Никола? I Павлович
Никола? I
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1796-07-06 ) 6. ?ул 1796.
Место ро?е?а	Гатчина , Руска Импери?а
Датум смрти	2. март 1855. ( 1855-03-02 )  ( 58 год. )
Место смрти	Санкт Петербург , Руска Импери?а
Породица
Супружник	Александра Ф?одоровна
Потомство	Александар II Никола?евич , Мари?а Никола?евна , Олга Никола?евна , Grand Duchess Alexandra Nikolaevna of Russia , Константин Никола?евич , Никола? Никола?евич , Михаил Никола?евич , Grand Duchess Elizabeth Nicholaevna of Russia , Josephine Koberwein
Родите?и	Павле I Петрович Мари?а Ф?одоровна
Династи?а	Романов
император и самодржац сверуски , кра? По?ске и велики кнез Финске
Период	(1825?1855)
Претходник	Александар I Павлович
Наследник	Александар II Никола?евич
Потпис

Никола? I Павлович ( рус. Николай I Павлович ; Гатчина , 6. ?ул 1796 ? Санкт Петербург , 2. март 1855 ) био ?е руски император од 1825 . до 1855. године. Био ?е истовремено кра? По?ске од 1825. до 1831 . и велики кнез Финске од 1825. до 1855. године.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Никола? ?е ро?ен у Гатчи?ском дворцу у Гатчини . Био ?е син великог кнеза, а касни?е и цара Павла и во?вотки?е Мари?е Ф?одоровне . Пет месеци након ро?е?а Никола?а, умрла ?е ?егова баба Катарина Велика и ?егови родите?и поста?у цар и царица. Никола? ?е био мла?и брат Александра I Павловича Романова , ко?и ?е наследио оца на престолу 1801. године. Имао ?е и брата Константина Павловича . Риасановски пише да ?е Никола? био "на?згодни?и мушкарац у Европи", али и шармер ко?и ?е уживао у женском друштву. ^[1] Године 1817 . оженио се Шарлотом од Пруске (1798?1860) ко?а ?е примила православ?е и ново име Александра Ф?одоровна . Александар ?е 1825. године изненадно умро од тифуса. Почетак Никола?еве владавине обележен ?е тзв. побуном декабриста .

Побуна декабриста [ уреди | уреди извор ]

Александар ?е, наиме, остао без мушког наследника, па ?е круна требало да пре?е на ?еговог брата Константина (по?ског кра?а) ко?и ?е тада био у Варшави. Константин се, ме?утим, пре пет година одрекао права на престо у корист тре?ег брата, Никола?а. Александар ?е документ о одрица?у чувао у та?ности; за ?ега су знали само Аракче?ев , Голицин и патри?арх Филарет . Никола? ?е знао за документ, али ни?е смео да се прогласи царем, ве? ?е круну понудио сво? стари?ем брату. Константин ?у ?е поново одбио. Док су ове поруке путовале саоницама по пространствима Руског царства, Северно друштво насто?ало ?е да искористи конфузи?у да изврши преврат ^[а] .

До устанка декабриста дошло ?е 26. децембра 1825. године. Завереници, на челу са пуковником Трубецким , позвали су царску гарду да одби?е да положи заклетву новом цару. Затражили су уставно уре?е?е. Одазвало им се 800 во?ника Московског пука, а до кра?а дана ?ош 2000 во?ника других пукова. Збу?ени цар Никола? послао ?е команданта Петрограда, генерала Милорадовича , да умири масе. Млади официр Каховски пуцао ?е на ?ега и смртно га ранио. За то време, Трубецки, ко?и ?е посум?ао у успех, склонио се у ку?у аустри?ског амбасадора. Побу?еници су остали без во?е. Цар ?е скупио храброст и у сумрак ?е наредио арти?ери?ским ?единицама да отворе ватру на побу?енике. После другог плотуна настао ?е метеж. Неколико стотина устаника ?е уби?ено. Тиме устанак декабриста ни?е био угушен ?ер ?е у Укра?ини ?ош увек деловало ?ужно друштво под Песте?ем. Након ?еговог хапше?а у Укра?ину ?е стигла вест о дога?а?има у Петрограду. Трупе укра?инских побу?еника поражене су код села Кова?евка. Устанак ?е тиме угушен, а цареве репресали?е биле су сурове; петорица на?истакнути?их во?а покрета било ?е обешено. Никола ?е због побуне декабриста стекао тра?ну фоби?у од револуци?а. Цела ?егова тридесетогодиш?а владавине би?е посве?ена борби против револуци?а ко?а ?е кочити разво? и друштвени преобража? Руси?е.

