britaniji (do juna 1795), nakon hap?enja radikala i istra?ivanja aktivnosti njihovi udru?enja.
• 28. 5. - 1. 6. (13 Prairial) - Rat Prve koalicije : Slavni Prvi jun ili Druga bitka kod Ousseanta, u kojoj francuska flota, usprkos te?kih gubitaka, uspijeva sa?uvati strate?ki va?an konvoj od britanske mornarice .

• 4. 6. (16 Prairial) - Rat Prve koalicije / Hai?anska revolucija : Britanske trupe zauzimaju Port-au-Prince na Haitiju .
• 4. 6. - Francuske snage pod Victor Huguesom se iskrcavaju na Gvadalupi i do decembra ga oslobađaju od Engleza i rojalista.
• 4. 6. - Henri Gregoire predla?e u Konventu ukidanje dijalekata u korist nacionalnog jezika (→ Jezi?na politika u Francuskoj ).
• 6. 6. - Bitka kod Szczekocinyja je rusko-pruska pobjeda u Malopoljskoj, nakon ?ega zauzimaju Krakov 15-og - poljski ustanak se nakon ovoga svodi na obranu Var?ave.
• 7. 6. (27. 5. po j.k.) - Ukazom Katarine Velike, osnovan grad Odesa (po?etak gradnje 22. avg/2. septembra).
• 8. 6. (20 prairial) - Festival Vrhovnog bi?a na Marsovom polju.
• 10. 6. (22 prairial) - Zakon od 22. prerijala , poznat kao Zakon Velikog terora - ubrzana suđenja pred Revolucionarnim tribunalom , implicitno ukinut imunitet ?lanova Konventa.
• 17. 6. - Osnovana Anglo-Korzikanska kraljevina (do 1796). Po?inje uspe?na anglo-korzikanska opsada Calvija (do avgusta) u kojoj je Horatio Nelson izgubio oko (12. 7.).
• 17. 6. - Mediteranska kampanja, Bitka kod Mikonosa: manji britanski pomorski uspeh protiv Francuza u Egeju.
• 26. 6. (8 Messidor) - Rat Prve koalicije : Bitka kod Fleurusa u kojoj francuske snage nanose te?ak poraz austrijskoj vojsci, tjeraju?i je na povla?enje iz Nizozemske ; bitka je poznata i po prvoj primjeni izviđa?kih balona u historiji ratovanja.

• 11. 7. (23 Messidor) - Pichegru zauzeo Bruxelles .
• 13. 7. - Rusko-pruske snage neuspje?no opsjedaju Var?avu do septembra.
• 15. 7. - Erupcija Vezuva , stradao Torre Del Greco .
• 17. 7. - Vrhunac Whiskey pobune u Pensilvaniji, nakon ?to je federalni ?erif do?ao sa pozivima za suđenje ?ak u Filadelfiji onima koji nisu platili porez na viski.
• 23/ 24. 7. - Hap?enje Ignjata Martinovi?a i drugih optu?enih jakobinaca u Be?u - Martinovi? je organizirao dva tajna politi?ka dru?tva (Dru?tvo reformatora i Dru?tvo slobode i jednakosti), dogodine je smaknut ^[4] .
• 27. 7. (9 Thermidor) - Francuska revolucija : Termidorski pu? u kome su svrgnuti jakobinci na ?elu sa Robespierreom koji ?e biti pogubljen sljede?i dan, a ?to ?e ozna?iti kraj revolucionarnog Terora . Slijedi Bijeli teror ( ?uani , Muscadini i dr.).
• 27. 7. - Pichegru zauzeo Antwerpen a Jourdan Liege , ?ime je tre?i i kona?ni put sru?ena Kne?evina-biskupija Liege - po?inje ru?enje Katedrale sv. Lamberta.

