Ексклузивна економска зона ?е подруч?е ко?е се налази изван територи?алних вода и уз ?у, подвргнуто ?е посебном правном режиму, на теме?у ко?ег приобалне државе има?у суверено право деловати у складу са сво?им интересима.

Сваким проглашава?ем ексклузивне економске зоне, сма?у?е се део мора у правном статусу ме?ународних вода : за разлику од ста?а у релативно недавно? прошлости када приобалне државе нису имале посебне могу?ности да ?аче економски искористе (изузев за промет) и да практично контролишу светска мора. Савремени разво? рибарске технологи?е и рударства (посебно индустри?е нафте и плина), те могу?ности да се технички надзиру подруч?а уда?ена од обале (радари, авиони, брзи бродови и др.) узроку?у могу?ност и же?у држава широм света да успоставе контролу над морским пространствима.

Свака држава ко?а има излаз на отворено море има право прогласити ексклузивну економску зону; правни ефекти таквог акта уре?ени су Конвенци?ом УН о праву мора из 1982. године.

Ексклузивна економска зона не сме се простирати преко 200 наутичких ми?а од полазних лини?а од ко?их се мери ширина територи?алних вода .

Ексклузивна економска зона по?единих зема?а чланица у нови?о? се политици Европске уни?е назива?у ?европским водама”. Зем?е ЕУ ко?е излазе на Атлантик и Северно море су све редом прогласиле ексклузивну економску зону, као и ве?ина држава - чланица ЕУ на Медитерану. Само у погледу дела тих економских зона ?е до сада постигнут договор о разграниче?у изме?у суседних зема?а. ^[1]

Во?а Исланда да одржи суверена права над ексклузивном економском зоном и настави имати економске користи од мора ко?е ?е изузетно важно за интерес те зем?е били су важан разлог одустанка Исланда од поступка придружива?а Европско? уни?и 2015. године. ^[2]

Спорови око пита?а ексклузивних економских зона су релативно чести у свету, чак и изме?у иначе при?ате?ских зема?а. ^[3]

Извори [ уреди | уреди извор ]