Ova stranica opisuje smjernicu Wikipedije na srpskohrvatskom jeziku. To je ?iroko prihva?en standard koji bi svi urednici trebali slijediti iako ga treba tretirati s dozom zdravog razuma . Mogu?a su mjestimi?na odstupanja, no ona moraju biti argumentovana. Svaka ve?a izmjena stranice treba odra?avati konsenzus . Ako ste u dvojbi, prvo raspravljajte na stranici za razgovor .

Pre?ice : WP:NAVOD WP:NI WP:REF

Ova stranica je smernica koja opisuje kako u ?lancima navoditi izvore podataka (kolokvijalno "literatura"). Navođenje izvora podataka je dio smernica Wikipedia:Bez originalnog istra?ivanja i Wikipedia:Proverljivost . To zna?i da bilo koji materijal koji se ospori i za koji nije naveden materijal bilo koji urednik mo?e da ukloni. Za vi?e informacija pogledajte gore navedene strane i Wikipedia:Pouzdani izvori .

Ova strana je izuzetno iscrpan vodi?; jednostavno uputstvo koje pokriva osnovnu upotrebu u gotovo svim slu?ajevima se nalazi na Wikipedia:Referenciranje za po?etnike .

• Pomaganje korisnicima da pronađu pouzdane izvore podataka o temi;
• obezbeđivanje verodostojnosti ?lanka i mogu?nosti da svaki ?italac ili urednik mo?e proveriti informaciju;
• pobolj?anje op?te verodostojnosti i merodavnosti Vikipedije;
• pokazivanje da va? doprinos nije originalno istra?ivanje ;
• smanjivanje verovatno?e uredni?kih sporova, ili re?avanje onih do kojih se do?lo; i
• davanje priznanja izvoru za pru?anje korisnih podataka i izbegavanje optu?be za plagijat .

Primedba: ?lanci Vikipedije ne mogu biti kori??eni kao izvori.

Kada dodate sadr?aj

Za na?ine pronala?enja izvora za navođenje, pogledajte Pronala?enje dobrog izvora...

Ako dodate bilo kakav podatak u ?lanak, naro?ito ako je sporan ili je verovatno da ?e biti osporen, treba da navedete i izvor. Ako ne znate kako da oblikujete navod, drugi ?e ga srediti za vas. Prosto navedite sve podatke koje mo?ete.

Uop?teno, ?ak i kada pi?ete po se?anju, trebalo bi da aktivno tra?ite merodavnu referencu za navođenje . Ako pi?ete iz sopstvenog znanja, onda bi trebalo da znate dovoljno i da nađete dobru referencu pri kojoj se ?italac mo?e sam informisati o temi - vi ne?ete ve?ito biti na raspolaganju da odgovarate na pitanja. Osnovna stvar je da pomognete ?itaocu i ostalim urednicima.

Navođenje je naro?ito va?no kada pi?ete o mi?ljenjima koja postoje o određenom pitanju. Izbegavajte neodređene tvrdnje kao ?to je ?Neki ljudi ka?u...“. Umesto toga, u?inite da je ono ?to napi?ete proverljivo : pronađite određenu osobu ili grupu koja ima to mi?ljenje, spomenite je po imenu i dajte navod iz merodavne publikacije u kojoj se to mi?ljenje izra?ava. Zapamtite da Vikipedija nije mesto na kojem treba da izra?avate svoje mi?ljenje niti za originalno istra?ivanje .

Budu?i da je ovo Wikipedia na srpskohrvatskom jeziku, kad god je mogu?e, treba navesti izvor na srpskohrvatskom jeziku, koji bi trebalo da uvek ima prednost nad drugim jezicima iste te?ine. Međutim, tamo gde je to prikladno, navedite i reference na drugim jezicima. Ako navodite iz izvora na drugom jeziku, treba navesti prevod na srpskohrvatski jezik uz navod na izvornom jeziku pored njega.

Kada citirate nekoga

Kada citirate iz objavljenog materijala, uvek dodajte i navod, a navod bi trebao da se nalazi odmag posle citata, koji bi trebalo da je omeđen dvostrukim znacima navoda ? ?ovako“ ? ili jednostrukim navodnicima ako je citat unutar citata ? ?sledi jedan takav ‘citat’ za primer“.

