Хирохито
Хирохито приликом посете Холанди?и 1971.
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1901-04-29 ) 29. април 1901.
Место ро?е?а	Токио , ?апанско царство
Датум смрти	7. ?ануар 1989. ( 1989-01-07 )  ( 87 год. )
Место смрти	Токио , ?апан
Породица
Супружник	K?jun
Потомство	Shigeko Higashikuni , Sachiko , Hisa , Kazuko Takatsukasa , Atsuko Ikeda , Акихито , Хитачи , Takako Shimazu
Родите?и	?ошихито Кудзе Садако
Династи?а	?амато
?апански цар
Период	25. децембар 1926 ? 7. ?ануар 1989 .
Претходник	?ошихито
Наследник	Акихито
Потпис	[[File: |frameless|upright=0.72|alt=]]

Хирохито ( ?ап. 裕仁 ) или цар Шова ( ?ап. 昭和天皇 ; Токио , 29. април 1901 ? Токио, 7. ?ануар 1989 ) био ?е 124. ?апански цар , ко?и ?е владао од 25. децембра 1926. године до сво?е смрти 7. ?ануара 1989. године.

?егова владавина од 1926 . године обележена ?е агресивном милитаристичком политиком ?апана (напад на Кину 1931 . и 1937 , пакт с Хитлером 1940 ). Нападом на САД ( Перл Харбор , 1941 ) ушао ?е у Други светски рат , а у августу 1945 . об?авио ?е безусловну капитулаци?у ?апана, а 1946 . године се одрекао ?божанског порекла“. Ме?ународни суд ослободио га ?е 1948 . године оптужбе за ратне злочине.

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен у дворцу Ао?ама у Токи?у , принц Хирохито ?е био први син престолонаследника ?ошихита (буду?ег цара Таиша) и престолонаследниковице Садако (буду?е царице Теиме?и). ^[1] Службено ?е постао принц наследник 2. октобра 1916 . године. Хирохито ?е поха?ао мушку школу Гакушин (1908?1914) ко?у су углавном поха?але аристократе, затим ?е отишао у посебан институт за принца наследника (T?g?-gogakumonsho) и поха?а та? институт од 1914 . до 1921 . године. Године 1921. Хирохито ?е прошао шестомесечну европску турне?у, ук?учу?у?и У?еди?ено Кра?евство , Француску , Итали?у , Холанди?у и Белги?у , и тиме постао први принц ко?и ?е привремено отпутовао из ?апана. Након повратка у ?апан преузео ?е дужност регента 29. октобра 1921. године, насле?у?у?и болесног оца ко?ем се погоршало ментално ста?е. За време обав?а?а дужности регента право гласа на изборима добили су сви мушкарци стари?и од 25 година.

Брак [ уреди | уреди извор ]

Хирохито се оженио принцезом Нагако Куни. Она ?е била на?стари?а к?ерка принца Куни?а Куни?оши?а. Имали су два сина и пет к?ерки: ^[2]

• Принцеза Шигеко (9. децембар 1925 ? 23. ?ул 1961)
• Принцеза Сачико (10. септембар 1927 ? 8. март 1928)
• Принцеза Казуко (30. септембар 1929 ? 28. ма? 1989)
• Принцеза Ацуко (7. март 1931)
• престолонаследник Акихито (23. децембар 1933)
• Принц Масахито (28. новембар 1935)
• Принцеза Такако (3. март 1939).

Цар [ уреди | уреди извор ]

Дана 25. децембра 1926 . године Хирохито ?е наследио преминулог оца ?ошихита. Тад ?е завршила ера ?егова оца звана Та?шо, а започела ?е ера цара Хирохита звана Шова. Према ?апанско? традици?и добио ?е име Цар Та?шо, али мало ко се тако обра?ао цару Хирохиту. Хирохиту су се обра?али са ??егово величанство цар” (天皇陛下, tenn? heika), што ?е скра?ено на само ??егово величанство” (陛下, heika).

Рана владавина [ уреди | уреди извор ]

Прва обележ?а ?егове владавине била су сукоб?ава?е с финанси?ском кризом и снажним ?ача?ем во?ске. ?апанска копнена во?ска и ?апанска ратна морнарица увек су имали право на вето од 1900. године и изме?у 1921 . и 1944 . године.

Хирохито ?е ?едном приликом за длаку избегао смрт. Ручну гранату на ?ега бацио ?е коре?ски националиста у Токи?у 9. ?ануара 1932 . године.

Други важан дога?а? ?е атентат председника владе Инука?а Цу?оши?а 1932. године, што ?е назначило кра? цивилне владавине над во?ском. После овога уследио ?е покуша? во?ног удара на владу у фебруару 1936 . године. Инцидент ?е назван двадесетшестофебруарски инцидент. Предводили су га нижи официра, т?. свих оних ко?и су имали симпати?е према вископозиционираном официру принцу Хихибу, брату цара Хирохита. Инцидент ?е прерастао у побуну, а побуна ?е резултирала смакну?ем великог дела чланова владе и во?них официра.

Након што ?е цар Хирохито обавештен о побуни, издао ?е наре?е?е да се побуна угуши. Во?нике ко?и су се побунили назвао ?е побу?еницима (b?to). Тачни?е, наредио ?е министру во?ске ?ошикуки Кавашими да угуши побуну за ?едан сат, и фреквентно се информирао се о побуни. Побуна ?е угушена 29. фебруара 1936 . године.

