Dietilamid liserginske kiseline

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Dietilamid liserginske kiseline
( IUPAC ) ime
(6a R ,9 R )- N , N -dietil-7-metil-4,6,6a,7,8,9-heksahidroindolo-[4,3- fg ]hinolin-9-karboksamid
Klini?ki podaci
Identifikatori
CAS broj 50-37-3
ATC kod nije dodeljen
PubChem [1] [2] 5761
DrugBank DB04829
ChemSpider [3] 5558
UNII 8NA5SWF92O   DaY
ChEBI CHEBI:6605   DaY
ChEMBL [4] CHEMBL263881   DaY
Hemijski podaci
Formula C 20 H 25 N 3 O  
Mol. masa 323,43 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi LSD, LSD-25,
lizergid,
D -lizerginska kiselna dietil amid,
N , N - dietil- D - lysergamide
Fizi?ki podaci
Ta?ka topljenja 80?85 °C (176?185 °F)
Farmakokineti?ki podaci
Metabolizam Hepatic
Poluvreme eliminacije 3?5 sata [5] [6]
Izlu?ivanje Renal
Farmakoinformacioni podaci
Trudno?a C ( US )
Pravni status Zabranjena supstanca (S9) ( AU ) Schedule III ( CA ) CD ( UK ) Schedule I ( SAD )
Opojna droga veoma niska
Na?in primene Oralno , intravenozno , okularno , intramaskularno

Dietilamid liserginske kiseline ( nem. Lyserg-Saure-Diathylamid , skra?eno LSD ili LSD-25 ; poznat i kao trip , esid , kiselina ) je jedan od najpotentijih halucinogena [7] .

Sintetisao ga je 1938 . godine ?vajcarski nau?nik Albert Hofman iz ra?ane glavice ( claviceps purpurea ), gljivice koja ?ivi na klasju ra?i. [8] Mo?e se na?i u obliku tableta, gela, karton?i?a ukra?enog crte?ima ( engl. blotter ) ili u te?nom stanju. U ?istom obliku je bez mirisa, bez boje i gorkog ukusa. [9]

LSD je ubrzo nakon otkri?a postao terapeutski lek koji je obe?avao. Međutim, zbog ra?irene vanmedicinske upotrebe, veoma popularne 1960-ih godina u zapadnom svetu, LSD je 1967 . godine progla?en ilegalnom drogom . [10] Postoje brojne organizacije koje se i danas zala?u za nastavak istra?ivanja LSD u medicinske svrhe. [11]

Istorija [ uredi | uredi kod ]

Sredinom 19. veka su u?injeni prvi poku?aji da se izoluje aktivna supstanca ra?ane glavice (ili ergota), gljiva koje kao paraziti ?ive na ?itaricama. 1907 . godine su postignuti prvi uspesi, a ranih 1930-ih , je izolovano zajedni?ko jezgro ergota, koja je dobilo ime liserginska kiselina . Tada je ustanovljeno da alkaloidi ra?ane glavice poja?avaju kontrakcije materice i deluju na krvotok i disajni sistem. [12]

Otkri?e [ uredi | uredi kod ]

Ra?ana glavica , gljivica iz koje se dobija LSD

?vajcarski hemi?ar Albert Hofman je na farmaceutsko-hemijskom odeljenju kompanije Sandoz (danas Novartis ) u Bazelu izu?avao lekovite biljke i gljive radi izdvajanja aktivnih sastojaka u medicinske svrhe. On je poku?avao derivatima liserginske kiseline dobiti ?eljene u?inke na pokusnim ?ivotinjama. 1938 . godine Hofman je izdvojio 25. derivat u nizu eksperimenata, dietilamid liserginske kiseline, od kojeg je o?ekivao da ?e imati najizra?enija tra?ena svojstva. Međutim, ne samo da su pozitivni efekti na ?ivotinjama izostali, ve? je prime?eno i “neobuzdano” pona?anje zamoraca, pa je spoj, ozna?en kao LSD-25, progla?en neinteresantnim i narednih nekoliko godina nije prou?avan. [12] Pet godina kasnije, 16. aprila 1943 . godine, ponavljaju?i opite sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” bave?i se uobi?ajenim laboratorijskim eksperimentima, apsorbuju?i LSD slu?ajno preko vrhova prstiju. [13] Hofmanov laboratorijski dnevnik opisuje događaj:

Odjednom sam postao ?udno opijen. Vanjski svet postao je promenjen, kao u snu . Predmeti su izgledali kao da postaju ?ivi; poprimali su neobi?ne dimenzije; i boje su postale sjajnije. ?ak su se opa?aj sebe i ose?aj za vreme promenili. Kada su o?i bile zatvorene, ?arene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par ?asova, ne neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. ?to je uzrokovalo takvo stanje? [12]

Dan bicikla [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Dan bicikla

Hofman je posumnjao da opijenost ima veze sa hemijskim spojem na kojem je radio, te je nakon tri dana odlu?io da delovanje supstance podrobnije ispita na sebi. 19. aprila 1943. godine u 16 ?asova i 20 minuta, dr. Albert Hofman je uneo u sebe gotovo neopisivo malu koli?inu, u kojoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 250 mikrograma, odnosno ?etvrtinu hiljaditog dela grama. [14] U 17 ?asova, usled opijenosti i mu?nine, Hofman je zamolio svog asistenta da ga otprati do ku?e, a kako zbog ratnih restrikcija nije bilo benzina, putovali su biciklom. [12] Jake halucinacije pojavljivale su se tokom vo?nje, a Hofman je ?esto imao ose?aj da stoje na mestu, premda su se vozili veoma brzo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da ?e njegovo iskustvo, kao prvo psihodeli?no esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljuju?i nadljudskom postignu?u vo?nje bicikla na 250 μg LSD-a, ovaj događaj je ostao upam?en kao “Dan bicikla”. [13] Narednih nekoliko ?asova smenjivala se stanja halucinacija, mu?nine i paranoje , a kada je lekar do?ao i pregledao Hofmana uverenog da mu se smrt bli?i, nije utvrdio ni?ta neobi?no na telu osim znatno pro?irenih zenica .

Albert Hofman , otac LSD-a

Kada se slede?eg jutra probudio, shvatio je da je otkrio potpuno nepoznatu supstancu neobi?nih svojstava, ?ijem ?e prou?avanju posvetiti ostatak svog ?ivota. Narednih decenija, sve do svoje smrti, Hofman je ostao utvrđen u mi?ljenju da je otkri?e LSD-a od presudne va?nosti za ljudsku evoluciju :

Mislim da u ljudskoj evoluciji nikada nije bilo ovoliko neophodno imati tu supstancu LSD. To je oruđe koje nas pretvara u ono ?to bi trebalo da budemo. [15]

?  Albert Hofman

Nau?na istra?ivanja [ uredi | uredi kod ]

Ubrzo po otkri?u su zapo?eli eksperimenti s primenom LSD-a u psihijatriji . Sandoz je patentirao LSD, koji se 1940-ih davao nau?nim institucijama kao eksperimentalni lek pod komercijalnim nazivom Delysid . Lek je kori??en u psihoterapeutske svrhe, isklju?ivo pod lekarskim nadzorom. [12] U Velikoj Britaniji je "LSD terapiju" sprovodio psihijatar Hemfri Osmond , koji je verovao da bi ovaj lek mogao pomo?i pacijentima s određenim psihi?kim tegobama u otkrivanju prirode mentalnih poreme?aja. [16]

Između 1954 . i 1962 . godine na kalifornijskom univerzitetu Irvajn psihijatar dr. Oskar Janiger ( Oscar Janiger ) je vr?io istra?ivanja o vezi između kreativnosti i LSD-a. [17] [18]

Tokom 1950-ih u SAD su izvedena mnoga akademska istra?ivanja koja su uklju?ivala veliki broj stru?njaka, od kojih su najpoznatiji Harvardski profesori dr. Timoti Liri i Ri?ard Alpert , koji su postali ubeđeni da LSD ima potencijala za duhovni razvoj ?oveka. 1961 . godine profesor psihologije Timoti Liri je sa svojim saradnicima Ralfom Mecnerom i Ri?ardom Alpertom na Harvardskom univerzitetu zapo?eo istra?iva?ki program pod nazivom Harvardski psilocibin projekat, istra?uju?i u?inke psilocibina , a kasnije i LSD-a, na studentima. Profesoru Liriju je odobrena nov?ana donacija od Harvardskog univerziteta radi izu?avanja efekata LSD-a na grupi od preko 400 dobrovoljaca. Prema rezultatima tog istra?ivanja, 90% testiranih su izjavili da bi rado ponovili to iskustvo, 83% tvrdi da su nau?ili ne?to novo iz toga a 62% njih ka?e da im je to promenilo ?ivot na bolje [ nedostaje referenca ] . Liri nagla?ava da LSD, kada je ispravno kori??en i doziran, uzet od dobro pripremljene osobe u pravoj sredini i uz nadgledanje profesionalca, mo?e promeniti pona?anje osobe u dobrom smeru. Njegova istra?ivanja nisu izazvala nijedno ubistvo , samoubistvo , psihozu niti lo?e iskustvo. Ciljevi Lirijevih istra?ivanja su uklju?ivali pronala?enje na?ina za le?enje alkoholizma i popravljanje okorelih kriminalaca. Mnogi u?esnici njegovih istra?ivanja izve?tavaju o misti?nim i duhovnim iskustvima za koja tvrde da su im trajno promenila ?ivot na bolje. Dr. Liri, na osnovu rezultata svojih istra?ivanja, zapo?inje kampanju za terapeutsku upotrebu LSD-a. Takođe je preporu?ivao ljudima LSD kao jedan od na?ina za duhovni napredak.

