Romi
, poznati i kao
Cigani
, su
narod
poreklom iz
Indije
, oblast
Punjab
, koju su napustili oko
10. veka
, a danas ?ive ?irom sveta, uglavnom u
Evropi
. Roma ukupno ima oko 2.500.000, od toga u Rumuniji 550.000, Bugarskoj 350.000, ?e?koj 210.000, Srbiji 150.000, Crnoj Gori 20.000, Rusiji 139.000, Iranu 117.000, Turskoj 100.000, Slova?koj 76.000, Nema?koj 55.000, Makedoniji 55.000, ?paniji 50.000, Avganistanu 30.000, Kanadi 25.000, Francuskoj 21.000, Siriji 18.000, Poljskoj 17.000, Irskoj 14.000, Gr?koj 10.000, Austriji 10.000. U verskom pogledu Romi su nejedinstveni, jer ih ima
pravoslavnih hri??ana
i
muslimana
, kao i drugih vera. Govore
romskim jezikom
, koji pripada indijskoj grupi indoevropske porodice jezika. U Srbiji i Crnoj Gori ?ive etni?ki , koje neki smatraju potomcima albanizovanih Roma.
Ime
Romi sebe na svom jeziku nazivaju Romima, dok ih pripadnici nekih drugih naroda nazivaju Ciganima. Sami Romi nikada nisu koristili naziv "Cigani" za svoj narod. Naziv "Cigani" je dugo bio dovođen u vezu sa progonom ovog naroda, ?ime je stekao pe?orativnu konotaciju. Prema
ranovizantijskim izvorima
, razni nazivi koji se koriste za Rome kao ?to su
cigani
,
tzigane
,
zincali
,
cigany
itd., poti?u od
gr?ke
re?i ατσ?γγανοι (
latinski
:
adsincani
), koja se u doba
Vizantijskog carstva
koristila da ozna?i Rome, ili, alternativno, od gr?ke re?i αθ?γγανοι (= nedodirljivi, koje ne treba dodirnuti), ?to je u vezi s
devetovekovnom
jereti?kom
sektom
koja je bila optu?ena za to da se bavi
magijom
i
proricanjem budu?nosti
.
Ne postoji nikakva veza između imena Roma i imena
Rumunije
(Romania), iako najve?i broj Roma ?ivi upravo u Rumuniji.
U ve?em delu Evrope Romi su poznati kao "Cigani" (
francuski
:
Tsigane
("Cigan");
albanski
:
Cigan
("Cigan"),
Maxhup
("
Mad?up
"),
Gabel
("Gabel");
makedonski
:
Цигани
;
bugarski
:
Цигани
("Цигани");
?e?ki
:
Cikani
("Cikani");
holandski
i
nema?ki
:
Zigeuner
("Cigojner");
danski
:
Sigøjner
("Sigejner");
litvanski
:
?igonai
("?igonai");
ruski
:
Цыгане
("Ciganje");
mađarski
:
Cigany
("Ciganj");
gr?ki
:
Τσιγγ?νοι
("Ciganoi");
italijanski
:
Zingari
("Cingari");
rumunski
:
?igani
("Cigani");
srpski
:
Цигани
;
poljski
:
Cyganie
("Ciganie");
portugalski
:
Cigano
("Cigano");
?panski
:
Gitano
("Hitano") i
turski
:
Cingene
("?ingene")). U
Iranu
ih zovu
????
("Kauli"), u
Indiji
Lambani
("Lambani"),
Lambadi
("Lambadi"), ili
Rabari
("Rabari").
U
engleskom jeziku
se za Rome koristi naziv "Gypsy", za koji se smatra da je izveden od imena "Egipat", zbog nekada?njeg verovanja da su Romi bili starosedeoci
Egipta
.
Ve?ina Roma sebe oslovljava po generi?kom imenu
Rom
, ?to u prevodu zna?i "?ovek" ili "mu?/suprug", dok za pripadnike drugih naroda Romi koriste naziv "gad?o".
Jezik
Ve?ina Roma govori neku od varijanti
romskog jezika
. Analiza
romskog jezika
je pokazala da je on blisko povezan sa
indo-evropskim jezicima
koji se govore u severnoj
Indiji
i
Pakistanu
(
Pend?ab
). Ova ?injenica je va?na za utvrđivanje geografskog porekla Roma, pogotovo zbog toga ?to
pozajmljenice
u romskom jeziku omogu?avaju pra?enje ?eme njihovih seoba ka zapadu. Telesna
fizionomija
i ABO
krvna grupa
Roma su takođe karakteristi?ne odlike severnoindijskih
kasta
ratnika.