Kada proverite sadr?aj

Mo?ete da navedete izvor i za materijal koji niste vi napisali ako koristite izvor da proverite taj materijal. Dodavanje izvora u ?lanak je odli?an na?in da doprinesete Vikipediji. Na Vikipediji na engleskom mo?ete videti i organizovano sprovođenje ovoga, na stranama en:Wikipedia:Forum for Encyclopedic Standards i en:Wikipedia:WikiProject Fact and Reference Check . Za bilo koju izjavu mo?ete navesti i direktne citate, kao metod za olak?avanje provere ?injenica.

Tekst koji je, ili ?e verovatno biti, osporen

Osporeni tekst se mo?e odmah potpuno ukloniti ili premestiti iz ?lanka na stranu za razgovor na raspravu. Ako je osporeni tekst bezopasan, i samo smatrate da bi bio potreban izvor, stavite ?ablon {{ ?injenica }} na kraju sporne re?enice ili dela re?enice. ?ablon {{ provera navoda }} mo?e biti koristan za ozna?avanje citata koji su izvađeni iz konteksta ili za druge zloupotrebe citata. Necenzurisana kritika ili negativni materijal iz biografija ?ivih osoba se mo?e odmah ukloniti, bez stavljanja na stranu za razgovor. Pogledajte Wikipedia:Biografije ?ivih osoba i :en:Wikipedia:Libel .

Razmi?ljajte unapred. Poku?ajte da zamislite da li bi ljudi mogli da posumnjaju u ono ?to ste napisali, ili bi im moglo zatrebati vi?e podataka. Ako ono ?to napi?ete na Vikipediji poduprete pozivanjem na jasan i pouzdan izvor, va?i prilozi ?e dobiti na stabilnosti.

Posredni izvori: ka?ite gde ste vi to na?li

Uobi?ajena gre?ka je kopiranje podataka o navodu iz drugog izvora bez navođena posrednika. Na primer, mo?ete prona?i podatak na veb sajtu, koji tvrdi da je iz neke knjige. Osim ako sami ne proverite tu informaciju u toj knjizi, va? stvarni izvor je taj sajt i morate ga spomenuti. Stoga sama veb strana mora biti pouzdan izvor . Va? navod mo?e da pominje samo veb stranu, ili mo?ete da pru?ite i vi?e podataka na ovaj na?in::

• <Veb strana>, koja citira <knjigu>, ili
• <Knjiga>, citirana na <veb strani>.

Međutim, knjigu ne treba da navodite osim ako ste je sami pregledali. Ako ste je proverili, vi?e nema potrebe da navodite veb stranu, ali je i dalje mo?ete pomenuti ako bi to ?itaocima bio koristan podatak. To mo?ete u?initi u ovom obliku:

• <Knjiga> (vidi jo? <veb stranu>).

Međutim, povedite ra?una da ne usmerite ?itaoce ka veb strani koja bi se mogla smatrati nepouzdanom. Smisao ovog pravila je da omogu?i ?itaocima da sami procene pouzdanost dokaza i da im se omogu?i da ih provere makar onoliko koliko ste to i vi uradili.

Glavni ?lanak: Wikipedia:Pouzdani izvori

Dajte prednost tre?im stranama, izvorima na srpskohrvatskom jeziku koje su javno potvrđeni ( engl. peer-reviewed ).

Vidi jo?: Wikipedia:Navođenje ukratko

• Kada pi?ete novi ?lanak ili dodajete reference u postoje?i ?lanak koji nema nijednu, dr?ite se ustanovljene prakse u datoj profesiji ili oblasti na koju se ?lanak odnosi (ako postoji i nije sporna).
• Oni koji su prethodno doprineli ?lanku obi?no znaju ustanovljenu praksu - ako je mogu?e, pratite njihov stil ako ?lanak ve? ima reference.
• Ako ustanovljena praksa ne postoji ili je osporena, urednici na ?lanku treba da odlu?e o stilu za koji smatraju da predstavlja odgovaraju?u ravnote?u između o?uvanja ?itljivosti teksta i ?to ve?e preciznosti i pristupa?nosti navoda.
• Ako se urednici razilaze po pitanju odgovaraju?eg stila za navode, treba da prepuste odluku o najpogodnijem obliku za prikaz referenci onima koji doprinose najvi?e sadr?aja ?lanku. Ako se ne mo?e posti?i sporazum, treba da se koristi stil navoda prvog glavnog doprinosioca.