Унутраш?а политика [ уреди | уреди извор ]

Руси?а ?е у периоду владавине Никола?а претежно аграрна зем?а. Индустри?ализаци?а тече успорено, али тековине индустри?ске револуци?е ипак продиру у Руси?у 1830-их година. У овом периоду напреду?е руска трговина; унутраш?а и спо?аш?а. Главни предмет размене су аграрни производи (житарице и сточарски производи). Бро? становника убрзано расте. Половином века он ?е достигао 68 милиона. На?брже расте сеоско становништво што доводи до аграрне пренасе?ености чак и у огромно? Руси?и. Буржоази?а ?е, насупрот племству, у успону. Битну улогу у друштву игра и интелигенци?а. Ме?утим, далеко на?много?удни?и део становништва ?е се?аштво. Цар ?е покушавао да ублажи ?ихово незадово?ство, али да истовремено и не окр?и интересе ве? угроженог племства. Зато реформе од 1825. до 1855. године нису довеле до неких резултата. Нешто блажи Никола? ?е био у зем?ама где ?е племство било претежно по?ске националности (Укра?ина, Литвани?а, Белоруси?а). Изме?у 1801. и 1861. године руска статистика забележила ?е преко 2000 ма?их и ве?их се?ачких побуна. Око 1150 их ?е било само у послед?их десет година овог периода. Ма?е покрете гушила ?е полици?а или саме спахи?е, док ?е ве?е феудалне побуне гушила во?ска. Године 1834. долази до првог штра?ка радника; они се понав?а?у 1842. и 1849. године. Под утица?ем ?улске револуци?е у Француско? , у По?ско? ?е 1830. године дошло до изби?а?а устанка након чи?ег гуше?а ?е цар укинуо по?ски устав и распустио Се?м .

Никола?ева владавина представ?а врхунац апсолутизма у Руси?и. Управна власт била ?е строго централизована. На?важни?у улогу имала ?е Царска канцелари?а ко?а ?е поде?ена на 4, касни?е на 6 оде?е?а. На?важни?е ?е било оде?е?е за законодавне и за управне послове, познати?е као ? Тре?е оде?е?е Царске канцелари?е “, ко?е се бавило свим важни?им унутраш?им пита?има државе. У надлежности Тре?ег оде?е?а била ?е во?ска, полици?а, цензура, жандармери?а. Контролисао га ?е сам цар. Цензура ?е била немилосрдна и примитивна; сам цар ?е понекад цензурисао дела (нпр. Пушкинова дела).

Две су реформне мере довеле до корисних резултата током владавине Никола?а. Прва ?е финанси?ска реформа министра финанси?а Канкрина . Ригорозном штед?ом он ?е сма?ио државне расходе, а 1839. године увео ?е монетарни систем и промет. У цело? зем?и установ?ен ?е ?единствени курс сребрне руб?е као основне новчане ?единице. Друга реформа односи се на законодавство, односно доноше?е ?Потпуног зборника руских закона у 51 к?изи“. У ?о? се нашло 36.000 различитих законских текстова.

Руска револуционарно-демократска мисао разви?а се 1840-их година. Револуционари врше снажан утица? на омладину. Бро?ни су млади интелектуалци (нпр. Ф?одор Досто?евски ) ко?и воде жучне расправе о приликама у Руси?и и ?ено? буду?о? судбини. Они се окуп?а?у у стану Петраш?вског (отуда назив ?петрашевци“), али су откривени 1849. године. Многи су послати у прогонство у Сибир. Сличну судбину имало ?е и друштво ??ирила и Методи?а“ основано у Ки?еву од стране укра?инског писца Тараса Шевченка. Руси?а ?е на прагу друге половине 19. века и да?е пропадала у феудалном систему.