Savremena lingvistika je utvrdila povezanost romskog jezika sa
pend?apskim
i
potoharskim
jezikom, koji se govore u severnoj Indiji i Pakistanu. Smatra se da romski jezik spada u grupu centralnoindijskih jezika, u koju između ostalih spadaju i jezici
hindi
,
urdu
, itd. Međutim, jedna studija nedavno objavljena u
magazinu Nature
[1]
ukazuje da je romski jezik povezan sa
sinhalskim jezikom
, koji se govori na ?ri Lanki (vidi fusnotu).
Neki Romi su razvili specifi?ne
kreolske
i/ili
me?ane jezike
, među kojima se izdvajaju slede?i:
Poslednjih godina se pojavio pokret koji zagovara upotrebu "dvostrukog r" pri pisanju imena "RRomi", po?to u romskom jeziku "r" i "rr" predstavljaju dva razli?ita
glasa
.
Istorija
Putuju?a romska porodica
1837
.
Romi su tradicionalno
nomadski narod
. Veruje se da su napustili
Indiju
oko
1000
. godine i da su pro?li kroz zemlje koje su danas obuhva?ene granicama
Avganistana
,
Irana
(nekada?nje
Persije
),
Jermenije
, i
Turske
. Deo Roma i danas ?ivi na istoku, ?ak u
Iranu
, uklju?uju?i i neke koji su se selili ka
Evropi
i potom se vratili. Po?etkom
14.veka
Romi dolaze na
Balkan
, a po?etkom
16.veka
se sele sve do
?kotske
i
?vedske
. Neki Romi su se selili ka jugu kroz
Siriju
ka
severnoj Africi
, dolaze?i u Evropu preko
Gibraltara
. Oba ogranka migracije su se srela u dana?njoj
Francuskoj
. Ljudi sli?ni Romima i danas ?ive u Indiji, a najverovatnije su poreklom iz pustinjske dr?ave
Rad?astan
.
Uzroci
seobe
Roma su jedna od najve?ih misterija u istoriji. Neki nau?nici pretpostavljaju da su Romi poreklom iz niske dru?tvene
kaste
Hindusa
bili regrutovani kao
pla?enici
. Potom su dobili status
k?atrija
- ratni?ke kaste i poslati su na zapad kako bi se suprotstavili
islamskoj
vojnoj ekspanziji. Prema drugoj teoriji, Romi su potomci zarobljenika uzetih u
roblje
od strane
muslimanskih
osvaja?a severne Indije i vremenom su razvili posebnu kulturu u zemlji svog zato?eni?tva. Zabele?eno je da je
Mahmud od Gaznija
uzeo pola miliona zarobljenika tokom tursko-persijske invazije na
Sind
i
Pend?ab
u
Indiji
. Za?to se Romi nisu vratili u Indiju, biraju?i umesto toga da putuju na zapad u zemlje
Evrope
, je enigma koja mo?e biti povezana sa vojnom slu?bom pod muslimanima.
Useljavanje Roma u
Sjedinjene Dr?ave
je po?elo u kolonijalna vremena u malim grupama na podru?ju
Vird?inije
i francuske
Luizijane
. Ve?e useljavanje je po?elo posle
1860
. godine, sa dolaskom grupa
Romni?ala
iz
Velike Britanije
. Najve?i broj romskih doseljenika je do?ao po?etkom dvadesetog veka, uglavnom preko
vla?kih
grupa i
Kaldera?a
. Ove dve grupe se ?esto ne povezuju jedna sa drugom. Veliki broj Roma se takođe naselio u
Srednjoj Americi
.
Holokaust
Opis
genocida
nad Romima od strane nacista u Rumuniji u II svetskom ratu:
Cigani su sme?teni na teritoriji okruga Berezovca i Oceacov, ukupno 2.441 Ciganin. Ista tendencija da se izbegnu poljoprivredni radovi potvrđena je u vezi sa Ciganima i ovog meseca. Oni su duboko nezadovoljni ?to su preme?teni u Transnistriju. Svi poku?avaju, slu?e?i se svim sredstvima, da se vrate u zemlju. Uhva?ene su kompaktne grupe Cigana koji poku?avaju da se vrate u zemlju pomo?u la?nih dokumenata i odobrenja. ?andari treba da intenzivno i neprestano motre na njih, da ne bi pobegli iz kolonija na Bugu. Nemaju ode?u i prepla?eni su od zime koja dolazi, po?to su skoro goli. Zahvaljuju?i takvom stanju stvari, oni ?e u zimu umreti od hladno?e i neuhranjenosti, kao ?to su umrli pro?le zime - i eto kako ?e slede?eg prole?a problem Cigana u Transnistriji i??eznuti kad oni i??eznu.
