Романови рус. Романовы
Држава	Руско царство Руска Импери?а
Владарска титула	цар император сверуски
Племи?ка титула	велики кнез кнез императорске крви
Оснивач	Михаил I Ф?одорович
Пос?ед?и владар	Никола? II Александрович
Актуелни стар?ешина	Мари?а Владимировна
Владавина	(1613?1917)
См?ена	Фебруарска револуци?а (1917)
Националност	руска
В?ера	православна
Руски императорски дом

Романови ( рус. Романовы ) били су пос?ед?а царска и императорска династи?а ко?а ?е владала Руси?ом од 1613 . до 1917 . ^[1]

Пори?екло [ уреди | уреди извор ]

Први познати предак Романова и многих других племи?ких породица био ?е Андре? Иванович Кобила , бо?ар из времена московских кнезова Ивана Даниловича Калите и Симеона Ивановича . Сматра се да ?е Кобила пруског пори?екла, син племи?а Гланда Камбиле (у православ?у ? Иван Камбила Дивонович) ко?и ?е поб?егао у Руси?у након инвази?е Тевтонског реда на Пруску кра?ем 13. ви?ека .

Андре? Кобила ?е имао пет синова: Сем?она Жеребеца, Александра ?елку, Васили?а Иванте?а, Гаврила Гавшу и Ф?одора Кошку. Они су родоначелници 17 руских племи?ких ку?а. ^[2]

Андре? Кобила и ?егови синови су се прозвали Кобилини док су се Ф?одор Андре?евич и ?егов син Иван прозвали Кошкини . Д?еца Захари?а Ивановича Кошкина су постали Кошкини-Захарини , а унуци само Захарини . Од ?ури?а Захари?евича су кренули Захарини-?ур?еви , а од ?еговог брата ?акова ? Захарини-?аков?еви . Д?еца Романа ?ур?евича Захарина су постали Захарини-Романови , а унуци само Романови ( рус. Романовы ). Први ко?и ?е носио презиме Романов  [ de ] ( рус. Романов ) био ?е Ф?одор Никитич ( патри?арх московски Филарет ) у част свога оца Никите Романовича и д?еда Романа ?ур?евича Захарина. ^[3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Успон на власт [ уреди | уреди извор ]

Успон Романових почи?е уда?ом Анастаси?е Романовне Захарине-?ур?еве , к?ерке Романа ?ур?евича Захарина, за московског великог кнеза Ивана Грозног . Након што ?е он проглашен за цара, Анастаси?а ?е постала прва руска царица. Захарини-?ур?еви су тако постали блиски царском двору.

Ивана Грозног ?е насли?едио ?егов тре?и син Ф?одор ко?и ни?е имао потомство. Након Ф?одорове смрти и гаше?а 700-годиш?е династи?е Р?урикович Земски сабор ?е 1598 . за цара изабрао Бориса Годунова , Ф?одоровог шурака. Он ?е владао до изненадне смрти 1605 . када га ?е насли?едио син Ф?одор II Борисович ко?и ?е убрзо погуб?ен за?едно са ма?ком.

За ври?еме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царево? немилости. Стар?ешина породице Ф?одор Никитич Романов и ?егова жена Ксени?а су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови су прогнани у далеке области. Управо ?е Ф?одор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара.

Положа? Романова се драматично проми?енио након пада Годунова. Буду?и да ?е Ф?одор Романов био сродник Ф?одора Звонара, пос?ед?ег цара из Р?уриковича , претенденти на престо током Смутног времена су га хт?ели на сво?о? страни. Цар Лажни Димитри?е га ?е као монаха поставио за митрополита ростовског, а затим Лажни Димитри?е II за патри?арха. Смутно ври?еме ?е окончано позива?ем на царски престо 16-годиш?ег Михаила Романова , сина Ф?одора Романова, као на?ближег сродника Р?уриковича (1613). Тиме ?е отпочела 300-годиш?а владавина Романова.

