Овом чланку потребни су додатни извори због провер?ивости . Помозите у ?еговом побо?шава?у додава?ем референци ка поузадним изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и укло?ен . Претражи Google : "Винченцо Белини" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Vin?enco Belini" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Винченцо Белини
Винченцо Белини
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1801-11-03 ) 3. новембар 1801.
Место ро?е?а	Катани?а , Кра?евство Сицили?а
Датум смрти	23. септембар 1835. ( 1835-09-23 )  ( 33 год. )
Место смрти	Париз , Француска

Винченцо Белини ( итал. Vincenzo Salvatore Carmelo Francesco Bellini ; Катани?а , 3. новембар 1801 ? Париз , 23. септембар 1835 ) ?е био ?едан од на?познати?их и на?бо?их композитора класичног бел канта у оперско? музици ^[1] , поред великана раног XIX века ?оакина Росини?а и Гаетана Доницети?а . ^[2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 3. новембра 1801. године у Катани?и на Сицили?и у Итали?и. Учио ?е првенствено од свог деде. У ?уну 1819. године одлази у Напу? да учи музику као стипендиста локалне власти у Катани?и. До 1822. године ?е био у класи директора Никола Цингарели?а, код кога ?е проучавао ма?сторе наполитанске школе и оркестарска дела Ха?дна и Моцарта . Обича? ?е био да се талентовани ученици представе ?авности неким драмским делом: тако ?е настала Белини?ева прва опера Аделсон и Салвини .

Белини ?е године изме?у 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писа?а опера ?е могао да живи у луксузу. Показивао ?е занима?е за врло живи соци?ални живот. Следе?их пет година Белини поста?е све популарни?и и ?егове опере све квалитетни?е, али се та? узлазни пут прекида ?еговом прераном смр?у 23. септембра 1835. године. Умро ?е у Питоу кра? Париза од акутне упале црева и сахра?ен ?е на познатом париском гроб?у. ?егови земни остаци су 1876. пренети и сахра?ени у катедралу у Катани?и. У том граду се чува?у све ?егове ствари и нотни матери?али.

Стваралаштво [ уреди | уреди извор ]

Белини ?е и поред врло кратког живота успео да напише чак десет опера, од ко?их ?е велики бро? и да?е на репертоару оперских ку?а широм света. Уневши много новина у оперску композици?у отпочео ?е нову еру у ко?о? су непревази?ени врхунци ?узепе Верди и ?акомо Пучини . Норма ?е тре?а Белини?ева опера и вероватно на?изво?ени?а ? чувена ари?а Casta diva и данас представ?а изазов за воде?е сопране широм света. ^[3]

Белини?еве опере су: ^[2]

• ? Аделсон и Салвини “ ( Adelson e Salvini ) 12. фебруар 1825 . ? Teatro del Conservatorio di S. Sebastiano , Напу?
• ? Б?анка и ?ернандо “ ( Bianca e Gernando ) 30. ма? 1826 . ? Teatro San Carlo , Напу?
• ? Гусар “ ( Il pirata ) 27. октобар 1827 . ? Teatro alla Scala , Милано
• ? Б?анка и Фернандо “ ( Bianca e Fernando ) 7. април 1828 . ? Teatro Carlo Felice , ?енова (прерада опере Bianca e Gernando )
• ? Странки?а “ ( La straniera ) 14. фебруар 1829 . ? Teatro alla Scala , Милано
• ? Заира “ ( Zaira ) 16. ма? 1829. ? Teatro Ducale , Парма
• ? Монтеки и Капулети “ ( I Capuleti e i Montecchi ) 11. март 1830 . ? Teatro La Fenice , Венеци?а
• ? Месечарка “ ( La sonnambula ) 6. март 1831 . ? Teatro Carcano , Милано
• ? Норма “ ( Norma ) 26. децембар 1831. ? Teatro alla Scala , Милано
• ? Беатриче ди Тенда “ ( Beatrice di Tenda ) 16. март 1833 . ? Teatro La Fenice , Венеци?а
• ? Пуританци “, пуним именом ? Пуританци у Шкотско? “ ( I Puritani / I puritani di Scozia ) 24. ?ануар 1835 . ? Theatre Italien , Париз

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Винченцо Белини на Викимеди?ино? остави .