Ako niste na?isto koji sistem ili stil treba koristiti, zapamtite slede?e: najva?nija stvar je pru?iti sve informacije koje su nekome potrebne da identifikuje i nađe izvor. Ako je potrebno, stavite te podatke na stranu za razgovor, ili u komentar na glavnoj strani, ili pitajte druge kako da ih pravilno oblikujete za taj ?lanak.

Raspravu o razli?itim stilovima navođenja mo?ete prona?i ispod.

• Vodi? koji se lako prati, mo?ete na?i u odeljku Wikipedia:Navođenje izvora/primeri stila
• Neki urednici vi?e vole da koriste ?ablone za oblikovanje referenci; pogledajte pregled ?ablona za citate ; za korisnike koji su upoznati sa postupkom citiranja a kojima treba referenca, postoji i brzi vodi? .
• Lendmark ma?ina za citiranje ( engl. Landmark Citation Machine ) je takođe dobra za stvaranje bibliografija. Redovno se a?urira i radi na tri odvojena servera.
• Wikicite je besplatan program, trenutno u razvoju, ?ija je svrha da pomogne ljudima da propisno referenciraju svoje doprinose Vikipediji. Napisan je u programskom okru?enju Vi?ual bejzik .NET , te je prikladan samo za korisnike operativnih sistema Vindouz 2000 i Vindouz XP . Izvorni kod i program su dostupni besplatno; vi?e detalja je dostupno na korisni?koj strani autora .

Sistem prikaza referenci u ?lancima Vikipedije se vremenom mo?e promeniti; jasno?a i doslednost u ?lancima su bitniji od strogog sprovođenja nekog određenog sistema.

Zapamtite: najva?nije je uneti iscrpne podatke o referenci - tj. dovoljno podataka da ?italac mo?e relativno lako da pronađe prvobitni (originalni) izvor.

Brojevi strana

Preciznost u kori??enju izvora treba da bude ispra?ena precizno??u navoda. Kada citirate knjige ili ?lanke, gde god je mogu?e, navedite i broj strane. Brojevi strana moraju biti navedeni u citatu koji se dr?i određenog oblika citiranja ili koji parafrazira ili referencira određeni odeljak knjige ili ?lanka.

• Po D?esiki Bend?amin, jedna od slabosti radikalne politike jeste da ?idealizuje potla?ene, kao da su njihovi politika i kultura nedirnuti sistemom dominacije, kao da narod ne u?estvuje u sopstvenom pot?injavanju“ (Bend?amin 1988:9).
• D?esika Bend?amin je tvrdila da je radikalna politika oslabljene svojim neobaziranjem na na?ina na koji potla?eni u?estvuju u sopstvenom pot?injavanju (Bend?amin 1988:9).

Brojevi strana nisu potrebni kada citat ide uz op?ti opis knjige ili ?lanka, ili kada se knjiga ili ?lanak u celini koristi kao primer za određenu ta?ku gledi?ta.

• U 1980-ima se vi?e feministikinja bavilo feministi?kim is?itavanjem psihoanaliti?ke misli (npr. Galop 1985, Hamilton 1982, Rouz 1986, Bend?amin 1988).
• Na primer, D?esika Bend?amin se pozivala na frojdovske i feministi?ke teorije za tvrdnju da je u modernom zapadnom dru?tvu odnos između mu?karaca i ?ena paradigmatski za razne odnose dominacije i pot?injavanja. (Bend?amin 1988).

Stilovi navođenja

Slede razli?iti stilovi navođenja koje mo?ete koristiti za uno?enje referenci u Vikipedijine ?lanke:

• Ugrađene HTML veze (veze u tekstu)
• Harvardsko referenciranje , i
• Wikipedia:Stil referenciranja Vankuver
• Fusnote .

Sva ?etiri stila prihvatljivi su stilovi navođenja izvora na Vikipediji. Nemojte menjati iz harvardskog referenciranja u fusnote ili obrnuto, a da prvo proverite na strani za za razgovor da li neko ima ne?to protiv. Ako nema sporazuma, prednost ima stil koji je koristio prvi glavni doprinosilac.

