Спика

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Спика
Локаци?а Спике (заокружено)
Положа? на небу
Епоха J2000       Равнодневница J2000
Сазвеж?е Девица
Ректасцензи?а 13 h 25 m 11.579 s [1]
Деклинаци?а ?11° 09′ 40.75″ [1]
Привидна магнитуда (В) +0.97 [2] (0.97?1.04 [3] )
Карактеристике
Спектрални тип B1V [4] (B1III-IV + B2V) [5]
U?B индекс бо?а ?0.94 [2]
B?V индекс бо?а ?0.23 [2]
Вари?абилни тип β Cep + елипсоидна [3]
Астрометри?а
Ради?ална брзина (R v ) +1.0 [6]  km/s
Сопствено крета?е (μ) РА:  ?42.35 ± 0.62 [1]   мас / г
Дек.:  ?30.67 ± 0.37 [1]   мас / г
Паралакса (π) 13.06 ± 0.70 [1]   мас
Расто?а?е 250 ± 10  ly
(77 ± 4  пс )
Апсолутна магнитуда   (M V ) ?3.55 (?3.5/?1.5) [7]
Орбита [8]
Период (P) 4,0145 ± 0,0001 d
Велика полуоса (a) 28,20 ± 0,92  R ☉
Ексцентрицитет (e) 0,133 ± 0,017
Инклинаци?а (i) 63,1 ± 2,5 °
Апсидна епоха (T) 2,454,189,4 ± 0,02
Аргумент перихела (ω)
(секундарни) 		255,6 ± 12,2 °
Дета?и [8]
Primary
Маса 11,43 ± 1,15   M ☉
Полупречник 7,47 ± 0,54   R ☉
Луминозност 20,512 +5,015
?4,030   L ☉
Површинска гравитаци?а (log  g ) 3,71 ± 0,10   цгс
Температура 25,300 ± 500   K
Ротациона брзина ( v  sin  i ) 165,3 ± 4,5  km/s
Старост 12.5  Myr
Secondary
Маса 7,21 ± 0,75   M ☉
Полупречник 3,74 ± 0,53   R ☉
Луминозност 2,254 +1,166
?768   L ☉
Површинска гравитаци?а (log  g ) 4,15 ± 0,15   цгс
Температура 20,900 ± 800   K
Ротациона брзина ( v  sin  i ) 58,8 ± 1,5  km/s
Друге ознаке
Spica, Azimech, Spica Virginis, α Virginis, Alpha Vir, 67  Virginis, HR  5056, BD -10°3672, HD  116658, GCTP  18144, FK5 498, CCDM 13252-1109, SAO  157923, HIP  65474 [9]
Референтне базе података
SIMBAD data

Спика или алфа Девице ( лат. Spica, α Virginis, α Vir ) [10] [11] ?е на?с?а?и?а звезда сазвеж?а Девица, и ?едина звезда овог сазвеж?а прве магнитуде. ?ено име на латинском ?езику значи ?клас“ [12] и на класичним приказима овог сазвеж?а Спика се налази у класу ко?и држи девица ? Астре?а , ?ерка Зевса и Темиде . [13]

Звездани систем [ уреди | уреди извор ]

Спика у сазвеж?у Девица
У класично? представи Девице , Спика представ?а клас.
Симулаци?а криве с?а?а блиских бинарних система, какав ?е и Спика.
Вари?аци?а с?а?а Спике ни?е последица закла?а?а, ве? промене површине ко?а се види са Зем?е.

Спика ?е спектроскопска дво?на звезда , ко?а се састо?и од две звезде спектралних класа B1III-IV+ (плави суб?ин или ?ин) и B2V (звезда главног низа ). [14] Уда?еност изме?у компоненти ?е свега 0,12 А? (период ротаци?е око за?едничког центра масе износи 4,0145 дана). Вари?аци?а с?а?а (ко?и се кре?е изме?у 0,95 и 1,05 [15] ) ?е последица не уза?амног помрачива?а компоненти, ве? издужености ?едне ка друго? услед дес?тва плимске силе , тако да током ротаци?е површина ко?а ?е вид?ива са Зем?е ни?е иста. Блискост компоненти доводи до снажног судара сунчевог ветра ?едне и друге звезде, због чега ?е Спика сна?ан извор X зраче?а . Спика, као дво?ни систем, има 1900 пута ве?у луминозност од Сунца, у визуелном делу спектра . По?единачно посматрано ? примарна компонента има температуру од 22.400 К , укупну луминозност 12.100 пута ве?у од Сунца (када се урачуна и ултра?убичаста светлост ), ради?ус ?еднак 7 ради?уса Сунца и масу ?еднаку 10,5 Сунчевих маса (што ?е вероватно дово?но да еволуира у супернову ). Секундарна компонента има температуру од 18.500 К, луминозност 1500 луминозности Сунца, ради?ус 4 пута ве?и од Сунчевог и масу 6 пута ве?у од Сунца. [16]

И сама примарна компонента ?е промен?ива , и то пулсира?у?а промен?ива типа ß Canis Maioris , са периодом од 4,2 сата. [14]

Спика се налази свега 10° ?ужно од еклиптике , тако да су честе окултаци?е са планетама и Месецом . [13]

Истори?а посматра?а [ уреди | уреди извор ]

Спица ?е на?с?а?ни?а звезда у сазвеж?у Девице (доле лево).

