Бури

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Бури
Породица Бура 1886.
Укупна популаци?а
~1,5 милиона
Региони са знача?ном популаци?ом
  ?ужноафричка Република 1.300.000
  Намиби?а 70.545
?езици
африканс
Религи?а
калвинизам
Сродне етничке групе
Африканери , Обо?ени Ке?па , Рехоботски Бастери, Холан?ани Ке?па, Гриква

Бури ( афр. Boere , хол. и енгл. Boer ) или Африканери ( афр , хол. и енгл. Afrikaners ), су потомци углавном холандских досе?еника у ?ужно? Африци , а у ма?о? мери француских Хугенота и немачких протестаната . Они су се у Источни Ке?п доселили у осамнаестом веку , а у деветнаестом су се делом преселили у Слободну Државу Ора?е и Трансвал (познате као бурске републике ). Разлог за ову послед?у миграци?у ?е био притисак британских колони?алиста.

Реч бур ( афр. и хол. Boer ) на холандском значи ?се?ак”.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Бури су углавном били холандски, фламански и фризи?ски калвинисти , као и француски хугеноти и немачки протестанти . Први досе?еници у ?ужну Африку су били полу-номади. Под притиском британског колони?ализма и сталних ратова, Бури су се од 1835 . масовно селили према унутраш?ости. Ова миграци?а ?е позната као Велики пут ( афр. Groot Trek ).

Кра?ем 19. века Бури су водили одбрамбене ратове против британске инвази?е (види: Бурски ратови ).

После Бурских ратова, неки Бури су емигрирали и створили бурску ди?аспору у Патагони?и , Мексику и Тексасу .

Култура [ уреди | уреди извор ]

Бури су познати по ?аким националним осе?а?има . Ову карактеристику су развили током векова борбе против импери?ализма и за опстанак у Африци. Због истори?ских неда?а задржали су конзервативне хриш?анске традици?е.

Бурско друштво ?е друштво настало од по?опривредника и сточара ко?и су живели на граници цивилизаци?е. Познати су по републиканизму , теж?и за независнош?у и самодово?ности.

Данас се назив Бури углавном користи за Буре у унутраш?ости ?ужне Африке (чи?и су преци прешли Велики пут), док се за ?уде истог порекла и ?езика у Источном Ке?пу користи термин Африканери .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]