1963 . godine pritisak javnog mnenja dovodi do suspenzije istra?ivanja a profesori Liri i Alpert bivaju otpu?teni sa Harvarda. Razlog tome je ?to su mnoge kolege sa nenaklono??u gledale na njihova istra?ivanja a mnogi roditelji su se ?alili upravi univerziteta zbog deljenja halucinogena njihovoj deci. Uprkos tome, istra?iva?i nastavljaju svoj rad bez akademske za?tite.

Nemedicinska upotreba [ uredi | uredi kod ]

Karton?i? LSD-a oslikan psihodeli?nom umetno??u

1950-ih godina na Zapadu su postale ?este seanse umetnika, koji bi nakon uzimanja esida stvarali umetni?ka dela pod utiskom pro?ivljenih misli, ?to je kasnije nazvano psihodeli?na umetnost . LSD su takođe koristili i filozofi u istra?ivanju religijskih i misti?kih iskustava. [12] Po?etkom 1960-ih godina, LSD je kao neka vrsta "leka za sve du?evne boljke" postao veoma rasprostranjen u SAD. U medijima su mnoge javne li?nosti i glumci hvalili svoja iskustva sa LSD-om koja su im pomogla da pronađu mir. [19] Razne kontrakulturne skupine, poput Veselih ?aljivd?ija (en. Merry Pranksters ), su putovale Amerikom i propovedale LSD. [20]

Procenjuje se da je do 1962 . godine oko 25.000 Amerikanaca ku?alo LSD, a ve? 1965 . godine broj redovnih konzumenata prema?io je ?etiri miliona ljudi, od ?ega vi?e od 70% studenata i u?enika vi?ih razreda srednjih ?kola. [21]

Timoti Liri je 1960-ih godina postao poznat kao " apostol " LSD-a, pa je ?ak 19. septembra 1966. osnivao Ligu za duhovnu obnovu, religiju u kojoj je LSD sveta relikvija, trude?i se da legalizuje LSD na osnovu “slobode veroispovesti” kao argumenta. Krajem 1966. i po?etkom 1967. godine Liri pravi turneju po univerzitetskim kampusima ?ire?i psihodeli?no jevanđelje. 14. januara 1967. govorio pred 30.000. ljudi na hipi okupljanju u Golden Gejt Parku u San Francisku i tada je lansirao svoju ?uvenu frazu Turn on, tune in, drop out , koja je neprevodiva kako na srpski jezik tako i na knji?evni engleski. Verovatno zna?i ne?to poput: ?Otka?i, priklju?i se, izađi iz kolote?ine“.

Tako su muzika , pogled na svijet i moda nara?taja stasalog sredinom 1960-ih bili pod sna?nim uticajem LSD -a. ?ak su i pojedini muzi?ki ?anrovi, poput psihodeli?nog roka , prete?no oblikovani pshodeli?nim drogama. [21]

Vladini eksperimenti [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: MK-ULTRA

Otkri?e LSD-a je izazvalo veliki interes ameri?ke obavje?tajne slu?be CIA koja je ve? du?e vreme tra?ila tzv. drogu istine , tj. drogu koja bi trebala navesti konzumente na pri?anje, ?ime bi se lak?e dolazilo do tajnih podataka. Dotad su isprobali kofein , alkohol , meskalin , barbiturate i marihuanu , no svi su se pokazali nedostatnima. Kad su 1947 . godine dobili izve?taje o LSD-u, poverovali su da je to droga koju tra?e i odlu?ili je isprobati. [21]

U opse?nom istra?iva?kom projektu pod nazivom MK-ULTRA ameri?ka tajna slu?ba je drogirala hiljade ameri?kih građana LSD-om bez njihovog znanja i odobrenja. [22] Nakon godina testiranja na vojnicima, ratnim zarobljenicima, psihijatrijskim pacijentima, sitnim kriminalcima, prostitutkama, gangsterima i vlastitim agentima, CIA odustaje jer delovanje LSD-a nije dovoljno predvidivo da bi se moglo iskoristiti u vojne i obave?tajne svrhe.