[1]
?
Izve?taj rumunske policije o polo?aju Roma deportovanih u Transnistriju (septembar 1943.)
Romska populacija
Jedan
rumunski
poster iz
1852
. godine, koji promovi?e
aukciju
za romske robove.
Te?ko je sa sigurno??u utvrditi broj Roma u svetu. Prema nekim procenama ima ih oko 1.500.000, a prema drugim između 5 i 10 miliona. Smatra se da između 6 i 8 miliona Roma ?ivi u Evropi. Najve?a koncentracija Roma je na
Balkanskom poluostrvu
u jugoisto?noj Evropi, u centralnoj Evropi, Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama,
Rusiji
i dr?avama biv?eg
Sovjetskog Saveza
. Manji broj Roma ?ivi ?irom
Zapadne Evrope
,
Bliskog Istoka
i
Severne Afrike
.
Zemlje u kojima ?ivi preko pola miliona Roma su:
Rumunija
,
Bugarska
,
Mađarska
, biv?a
Jugoslavija
i
Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave
. Najve?i udeo Roma u ukupnom broju stanovnika ima
Slova?ka
- od 5.400.000 stanovnika Slova?ke, 320.000 su Romi.
Romi se među sobom dele po
teritorijalnim
, kulturolo?kim i
dijalektolo?kim
razlikama na 4 glavne
grupe
:
- Kaldere?i
(kova?i koji su do?li sa
Balkana
u
Centralnu Evropu
, a zatim se selili i do
Severne Amerike
). Predstavljaju najbrojniju romsku grupaciju;
- Hitanosi
(takođe su poznati i kao
Kale
), uglavnom naseljavaju
Iberijsko poluostrvo
,
Severnu Afriku
i ju?nu
Francusku
. Isti?u se kao vrsni zabavlja?i;
- Manu?i
(poznati i kao
Sinti
), uglavnom naseljavaju
Alzas
i okolne regione
Francuske
i
Nema?ke
. Poznati su kao putuju?i zabavlja?i i
cirkusanti
;
- Romni?ali
(uglavnom naseljavaju
Veliku Britaniju
i
Severnu Ameriku
).
Svaka od ovih grupa se dalje deli na 2 ili vi?e podgrupa u zavisnosti od zanimanja kojim se bave i/ili teritorije sa koje poti?u. Neke od ovih podgrupa su:
Ma?vaje
,
Lovari
,
?urari
,
Sinti
,
Rudari
,
Boja?i
,
Ludari
,
Luri
,
?ora?aji
,
Ungarice
,
Ba?alde
i
Romungro
.
Genetika
Studije o genetskom poreklu bugarskih, balti?kih i vla?kih Roma ukazuju da oko 50% prou?enih
Y kromosoma
i
mitohondrijske dnk
pripadaju mu?koj haplo grupi H (ha) i ?enskoj haplo grupi M (em), haplo grupama koje su ?iroko rasprostranjene ?irom
Ju?ne
i
Centralne Azije
. Mu?ka haplo grupa R1a1 je retka među Romima, ali je ima oko 50% u mu?kim Y
kromosomima
u severnoj
Indiji
i
Pakistanu
. Ostatak
gena
kod prou?avanih Roma poti?e sa
Bliskog Istoka
ili
Evrope
.
Odbacivanje
Zbog njihovog nomadskog na?ina ?ivota, oduvek je postojalo međusobno nepoverenje između Roma i njihovih sedela?kih kom?ija. Za njih se verovalo, i jo? uvek se veruje, da su prosjaci, lopovi, otmi?ari, neprilagodljivi za sedela?ki ?ivot i posao. Zbog svega toga bili su izlagani progonima. Romi su ponekad u svoje redove prihvatali i dru?tvene otpadnike.
Tokom
epohe prosve?enosti
?panija
je poku?ala da promeni otpadni?ki status Roma zabranom upotrebe re?i
hitano
i asimilacijom Roma u dru?tvo, primoravaju?i ih da se odreknu svog jezika i na?ina ?ivota. Taj poku?aj je bio neuspe?an.