• 1. 8. (14 Thermidor) - Bitka u dolini Baztan: francuska pobeda u zapadnim Pirinejima, 3-eg je zauzet San Sebastian .
• 1. 8. - U ?vedskoj zabranjena kafa, nepopopularni zakon ukinut 1796.
• 9. 8. (22 Thermidor) - Bonaparta uhap?en u Nici kao osumnji?eni robespjerista, pu?ten posle 11 dana.
• 10. 8. (23 Thermidor) - Opsada Calvija okon?ana anglo-korzikanskom pobedom.
• 20. 8. - Bitka kod Fallen Timbers u Ohaju: zavr?na bitka Severozapadnog indijanskog rata , Amerikanci su osigurali Severozapadnu teritoriju .
• 20. 8. - Poljski ustanak se ?iri i na Velikopoljsku, u pruskom dijelu.
• 28. 8. - Papina bula Auctorem fidei osuđuje zaklju?ke Sinoda iz Pistoje (1786).
• 31. 8. (14 Fructidor) - Eksplozija u Grenellskoj barutani blizu Pariza, 536 mrtvih.

• 3. 9. (17 Fructidor) - Francois-Noel Babeuf izdaje list Journal de la Liberte de la Presse (od 5. 10. Le Tribun du Peuple ).
• 6. 9. - Opsada Var?ave prekinuta uslijed jakog poljskog otpora u gradu i ustanka u Velikopoljskoj.
• 12. 9. (26 Fructidor) - Mirabeau izba?en iz Panteona , zameni?e ga Marat .
• 15. 9. (29 Fructidor) - Bitka kod Boxtela je francuska pobeda u Holandiji - prva bitka mladog potpukovnika Arthura Wesleya , kao i fiktivnog lika Richarda Sharpa .
• septembar - Francuzi spalili Freetown u Sierra Leonu - obnovljen uz pomo? ameri?kih trgovaca.
• 17. 9. (1 Jour complementaire) - Pirinejski rat: ?panci predali tvrđavu Bellegarde Francuzima na isto?nom frontu.
• 18. 9. (2 Jour complementaire) - Dekret francuskog Konventa obustavlja plate i tro?kove Crkvi - razdvajanje od dr?ave.
• 18. 9. - Francuska pobeda nad Austrijancima kod Sprimonta - kraj starog re?ima u Belgiji.
• 18. 9. - Po?ela gradnja ruskog grada Jekaterinodar (kasniji Krasnodar ).
• 19. 9. - Bitka kod Bresta (ili Terespola): Aleksandar Suvorov razbio poljske ustanike na istoku zemlje.
• 22. 9. (1 Vendemiaire an III ) - Francuzi zauzimaju Aachen .

• 2. 10. (11 Vendemiaire) - Bitka kod Aldenhovena je francuska pobeda u dan. Nema?koj, zatim zauzimaju gradove na Rajni.
• 3. 10. - Francuzi zauzimaju Julich u Nema?koj, ?to je i kraj istoimenog vojvodstva.
• 6. 10. - Francuzi zauzeli Koln , dva dana kasnije i Bonn .
• 10. 10. - Kosciuszkov ustanak : Bitka kod Maciejowica u kojoj ruski general Aleksandar Suvorov nanosi poraz poljskom generalu Tadeuszu Kosciuszku koji je tom prilikom zarobljen (" Finis Poloniae ").
• 11. 10. (20 Vendemiaire) - Jean-Jacques Rousseau prenet u Panteon .
• oktobar - Federalna armija sti?e u zapadnu Pensilvaniju , kraj Whiskey pobune .
• oktobar - Muhamed-han Kad?ar zauzeo Kerman nakon duge opsade i surovo se obra?unao sa stanovnicima; kod Bama je uhvatio poslednjeg vladara iz dinastije Zand , Lotf Ali-hana i ubio ga u Teheranu. Kad?arska dinastija vlada Persijom do 1925.
• 23. 10. (2 Brumaire) - Francuzi zauzimaju Koblenz , ranije upori?te francuskih monarhista, nakon ?to je nadbiskup Clemens Wenzeslaus Saski ve? pobjegao - to je prakti?no kraj Izborne Kne?evine Trier .