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Цара Михаила Ф?одоровича ?е насли?едио ?егов син ?единац Алексе? са само 16 година, без живих родите?а. Током живота Алексе? ?е имао укупно 15 д?еце из два брака. Имао ?е шест синова, али здравствено ста?е неких од ?их ?е било забри?ава?у?е. Цара Алексе?а Миха?ловича ?е насли?едио ?егов 15-годиш?и син Ф?одор ко?и ?е био инвалид. Умро ?е без потомака и избио ?е спор око права на престо изме?у породица Милославских и Наришкина. Први по нас?е?ива?у ?е био Иван V Алексе?евич , али ?е био физички и ментално неспособан. Ипак ?е Бо?арска дума у договору са патри?архом именовала 10-годиш?ег Петра I Алексе?евича за цара за?едно са ма?ком као регентом. Против тога се побунила Иванова породица на челу са ?еговом сестром Софи?ом Алексе?евном. Она ?е ста?ала на челу побуне стрелаца и преузела ?е м?есто регента, а за?еднички владари су постали Иван и Петар.

Цар Иван V Алексе?евич ?е умро 1696 , а као ?едини владар ?е остао ?егов полубрат Петар I Алексе?евич . Он ?е извршио знача?не државне и црквене реформе и остао запам?ен као ?Петар Велики“. Феудално Руско царство ?е претворио у Руску Импери?у узевши титулу императора сверуског . Ум?есто Москве нова престоница ?е постала новоизгра?ени Санкт Петербург . Владао ?е до сво?е смрти 1725 . када га ?е насли?едила ?егова жена Катарина I Алексе?евна . Умрла ?е дви?е године касни?е. Престо ?е насли?едио Петров унук Петар II Алексе?евич , син погуб?еног цареви?а Алексе?а Петровича. Владао ?е само три године и ?еговом смр?у ?е дошао кра? директно? мушко? лини?и династи?е Романов.

Императора Петра Другог ?е насли?едила Ана I Ивановна , к?ерка полубрата Петра Великог, Ивана V Алексе?евича. Она ?е пред смрт усво?ила и за нас?едника одредила свог ?едногодиш?ег ро?ака Ивана Антоновича . Ипак ?е ?елисавета I Петровна , друга к?и Петра Великог, усп?ела да приграби власт и постане нова императорка. ?ен нас?едник ?е био Петар III Ф?одорович , син Ане Петровне, к?ерке Петра Великог и Карла Фридриха, во?воде од Шлезвиг-Холшта?на из рода Готорпа. ^[4] Император Петар III ?е владао само 186 дана након чега ?е уби?ен у дворско? зав?ери. На престо ?е дошла ?егова жена Катарина II Алексе?евна , ро?ена као ?емица Софи?а Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст. Захва?у?у?и ?ено? политици просви?е?еног апсолутизма остала ?е запам?ена као ?Катарина Велика“.

Императорку Катарину Велику ?е насли?едио ?ен син Павле I Петрович ко?и ?е постао и велики ма?стор Малтешког витешког реда . Св?естан изби?а?а да?их сукоба око права на престо, император Павле ?е 1797 . издао Акт о престолонас?е?у ( рус. Акт о престолонаследии ) ко?им ?е законски и тра?но уредио пита?е нас?е?ива?а престола. Уби?ен ?е 1801 . у дворско? зав?ери. На престо ?е дошао ?егов син Александар I Павлович ко?и ?е спровео знача?не државне реформе . За ?егово ври?еме ?е била Наполеонова инвази?а на Руси?у (1812) и одржан Бечки конгрес . Био ?е истовремено кра? По?ске и велики кнез Финске , као и сви наредни императори. Ни?е оставио мушких потомака и насли?едио га ?е ?егов мла?и брат Никола? I Павлович ко?и се у унутраш?о? политици руководио максимом ?православ?е, самодржав?е, народност“. Током ?егове владавине стварали су познати к?ижевници Александар Пушкин , Никола? Гого? , Иван Турге?ев . Умро ?е током Кримског рата (1855).

Императора Никола?а Првог ?е насли?едио ?егов син Александар II Никола?евич ко?и ?е спровео тзв. велике реформе (укида?е кметства, финанси?ску, школску, управну, судску и во?ну реформу). Уби?ен ?е у терористичком нападу 1881 . На престо ?е дошао ?егов син Александар III Александрович за чи?е ври?еме Руска Импери?а ни?е водила ни?едан рат. Остао ?е запам?ен као ?Александар Миротворац“. Спровео ?е конзервативне контрареформе т?. ревизи?у либералних реформи ?еговог оца. Умро ?е 1894 , а насли?едио га ?е ?егов син Никола? II Александрович . За ?егово ври?еме ?е избила Руска револуци?а (1905), донесен ?е први руски устав (1906) и започет Први св?етски рат (1914). Одрекао се престола у сво?е име и у име сина ?единца Алексе?а Никола?евича током Фебруарске револуци?е (1917). ?егов брат Михаил Александрович ни?е желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о буду?ем облику владавине. Тиме ?е окончана руска монархи?а, а власт ?е преузела Привремена влада ко?а ?е управ?ала зем?ом до бо?шевичке Октобарске револуци?е . ^[5]