Ugrađene HTML veze

Glavni ?lanak: Vikipedija:Unutra?nje citiranje

MediaWiki softver podr?ava uklju?ivanje HTML veza direktno u ?lanak zatvaranjem URL-a u jednostruke uglaste zagrade ? [http://www.google.com] ? koje se prikazuje ovako: [1] Potpun navod bi trebalo dati u odeljku reference/bibliografija ovako:

*[http://www.google.com/ sajt Gugla], koje se prikazuje kao:

• sajt Gugla

Novinski ?lanak na koji se u ?lanku poziva bi se kori??enjem ugrađenih veza mogao navesti ovako ? [http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html] ? a to izgleda ovako [2] .

Onda bi se u odeljku bibliografija/reference, pun navod dao ovako:

*[http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html ?Sorel optu?uje Murdoka za pani?nu kupovinu“] D?on Planket, ''Gardijan'', [[27. oktobar]] [[2005]], preuzeto [[27. oktobar|27. oktobra]] [[2005]]

?to se prikazuje kao:

• ?Sorel optu?uje Murdoka za pani?nu kupovinu“ D?on Planket, Gardijan , 27. oktobar 2005 , preuzeto 27. oktobra 2005

U slu?aju novinskih ?lanaka sa mre?e, naro?ito je va?no navesti autora, naslov, novinu i datum izdavanja, po?to mnoge novine pri?e dr?e na mre?i samo određeni deo vremena pre nego ?to ih premeste u arhivu. Sa punim navodom, ?itaoci ?e biti u stanju da lako pronađu ?lanak ?ak iako veza nije ispravna.

Takođe je va?no naslov ?lanka ili nau?nog rada staviti pod znake navoda, da bi Vikipedija opis sadr?aja ?lanka pripisala izvoru, a ne sebi. Na primer, ne tvrdi Vikipedija da je Sorel optu?io Murdoka za pani?nu kupovinu, nego Gardijan , i zato treba navesti Gardijanov naslov, a ne zameniti ga sa ?Pri?a o Murdokovoj pani?noj kupovini“.

Prednosti ovih ugrađenih veza jeste u tome da ?itaoci i drugi urednici mogu lako da kliknu i smesta odu na navedeni ?lanak, ?to ?ini proveru izvora veoma jednostavnom, kao i to da je takve veze lako napraviti i odr?avati.

Mane su da ?e bilo ko ko uzme neki slu?ajan uzorak ovih veza na?i ?e prekinute ugrađene veze. Va?no je navesti pun navod u odeljku bibligrafije, tako da ?itaoci i dalje mogu da pronađu ?lanak ako ugrađena veza vi?e ne funkcioni?e.

Harvardsko referenciranje

Harvardsko referenciranje spada u naj?e??e kori??eni i standardan na?in navođenja izvora u prirodnim i dru?tvenim naukama.

Ovaj na?in obele?avanja podrazumeva da se delimi?ni citat, prezime autora i godina izdanja, stave na kraj re?enice u tekstu, a ceo citat na kraju teksta u abecednom spisku u okviru odeljka ==Reference== ili ==Izvori==.

• Ukoliko publikacija ima samo jednog autora, dodaje se prezime i godina izdanja u zagradama posle re?enice ili pasusa, a pre ta?ke. Na primer (Simi? 2005).
• Ako postoje dva autora, koristi se (Simi? & Risti? 2005). Za vi?e autora se navede (Simi? et al. 2005).
• Ukoliko pasus ?Reference“ sadr?i dva ili vi?e radova istog autora koji su publikovani iste godine, koristite slovo iza godine izdavanja kako biste razdvojili razli?ite izvore (na primer, (Simi? 2005a) i (Simi? 2005b). Pri tome, treba da budete sigurni da ste svuda u tekstu koristili ba? to slovo kako biste u pasusu namenjenom referencama dobili sve radove koje navodite.

• Ako je datum izdavanje iz nekog razloga nepoznat, koristite ?n.d.“ (?to zna?i, ?no date“, odnosno ?nema datuma“).

