Потсдам Potsdam, Podstupim
Поглед из ваздуха на Потсдам
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Немачка
Савезна држава	Бранденбург
Становништво
Становништво	‍
?	152.966 [1]
?  густина	816,25 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате	52° 23′ 45″ С; 13° 03′ 41″ И  /  52.39583° С; 13.06139° И  / 52.39583; 13.06139
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина	35 m
Површина	187,4 km 2
Потсдам Потсдам на карти Немачке
Остали подаци
Градоначелник	Jann Jakobs (SPD)
Поштански бро?	14467, 14482, 14469, 14471, 14473, 14476, 14478, 14480
Позивни бро?	033208, 033201, 0331
Регистарска ознака	P
Веб-са?т
potsdam.de

Потсдам ( нем. Potsdam , длсрп. Podstupim ) град ?е у ?емачко? савезно? држави Бранденбург , са око 150.000 становника, и престоница немачке савезне државе Бранденбург. Налази се на реци Хафел , 26 km ?угозападно од Берлина , са ко?им ?е повезан С-возом (брзим приградском возом) ( нем. S-Bahn - Schnellbahn ).

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Потсдам ?е вероватно основан у 10. веку као словенско село по имену Poztupimi . Први пут се поми?е 993 , а до 1317 . поми?е се као мали (сада немачки) град. Стекао град ?еску пове?у 1345 . године. 1573 . ?е ?ош био мали трговачки град (2000 становника). За време Тридесетогодиш?ега рата (1618?1648) уништена ?е скоро половина града.

Судбина Потсдама се драматично променила када ?е изабран за ловачку резиденци?у Фридриха Вилхелма I , кнеза-изборника Бранденбурга, 1660 . У граду ?е тако?е била стационирана пруска во?ска. Град ?е касни?е постао резиденци?а пруске кра?евске породице. Знача?не зграде су махом гра?ене за време владавине Фридриха Великог . Палата Сансуси (на француском : ?без брига“, Георга Венцеслава фон Кнобелсдорфа, 1744) ?е ?една од ових гра?евина, чувена по сво?им формалним вртовима и унутраш?ости у стилу Рококоа .

Док ?е Берлин био званична престоница Пруске и касни?е Немачког царства , двор ?е био у близини Потсдама, а и многи владини званичници су били смештени у Потсдаму. Град ?е изгубио статус друге престонице 1918 , када се завршио Први светски рат .

Кад ?е осниван Тре?и ра?х , церемони?ално рукова?е изме?у председника, Паула фон Хинденбурга и новог канцелара Адолфа Хитлера ?е одржано 21. марта , 1933 . У потсдамско? гарнизонско? цркви ( Garnisonskirche ), симболишу?и коалици?у во?ске (ра?хсвера) и нацизма .

Потсдам ?е тешко оште?ен у бомбардова?у током Другог светског рата . Сесиленхоф палата ?е била место где ?е одржана Потсдамска конференци?а од 17. ?ула до 2. августа , 1945 , кад су се савезнички лидери ( Хари Труман , Клемент Атли и Ста?ин ) састали да одлуче о да?о? судбини Немачке.

Скораш?а истори?а [ уреди | уреди извор ]

Влада Источне Немачке ?е насто?ала да избрише симболе пруског милитаризма . Многе истори?ске гра?евине ко?е су тешко оште?ене током рата су срушене.

Потсдам ?е ?угозападно од Берлина, и граничио се са западним Берлином кад ?е изгра?ен Берлински зид . Зид ни?е само одсекао Потсдам од западног Берлина, ве? ?е и удвостручио време потребно да се стигне до источног Берлина. Мост Глиенике преко реке Хафел ?е спа?ао град са западним Берлином, и био ?е место одиграва?а неких од размена шпи?уна током Хладног рата .

После у?еди?е?а Немачке , Потсдам ?е постао главни град поново основане савезне државе Бранденбург.

Политика [ уреди | уреди извор ]

Потсдам ?е имао градоначелника ( Burgermeister ) и градски савет од 15. века . Од 1809 , градски савет ?е био биран, са над-градоначелником ( Oberburgermeister ) на челу. За време Тре?ег ра?ха, градоначелника ?е бирала НСДАП , а градски савет ?е распуштен; реконструисан ?е симболично после рата, али слободни избори се нису одржавали до у?еди?е?а.

Данас ?е градски савет централни административни орган града. Послед?и локални избори су одржани 26. октобра 2003 , а следе?и би требало да се одрже 2008 . Од 1990 . до 1999 , председава?у?и градског савета ?е био познат као ?градски председник“ (данас ?едноставно ?председава?у?и градског савета"). Градоначелник се бира директно. На послед?им изборима за градоначелника, 22. септембра , 2002 . ни?едан кандидат ни?е осво?ио ве?ину гласова, и други круг избора ?е одржан изме?у ?ана ?акобса (СПД), и Ханс-?иргена Шарфенберга (ПДС). ?акобс ?е победио изразито тесном ве?ином, осво?ивши 50,1% посто гласова.

Образова?е и наука [ уреди | уреди извор ]

Потсдам ?е универзитетски град. Универзитет у Потсдаму ?е основан 1991 . ?егов претходник ?е био Brandenburgische Landeshochschule Karl Liebknecht , образовни коле?, основан 1948 , и он ?е био ?една од на?знача?ни?их високошколских установа у Источно? Немачко?.

Осим тога посто?е и Коле? за филм и телевизи?у, основан, 1954 . у Бабелзбергу , први центар немачке филмске индустри?е од ?еног настанка. Тако?е посто?и и неколико истраживачких фондаци?а, ук?учу?у?и Фраунхофер институт за истражива?е приме?ених полимера и Институт Макс Планк за гравитациону физику ( Алберт-А?ншта?н-институт ).

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Град се налази на надморско? висини од 35 m. Површина општине износи 187,4 km². Град има сери?у повезаних ?езера. Пос?еду?е регионалну шифру ( AGS ) 12054000.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

У самом граду ?е, према проц?ени из 2010. године, жив?ело 152.966 становника. Прос?ечна густина становништва износи 816 становника/km².

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Бранденбуршка капи?а (Потсдам)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Потсдам на Викимеди?ино? остави .

Потражите Потсдам у Викир?ечнику, слободном р?ечнику.

• Званични веб-са?т
• ?ем. Савезни завод за статистику (?език: немачки)
• Стална конференци?а градова и општина (?език: немачки)
• KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (?език: немачки)
• План насе?а на мапи (Mapquest)
• Сансуси парк Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. фебруар 2005)