Amnesty International

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Амнести интернашонал
   Оде?е?а Амнести интернашонала по државама
Мото бо?е ?е упалити све?у него прокли?ати таму
Оснивач Питер Бененсон
Датум оснива?а ?ул 1961.
Тип нон профит,
невладина организаци?а [1]
Метод делова?а меди?ска паж?а,
апели,
кампа?е,
лобира?е
Седиште Лондон ,
  У?еди?ено Кра?евство
Подруч?е делова?а широм света
Чланови више од 7 милиона [2]
Генерални секретар Agnes Callamard
Веб-са?т www .amnesty .org
Протест против крше?а ?удских права у затвору Гуантанамо 2006.

Амнести интернашонал , скра?ено Амнести или АИ ( енгл. Amnesty International , Аmnesty или AI - ме?ународна амнести?а) ?е светска организаци?а за заштиту ?удских права [3] , са више од седам милиона чланова, са подршком широм света, ко?а се супротстав?а акци?ама влада и група ко?е покушава?у да осу?ете ?уде у кориш?е?у сво?их права . Организаци?у ?е у Лондону 1961 . године основао адвокат Питер Бененсон [3] , на теме?има ме?ународно прихва?ених стандарда ?удских права, Универзалне деклараци?е о ?удским правима и других докумената. Амнести интернашонал ?е пре свега независна, непрофитна и невладина организаци?а. [4] Амнести интернашонал ?е добитник Нобелове награде за мир 1977 . за кампа?у против муче?а, [5] награде У?еди?ених наци?а на по?у ?удских права 1978. [6] и Европске награде ?удских права (награде Парламентарне скупштине Савета Европе за ?удска права), медицинско? секци?и ове организаци?е 1983. године.

Препознат?ив симбол и лого Амнести интернашонала ?е све?а ко?а гори, обави?ена бод?икавом жицом, где све?а упозорава ?авност и представ?а светлост и наду за све оне чи?а су права и животи угрожени. Мото организаци?е ?е: Бо?е ?е упалити све?у, него прокли?ати таму . Амнести интернашонал делу?е кроз кампа?е, лобира?а, истражива?а и меди?ско скрета?е паж?е на проблеме. Главне области делова?а чланова организаци?е су ?удско досто?анство, права жена и деце, права избеглица, као и подршка свима осталима на ко?има се због сво?их увере?а и статуса ма?ине крше ?удска права. Захтеви за укида?е смртне казне , врше?е притисака на владе држава за ослоба?а?е заточеника савести и политичких затвореника, обезбе?ива?е праведних су?е?а, кампа?е против тортуре , окрутног поступа?а у затворима, политичких убистава и прогона ?уди због другачи?ег миш?е?а [7] , ?ош су неке од важних области делова?а Амнести?а. Организаци?а делу?е независно од влада и идеологи?а [7] .

Амнести интернашонал ?е основана у Лондону 1961. године, након об?ав?ива?а чланка ? Заборав?ени затвореници “ у часопису The Observer 28. ма?а 1961. године, [8] заслугом адвоката Питера Бененсона . Амнести скре?е паж?у на крше?е ?удских права и залаже се за поштова?е ме?ународних закона и стандарда. Ова организаци?а ради на мобилизаци?и ?авног м?е?а како би се створио притисак на владе у областима у ко?има се врши злостав?а?е. [9] Амнести?а смртну казну сматра ?ултиматним, неповратним ускра?ива?ем ?удских права.“ [10] На по?у ме?ународних организаци?а за заштиту ?удских права , Амнести има тре?у на?дужу истори?у, после Ме?ународне федераци?е за ?удска права [11] и Удруже?а за борбу против ропства .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

2019 [ уреди | уреди извор ]

Знак Амнести интернашонал у Руану , 4. ма?а 2019

У фебруару 2019. управа Амнести интернашонала понудила ?е оставку након што ?е ?едан независни извешта? открио оно што назива ?токсичном културом” наси?а на радном месту и пронашао доказе о малтретира?у , узнемирава?у, сексизму и расизму , након што ?е затражено да се истраже самоубиства тридесетогодиш?ег ветерана агенци?е Гаетана Мута у Паризу у ма?у 2018. године (ко?и ?е оставио опрошта?но писмо наводе?и радне притиске), и 28-годиш?а приправнице Росалинд Макгрегор у Женеви у ?улу 2018. [12]

У априлу 2019. заменик директора Амнести интернашонала за истражива?е у Европи, Масимо Морати, упозорио ?е да ?е се, ако буде изручен С?еди?еним Државама, оснивач Викиликса ?ули?ан Асанж суочити са ?ризиком од озби?них крше?а ?удских права, наиме услова притвора, ко?и би могли прекршити забрану муче?а". [13]

Дана 24. априла 2019. демонстранти су заузели рецепци?у Амнести?ских канцелари?а у Лондону, протесту?у?и против онога што су они сматрали неактивнош?у Амнести?е по пита?у крше?а ?удских права против Курда у Турско? , ук?учу?у?и затвара?е и изолаци?у оснивачког члана Курдистанске радничке парти?е , Абдулахе О?алана . Они су прогласили штра?к гла?у. [14] Било ?е тврд?и да ?е неактивност Амнести?е узрокована непримереним поштова?ем турског и катарског режима. Дана 26. априла Амнести ?е позвала полици?у да насилно избаци демонстранте, и канцелари?е су очиш?ене.

