Palestinska oslobodila?ka organizacija ????? ??????? ?????????? Op?te informacije Krajnji cilj stvaranje nezavisne palestinske dr?ave Organizacija Datum osnivanja 28. maj 1964 . Predsednik Mahmud Abas Sedi?te Ramala

Palestinska oslobodila?ka organizacija ( arap . ????? ??????? ?????????? ), poznata po svom akronimu PLO (od engl. PLO ? Palestine Liberation Organization ), je organizacija koja je osnovana 1964. i koja se bori za stvaranje nezavisne palestinske dr?ave . Stvorena je na inicijativu Egipta i drugih arapskih dr?ava, kao krovna organizacija koja je trebala okupiti razli?ite palestinske frakcije, i u po?etku je bila pod njihovom kontrolom. Nakon ?estodnevnog rata, kontrolu nad organizacijom preuzimaju Jaser Arafat i njegov pokret Fatah. Izrael i SAD su je smatrale teroristi?kom organizacijom sve do 1991. PLO je 1993. priznala pravo Izraela na postojanje i odbacila terorizam, a Izrael je zauzvrat priznao PLO kao legitimnog predstavnika palestinskog naroda.

Istorija [ uredi | uredi kod ]

Osnivanje i prve godine (1964?1968) [ uredi | uredi kod ]

Stvaranje krovne organizacije koja bi ujedinila razli?ite palestinske frakcije je bila zamisao egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera . Ova zamisao je dobila podr?ku na samitu dr?ava Arapske lige u Kairu u januaru 1964, kada su arapske zemlje glasale za stvaranje Palestinske oslobodila?ke organizacije. ^[1] Naser je nameravao da dr?i novu organizaciju pod svojom kontrolom, nadaju?i se da ?e ona mo?i da artikuli?e i kontroli?e akcije neorganizovanih palestinskih grupacija, kako ne bi uvukle Egipat u jo? jedan rat pre nego ?to bude spreman. ^[1] Drugi razlog je bio taj ?to je Naser bio svestan broja palestinskih izbeglica u Jordanu, Siriji i Libanu . Ta ?injica je ukazivala na mogu?nost upravljanja politi?kim situacijama u tim zemljama upravo preko PLO-a. Palestinske grupe su se mogle koristiti za ?irenje Naserove ideje arapskog jedinstva pod egipatskom hegemonijom. ^[2]

PLO je bila prva krovna organizacija svih palestinskih grupacija, ?ija se osobenost sastojala u tome ?to je obezbeđivala politi?ku i vojnu koordinaciju po potrebi, pri ?emu ?lanstvo u ovoj organizaciji nije podrazumevalo zabranu samostalnog delovanja organizacija ?lanica. ^[3]

U Jerusalimu je 28. maja 1964. odr?ana prva Palestinska konferencija kojoj su prisustvovala 422 predstavnika Palestinaca, a prisutni su bili i generalni sekretar Arapske lige , predstavnici Egipta i Kuvajta , kao i kralj Jordana Husein. ^[3] Na konferenciji je usvojena Palestinska nacionalna povelja , koja je predstavljala jednu vrstu ideolo?kog programa same organizacije, a pored povelje je usvojen i statut. Statut je predviđao formiranje Palestinskog nacionalnog saveta , koji je zami?ljen kao glavno politi?ko telo PLO-a, kao i Izvr?nog komiteta. Za prvog predsednika Izvr?nog komiteta izabran je Ahmad el ?ukajri , ^[3] koji je i ranije sarađivao sa Arapskom ligom i koji je imao Naserovu podr?ku. ^[1]

Neuspeh arapskih zemalja u ?estodnevnom ratu iz 1967. doveo je do porasta popularnosti fadejanske organizacije Fatah , koja je zagovarala oru?ano re?enje palestinskog pitanja. Smanjivanje uticaja arapskih zemalja na PLO nakon ?estodnevnog rata imalo je za posledicu smenu el ?ukajrija, nakon ?ega Fatah postepeno preuzima kontrolu nad organizacijom. ^[3]

Vladavina Jasera Arafata (1969?2004) [ uredi | uredi kod ]