Спо?на политика [ уреди | уреди извор ]

На ме?ународно? сцени европске политике у периоду од 1815 . до 1848 . године доминира?у три проблема: борба против револуци?а , спо?не интервенци?е у унутраш?е послове других зема?а и источно пита?е .

Руско-турски рат [ уреди | уреди извор ]

Руско-турски рат, во?ен од 1828. до 1829. године изазван ?е кризом у Грчко? . Заштита политичких права султана ни?е могла бити тра?на политика руског цара због теж?е ка мореузима и топлим морима. Александар ?е 1821. године ултимативно тражио од султана да прекине са поко?ем хриш?анског становништва. Тражи интервенци?у великих сила. Преговори су во?ени неколико година. Руска влада предала ?е султану 1826. године нов ултиматум; да у Влашко? и Молдави?и врати ста?е од пре 1821. године и обезбеди поштова?е 8. тачке Букурешког мира (услед чега ?е са Милошем Обренови?ем султан склопио Акерманску конвенци?у ). За Грчку ?е тражена широка аутономи?а. Русима се придружу?у и Британци. Махмуд мора да попушта. Неприлике у само? зем?и (борба са ?аничарима ) приморале су га на то. Турска во?ска ни?е била дово?но ?ака због распушта?а ?аничарског реда. Ме?утим, султан ни?е хтео да преговара о грчком, ве? само о српском пита?у. Велике силе склапа?у Лондонски уговор о за?едничком притиску на Порту. Када ?е султан одбио да изврши наредбе за?едничка англо-руско-француска флота напала ?е египатску. У бици код Наварина 1827. године муслиманска флота ?е уништена. Турци и да?е не прихвата?у преда?у. У Грчко? ?е за председника 1827. године изабран руски шти?еник, генерал Каподистри?а . Французи су истерали Ибрахим-пашу са Пелопонеза, а Руси об?ав?у?у султану рат. Руси продиру до ?едрена. Султан сада тражи мир . Он ?е потписан у ?едрену септембра 1829. године. Влашка и Молдави?а сачувале су аутономи?у, Руси?а се проширила на ма?е области, Милошу Обренови?у ?е издат хатишериф о аутономи?и.

У првим годинама Никола?еве владавине во?ен ?е Четврти руско-перси?ски рат . Никола? односи победу. ?еревански клаганат и Нахичевански каганат припали су Руси?и. Шах ?е био обавезан да плати Руси?и ратну одштету, у висини од 20.000.000 руба?а у сребру и тонама злата царске ризнице, морао ?е дозволити слободно пресе?ава?е т?. крета?е сво?их ?ерменских поданика, на новоосво?ену руску тритори?у без икаквих препрека. Можда ?е ?ош важни?е било то што ?е, шах пристао, да Руси?а ?едина доби?е иск?учиво право држа?а морнарице у Касписком мору, као и то да руски трговци могу трговати било где, где они желе у Перси?ском царству без икаквих проблема. Уз ово шах се обавезао да амнестира сво становништво, дотада иранског Азербе??ана ко?е ?е помагало Русима у рату. Укратко речено, овим мировним уговором коначно и тра?но ?е уздрман до тада доминантни британски положа? у Перси?и, што ?е означило нову фазу у Велико? игри изме?у царстава. Чиме ?е дугорочно било обезбе?ено припада?е целог Кавказа Руском царству.

Источно пита?е [ уреди | уреди извор ]

