?ор? V
, у стари?им изворима
?ор?е V
,
[1]
(
енгл.
George V of the United Kingdom
;
Лондон
,
3. ?ун
1865
?
Сандригам
,
Норфок
,
20. ?ануар
1936
) ?е био
кра?
У?еди?еног Кра?евства
и британских прекоморских доминиона и цар
Инди?е
од
1910
. до
1936
. године.
Млади кра? ?ор?
Ро?ен ?е као други син Едварда и Александре. У време ?ор?овог ро?е?а на трону ?е била ?егова бака
Виктори?а
.
Буду?и да ?е ?егов отац имао стари?ег сина, принца Алберта Виктора, ни?е се очекивало да ?е ?ор? икада постати кра?. Како ?е ?ор? био само петнаест месеци мла?и од Алберта Виктора, одлучено ?е да ?е бити образовани за?едно. Ни Алберт Виктор ни ?ор? се нису посебно интелектуално истицали, па су послати на обуку у британско? морнарици. Бра?а су у морнарици служила три године и за то време пропутовали цело
Британско царство
, те
Вир?ини?у
,
?ужну Америку
,
Медитеран
и
?апан
. По повратку у Лондон бра?а су раздво?ена када ?е стари?и уписан на коле?, а мла?и остао у морнарици.
Кра? ?ор? V и кра?ица Мари?а
?ор? се током сво?е кари?ере у морнарици за?убио у Мери, к?ер свога стрица. ?ор?ова бака, отац и стриц су одобравали ?ихов
брак
, али ?ихове ма?ке нису. ?ор? ?у ?е запросио, али она ?е одбила, а касни?е ?е браком постала кра?ица Румуни?е.
Године
1891
. ?ор?ов стари?и брат ?е био верен са принцезом Мери. Ме?утим, Алберт Виктор ?е умро од упале плу?а само шест месеци после, препушта?у?и мла?ем брату ?ор?у сво?е место у наследном низу. ?ор? се тада морао одре?и сво?е кари?ере у морнарици, ?ер се сада од ?ега очекивало да преузме улогу у политици. Кра?ица Виктори?а ?е и да?е фаворизовала принцезу Мари?у као сна?у, те ?е успела аранжирати брак са братом Мари?иног умрлог заручника. Венча?е ?е одржано
6. ?ула
1893
. године. Во?вода и во?вотки?а од ?орка су затим добили властиту резиденци?у у
Лондону
и ту живели као породица из сред?е класе, те добили пет синова и ?едну к?ер.
Дана
22. ?ануара
1901
. године умрла ?е ?ор?ова бака Виктори?а и ?егов отац ?е преузео круну као
Едвард VII
. Дана 9. децембра 1901. године, као очекивани наследник суверена, ?ор? ?е добио титулу принца од Велса. ?егов отац,
кра?
, сматрао ?е да ?ор? треба бити бо?е припрем?ен за сво?у буду?у улогу монарха. За разлику од самог Едварда VII, ко?ег ?е ?егова ма?ка Виктори?а иск?учила из свих државних афера, ?ор? ?е од оца добио приступ свим државним документима.
?ор?ов отац, кра? Едварда VII, ?е умро
6. ма?а
1910
. и ?ор? ?е аутоматски преузео круну као ?ор? V. Он и ?егова супруга крунисани су у Вестминстерско? опати?и
22. ?уна
1911
. године. Нешто касни?е исте године кра? и кра?ица су отпутовали у Инди?у, где су 12. децембра од стране инди?ских државника и принчева признати као цар и царица Инди?е.