Убиство царске породице [ уреди | уреди извор ]

Императорски дом [ уреди | уреди извор ]

Први породични правилник за чланове Императорског дома ( рус. Учреждение о Императорской Фамилии ) донесен ?е 5. априла 1797 . на дан круниса?а императора Павла Првог , а исти дан ?е проглашен и Акт о престолонас?е?у ( рус. Акт о престолонаследии ). Оба прописа су имала уставну снагу. Кодификова?ем Основних државних закона Руске Импери?е (1832) инкорпорирани су у законске одредбе. Породични правилник ?е знача?но допу?ен прогласом императора Александра I Павловича (1820) тиме што ?е одре?ено да морганатски потомци чланова Императорског дома нема?у право на престо. Руско династичко право ?е прим?е?ивало аустри?ски систем нас?е?ива?а заснован на мушком првенству, а нас?е?ива?е по женско? лини?и ?е дозво?ено само када се прес?ече пос?ед?а мушка лини?а.

Члановима Императорског дома су се признавала сва лица императорске крви ко?а су проистицала из законитих и равнородних бракова за ко?е ?е император дао одобре?е. ^[6] Чланови нису користили презиме Романов  [ de ] ( рус. Романов ) нити било ко?е друго презиме. Имали су титулу, име и отчаство . Престолонас?едник ?е носио титулу нас?едник, цесареви? ^[7] и велики кнез (?императорско височанство“), а ?егова супруга ?е била цесаревна и велика кнеги?а . Д?еца и унуци, праунуци и чукунунуци императора по мушко? лини?и су носили титуле великог кнеза или велике кнеги?ице (?императорска височанства“), а д?еца чукунунука титуле кнеза императорске крви или кнеги?ице императорске крви (?височанства“). Касни?е ?е великокнежевска титула ограничена само на д?ецу и унуке императора по мушко? лини?и, а кнежевска титула на праунуке императора и ?ихову на?стари?у д?ецу. ?ихова мла?а д?еца су тако?е били кнезови или кнеги?ице императорске крви, али са титулом ?св?етлости“. ^[8] Равнородне супруге династичких чланова су имале титулу велике кнеги?е или кнеги?е императорске крви.

Велики кнезови су на крште?у награ?ивани орденима Светог апостола Андре?а Првозваног , Светог Александра Невског, Белог орла, Свете Ане I степена и Светог Станислава I степена. Велике кнеги?ице су доби?але Орден Свете великомученице Екатерине. Истим орденима су награ?ивани кнезови и кнеги?ице императорске крви, али по пуно?етству.

Императорка супруга ?е годиш?е доби?ала 200.000 руба?а из државне блага?не, као и императорка удовица. Нас?едник престола ?е доби?ао 100.000 руба?а, а ?егова супруга 50.000 руба?а. И остали чланови Императорског дома су финансирани од државе, на?чеш?е до пуно?етства или склапа?а брака. Цивилна листа ?е била конкретно одре?ена породичним правилником. ^[9]

Руски императорски дом  [ ru ] ?е био сво?еврсна институци?а чи?и су чланови могли бити позвани да насли?еде престо. Након Фебруарске револуци?е (1917) лишен ?е институционалног статуса у држави, али ?е наставио посто?ати у изгнанству као истори?ска институци?а са сво?им династичким правом. Од Романова након 1917. само су потомци Кирила Владимировича ступали у равнородне бракове и данас се сматра?у ?единим члановима Императорског дома по одредбама Основних државних закона . Сви други морганатски потомци ко?и користе презиме Романов  [ de ] нема?у право на престо.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Романови након 1917.
• Император сверуски
• Убиство породице Романов

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Романови на Викимеди?ино? остави .

• Званична страница Руског императорског дома (?език: руски)
• Убиство царске породице (?език: руски)
• С. Скот. Романови. Биографи?а династи?е (?език: руски)
• Historical reconstruction series "Romanovs" ? First Channel, Star Media, Babich Design (2013).
• The Russian Imperial Collection at the Library of Congress has books from the Romanov family.
• Romanov Collection . General Collection. Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University.