Као ?едан од на?ближих масивних бинарних звезданих система Сунцу, Спика ?е била предмет многих опсервационих студи?а. [17]

Веру?е се да ?е Спика звезда ко?а ?е Хипарху дала податке ко?и су га навели да откри?е прецеси?у равнодневице . [18] Храм Мената (раног Хатора ) у Теби био ?е ори?ентисан на Спику када ?е изгра?ен 3200. године пре нове ере, и током времена, прецеси?а ?е полако али приметно променила локаци?у Спике у односу на храм. [19] Никола Коперник ?е направио многа запажа?а о Спики са сво?им дома?им трикветрумом за сво?а истражива?а прецеси?е. [20] [21]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д van Leeuwen, F. (2007). ?Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics . 474 (2): 653?664. Bibcode : 2007A&A...474..653V . S2CID   18759600 . arXiv : 0708.1752   Слободан приступ. doi : 10.1051/0004-6361:20078357 .   Vizier catalog entry
  2. ^ а б в Ducati, J. R. (2002). ?VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues . 2237 : 0. Bibcode : 2002yCat.2237....0D .  
  3. ^ а б Ruban, E. V.; Alekseeva, G. A.; Arkharov, A. A.; Hagen-Thorn, E. I.; Galkin, V. D.; Nikanorova, I. N.; Novikov, V. V.; Pakhomov, V. P.; Puzakova, T. Yu. (2006). ?Spectrophotometric observations of variable stars”. Astronomy Letters . 32 (9): 604. Bibcode : 2006AstL...32..604R . S2CID   121747360 . doi : 10.1134/S1063773706090052 .  
  4. ^ Johnson, H. L; Morgan, W. W (1953). ?Fundamental stellar photometry for standards of spectral type on the Revised System of the Yerkes Spectral Atlas” . The Astrophysical Journal . 117 : 313. Bibcode : 1953ApJ...117..313J . doi : 10.1086/145697 .  
  5. ^ Bright Star Catalogue . Yale University Observatory. 1982.  
  6. ^ Wilson, Ralph Elmer (1953). ?General Catalogue of Stellar Radial Velocities”. Carnegie Institute Washington D.C. Publication . Washington: Carnegie Institution of Washington. Bibcode : 1953GCRV..C......0W .  
  7. ^ Herbison-Evans, D.; Hanbury Brown, R.; Davis, J.; Allen, L. R. (1971). ?A study of alpha Virginis with an intensity interferometer”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society . 151 (2): 161?176. Bibcode : 1971MNRAS.151..161H . doi : 10.1093/mnras/151.2.161   Слободан приступ.  
  8. ^ а б Tkachenko, A.; et al. (ма? 2016), ?Stellar modelling of Spica, a high-mass spectroscopic binary with a β Cep variable primary component”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society , 458 (2): 1964?1976, Bibcode : 2016MNRAS.458.1964T , S2CID   26945389 , arXiv : 1601.08069   Слободан приступ, doi : 10.1093/mnras/stw255  
  9. ^ ?V* alf Vir -- Variable Star of beta Cep type” . SIMBAD . Centre de Donnees astronomiques de Strasbourg . Приступ?ено 2010-04-13 .  
  10. ^ ?How to pronounce Spica” . Приступ?ено 2017-02-19 .  
  11. ^ ?Main definitions of spica in English” . Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 09. 03. 2019. г . Приступ?ено 2018-02-19 .  
  12. ^ ?анчи?, Радиша (2010). Речник ботаничких морфолошких по?мова . Београд: Српска академи?а наука и уметности. стр. 58. ISBN   978-86-7025-507-4 .  
  13. ^ а б Moore, Patrick (2005). Philip's Atlas of the Universe (на ?езику: енглески). London: Philip's. стр. 228. ISBN   978-0-540-08791-4 . Приступ?ено 16. 11. 2021 .  
  14. ^ а б Lesikar, Arnold. ?Spica” . The Dome of the Sky. Архивирано из оригинала 30. 08. 2012. г . Приступ?ено 1. 2. 2013 .  
  15. ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на ?езику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4441. ISBN   978-0-7503-0440-5 . Приступ?ено 16. 11. 2021 .  
  16. ^ Kaler, Jim (3. 7. 2009). ?Spica” . Приступ?ено 1. 2. 2013 .  
  17. ^ Riddle, R. L.; Bagnuolo, W. G.; Gies, D. R. (децембар 2001). ?Spectroscopy of the temporal variations of α Vir”. Bulletin of the American Astronomical Society . 33 : 1312. Bibcode : 2001AAS...199.0613R .  
  18. ^ Evans, James (1998). The History and Practice of Ancient Astronomy . Oxford University Press . стр.  259 . ISBN   978-0-19-509539-5 .  
  19. ^ Allen, Richard Hinckley (2003). Star Names and Their Meanings . Kessinger Publishing . стр. 468. ISBN   978-0-7661-4028-8 .  
  20. ^ Rufus, W. Carl (април 1943). ?Copernicus, Polish Astronomer, 1473?1543” . Journal of the Royal Astronomical Society of Canada . 37 (4): 134. Bibcode : 1943JRASC..37..129R .  
  21. ^ Moesgaard, Kristian P. (1973). ?Copernican influence on Tycho Brahe” . Ур.: Jerzy Dobrzycki. The reception of Copernicus' heliocentric theory: proceedings of a symposium organized by the Nicolas Copernicus Committee of the International Union of the History and Philosophy of Science . Toru?, Poland: Studia Copernicana, Springer. ISBN   90-277-0311-6 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спика&oldid=27631983 ”