Изабрано ?ело уреди

Цицвара ?е врста хране и саставни ?е дио српске, црногорске, кра?ишке и источнохерцеговачке кухи?е. Спрема се од жутог или би?елог кукурузног брашна са додатком ка?мака ( скорупа ). При припрема?у мора се пазити да истоп?ени ка?мак плута по површини. ?ело ?е настало на Дурмитору као Божи?на част.

Сервира се у та?ирима. Конзумира се кашиком. По же?и се прелива медом . Као прилог се служи кромпир и х?еб .

Радо се став?а пред госте (у Црно? Гори уз пред ?им насечен сви?ски пршут, представ?а на?ве?у могу?у част за онога пред кога се став?а).

... да?е Остала изабрана ?ела

Изабрана посластица уреди

Линцер торта ?е врста торте ко?а ?е добила назив по граду Линцу и према наводима неких кувара рецепт за ову торту ?е на?стари?и на свету.

Према неким изворима, рецепт за сличну торту ?е био познат и у Римском царству . Ипак, рецепт из 1696 , сачуван у државно? библиотеци у Бечу ?е дуго важио за на?стари?и, све док директор Државне библиотеке Гор?е Аустри?е ни?е 2005.

у архиви нашао рецепт ко?и потиче из 1653 . Ни?е познато ко ?е смислио рецепт и ко ?е торти дао назив. У куварима из 17. века рецепти за ову торту се разлику?у, што указу?е да се често и радо правила.

... да?е Остале изабране посластице

Изабрана слика уреди

Март

Палачинке са месом

Вино уреди

Вино ?е популаран и битан напитак ко?и чини саставни део како европске , тако и медитеранске кухи?е ? од ?едноставних, традиционалних ?ела, до на?сложени?их, егзотичнох специ?алитета. Вино ?е важно у кухи?и не само као пи?е, ве? и као и додатак ?елима ко?и обога?у?е укус (углавном у динста?у и пече?у , где ?егова киселост да?е баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су на?популарни?а и позната су ?ош и као блага вина, ?ер садрже само 10?14 % алкохола . Аперитив и дезертна вина садрже 14?20 % алкохола и она има?у ?ачи укус од благих, ?ер садрже ве?и проценат алкохола.

Одмах по отвара?у флаше младог вина потребно ?е оставити сат времена по страни како би се ?проветрило“, док ?е стари?а вина са ?ачим укусом препоруч?иво пити када се отворе. Претака?ем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али ?е мла?а вина бо?е ветрити.

... да?е

Изабрани напитак уреди

Топла чоколада (или какао ) ?е загре?ано безалкохолно пи?е чи?и су уобича?ени састо?ци чоколада , ко?а се дода?е у истоп?еном облику или као какао прах , топло млеко или вода , и ше?ер . Течна чоколада ?е слична топло? чоколади, али се прави само од истоп?ене чоколаде или чоколадне пасте, а не од праха раствор?ивог у води.

да?е Остали изабрани напици

Изабрани кувар уреди

Гордон ?е?мс Ремзи ( енгл. Gordon James Ramsay ; ?онстон , 8. новембар 1966 ) британски ?е кувар , телевизи?ска личност и ресторатер из Шкотске . Награ?ен ?е са 12 Мишленових звездица . Гордон ?е власник ресторана широм света, а ?авности ?е нарочито постао познат по учеш?у у бро?ним ри?алити ТВ емиси?ама везаним за кува?е, као што су Паклена кухи?а и Кухи?ске но?не море .

Ро?ен ?е у ?онстону , Шкотско? , 1966 . године. Кува?ем ?е почео да се бави 1981 , након напушта?а фудбала (као млад ?е играо за Рен?ерсе ) због повреде колена.

1998 , са само 32 године, отвара сво? први ресторан La Tante Claire , у Челзи?у , предгра?у Лондона , за ко?и ?е добио три Мишленове звездице .

да?е Остали изабрани кувари

Изабрани рецепт уреди

Из Вики к?ига ?е за вас изабран рецепт ?Шницле у сосу од печурака“.

За припрему овог ?ела потребно вам ?е

800 гр . филета белог пиле?ег меса . 2 кесице супе од печурака било ког произво?ача. 500 мл . слатке павлаке .

Припрема

Сваку шницлу благо излупатиа а потом сваку добро са обе стране ува?ати у садржа? кесице. (Не разблаживати водом, ве? у онако суво.) Слагати у ватросталну посуду.