Турски султан Махмуд се потом морао суочити са неприликама на истоку. Египатски намесник Мехмед Али?а , ко?и ?е након протерива?а Француза средио прилике, реорганизовао управу и во?ску по европским узорима и унапредио привреду зем?е, затражио да се ?еговом поседу припо?и Сири?а, односно Пашалук Дамаск . Наиме, султан ?е обе?ао Мехмеду и ?еговом сину Ибрахиму Канди?у (Крит) и Море?у (Пелопонез) за помо? у рату против грчких устаника. Ове територи?е ушле су у састав нове грчке државе, те ?е египатски намесник тражио обеште?е?е. Мехмед ?е заузео Сири?у во?ском, али се ту ни?е зауставио ве? ?е кренуо ка Килики?и. Из Килики?е ?е преко Мале Ази?е продирао равно ка Цариграду. То ?е изазвало интервенци?у Руса ко?и су заштитили Цариград. Руска интервенци?а довела ?е до меша?а европских сила уз чи?е посредова?е ?е склоп?ен мир у К?ута?и 1833. године ко?им ?е Мехмеду Али?и припала Сири?а. Тиме ?е завршена прва египатска криза. Руси?а ни?е хтела про?и без добитака ве? ?е Порти наметнула та?ни уговор у Унк?ар-Искелеси?у . Руси?а се обавезала да ?е и убуду?е султану слати помо? уколико му ?е потребна, а султан да ?е у случа?у рата Руси?е са великим силама затворити Дарданеле и Босфор за стране бродове. Уговор ?е зак?учен на 8 година и представ?а врхунац руског утица?а у Турско?. До друге египатске кризе дошло ?е почетком 1839. године када ?е султан покушао да поврати Сири?у, на наговор Британаца. Ибрахим-паша ?е, ме?утим, тешко поразио султанову во?ску код Нисиба на Еуфрату, а флота ?е прешла на страну Мехмед Али?е. Султан ?е баш тада умро, а наследио га ?е малолетни Абдул Ме?ид (1839?1861). Поново се меша?у велике силе ко?е су сазвале Лондонску конференци?у . Француска ?е била на страни Мехмед Али?е, док су остале силе биле на страни младог султана. Мехмеду ?е наметнуто да се задово?и Египтом и Сири?ом (на доживотно ужива?е), али да мора вратити све остале поседнуте територи?е и убуду?е редовно пла?ати данак. Уследио ?е Дарданелски уговор ко?им ?е потвр?ено старо турско правило да Босфор и Дарданели оста?у затворени за све стране бродове у ста?у мира. Тиме ?е ликвидиран Унк?ар-Искелески споразум. Новембра 1839. године султан ?е донео Хатишериф од Гилхане ко?им ?е свим поданицима Царства гарантовао личну, правну и имовинску безбедност и прихватио ?е правило Хабеас Корпус Акта (прогласио незаконитим хапше?е без одлуке суда). Ове реформе нису довеле ни до каквих резултата у Османском царству .

Руси, Аустри?анци, Пруси и Енглези склапа?у 1840. године Четворни споразум о одбрани османског интегритета. Споразум ?е уперен против Француске. Резултат ?е скапа?е Лондонског споразума, познатог и као Дарданелски уговор о мореузима. Он представ?а озби?ан пораз Руса. Након склапа?а споразума долази до француско-аустри?ског зближава?а. Метерних има француску подршку у ликвидаци?и Краковске републике 1846. године. Интервенци?у против шва?царских устаника спречи?е изби?а?е револуци?а 1848. године.

Устанак у По?ско? [ уреди | уреди извор ]

На Бечком конгресу ?е извршена нова подела По?ске чи?и ?е на?ве?и део, за?едно са Варшавом, припао Руси?и, а ма?и делови Аустри?и и Пруско?. На руским деловима формирана ?е кра?евина на челу са Константином, мла?им братом цара Александра I и стари?им братом цара Никола?а. По?ска ?е добила релативно либералан устав и широку унутраш?у аутономи?у. Имала ?е сво? парламент (Се?м) са два дома: представничком скупштином и Сенатом. Руска влада убрзо почи?е да крши права По?ака гарантована уставом . На?пре се престао одржавати Се?м (1820?1825), а када се коначно састао, цар ?е затражио да се опозиционари избаце из ?ега. У По?ско? расте либерална и та?на револуционарна опозици?а. Револуционарну опозици?у предводе Кош?ушко и Домбровски ко?и се сматра?у наследницима ?акобинаца . Они траже нове реформе, пре свега аграрне. ?улски дога?а?и у Француско? подстакли су изби?а?е устанка у Варшави 29. новембра 1830. године. Устаници су брзо овладали градом и формирали привремену владу на челу са грофом Адамом Чартори?ским . На чело владе дошли су племи?и ко?и су одби?али поделу зем?е те ?е дошло до разлаза са се?ацима. Цео терет ?е пао на по?ску во?ску ко?а ?е бро?чано била много слаби?а од руске. Руски генерал Паск?евич предводи офанзиву царске во?ске ко?а ?е септембра ушла у Варшаву. На хи?аде емиграната бежи на запад, пре свега у САД. ?едан од познати?их емиграната био ?е и Фредерих Шопен . Репресали?е су биле сурове. Укинут ?е устав, аутономи?а ?е готово потпуно укинута.