Nepoverenje prema Romima je dostiglo vrhunac za vreme
Drugog svetskog rata
. Kao i
Jevrejima
, a za razliku od ostalih
kategorija
proganjanih od strane
nacista
, Romima je automatski sledovao odlazak u koncentracione kampove, robovski rad i/ili smrt. Veruje se da je na taj na?in ubijeno preko 500.000 Roma.
Tamo gde je to bilo mogu?e Romi su nastavili sa svojim nomadskim ?ivotom, ali u mnogim slu?ajevima, pogotovo u Isto?noj Evropi, oni ?ive sedela?kim ?ivotom u gotovo nepodno?ljivim ?ivotnim uslovima. I dan danas postoje sukobi između Roma i sedela?kog stanovni?tva koje ?ivi oko njih. Uobi?ajene ?albe su da Romi kradu i da ?ive od
socijalne pomo?i
.
Romi u biv?im komunisti?kim zemljama
Mnoge zemlje ?lanice biv?eg
Isto?nog bloka
i biv?e
Jugoslavije
imaju znatnu romsku populaciju. Nivo
integracije
Roma u dru?tvo je i dalje ograni?en. Romi se nalaze uglavnom na marginama dru?tva, ?ive?i u naseljima koja podse?aju na
geta
. Samo mali broj romske dece zavr?i srednju ?kolu. Romi se uglavnom ose?aju odba?enim od dr?ave i dru?tva, ?to stvara dalje prepreke njihovoj integraciji.
Za vreme
komunizma
, Romi su bili predmet
asimilacionih
pritisaka (na primer; zvani?na upotreba romskog jezika je bila zabranjena), ali je njihova socijalna situacija bila relativno dobra. U sistemima
planske ekonomije
oni su uglavnom bili zaposleni kao nekvalifikovana radna snaga, ali je takav posao zbog komunisti?ke ideologije bio relativno dobro pla?en. Situacija se promenila posle
raspada Sovjetskog Saveza
i
raspada komunizma
u Isto?noj Evropi. Romi od tada imaju problema da nađu posao na standardnom tr?i?tu rada uglavnom zbog relativno niskog nivoa obrazovanja, niskih kvalifikacija, ali i
predrasuda
poslodavaca.
Citat iz
Guardiana
(8. januar
2003
):
- "U
?e?koj Republici
, 75% romske dece se obrazuje u ?kolama za osobe sa te?ko?ama u u?enju i 70% Roma je nezaposleno (u poređenju sa nacionalnim prosekom od 9%). U
Mađarskoj
, 44% romske dece pohađa specijalne ?kole, dok je 74% mu?karaca i 83% ?ena nezaposleno. U
Slova?koj
, 28 puta je ve?a verovatno?a da ?e romska deca biti poslata da pohađaju specijalne ?kole, nego neromska deca; nezaposlenost se kre?e oko 80%."
[3]
U nekim zemljama, deo problema je i zavisnost o socijalnoj pomo?i. Za neke romske porodice je isplativije da ?ive od socijalne pomo?i nego od lo?e pla?enih poslova. To stvara mnogo novih problema: gnev protiv Roma, uslove za razvoj kriminala i izuzetnu osetljivost na promene u socijalnom osiguranju. Dobar primer za ovo poslednje je
Slova?ka
gde je smanjenje visine iznosa socijalnog osiguranja (porodica dobija nadoknadu samo za prva tri deteta) dovelo do građanskih nemira u nekim romskim selima.
U ve?ini zemalja
Evropske Unije
Romi mogu da dobiju priliku da vode normalne ?ivote. Neke romske porodice se bolje integri?u u ve?e zajednice izbegavaju?i da imaju neobi?no mnogo dece, tako da ne zavise od socijalne pomo?i. Ipak, o?i neromskog sveta vide samo Rome koji iz raznoraznih razloga jo? uvek ?ive po kartonskim kolibicama i koji prose po ulicama, stvaraju?i tako lo?u sliku o svim ostalim Romima. Lokalne vlasti poku?avaju da pomognu takvim ljudima pobolj?avaju?i infrastrukturu u njihovim naseljima i poma?u?i ih nov?ano, ali ta pomo? je uglavnom povr?na i nedovoljna.