Poraz arapskih dr?ava u ?estodnevnom ratu dovodi do porasta popularnosti fadejanskih (gerilskih) grupa među Palestincima. Jedna od takvih grupa je bio i Arafatov Fatah. Sedam dana nakon rata, Arafat je pre?ao reku Jordan i u?ao na Zapadnu obalu , gde je Fatah uspostavio regrutne centre u gradovima Hebron i Nablus . ^[4] Kada je Jahja Hamuda izabran za predsednika Izvr?nog komiteta PLO-a, pozvao je Arafata da se pridru?i organizaciji. Fatahu su pripala 33 od 105 mesta u Izvr?nom komitetu. ^[4]

Bitka kod Karameha je dodatno u?vrstila Arafatovu popularnost. Izraelska vojska je napala jordansko selo Karameh, gde se nalazilo sedi?te Fataha. Ubijeno je oko 150 boraca Fataha i 28 izraelskih vojnika. Uprkos tome ?to su imali mnogo ve?e gubitke, Fatah je proglasio pobedu jer su se izraelske snage povukle nakon bitke. ^[4] ?asopis Tajm je detaljno izvestio o ovoj bici, a Arafatova fotografija pojavila se na naslovnoj strani izdanja od 13. decembra 1968. ^[5]

Na sastanku Palestinskog nacionalnog saveta u Kairu u februaru 1969, Jahja Hamuda se povukao sa mesta predsednika Izvr?nog komiteta, a dan kasnije je na to mesto izabran Jaser Arafat. ^[6]

Prisustvo palestinskih boraca na jordanskoj teritoriji dovelo je do stvaranja ?dr?ave unutar dr?ave“ i opasno uzdrmalo vlast jordanskog kralja Huseina . Husein je ponudio Arafatu da postane premijer Jordana, ali je on to odbio. ^[7] Kada je u septembru 1970. Narodni front za oslobođenje Palestine oteo pet aviona i razneo tri u blizini Amana , Husein je odlu?io da povrati kontrolu nad svojom teritorijom. Do kraja 1971. jordanska vojska je isterala palestinske borce sa teritorije Jordana. Arafat i PLO su prvo pre?li u Siriju , a nedugo zatim u Liban.

Zbog slabe centralne vlasti u Libanu, PLO je na njegovoj teritoriji delovao kao nezavisna dr?ava. Tokom sedamdesetih, PLO je izveo niz napada protiv civilnih i vojnih ciljeva u Izraelu i van njega. Najpoznatiji teroristi?ki napad u ovom periodu izvela je organizacija Crni septembar , koja je u Minhenu kidnapovala i ubila 11 izraelskih sportista . ^[8] Crni septembar je, prema razli?itim izvorima, bio povezan sa Fatahom. ^[9]

PLO je u?estovao u Libanskom građanskom ratu , a po?etkom osamdesetih godina je iz ju?nog Libana izvodio napade na izraelske civilne ciljeve. Ovo je dovelo do reakcije Izraela koji je prvo okupirao ju?ni Liban do reke Litani, prisiljavaju?i PLO da se povu?e u Bejrut . Izraelske snage su ubrzo opkolile i Bejrut, a snage PLO su uz posredovanje SAD i evropskih zemalja napustile Liban i oti?le u Tunis . ^[10]

U decembru 1987 . dolazi do izbijanja Prve intifade . U ovom periodu ja?aju i islamisti?ke grupe koje su izvodile samoubila?ke napade protiv civila, prvenstveno Hamas i Islamski D?ihad .

PLO je 15. novembra 1988. proglasio nezavisnost Dr?ave Palestine , a Arafat je u govorima od 13. i 14. decembra priznao pravo na postojanje Izraela i odbacio terorizam u svim oblicima, uklju?uju?i i dr?avni terorizam. ^[11] Ovo je ozna?ilo zna?ajan zaokret u ciljevima PLO-a, od uni?tenja Izraela do stvaranja dvije odvojene dr?ave.

Sporazum u Oslu je postignut 20. avgusta , 1993 . a zvani?no potpisan na ceremoniji u Va?ingtonu 13. septembra , iste godine, od strane Jasera Arafata u ime Palestinske oslobodila?ke organizacije i Jicaka Rabina u ime Izraela . Sporazum je predvideo stvaranje jedne Palestinske vlasti koja bi preuzela odgovornost za upravu na teritoriji pod svojom kontrolom. U Sporazumu je predviđeno i povla?enje izraelskih vojnih snaga sa podru?ja budu?e Palestinske autonomije ? Pojasa Gaze i Zapadne obale .