S LSD-om je jedno vreme eksperimentisala i ameri?ka vojska. [21]

Zabrana [ uredi | uredi kod ]

Ilegalna LSD laboratorija u napu?tenim vojnim hangarima u Kanzasu .

Zbog ogromne ra?irenosti i nakon neuspelih poku?aja da iskoriste LSD u svoje svrhe [22] , ameri?ke vlasti su 1967 . stavile LSD van zakona u SAD , dok je Sandoz jo? 1965 . obustavio proizvodnju Delisida. Nau?na istra?ivanja na univerzitetima i laboratorijama vi?e nisu mogla da se nastave a LSD je gurnut na crno tr?i?te. Međutim, i pored svih zabrana, LSD je nastavio da se ?irom sveta ilegalno proizvodi do dan danas. Takođe, postoje brojne organizacije koje se zala?u za nastavak istra?ivanja LSD u medicinske svrhe. [11]

Upotreba [ uredi | uredi kod ]

LSD se u organizam obi?no unosi sisanjem karton?i?a natopljenih kiselinom, gutanjem tableta, kapsula, pra?kova i te?nosti ili u vidu intravenskih injekcija. [8]

Doziranje [ uredi | uredi kod ]

Te?ni LSD

Doziranje LSD-a se meri u mikrogramima (μg), milionitim delovima grama . Radi poređenja, doziranje ve?ine lekova i droga se meri u miligramima , hiljaditim delovima grama. Albert Hofman je smatrao da aktivna doza meskalina , između 0,2 i 0,5g, ima delovanje uporedivo sa 100 μg ili manje LSD-a. Drugim re?ima, LSD je između pet i deset hiljada puta ja?i od meskalina. [23] Pojedina?na doza LSD-a obi?no iznosi između 100 i 500 mikrograma, dok se delovanje mo?e osetiti ve? sa 25 mikrograma. [24] Tipi?na doza u 1960-im je iznosila između 200 i 1000 μg, dok je 1990-ih smanjena na svega 20-80 μg (neka istra?ivanja pokazuju da manje doze uglavnom izazivaju manje lo?ih tripova) [25]

Kod LSD-a ne postoje klasi?ni simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatno?a paranoje i trajnih psihi?kih posledica bitno pove?ana. [12] Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata [12] , a procenjuje se da bi eventualno iznosila preko 12 mg po 1 kg telesne te?ine [26] [27] . Ve?ina izvora prenosi da u svetu nije zabele?en nijedan smrtni slu?aj od predoziranja, odnosno trovanja LSD-om. [12] Međutim, prema nekim izvorima jedan takav slu?aj je zabele?en novembra 1975 . godine u Kentakiju , kada je nastupila smrt usled uno?enja oko 1/3 grama (320.000 μg) introvenozno, ?to je oko 3.000 puta vi?e od prose?ne doze od oko 100 μg. [28] [29]

Delovanje [ uredi | uredi kod ]

Delovanje LSD-a je nemogu?e potpuno predvideti, jer ono zavisi od okru?enja, raspolo?enja, o?ekivanja i, pre svega, psihi?kog stanja osobe koja konzumira LSD. Mogu?e je da konzument pro?ivi pozitivno psihodeli?no iskustvo , a mogu?a su i stanja duboke paranoje, psihoze i konfuzije, koja ostavljaju ozbiljne psihi?ke posledice. [12] Dejstvo obi?no po?inje nakon 30-60 minuta (zavisno od na?ina uno?enja i vremena poslednjeg obroka) i traje u proseku 6-12 ?asova. [9] Kod osobe koja je pod dejstvom liserginske kiseline dolazi do pro?irenja zenica, nepovezanog govora, nepredvidljivog pona?anja, bega od ljudi i nesnala?enja u vremenu i prostoru. [8]