Преко сложених шницли прелити слатку павлаку. Ако вам остане супе поспите ?е преко слатке павлаке али претходно проба?те да не буде преслано.

Ставити у загре?ану рерну и пе?и на 180-200 степени ?едно 45 минута.

Зачин уреди

Шафран ( лат. Crocus sativus ; ~ vernus ) вишегодиш?а ?е би?ка , луковица из породице Iridaceae . Зачин се доби?а из цвета Crocus sativus . Живописни гримизни жигови ( стигме ) и стуби?и ( стилови ), звани кончи?и или нити, сакуп?а?у се и суше ради употребе као зачина и средства за бо?е?е хране. Шафран, ве? дуго ме?у на?скуп?им зачинима по маси на свету, вероватно ?е први пут узго?ен у Грчко? или недалеко од ове зем?е. C.   sativus ?е, по свему суде?и, форма C.   cartwrightianus ко?а се ?авила тако што су у касном бронзаном добу узга?ивачи са Крита селективно га?или би?ке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у ве?ем делу Евроази?е , а касни?е ?е донет у делове Северне Африке , Северне Америке и Океани?е .

... да?е Остали изабрани зачини

Национална кухи?а уреди

Аустри?ска кухи?а ?е стил кухи?е Аустри?е и састо?и се од утица?а из целе бивше Аустроугарске . Регионални утица?и на аустри?ску кухи?у су из итали?анске , ма?арске , чешке , немачке и балканске кухи?е , а заузврат ?е ова фузи?а стилова била утица?на кроз цело Аустроугарско царство.

Аустри?ска кухи?а на?чеш?е ?е повезана са бечком кухи?ом , али посто?е знача?не регионалне вари?аци?е.

Доручак ?е "континенталног" типа, ко?и се обично састо?и од земичке хлеба са ?емом или хладног меса и сира, уз кафу, ча? или сок. Ручак ?е традиционално главни оброк дана, али у модерним временима када Аустри?анци има?у дуже радне сате и када су уда?ени од ку?е, ово више ни?е случа?. Главни оброк сада често поста?е вечера.

Преподневна или поподневна ужина ко?у чине кришке хлеба са сиром или шунком зове се "?аусе", а знатни?а верзи?а слична британском, зове се "Брет?аусе" по дрвено? плочи на ко?о? се традиционално служи.

... да?е Остале изабране националне кухи?е

Вегетари?анство

Вегетари?анство ?е начин исхране ко?а се сато?и од намирница би?ног порекла (широк спектар житарица , махунарки, во?а и повр?а ), евентуално млечних производа и ?а?а али без животи?ског меса . Сво?им познатим слоганом “месо ?е убиство” ( енгл. меат ис мурдер ) вегетари?анци желе да нагласе да ?ихова исхрана не почива на уби?а?у животи?а.

Разлози за вегетари?анство могу бири етички, религиозни, дуговни, еколошки, економски и здравствени разлози.

Многе познате истори?ске личности биле су присталице вегетари?анства. ?едан од ?их био ?е и Леонардо да Винчи (1452-1519, итали?ански универзални гени?е, уметник и научник), ко?и ?е рекао

"До?и ?е време када ?е се уби?а?е животи?а проматрати истим очима као и убиство чов?ека."

... да?е

Здрава исхрана

Здрава ди?ета се практику?е у доноше?у одлука о томе шта ?ести са намером одржава?а доброг здрав?а.Ово обично подухвата конзумира?е хран?иве матери?е и ?еде?е адекватне количине свих група хране ук?учу?уци и адекватну количину воде.Пошто су ?удске хран?иве матери?е комплексне, здрава ди?ета може бити веома широка и тема ?е индивидуалне генетике, окруже?а и здрав?а. Отрпилике 20% ?удске популаци?е, недоста?е им храна и лоша храна ?е главна смет?а здраве исхране.Обрнуто, ?уди у разви?еним зем?ама има?у супротан проблем: оне су више забринте због го?азности го?азности.

Кратки текстови уреди

Уколико правите кратки чланак из области вина користите шаблон {{клица-вино}} . Посто?е?е клице о вину погледа?те у категори?и Клице вино .

Уколико правите кратки чланак о во?у користите шаблон {{клица-во?е}} . Посто?е?е клице о во?у погледа?те у категори?и Клице во?е .

Уколико правите кратки чланак о повр?у користите шаблон {{клица-повр?е}} . Посто?е?е клице о повр?у погледа?те у категори?и Клице повр?е .