Nakon izbijanja Druge intifade u septembru 2000, ponovo dolazi do prekida u pregovorima između Izraela i Palestinske samouprave.

Posle Arafatove smrti (2004 ? ) [ uredi | uredi kod ]

Nakon smrti Arafata, na ?elo organizacije dolazi Mahmud Abas . Dominantni polo?aj PLO-a na palestinskim teritorijama je uzdrman 2007, kada pokret Hamas dobija ve?inu glasova na izborima i preuzima kontrolu nad Pojasom Gaze nakon serije oru?anih sukoba sa Fatahom.

Palestinska nacionalna povelja [ uredi | uredi kod ]

Palestinska nacionalna povelja je usvojena 28. maja 1964, a izmenjena je 1968 . nakon ?estodnevnog rata, kada je Fatah preuzeo kontrolu nad Palestinskom oslobodila?kom organizacijom. Palestina je, prema povelji, nedeljiva teritorijalna jedinica u granicama koje je imala tokom britanskog mandata . ^[12] Palestinac je definisan Arapin koji je ?iveo na podru?ju Palestine sve do 1947, koji je i dalje tu, ili je proteran, kao i svako dete ?iji je otac sa tih prostora. U povelji se takođe navodi da se Jevreji koji su ?iveli na teritoriji Palestine do po?etka ?cionisti?ke invazije“ takođe smatraju Palestincima. ^[12] Podela Palestine i stvaranje dr?ave Izrael su, prema povelji, ?nelegalni bez obzira na protok vremena“. ^[12]

Najkontroverzniji delovi povelje su oni koji pozivaju na oru?anu borbu i uni?tenje Izraela. Status ovih odredbi je dugo bio nejasan. U pismu iz 1993. koje je Jaser Arafat poslao Jicaku Rabinu , navodi se da ove odredbe vi?e nisu na snazi. ^[13] Palestinski nacionalni savet je 1996. usvojio rezoluciju kojom se predviđaju izmene svih odredbi koje su suprotne pismima koje su 1993. razmenili Arafat i Rabin. ^[14] S druge strane, Izrael je dugo smatrao da ove odredbe nisu formalno ukinute. Izrael je prihvatio da su ove odredbe ukinute tek nakon sastanka u Gazi 1998 , kada su palestinski zvani?nici u prisustvu ameri?kog predsednika Bila Klintona podr?ali izmene povelje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je tada izdao saop?tenje u kojem je izrazio zadovoljstvo ukidanjem odredbi koje pozivaju na uni?tenje Izraela. ^[15]

Predsednici Izvr?nog komiteta PLO-a [ uredi | uredi kod ]

#	Predsednik		Od	Do	Rođen/umro
1	Ahmad el ?ukajri		10. jun 1964.	24. decembar 1967.	1. januar 1908 ? 26. februar 1980.
2	Jahja Hamuda		24. decembar 1967.	2. februar 1969.	1908?2006.
3	Jaser Arafat Abu Amar		4. februar 1969.	11. novembar 2004.	24. avgust 1929 ? 11. novembar 2004.
4	Mahmud Abas Abu Mazen		11. novembar 2004.	?	26. mart 1935. ?

Vidi jo? [ uredi | uredi kod ]

• Palestinska Narodna Samouprava
• Britanski mandat nad Palestinom
• Zapadna obala
• Pojas Gaze
• Izraelsko-arapski sukob

Reference [ uredi | uredi kod ]

Literatura [ uredi | uredi kod ]

• Kimmerling, Baruch; Migdal, Joel S. (2003). The Palestinian People: A History . Harvard University Press.  
• Aburish, Said K. (1998). From Defender to Dictator . New York: Bloomsbury Publishing. ISBN   978-1-58234-049-4 .  
• Klein, Aaron (2005). Striking Back: The 1972 Munich Oljmpics Massacre and Israel's Deadlj Response . New York: Random House. ISBN   978-1-920769-80-2 .  

Spolja?nje veze [ uredi | uredi kod ]

• Sekretarijat za pregovore PLO-a Arhivirano 2020-02-03 na Wayback Machine-u
• Posmatra?ka misija Palestine pri Ujedinjenim nacijama Arhivirano 2008-03-22 na Wayback Machine-u