• 4. 11. - Bitka za Pragu ili Druga bitka za Var?avu, u kojoj ruska vojska nanosi odlu?uju?i poraz poljskim ustanicima, te nakon koga slijedi veliki masakr stanovni?tva Prage u kome je ubijeno 20.000 ljudi. Sutradan pada ostatak Var?ave, bez otpora.
• 4. 11. (14 Brumaire) - Francuzi zauzimaju Maastricht nakon opsade.
• 12. 11. (22 Brumaire) - Zatvoren Jakobinski klub.
• 16. 11. - Poljski ustanak je okon?an predajom generala Wawrzeckog na jugu Poljske. Dogodine ?e zemlja biti zbrisana sa karte .
• 19. 11. (29 Brumaire) - Jayov ugovor između SAD i Velike Britanije - SAD pristaje na britansku blokadu Francuske, uprkos Franko-ameri?koj alijansi iz 1778.
• 17 - 20. 11. (30 Brumaire) - Krvava Bitka na Crnoj planini je francuska pobeda u Kataloniji, poginula su oba komandanta. Francuzi ubrzo zauzimaju Figueres i tvrđavu San Fernando, te zapo?inju opsadu lu?kog grada Roses (do februara).
• 22. 11. (2 Frimaire) - Po?inje francuska opsada habsbur?kog Luksemburga (do slede?eg juna).

• 8. 12. - Po?ar u ?panskom New Orleansu uni?tio 212 zgrada.
• 24. 12. (4 Nivose) - U Francuskoj ukinut Zakon o maksimumu - uklonjene kontrole plata i cena.
• 24. 12. - Francuska mornarica kre?e u tzv. Kampanju velike zime - zavr?ava se u februaru, gubitkom i o?te?enjem deset brodova, a da nisu ni videli Engleze.
• 27. 12. (7 Nivose) - Pichegrujeva Severna armija prelazi reku Meuse - po jakoj zimi osvaja Holandiju.

• Zagreb:
  • Otvoren Park Maksimir .
  • Biskup Maksimilijan Vrhovac osnovao tiskaru.
  • Ranija katoli?ka crkva sv. Margarete je prodana pravoslavcima - Saborna crkva u Zagrebu , nova zgrada izgrađena 1866.
• Osnovana Karlova?ka bogoslovija .
• Matija Petar Katan?i? : Fructus auctumnales . đuro Feri? Gvozdenica : "Pri?ice prore?ja slovinskijeh".
• Jovan Raji? : "Istorija raznih slavenskih narodov, naipa?e Bolgar, Horvatov i Serbov" (1794-95).
• Henri Gregoire iskovao izraz vandalizam .
• Osnovan Musee des arts et metiers u Parizu.
• Adrien-Marie Legendre : Elements de geometrie .
• Erasmus Darwin : Zoonomia .
• Immanuel Kant : "Religija u granicama prostog razuma".

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1794.

• 21. 2. - Antonio Lopez de Santa Anna , meksi?ki general i predsednik († 1876 )
• 14. 3. - Jozef Bem , poljski i mađarski general, turski pa?a († 1850 )
• 16. 3. - Ami Boue , austrijski geolog († 1881 )
• 10. 4. - Matthew C. Perry , ameri?ki pomorski oficir († 1858 )
• 27. 5. - Cornelius Vanderbilt , ?elezni?ki magnat, filantrop († 1877 )
• 16. 11. - Ivan Coronini , guverner Banata, ban Hrvatske († 1880 )
• đakon Avakum , svetac SPC († 1814 )
• Jo?ef ?lezinger , srpski kompozitor († 1870)

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1794.