• Mnogo puta, autori koriste izdanje knjige koje je objavljivano posle originalnog izdanja, odnosno reprint. U takvim slu?ajevima, ?esto se pi?u oba datuma, tako ?to se datum originala stavlja u zagradu i ispred datuma kori??ene edicije:

(Marks [1867] 1967)

Kompletan naziv reference bi glasio:

Marks, Karl. [1867] (1967). Kapital: Kritika politi?ke ekonomije Vol. I. Izdao: Fridrih Engels. Njujork: International Publishers. ISBN 00000000  Uneseni?ISBN nije?va?e?i.

• Ukoliko se navodi i broj strane, po konvenciji se pi?e (Simi? 2005:73).
• Ako se referencira tekst koji je naveden pod znacima navoda, tada se izvor navodi van znakova navoda, pre ta?ke, zatvoren u zagrade, ?Primer jedne bitne re?enice“ (Simi? 2005).
• Za tekst koji je nazubljen se referenca sme?ta iza ta?ke, kao ovde. (Simi? 2005)
• Kada se autor reference navodi u samom tekstu ?lanka, tada se godina stavlja u zagrade; na primer "Simi? (2005) tvrdi ..."

Bitno: Harvard na?in referenciranja zahteva da se na dnu ?lanka nađe kompletan opis izvora na na?in koji je opisan ispod.

Potpuno navođenje izvora u odeljku ?Reference“ odnosno ?Izvori“

Potpuno navođenje izvora, odnosno referenciranje, podrazumeva da na dnu ?lanka postoji odeljak ==Reference== ili ==Izvori==. U okviru ovog odeljka je lista podrobno opisanih izvora, po jedan (*) elemenat liste za svaki izvor.

Uobi?ajeno navođenje izvora podrazumeva: ime autora, naslov knjige ili ?lanka i datum objavljivanja. Razna zanimanja, nau?ne oblasti i izdava?i koriste razli?ite dogovore o tome koje informacije su zna?ajne i kako se navode. Naj?e??e je lista poređana alfabetski (abecedno) po prezimenu autora. Ime izdava?a i grad su neobavezni. ISBN broj je takođe neobavezan. Za ?lanak iz novina trebalo ni navesti datum, broj ?asopisa, izdanje i broj strane, ako je mogu?e.

Uobi?ajeno referenciranje bi izgledalo ovako:

• McDougall, D. (2003). "Trauma of quake's shattered children" . Guardian . Retrieved October 23, 2005.
• Simi?, G. Kako navoditi izvore , Akademski pres, 2005. ISBN 1607000X  Uneseni?ISBN nije?va?e?i.

ili kori??enjem ?ablona za izvor u novinama:

* {{cite journal | author=L. Hussein ''et al'' | title=Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC) | journal=International Journal of Food Sciences and Nutrition | year=1999 | volume=50 | issue=5 | pages= 333?343}}

?to ?e se u ?lanku videti kao:

• L. Hussein et al (1999). ?Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)”. International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333?343.  

For more templates to assist formatting, see the citation templates .

Citations for newspaper articles typically include the title of the article in quotes, the byline (author's name), the name of the newspaper in italics, date of publication, and the date you retrieved it if it's online.

Some books have been reprinted several times over the course of the years. Sometimes they have gone through several editions, and sometimes a book may be published by several different publishers. This can raise serious problems for citations, because different editions may be paginated differently. Ideally, all citations in a given article should refer to the same edition by the same publisher, and this edition information should be included in the reference at the end of the article and/or the ISBN (see there) should be given. That way, there would be no confusion over the correct page number for cited quotes or material.

• If the "References" section contains two or more works by the same author but published the same year, use a letter after the year to distinguish the different sources (for example 2005a and 2005b).
• If you do not know the date of publication, try to find it (you could try your local library, the web-page of a national library such as the Library of Congress, or Amazon.com)
• If the date of publication is unavailable, use "n.d." (meaning, no date)
• Many times editors use an edition of a book that was published long after the original publication. In such cases, they must provide the date of the edition they are using or else the ISBN, and preferably both. This is important because different editions may be paginated differently.

As Wikipedia grows it is likely that different editors may rely on different editions of the same book.