Кинеско-?апански рат и Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Пре почетка Другог светског рата ?апан ?е 1931. године напао Ман?ури?у у првом кинеско-?апанском рату , а затим и остатак Кине 1937. године у другом кинеско-?апанском рату .

Неки извори открива?у да цар Шова ни?е имао приговора на план о инвази?и Кине 1937. године ^[3] , ко?и су му предложили ?егови министри и преми?ер Фумимаро Коное . На?ве?а брига му ?е била могу?ност напада Сов?етског Савеза са севера, а на?више пита?а ?е сво?им министрима постав?ао о времену ко?е ?е требати да се савлада кинески отпор.

Према Акири Фу?ивари, током рата са Кином цар ?е лично ратификовао предлог да ?апанска во?ска одбаци у ратова?у ме?ународна правила о поступа?у са ратним зароб?еницима. ^[4] Радови ?ошиаки ?ошими и Сеи?а Мацуно указу?у да ?е цар одобрио посебна наре?е?а (rinsanmei), о употреби хеми?ског оруж?а против Кинеза. ^[5]

За време Другог светског рата ?апан ?е склопио савез са нацистичком Немачком и фашистичком Итали?ом назван Силе осовине . У ?улу 1939. цар ?е неколико пута расправ?ао са ?едним од сво?е бра?е ?асухитом (принц Хихибу), ко?и га ?е три пута неде?но посе?ивао и залагао се за савез, често ?е у посети био за?едно с министром во?ске Сеиширо Итагаки?ем . ^[6] Тек након успеха немачке во?ске у Европи цар ?е пристао на савез.

Пред кра? рата, на почетку 1945 . године упркос све лоши?о? ситуаци?и за ?апан, цар ни?е пристао на завршава?е рата преговорима и преда?ом према савету преми?ера Фумимаро Коное, него се ?ош надао велико? победи. Након преда?е Немачке у ма?у 1945. и одлуке Сов?етског Савеза о томе да не?е продужити споразум о ненапада?у, ?апански кабинет се састао у ?уну 1945. како би потврдио одлуку о борби до зад?ег човека. Ову одлуку ?е потврдио цар на кратком састанку са сво?им саветницима.

Дана 26. ?ула 1945. савезници су донели Потсдамску деклараци?у у ко?о? се захтева безусловна преда?а ?апана, што су ?апанска влада и цар првотно одбили. Након напада атомском бомбом на Хирошиму и Нагасаки и об?аве рата Сов?етског Савеза, цар ?е одлучио да заврши рат. О сво?о? одлуци обавестио ?е сво?у породицу, а дана 15. августа ?е преко ради?а емитован снимак у коме цар об?ав?у?е безусловну преда?у свих ?апанских во?них снага (Gyokuon-h?s?), те ?е то у?едно и први пут да су ?апанци чули глас свога цара преко ради?а.

Послератна владавина и смрт [ уреди | уреди извор ]

Године 1946 . одрекао се ?божанског порекла”. Након рата многи су оптуживали Хирохита за ратне злочине. Американци су након рата одлучили да поштеде Хирохита и ?егову породицу од оптужби за ратне злочине. Ни?е му се судило ?ер се показало да су агресивну спо?аш?у политику водили осамоста?ени во?ни и политички врхови, чак и против цареве во?е. Американцима ?е то одговарало ради мира у окупираном ?апану. После рата успостав?ена ?е уставна монархи?а, а Хирохито ?е остао цар без стварног удела у власти. Рани?а апсолутистичка власт укинута му ?е уво?е?ем новог устава 1947. године. Оптужби за ратне злочине ослободио га ?е Ме?ународни суд 1948 . године. Успео ?е да функци?у цара прилагоди новим приликама. Пре недоступну царску породицу учинио ?е блиском народу честим ?авним по?ав?ива?ем. ?апан ?е следе?их децени?а доживео економску ренесансу, поставши ?едном од на?богати?их зема?а света. Истодобно ?е Хирохито постао симболом напретка и демократизаци?е свога народа.

Он ?е био први цар ко?и ?е путовао изван ?апана од 1971 . године. Стари су се обича?и променили. Хирохито се често по?ав?ивао у ?авности, посе?ивао сумо борбе, а ?егов син и наследник Акихито оженио ?е неплемки?у.

Хирохито ?е преминуо 7. ?ануара 1989 . године у 6:33, а службена смрт об?ав?ена ?е у 7:55, кад ?е ?авност први пут сазнала да ?е цар имао рак . ^[7] Сахра?ен ?е уз микроскоп ко?им ?е целог живота проучавао живот под морем. На руци ?е имао сат с ликом Мики?а Мауса , ко?и су му 1975 . године поклонили Американци приликом ?егове посете САД .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?и видео-запис

Presentation by Herbert Bix on Hirohito and the Making of Modern Japan , September 15, 2000

Booknotes interview with Herbert Bix on Hirohito and the Making of Modern Japan , September 2, 2001 , C-SPAN

Presentation by John Dower on Embracing Defeat , April 1, 1999 , C-SPAN

Booknotes interview with John Dower on Embracing Defeat , March 26, 2000 , C-SPAN

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Хирохито на Викимеди?ино? остави .

• Emperor Sh?wa and Empress K?jun at the Imperial Household Agency website
• Reflections on Emperor Hirohito's death
• Хирохито на са?ту IMDb   (?език: енглески)  
• Новински исечци на тему Хирохито у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економи?е (ZBW)