• 4. 1. - Nicolas Luckner , mar?al Francuske (* 1722 )
• 6. 1. - Louis d'Elbee , francuski kontrarevolucionar (* 1752 )
• 10. 1. - Georg Forster , prirodnjak, etnolog, revolucionar (* 1754 )
• 16. 1. - Edward Gibbon , histori?ar (* 1737 )
• 22. 1. - Anton I. Esterhazy de Galantha , ugarski knez (* 1738 )
• 28. 1. - Henri de la Rochejaquelein , francuski kontrarevolucionar (* 1772 )
• 12. 2. - Mahadaji Shinde , car Marati u Indiji (* 1730 )
• 16. 2. - Etienne-Charles de Lomenie de Brienne , francuski kardinal i politi?ar (* 1727 )
• 21. 2. - Noel Pinot , katoli?ki bla?enik, mu?enik (* 1747 )
• 24. 3. - Jacques Hebert , francuski revolucionar (* 1757 )
• 24. 3. - Anacharsis Cloots , revolucionar (* 1755 )
• 28. 3. - Markiz de Condorcet , filozof, politikolog, matemati?ar (* 1743 )
• 5. 4. - pogubljeni francuski revolucionari:
  • Georges Danton , (* 1759 )
  • Camille Desmoulins , (* 1760 )
  • Marie-Jean Herault de Sechelles , (* 1759 )
  • Fabre d'Eglantine , (* 1750 )
  • Francois Joseph Westermann , (* 1751 )
• 13. 4. -
  • Pierre Gaspard Chaumette , francuski revolucionar (* 1763 )
  • Lucile Duplessis , supruga Camilla Desmoulinsa (* 1770 )
• 22. 4. - Chretien Guillaume de Lamoignon de Malesherbes , francuski dr?avnik i botani?ar (* 1721 )
• 26. 4. - Mihailo Mihaljevi? , austrijski pukovnik (* 1748)
• 27. 4. - James Bruce , istra?iva? Afrike (* 1730 )
• 27. 4. - William Jones , filolog (* 1746 )
• 8. 5. - Antoine Lavoisier , francuski hemi?ar (* 1743 )
• 10. 5. - Elisabeth de France , sestra Luja XVI (* 1764 )
• 11. 5. - Atanasije Dimitrijevi? Sekere? , u?eni Srbin (* 1738)
• 27. 6. - Wenzel Anton von Kaunitz-Rietberg , biv?i austrijski dr?avni kancelar (* 1711 )
• 27. 6. - Philippe de Noailles , mar?al Francuske (* 1715 )
• 27. 6. - Victor de Broglie , francuski general (* 1756 )

• 13. 7. - James Lind , pionir higijene u Kraljevskoj mornarici (* 1716 )
• 17. 7. - John Roebuck , izumitelj (* 1718)
• 23. 7. - Alexandre de Beauharnais , francuski general (* 1760 )
• 25. 7. - Andre Chenier , francuski pjesnik (* 1762 )
• 28. 7. - Termidor:
  • Maximilien Robespierre (* 1758 )
  • Augustin Robespierre (* 1763 )
  • Louis Antoine de Saint-Just (* 1767 )
  • Georges Couthon (* 1755 )
• 25. 8. - Florimond Claude von Mercy-Argenteau , austrijski diplomat (* 1726 )
• 1. 9. - Catherine Theot , vizionarka (* 1716)
• 4. 9. - Daniel Peharnik-Hotkovi? , hrvatski plemi?, habsbur?ki general (* 1745)
• 2. 11. - Rajmund Kuni? , jezikoslovac, pisac i prevoditelj (* 1719 )
• 9. 11. - Grigorij Skovoroda , ukrajinski filozof (* 1722 )
• 26. 11. - Pajsije Veli?kovski , pravoslavni monah, prevodilac (* 1722 )
• 28. 11. - Friedrich Wilhelm von Steuben , pruski i ameri?ki general (* 1730 )
• 16. 12. - Jean-Baptiste Carrier , francuski revolucionar (* 1756)

Literatura

• Istorija srpskog naroda , ?etvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)