Учеш?е у гуше?у Ма?арског устанка [ уреди | уреди извор ]

Ма?ари су кра?ем августа 1848. године коначно раскинули са Бечом. ?елачи? ?е септембра започео напад на Ма?арску. Ма?арску во?ску предводио ?е адвокат Ла?ош Кошут ко?и ?е октобра 1848. године именован председником комитета за одбрану Ма?арске. Ма?ари постижу успехе. Али, чим ?е успоставио ред у Бечу, Виндишгрец ?е кренуо на Ма?арску. ?ануара 1849. године заузео ?е Пешту и потукао Ма?аре код Каполне . Ма?арску во?ску предводило ?е малобро?но племство. Априла 1849. године проглашена ?е независност Ма?арске у Дебрецину. Побу?еничка во?ска ослоба?а Пешту. Аустри?ско? во?сци су у помо? пристигли Руси. Пред Русима, ма?арски побу?еници су капитулирали код Вилагоша 13. августа. Поново ?е успостав?ено ?единствено Аустри?ско царство . Кошут и остале побу?еничке во?е беже у Османско царство. После гуше?а устанка Ма?ара и По?ака прозван ?е жандаром Европе.

Кримски рат [ уреди | уреди извор ]

Две су силе, након гуше?а револуци?а из 1848. године, испо?иле изузетан интерес за источно пита?е; Аустри?а и Руси?а. У Аустри?и ?е завладао страх од могу?их покрета на Балкану те ?е целокупна аустри?ска источна политика након 1849. године усмерена на одбрану статуса кво на Балкану и против било каквог напада на интегритет Османског царства. Изме?у 1870. и 1875. године у Аустри?и ?е бити изгра?ен читав мит о револуционарно? опасности ко?а ?о? прети са истока. Интереси источне политике Руске импери?е били су сасвим супротни. Она ?е сматрала да ?е након револуци?а Европа исцрп?ена и неспремна да брани Турску. ?едино ?е Британи?а могла пружити неки отпор, али се Руси?а уздала у чи?еницу да Британи?а у континенталне ратове никада не ср?а сама. Ипак, покушала ?е да за сво?е планове изде?ству?е сагласност Енглеза. Ци? ?о? ?е био да изде?ству?е верско-политички протекторат над свим хриш?анима у Турско?, какав ?е миром у Кучук-ка?нар?и?у добила над Влашком и Молдави?ом. То ?е Никола? поменуо приликом сво?е посете Лондону 1844. године, и поново после револуци?а 1848. године, али га Британци нису прихватили. Руси?а ?е сматрала да Британи?а ни?е спремна да због Турске енергично реагу?е во?ском, те се одлучила за рат. Кримски рат на?ве?и ?е рат у периоду изме?у Наполеонових ратова и Првог светског рата .

Повод ?е на?ен у пита?у права над светим местима у Палестини. Наполеон III Бонапарта ?е након круниса?а за цара 1852. године навалио на Порту да призна Французима право заштите над овим местима, желе?и неки брзи спо?нополитички успех. Слаба Турска морала ?е прихватити. Сада су Руси од султана тражили право заштите над свим хриш?анима у Османском царству. Охрабрен ставом осталих великих сила, султан ?е одбио захтев. Руси?а ?е на то, 1853. године, послала трупе да окупира?у Влашку и Молдави?у. Порта ?е Руси?и об?авила рат и започела операци?е на Дунаву и Кавказу. Руси, наравно, односе победе. Слом Турске био ?е на видику исте године кад ?е рат започео. ?ена флота у Црном мору ?е уништена. Султану су у помо? прискочиле велике силе; на?пре Француска и Британи?а, ко?е Руси?и об?ав?у?у рат 1854. године. Рат се претворио у европски. Енглези су у ?ему били решени да се ?боре до послед?ег Француза“. Руси?а ?е приморана да повуче трупе из Влашке и Молдави?е. Тамо су привремено ушли Аустри?анци. Наполеон им ?е нудио да об?аве Руси?и рат, а да за узврат након победе доби?у Дунавске кнежевине, али Беч то ни?е смео прихватити. Године 1855. савезницама се придружила и Сардини?а. Камило Кавур ?е желео да се искористи ме?ународним конфликтом како би подигао углед сво?е државице .