Године
1914
. избио ?е
Први светски рат
и Британи?а ?е убрзо заратила са Немачком, чи?и ?е цар, Вилхелм II, био први ро?ак кра?а ?ор?а V. Чак ?е и кра?ева супруга, кра?ица Мари?а, имала
немачке
крви са очеве стране. ?ор? V ?е, као и ?егов отац, припадао немачко? династи?и, буду?и да ?е ?егов деда припадао то? династи?и. Поред тога, многи кра?еви ро?аци носили су немачке племи?ке титуле, што ?е народу ут?еривало непов?ере?е према кра?евско? породици. Кра? ?е, из овог разлога, дана
17. ?ули
1917
. године сазвао парламент и проми?енио име сво?е династи?е у Виндзор
[2]
. Све немачке титуле ко?е су он и ?егова породица носили као потомци принца Алберта ?ор? V ?е укинуо, а свим потомцима кра?ице Виктори?е ко?и нису били кра?евског рода презиме ?е проми?енио у Виндзор. Како ?е Велика Британи?а тада имало превише кра?еви?а, захва?у?у?и правилу ко?им се та титула доде?ивала свим потомцима суверена у мушко? лини?и и супругама кра?еви?а, ?ор? V ?е искористио ову прилику да ограничи принчевске титуле само на суверенову децу и децу суверенових синова.
Када ?е у
Руси?и
насилно збачен ?ор?ов први ро?ак, дотадаш?и цар Никола? II, ?ор? ?е понудио азил бившо? руско? царско? породици. Са овом кра?евом одлуком нису се слагали
преми?ер
и остали државници, ко?и су се бо?али да би за?едно са Романовима револуци?а могла сти?и и у У?еди?ено Кра?евство. Док су се у Лондону водиле расправе о могу?ностима спашава?а Романова, у Руси?и су бо?шевици ?ачали. ?ор?ов план о спашава?у ро?ака ни?е никада извршен, те су цар, царица, четири ?ихове к?ерке и син стре?ани. Нешто касни?е исте године, ?ор?ова тетка, царица ма?ка Мари?а Ф?одоровна, стигла ?е у Лондон код сво?е сестре, кра?ице ма?ке Александре.
?ор?ов однос са на?стари?им сином, Едвардом, принцем од Велса, увелико се погоршао пред кра? кра?евог живота. ?ор? ?е критиковао Едвардову несклоност да се ожени и осну?е породицу, те да сво?у улогу буду?ег монарха схвати озби?ни?е. Кра? ?е посебно био незадово?ан ?еговим односом са
Валис Варфилд
, Американком ко?а се током везе са Едвардом развела по други пут. ?ор? ?е искрено веровао да Едвард не?е бити способан водити кра?евство, те се надао да ?е круна на кра?у до?и до ?еговог мла?ег сина Алберта и кра?ице Лилибет.
Први светски рат и навика на пуше?е узела ?е маха на ?ор?овом здрав?у. Године
1928
. кра? се озби?но разболео и ?егови синови су почели преузимати ?егове дужности. Никада се ни?е потпуно опоравио од бронхитиса ко?ег ?е задобио у том периоду. Умро ?е пет минута пре поно?и, у но?и изме?у 20. и 21. ?ануара. Наследио га ?е син Едвард, али ?е, баш према ?ор?овом предви?а?у,
абдицирао
непуну годину по доласку на трон и препустио круну мла?ем брату Алберту.
деца кра?а ?ор?а V
Разво? грба ?ор?а од Виндзора
[3]
- Matthew, H. C. G.
(September 2004; online edn, May 2006),
?George V (1865?1936)”
,
Oxford Dictionary of National Biography
, Oxford University Press,
doi
:
10.1093/ref:odnb/33369
, Приступ?ено
19. 03. 2007
- Nicolson, Sir Harold
(1952),
King George the Fifth: His Life and Reign
, London: Constable and Co
- Pope-Hennessy, James
(1959),
Queen Mary
, London: George Allen and Unwin, Ltd
- Rose, Kenneth
(1983).
King George V
. London: Weidenfeld and Nicolson.
ISBN
978-0-297-78245-2
.
- Sinclair, David (1988).
Two Georges: The Making of the Modern Monarchy
. London: Hodder and Stoughton.
ISBN
978-0-340-33240-5
.
- Windsor, HRH The Duke of
(1951),
A King’s Story
, London: Cassell and Co
Викицитат има цитате везане за чланак
?ор? V
.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Уметничке
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|