Juna
2004
. godine,
Livija Jaroka
je postala drugi, a za sada i jedini, Rom koji je ?lan
Evropskog Parlamenta
, po?to se nalazila na izbornoj listi mađarske desni?arske, Fides partije, u vreme kada je Mađarska pristupala Evropskoj Uniji.
Huan de Dios Ramirez Eredia
, iz
?panije
, je bio prvi Rom ?lan Evropskog Parlamenta.
Ve?ina Roma je odavno napustila nomadski na?in ?ivota. Dobar primer na?ina ?ivota savremenih Balkanskih Roma mo?e se videti u filmovima ?uvenog
reditelja
Emira Kusturice
.
Sedam biv?ih
komunisti?kih
zemalja
Centralne
i
Jugoisto?ne Evrope
je
2005
. godine promovisalo
Dekadu Roma
, sa ciljem da se pobolj?aju socijalno-ekonomski uslovi i status romske manjine.
Romi u biv?oj Jugoslaviji
Romi se doseljavaju na
Balkan
u
14. veku
, kada ih ve? ima i u
Srbiji
. Pored imena Romi, poznati su i pod imenima: Cigani,
Jeđupci-Mođupi
(u
Crnoj Gori
), Jeđupi (u
Dalmaciji
), đupci-Jeđupi (u
Makedoniji
), a takođe i pod imenima: mandovi, faraoni, firge, ?ergari, gurbeti, vretenari, koritari, itd.
Prema statisti?kim podacima od
31. januara
1921
. godine, Roma je bilo: u severnoj
Srbiji
16.674, u ju?noj Srbiji (otprilike dana?nja
Makedonija
) 14.489, u
Banatu
3.704, u
Ba?koj
i
Baranji
652. Za ostale pokrajine tada?nje
Kraljevine SHS
nedostaju podaci.
Romi sa podru?ja biv?e Jugoslavije govore romskim, srpskim, vla?kim i turskim jezikom; pravoslavne su i muslimanske vere. Stalno su nastanjeni, a ima i skita?a. Po zanimanju su
svira?i
,
potkiva?i
,
d?ambasi
, trgovci stokom,
kova?i
(izrađuju, između ostalog, verige, bakra?e, svrdla, grebene), medvedari,
vretenari
(od drveta izrađuju korita, vretena, ka?ike, karlice, itd.), a ima ih i koji se bave zemljoradnjom.
Romsko dru?tvo
Tradicionalni Romi veoma cene
pro?irenu porodicu
.
Nevinost
je klju?na za neudatu ?enu. I mu?karci i ?ene se ?esto ven?avaju kao veoma mladi: mlade u proseku imaju između 15 i 25 godina.
Međutim, u vezi sa romskim obi?ajima oko ven?anja postoje i izvesne kontroverze, naro?ito one koje se ti?u odvođenja u
ropstvo
.
2003
. godine je Tortica, jedan od mnogobrojnih romskih plemenskih kraljeva, zabranio svojim podanicima da ven?avaju decu pre nego ?to ona stasaju. Neki su ovo videli kao me?anje u tradicionalne romske porodi?ne obi?aje. Suparni?ki romski stare?ina,
Florin ?oaba
, na?ao se na udaru nadle?nih romskih institucija krajem 2003. godine, kada je udao svoju najmlađu ?erku Ana-Mariju, prema nekim izvorima, staru samo 12 godina.
Za Rome je bilo ?iroko rasprostranjeno mi?ljenje da imaju
vidovnja?ke
sposobnosti (vidi popularne stereotipe o Romima u ?lanku:
gatanje
), a pojedini romanti?ari im pripisuju i izum
tarot
karata. Ovo mo?e da odra?ava verovanje da su Romi, navodno egipatskog porekla, posedovali znanja o izgubljenim ve?tinama i nau?nim dostignu?ima
starih Egip?ana
.
Romska muzika
Pored sopstvene
romske muzike
, Romi su imali i jo? uvek imaju veliki uticaj u evoluciji
flamenko muzike
i plesa.
Takođe,najpoznatiji peva? u celoj romskoj istoriji je "Beculj Stankov".Njegova najpoznatija i najpopularnija pesma je "Dema mamo sunakaj"(daj mi majko zlato).
Beculj Stankov je veoma star i ima 72 godine,ali takođe ima i praunuke.