На?важни?е операци?е во?ене су на Криму по чему ?е рат и добио назив. Француско-енглеско-турске трупе су се искрцале на полуострво након што су претходно успеле да разби?у Русе код Алме . На??аче во?но упориште Руса овде ?е био Севастопо? кога су они претворили у готово неосво?иву твр?аву. Бранили су га адмирали Корнилов и Нахимов . Опсада Севастопо?а тра?ала ?е месецима, а савезнице му ипак нису могле при?и. Ипак, инфериорност руске у односу на западне арми?е у овом рату дошла ?е до изража?а. Севастопо? се предао након 349 дана опсаде , септембра 1855. године. Кримски рат завршен ?е након Никола?еве смрти.

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Никола? ?е умро 2. марта 1855. године у Зимском дворцу у Петрограду. Прехладио се, али ?е одбио медицински третман. Умро ?е од упале плу?а. Сахра?ен ?е у катедрали Петра и Павла у Петрограду. Спекулисало се и да ?е извршио самоубиство.

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

16. Фридрих IV, во?вода од Холшта?н-Готорпа

8. Карл Фридрих, во?вода од Холшта?н-Готорпа

17. Хедвиг Софи?а од Шведске

4. Петар III Ф?одорович

18. Петар Велики

9. Ана Петровна

19. Катарина I Алексе?евна

2. Павле I Петрович

20. John Louis I, Prince of Anhalt-Dornburg

10. Кристи?ан Август, кнез од Анхал-Зербста

21. Christine Eleonore von Zeutch

5. Катарина Велика

22. Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin

11. ?охана Елизабета од Холшта?н-Готорпа

23. Албертина Фредерика од Бадена-Дурлаха

1. Никола? I Павлович

24. Фридрих Карл, во?вода од Виртемберг-Винентала

12. Карл Александар, во?вода од Виртемберга

25. Елеонора ?ули?ана од Бранденбург-Ансбаха

6. Фридрих II Еуген

26. Anselm Franz, 2nd Prince of Thurn and Taxis

13. Мари?а Аугуста од Турна и Таксиса

27. Princess Maria Ludovika of Lobkowicz

3. Мари?а Ф?одоровна

28. Philip William, Margrave of Brandenburg-Schwedt

14. Адолф Фредерик од Шведске

29. Johanna Charlotte of Anhalt-Dessau

7. Софи?а Дороте?а од Брандебурга-Шведске

30. Фридрих Вилхелм I

15. Луиза Улрика од Пруске

31. Софи?а Дороте?а Хановерска

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супружник [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти
Александра Ф?одоровна		13. ?ул 1798 .	1. новембар 1860 .

Деца [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти	супружник
Александар II Никола?евич		17. април 1818 .	13. март 1881 .	Мари?а Александровна
Мари?а Никола?евна		18. август 1819 .	21. фебруар 1876 .	Максимили?ан од Ло?хтенберга
мртворо?ена ?ерка		22. ?ул 1820 .	22. ?ул 1820 .	умрла одмах по ро?е?у
Олга Никола?евна		11. септембар 1822 .	30. октобар 1892 .	Карл I од Виртемберга
мртворо?ена ?ерка		23. октобар 1823 .	23. октобар 1823 .	умрла одмах по ро?е?у
Александра Никола?евна		24. ?ун 1825 .	10. август 1844 .	Фридрих Вилхелм од Хесен-Касела
?елисавета Никола?евна		7. ?ун 1826 .	1829 .	умрла у дети?ству
Константин Никола?евич		9. септембар 1827 .	13. ?ануар 1892 .	Александра ?осифовна
Никола? Никола?евич		27. ?ул 1831 .	13. април 1891 .	Александра Петровна
Михаил Никола?евич		13. октобар 1832 .	18. децембар 1909 .	Олга Ф?одоровна

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Никола? I Павлович
• Преци и Потомци Никола?а Павловича

Александар I Павлович

Руски императори ( 1825 ? 1855 )

Александар II Никола?евич