LSD vidno pro?iruje zenice

Efekti tipi?ni za LSD su: vizuelne halucinacije otvorenih i zatvorenih o?iju , sinestezija , fenomen da se zvukovi se mogu videti, a slike ?uti, promene do?ivljaja vremena i prostora , kao i sopstvenog tela, izmenjeni tok svesti i mi?ljenja , ose?aj mogu?nosti neverbalne komunikacije s drugim osobama, ose?aj duhovnog uvida ili prosvetljenja , izra?ena kreativnost , izo?travanje ose?aja za boje, dublja percepcija zvukova i muzike i pove?ana osetljivost na spolja?nje nadra?aje. [12] Osoba pod uticajem LSD-a mo?e imati do?ivljaj uvida u funkcionisanje unutra?njih organa i telesnih procesa. ?esto dolazi i do depersonalizacije odnosno gubitka ega , ?to mo?e izazvati jak emocionalni odgovor, od eufori?ne sre?e do pani?nog straha . [8] U ne?eljena dejstva spadaju paranoja , nagle promene raspolo?enja (koje mogu varirati od duboke depresije do euforije ), panika , gubitak kontrole, strah od smrti i stavi?no putovanje ( engl. horror trip ). [8] Kod psihi?ki nestabilnih osoba je pove?an rizik od paranoje i ?lo?eg tripa“. [12] Neugodne fizi?ke manifestacije su retke ali mo?e se javiti nelagoda, mu?nina, povra?anje, glavobolja ili bolovi u telu. [8]

Neka istra?ivanja 1950-ih pokazuju da LSD ima 50% uspe?nosti u le?enju alkoholizma [30] , ?to je pet puta vi?e nego otprilike 10% kojih posti?u anonimni alkoholi?ari [31] . Međutim, postoje i nau?nici koji osporavaju efikasnost LSD u le?enju alkoholizma. [32]

Posledice [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanci: fle?bek , halucinacija , i psihoza

Iako LSD ne izaziva fizi?ku zavisnost , ?esta upotreba mo?e odvesti psihi?koj zavisnosti. [8] U?estalim uzimanjem ne razvija se tolerancija, ?to zna?i da vremenom nisu potrebne sve ja?e doze, kao ?to je slu?aj kod npr. ekstazija . [12]

Međutim, psihi?ke promene izazvane LSD-om, koje nisu nu?no pozitivne, mogu biti trajne. [12] ?est fenomen koji prati uzimanje LSD-a je fle?bek ( engl. flashback ), povratna reakcija u trajanju od nekoliko sekundi tokom kojih se spontano vra?aju halucinatorni efekti. Mo?e se javiti danima, mesecima, pa ?ak i godinama nakon uno?enja LSD-a. [8] Takođe se mo?e javiti i psihoza .

Prema novijim istra?ivanjima britanskih nau?nika, LSD je manje ?tetan od mnogih legalnih supstanci poput duvana i alkohola . [33]

Napomene [ uredi | uredi kod ]