Prikazi Roma u knji?evnosti
Zna?ajni prikazi Roma u knji?evnosti:
Zvonar Bogorodi?ine crkve
, od
Viktora Igoa
,
The Hunchback of Notre-Dame
, Cigan?ica, od
Miguela Servantesa
,
Thinner
od
Stivena Kinga
,
Karmen
od
?or?a Bizea
, i
Montoyas y Tarantos
od
Saure
.
U delu
Robertsona Dejvisa
,
Orfejeva lira
, glavni likovi su
kanadski
Romi koji ?uvaju svoju tradiciju, uklju?uju?i obnovu muzi?kih instrumenata.
Vatre u no?i
od
Luize Dauti
je pri?a o romskim iskustvima u Centralnoj Evropi tokom
Drugog svetskog rata
.
Grupe sa sli?nim na?inom ?ivota
U
Nema?koj
,
Austriji
,
?vajcarskoj
i
Francuskoj
postoje takozvani
Beli Cigani
, poznati pod imenom
Jeni?i
. Njihov jezik je gramati?ki identi?an sa ostalim nema?kim dijalektima ?vajcarske, ali im se
re?nik
sastoji od velikog broj re?i poreklom iz standardnog
nema?kog
,
romskog
i
jidi?a
. Vidi:
[4]
(na nema?kom).
Takođe postoji i jedna grupa koja ?ivi u
Irskoj
,
Velikoj Britaniji
i
Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama
, poznata pod imenom
Irski Cigani
, odnosno
Irski ?ergari
. Oni nisu u genetskom srodstvu sa Romima, ali je romska nomadska kultura uticala na njih. Njihov jezik se uglavnom zasniva na re?ima poreklom iz
irskog gaelskog jezika
, i gramatici poreklom iz
engleskog jezika
, sa izvesnim jezi?kim uticajima iz
romskog jezika
.
?panski
Kvinkvi
ili
Mer?erosi
su manjinska skupina, ranije prevashodno nomadska, koja deli dosta toga zajedni?kog sa ?ivotom ?panskih Roma. Njihovo poreklo je nejasno; mogu?e je da poti?u od seljaka koji su izgubili svoju zemlju u
16.veku
. Uprkos tome ?to su sa Romima delili sudbinu progonjenih, Mer?erosi se distanciraju od njih.
Literatura
- Народна енциклопеди?а (1927. године), чланак написао Бориво?е Дроб?акови?, кустос Етнографског Музе?а у Београду;
- Тих. ?ор?еви?, О Ромима уопште и о ?иховом досе?ава?у (Српски К?ижевни Гласник, 16/3 1904);
- Тих. ?ор?еви?, ?език Цигана Кра?евине Срби?е (Српски К?ижевни Гласник, 16/9 1907);
- Тих. ?ор?еви?, Бели Роми у Срби?и (Српски К?ижевни Гласник, 1/2 1909);
- Тих. ?ор?еви?, Влашки Роми у Срби?и (Српски К?ижевни Гласник, л и 16/10 1911);
- Тих. ?ор?еви?, Из Срби?е кнеза Милоша (Становништво-насе?а, 1914, 114?137);
- Миле Неде?кови?, Лексикон народа света, Београд, 2001;
- Marushiakova, E., Popov, V. (2001) Romi u Turskom Carstvu. Subotica: ?iko? Holding.
- Ranko Jakovljevi?, Umesto domovine ?itav svet, Beograd, 2006;
- Marushiakova, E. and All. (2001) Identity Formation among Minorities in the Balkans: The cases of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Sofia: "Studii Romani".
[5]
Arhivirano
2007-09-30 na
Wayback Machine-u
- Gray, RD; Atkinson, QD (2003). "Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin." Nature (journal). 426, 435-439.
[6]
Arhivirano
2007-04-02 na
Wayback Machine-u
;
- Gresham, D;
et al.
(2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies). American Journal of Human Genetics. 69 (6), 1314-1331.
[7]
[
mrtav link
]
;
- Luba Kalaydjieva;
et al.
(2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages. European Journal of Human Genetics. 9, 97-104.
[8]
;
- Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)".
[9]
Arhivirano
2003-04-21 na
Wayback Machine-u
;
- Achim, Viorel](2004). "The Roma in Romanian History." Budapest: Central European University Press.
ISBN
963-9241-84-9
;
- McDowell, Bart (1970). "Gypsies, Wanderers of the World". National Geographic Society.
ISBN
0-87044-088-8
;
- "Gypsies, The World's Outsiders. National Geographic, April 2001, 72-101.
Povezano
Izvori
Vanjske veze