• Usually, different editions of the same book are published in different years. In such cases knowing the year is enough information to distinguish the different editions.
• Sometimes, different editions of the same book are published in the same year. This often happens after a copyright has expired, and different publishing companies publish different editions. In such cases, one must know the publisher to distinguish the different editions, or else the ISBN.

It is crucial that complete references be provided for each distinct edition referred to (or cited) in the article, and that each such in-line citation provide enough information to distinguish between editions .

Stil Vankuver

Stil Vankuver koristi se uglavnom u ?lancima sa tematikom iz oblasti medicine i srodnih nauka. Ovaj stil, prema odluci Međunarodnog komiteta urednika medicinskih ?asopisa (International Committee of Medical Journal Editors), koristi se u svim publikacijama iz oblasti medicine i srodnih nauka. Detaljan opis mo?e se na?i ovde , a primeri Vankuver citiranja ovde .

• ?asopis

Prezime prvo slovo imena, Prezime prvo slovo imena, Prezime prvo slovo imena. Naziv ?lanka. Skra?eni naziv ?lanka. godina; tom(broj):br. strana (od - do).

Primer:

1. Drummond PD. Triggers of motion sickness in migraine sufferers. Headache. 2005;45(6):653-6.
2. Halpern SD, Ubel PA, Caplan AL. Solid-organ transplantation in HIV-infected patients. N Engl J Med. 2002;347(7):284-7.
3. Geck MJ, Yoo S, Wang JC. Assessment of cervical ligamentous injury in trauma patients using MRI. J Spinal Disord. 2001;14(5):371-7.

• Knjiga

Prezime prvo slovo imena autora ili izdava?a. Naslov: podnaslov. Izdanje (ako nije prvo). Tom.(ako ima vi?e tomova). Mesto izdanja: Izdava?; Year. broj strane(strana) (ako je potrebno).

Primer:

Jedan autor

1. Hoppert M. Microscopic techniques in biotechnology. Weinheim: Wiley-VCH; 2003.
2. Storey KB, editor. Functional metabolism: regulation and adaptation. Hoboken (NJ): J. Wiley & Sons; 2004.

Dva ili vi?e autora

1. Lawhead JB, Baker MC. Introduction to veterinary science. Clifton Park (NY): Thomson Delmar Learning; 2005.
2. Gilstrap LC, Cunningham FG, Van Dorsten JP, editors. Operative obstetrics. 2nd ed. New York: McGraw-Hill; 2002.

Nema autora

1. The Oxford concise medical dictionary. 6th ed. Oxford: Oxford University Press; 2003. p. 26.

Kasnije izdanje

1. Murray PR, Rosenthal KS, Kobyashi GS, Pfaller MA. Medical microbiology. 4th ed. St Louis: Mosby; 2002.

Vi?e tomova

1. Lee GR, Bithell TC, Foerster J, Athens JW, Lukens JN, editors. Wintrobes clinical hematology. 9th ed. Vol 2. Philadelphia: Lea & Febiger; 1993.

Fusnote

Glavni ?lanak: Wikipedia:Fusnote

Tehni?ki problemi sa fusnotama

Navođenje izvora sa fusnotama ozna?enim brojevima je sporno na Vikipediji iz nekoliko razloga:

1. Fusnote se posmatraju kao jedan od dva standarda stila citiranja u ?ika?kom priru?niku stila .
2. Fusnote se obi?no ozna?avaju brojevima. Prema tome, odrediti ko je ?ta rekao zahteva od ?itaoca da stalno ska?e od glavnog dela ?lanka do odeljka sa fusnotama i nazad. Kad fusnote slu?e da pru?e dodatne informacije, to uglavnom nije problem, ali ako slu?e za navođenje izvora podataka, to mo?e biti problemati?no (jer je ponekad vrlo va?no zapamtiti koji izvor iznosi koje podatke).
3. Do nedavno, MedijaViki je imalo ograni?enu podr?ku za fusnote. Konkretno, automatsko nabrajanje fusnota se sukobilo sa upotrebom ugrađenih HTML linkova u uglastim zagradama sa automatskim pobrojavanjem, i ista fusnota se nije mogla koristiti vi?e puta sa automatskim pobrojavanjem, mada je ovaj problem delimi?no re?en kori??enjem novog <ref> taga . (detaljnije u Wikipedia:Fusnote )
4. Mnogi od dana?njih priru?nika stila ne zahtevaju ili ne preporu?uju kori??enje fusnota i referencijskih endnota za navođenje izvora ?ablon:Ref harvard . APA stil ne koristi fusnote za navođenje izvora. MLA priru?nik stila predla?e kori??enje citiranje referenci u zagradama unutar tekstova, ?ime se smanjuje broj fusnota u korist bibliografskih napomena u zagradama unutar teksta gde god je to mogu?e; takve napomene u zagradama unutar teksta referi?u na prilo?ene spiskove Citiranih radova .
5. Uređiva?i ne treba da prebacuju izvore podataka iz jednog sistema u drugi, bez prethodne saglasnosti na stranici za razgovor o ?lanku. Na primer, uređiva?i ne treba u istom ?lanku da koriste i harvardsko referenciranje i fusnote. Ako ne dođe do dogovora, treba koristiti sistem koji je koristio prvi ve?i uređiva? ?lanka. Ovo se, međutim, ne odnosi na konkretan stil , koji mo?e predstavljati tehni?ki boljitak.

Napomena: ako se u određenom ?lanak zaista koriste fusnote, fusnote u svom zasebnom odeljku moraju obuhvatati normalno navođenje izvora, ba? kao i u odeljku ?Reference“ za druge ugrađene citate iznad.

Primer

Mnoge publikacije koriste brojeve ? u uglastim zagradama i/ili u indeksu ? da upute na spisak izvora na kraju ?lanka, npr. ^[1] ili [1] sa:

1. ↑   L. Hussein et al (1999). ?Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)”. International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333?343.   -->

1. ^   L. Hussein et al (1999). "Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)". International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333?343.

?emu uobi?ajeno slu?e fusnote

• U nekim ?tampanim izdanjima fusnote se koriste za potpuno citiranje izvora ili za usputne komentare ili informacije koje mogu biti ?itaocu zanimljive.
• Neka ?tampana izdanja koriste harvardski stil citiranja izvora a fusnote koriste isklju?ivo za usputne komentare ili zanimljive dodatne informacije. U ovom slu?aju su u fusnoti napomene koje odstupaju od glavnog toka pri?e u ?lanku ali su ipak korisne radi obja?njenja ili sticanja kompletne slike ili utiska. Ovakve napomene su izuzetno korisne za naknadne ispitiva?e ?injenica koji ?e tako dobiti dodatne potvrde da je tekst ?lanka podrobno i detaljno potkrepljen. Stoga je kori??enje fusnota kao na?ina da se prilo?e dodatne korisne informacije van glavnog toka ?lanka po?eljno gde god zatreba.

Odeljak ?Napomene“

Prvobitno, fusnote su se navodile na dnu stranice; napomene su se pisale na kraju ?lanka ili knjige. Po?to se ?lanak Vikipedije mo?e smatrati jednom jako duga?kom stranicom, ili tekstom koji nije uop?te izdeljen na stranice, Vikipedijine fusnote se, iako se nalaze na samom kraju ?lanka, ipak nazivaju fusnotama.

Predla?emo slede?a imena odeljaka koji sadr?e fusnote na Vikipediji:

• ==Napomene ili Fusnote==
• Odeljak ==Napomene i reference== : koristi se ako nema posebno odvojenog odeljka za izvore, i ako su svi izvori za glavni sadr?aj pokriveni fusnotama, ali o ovome videti ispod.

Odr?avanje zasebnog odeljka ?Reference“ pored postoje?eg ?Napomene“

?esto je korisno odr?avati odeljak ?Reference“ i ako se ve? koriste fusnote. U tom odeljku se kori??eni izvori ispisuju u abecednom poretku. U ?lancima koji imaju mnogo fusnota, izvori ?esto postaju ne?itljivi, pogotovu kad fusnote sadr?e i mnogo teksta koji daje dodatne podatke. Odeljak ?Reference“, koji sadr?i samo izvore, poma?e ?itaocima da brzo i lako ocene kvalitet kori??enih izvora podataka.