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). ?PubChem as a public resource for drug discovery.” . Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI : 10.1016/j.drudis.2010.10.003 . PMID   20970519 .     edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). ?Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4 : 217-241. DOI : 10.1016/S1574-1400(08)00012-1 .  
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). ?Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining” . J Cheminform 2 (1): 3. DOI : 10.1186/1758-2946-2-3 . PMID   20331846 .     edit
  4. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). ?ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI : 10.1093/nar/gkr777 . PMID   21948594 .     edit
  5. ↑ Aghajanian, George K.; Bing, Oscar H. L. (1964). ?Persistence of lysergic acid diethylamide in the plasma of human subjects” (PDF). Clinical Pharmacology and Therapeutics 5 : 611?614. PMID   14209776 . Arhivirano iz originala na datum 2009-03-27 . Pristupljeno 2009-09-17 .  
  6. ↑ Papac, DI; Foltz, RL (May?June 1990). ?Measurement of lysergic acid diethylamide (LSD) in human plasma by gas chromatography/negative ion chemical ionization mass spectrometry” (PDF). Journal of Analytical Toxicology 14 (3): 189?190. PMID   2374410 . Pristupljeno 2009-09-17 .  
  7. ↑ InfoFacts - LSD
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 LSD info Arhivirano 2007-05-16 na Wayback Machine-u (narkomanija.ba)
  9. ↑ 9,0 9,1 Alexander and Ann Shulgin. "LSD", in TiHKAL (Berkeley: Transform Press, 1997). ISBN 0-9630096-9-9 .
  10. ↑ ?LSD: cultural revolution and medical advances” . Royal Society of Chemistr . Pristupljeno 27. 09. 2007 .  
  11. ↑ 11,0 11,1 ?The Albert Hofmann Foundation” . Hofmann Foundation . Pristupljeno 27. 09. 2007 .  
  12. ↑ 12,00 12,01 12,02 12,03 12,04 12,05 12,06 12,07 12,08 12,09 12,10 12,11 12,12 12,13 Povijest LSD-a [ mrtav link ] (vutra.org)
  13. ↑ 13,0 13,1 Hofmann, Albert. ?History Of LSD” . Pristupljeno 27. 09. 2007 .  
  14. ↑ Gledano dana?njim merilima, ?vajcarski nau?nik je uzeo barem dva do tri ?itava LSD-a, koli?inu koja je mnoge druge poslala na vi?ednevno psihijatrijsko le?enje.
  15. ↑ ?LSD: The Geek's Wonder Drug?” . Pristupljeno 29. 04. 2008 .  
  16. ↑ Martin, Douglas. Friday, August 22, 2008 "Humphry Osmond, 86, Who Sought Medicinal Value in Psychedelic Drugs, Dies". New York: New York Times
  17. ↑ John Whalen (3. 7. 1998.). LA Weekly: The Trip .  
  18. ↑ ?LA Weekly: The Trip” . Arhivirano iz originala na datum 2011-04-18 . Pristupljeno 2011-06-21 .  
  19. ↑ ?uven je intervju Kerija Granta iz 1959 . godine u kojem opisuje kako je nakon uzimanja LSD-a po prvi put u ?ivotu napokon na?ao mir.
  20. ↑ Cavallo, Dominick (1999). A Fiction of the Past: The Sixties in American History , pp. 110-11. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-21930-X .
  21. ↑ 21,0 21,1 21,2 21,3 Branko Milo?, Druga strana rock'n'rolla (str. 84-93), Verbum, Split, 2002. ISBN 953-6197-43-X
  22. ↑ 22,0 22,1 ?Chapter 3: Supreme Court Dissents Invoke the Nuremberg Code: CIA and DOD Human Subjects Research Scandals” . Human Radiation Experiments ( United States Department of Energy ). Arhivirano iz originala na datum 2007-10-11 . Pristupljeno 04. 10. 2007 .  
  23. ↑ Albert Hofmann, LSD?My Problem Child Arhivirano 2017-12-15 na Wayback Machine-u (McGraw-Hill, 1980). ISBN 0-07-029325-2 .
  24. ↑ Greiner T, Burch NR, Edelberg R (1958). ?Psychopathology and psychophysiology of minimal LSD-25 dosage; a preliminary dosage-response spectrum”. AMA Arch Neurol Psychiatry 79 (2): 208?10. PMID   13497365 .  
  25. ↑ Henderson, Leigh A.; Glass, William J. (1994). LSD: Still with us after all these years . San Francisco: Jossey-Bass. ISBN   978-0787943790 .  
  26. ↑ ?Erowid LSD (Acid) Vault : Dosage” .  
  27. ↑ ?LSD research: LD50, lethal dose 50” . Arhivirano iz originala na datum 2011-08-26.  
  28. ↑ ?LSD Vault: Dosage” . 06. 07. 2006. . Pristupljeno 31. 01. 2007 .  
  29. ↑ ?LSD Toxicity: A Suspected Cause of Death” . Journal of the Kentucky Medical Association . Pristupljeno 26. 11. 2007 .  
  30. ↑ Maclean, J.R.; Macdonald, D.C.; Ogden, F.; Wilby, E., "LSD-25 and mescaline as therapeutic adjuvants." In: Abramson, H., Ed., The Use of LSD in Psychotherapy and Alcoholism, Bobbs-Merrill: New York, 1967, pp. 407?426; Ditman, K.S.; Bailey, J.J., "Evaluating LSD as a psychotherapeutic agent," pp.74?80; Hoffer, A., "A program for the treatment of alcoholism: LSD, malvaria, and nicotinic acid," pp. 353?402.
  31. ↑ Minogue, S. J. "Alcoholics Anonymous." The Medical Journal of Australia May 8 (1948):586?587.
  32. ↑ Mangini M (1998). ?Treatment of alcoholism using psychedelic drugs: a review of the program of research”. J Psychoactive Drugs 30 (4): 381?418. PMID   9924844 .  
  33. ↑ ?Alkohol i duhan opasniji od LSD-a” . Arhivirano iz originala na datum 2008-12-16 . Pristupljeno 2011-06-21 .  

Eksterni linkovi [ uredi | uredi kod ]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dietilamid_liserginske_kiseline&oldid=41843584