Odeljci ==Spolja?nje veze== i ==Preporu?ena literatura== se mogu dodati na kraj ?lanka, nakon odeljka ?Reference“. Ovi odeljci mogu ponuditi knjige, ?lanke i adrese vebsajtova povezanih sa temom, koji bi mogli zanimati ?itaoce, ali koji se nisu koristili kao izvori podataka za tvrdnje u ?lanku.

Kada određena spolja?nja veza iz odeljka ?Spolja?nje veze“ vi?e ne pokazuje na postoje?u stranicu, to nije stra?no i adresa se mo?e slobodno ukloniti iz ?lanka. Međutim, ne?to ve?i problem je kada nestane stranica koju je ?lanak koristio kao izvor podataka. Generalno, upotrebljena adresa je i dalje korisna i treba je zadr?ati; obi?no se mo?e prona?i alternativna veza ka istom tekstu. Evo nekoliko saveta:

• Veliki broj internet stranica se ?uva u internet arhivi . Prosto idite na veb adresu http://www.archive.org/ i ukucajte adresu koja vi?e nije validna. Pobrinite se da spomenete datum kad je internet arhiva zapamtila tu stranicu.
• Obi?no na prvobitnom sajtu mo?ete prona?i informacije da su ?lanci ili celokupan sajt pomereni na novu adresu. Vredi potra?iti takve podatke i a?urirati postoje?e ?lanke koji sadr?e staru vezu.
• Ako je veb adresa spomenuta ?isto kao dodatak navedenom ?tampanom izvoru podataka, a doti?na stranica se vi?e ne mo?e prona?i na mre?i, onda se adresa mo?e i potpuno izbaciti iz ?lanka a podaci o ?tampanom izdanju, naravno, zadr?ati.
• Ako uklonjenu stranicu ne mo?ete na?i u internet arhivi, vredi poku?ati pretragu u Guglovom ke?u. U ke?u se stranice ne zadr?avaju dugo, i ne vredi povezivati ?lanke sa njima na tom mestu, ali tamo mo?da mo?ete prona?i vredne podatke o tome gde se stranica pomerila.

Ako nijedna od preporu?enih metoda ne urodi plodom, nemojte uklanjati adresu, nego je samo ozna?ite datumom od kojeg je postala neaktivna: ?ak i kao takva ona se mo?e iskoristiti kao referenca odakle su podaci vađeni, a mogu?e je i da se u budu?nosti stranica pojavi u internet arhivi ili na starom mestu. Obratite pa?nju da, premda su neki ?tampani izvori zastareli, stru?njaci i dalje rutinski upu?uju na njih kada im se obrati.

Ako ?lanku trebaju reference (izvori), ali vi ne mo?ete da ih pronađete, mo?ete ozna?iti ?lanak ?ablonom {{ bez izvora }}. ?esto je korisnije ozna?iti pojedina?ne re?enice kojima je potrebno navesti izvor, kori??enjem ?ablona {{ ?injenica }}, koji mo?e biti postavljen na istom mestu u tekstu gde smatrate da bi trebalo da stoji referenca.

Predloge kako treba da izgleda citat iz Vikipedije u drugim radovima mo?ete na?i u ?lanku Wikipedia:Citiranje Vikipedije ?; U ovu svrhu se mo?e koristiti i alat Citiraj .

• Concordia Libraries (Concordia University). Citation and Style Guides . Datum pristupa 28. decembar 2004. (ovde se mo?e na?i spisak uobi?ajenih stilova navođenja izvora)
• Citation Styles Handbook: APA
• Citation Styles Handbook: MLA
• APA Style.org
• Using American Psychological Association (APA) Format (Updated to 5th Edition)
• Citing Electronic Documentation (APA, Chicago, MLA)
• The Columbia Guide to Online Style
• Ritter, R. (2002) The Oxford Style Manual, Oxford University Press. ISBN 0198605641

• Psychology with Style: A Hypertext Writing Guide
• A Guide for Writing Research Papers Based on Modern Language Association (MLA) Documentation
• AMA Citation Style
• Chicago/Turabian Documentation
• Citation Guide - Turabian ( PDF )
• General Guidelines for Citing Government Publications
• Guide to Citation Style Guides
• Sociology style (ASR)
• Uniform Requirements for Manuscripts Submitted to Biomedical Journals
• American Chemical Society reference style guidelines

• Tag <ref>
• Vikipedija:Common knowledge