Дана 14. ма?а 2019. године, Амнести интернашонал поднео ?е петици?у Окружном суду у Тел Авиву, Израел, траже?и укида?е извозне дозволе компани?е НСО Група за надзорну технологи?у. [15] У при?ави се наводи да ?особ?е Амнести Интернашонала има стални и основани страх да ?е и да?е бити ци?ани и ултиматно надгледани“ [16] помо?у НСО технологи?е. Против НСО-а покренуте су и друге тужбе на израелским судовима због наводних крше?а ?удских права, ук?учу?у?и при?аву сауди?ског дисидента Омара Абдулазиза из децембра 2018. године, ко?и ?е тврдио да ?е софтвер НСО-а ци?ао ?егов телефон током периода у ко?ем ?е био у редовном контакту са уби?еним новинаром ?амалом Кашог?и?ем . [17]

У септембру 2019. године, изабрана председница Европске комиси?е Урзула фон дер Ла?ен створила ?е ново место ?потпредседника за заштиту нашег европског начина живота “, ко?и ?е бити одговоран за одржава?е владавине закона, унутраш?у безбедност и миграци?е. [18] Амнести Интернашонал ?е оптужила Европску уни?у да ?користи кадрира?е кра??е деснице“ повезу?у?и миграци?у са сигурнош?у. [19]

Дана 24. новембра 2019, Анил Раж , бивши члан одбора Амнести Интернашонала, уби?ен ?е аутомобилском бомбом током рада на Разво?ним про?ектом У?еди?ених наци?а. Државни секретар САД Ма?к Помпео об?авио ?е Ражову смрт на брифингу 26. новембра, током ко?ег ?е дискутовао о другим терористичким делима. [20]

Дана 5. децембра 2019. Куми На?ду, генерални секретар организаци?е, донео ?е одлуку да одступи са сво?е функци?е из здравствених разлога. [21]

2020-те [ уреди | уреди извор ]

У августу 2020. године, Амнести Интернашонал ?е изразила забринутост због, како ?е то названо, ?широко заступ?еног муче?а мирних демонстраната“ и поступа?а са притворенима у Белоруси?и. [22] Организаци?а ?е тако?е из?авила да су више од 1.100 ?уди убили бандити у руралним за?едницама на северу Нигери?е током првих шест месеци 2020. [23] Амнести Интернашонал ?е истражила оно што ?е назвала ?прекомерним“ и ?незаконитим“ убиствима тине??ера од стране анголске полици?е, ко?а ?е спроводила ограниче?а током пандеми?е коронавируса. [24]

У ма?у 2020. године, организаци?а ?е изразила забринутост због безбедоносних пропуста у примени софтвера за утвр?ива?е Ковид 19 контаката ко?и ?е мандаторан у Катару . [25]

У септембру 2020. године, Амнести ?е обуставила сво?е инди?ске операци?е након што ?е влада те зем?е замрзла ?ихове банкарске рачуне због наводних финанси?ских неправилности. [26]

Дана 29. октобра 2020. године, Амнести Интернашонал ?е покренула апликаци?у за уче?е ?удских права под називом ?Амнести Академи“. [27]

Дана 2. новембра 2020. године, Амнести Интернашонал ?е известила да су припадници ОЛФ у селу Гава Канка, Етиопи?а, убили 54 особе - углавном амхарске жене, децу и стари?е ?уде. [28] [29]

Награде [ уреди | уреди извор ]

  • Еразмова награда за мир (1976)
  • Нобелова награда за мир (1977) [3]
  • Награда У?еди?ених наци?а (1978)
  • Европска награда ?удских права (1983)
  • Награда слободе говора ( Freedom of speech Award ) (1984)
  • Награда Улоф Палме (1991)

?ен први директор, Шон Макбра?д ?е 1974. године добио Нобелову награду за мир. [3]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Dr Agnes Callamard appointed as Secretary General of Amnesty International” . amnesty.org . Приступ?ено 4. 4. 2021 .  
  2. ^ ?Who we are” . Amnesty International . Приступ?ено 16. 3. 2015 .  
  3. ^ а б в г Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 43?44. ISBN   86-331-2075-5 .  
  4. ^ ?Amnesty International's Statute” . www.amnesty.org .  
  5. ^ ?The Nobel Peace Prize 1977 - Presentation Speech” . Nobel Prize.  
  6. ^ ?United Nations Prize in the field of Human Rights” (PDF) .  
  7. ^ а б Ова? чланак или ?егов део изворно ?е преузет из Речника соци?алног рада Ивана Виданови?а уз одобре?е аутора.
  8. ^ Benenson, Peter (28. 5. 1961). ?The Forgotten Prisoners” . The Observer . Приступ?ено 28. 5. 2011 .  
  9. ^ ?About Amnesty International” . Amnesty International . Приступ?ено 20. 7. 2008 .  
  10. ^ ?Death Penalty” . Amnesty International . Приступ?ено 30. 5. 2018 .  
  11. ^ Ronand, James; Ramos, Howard; Rodgers, Kathleen (2005). ?Transnational Information Politics: NGO Human Rights Reporting, 1986?2000” (PDF) . International Studies Quarterly . стр. 557?587. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 3. 2009. г.  
  12. ^ ?Amnesty management team offers to resign over 'toxic culture' of bullying” . RTE News . 23. 2. 2019 . Приступ?ено 24. 2. 2019 .  
  13. ^ ?UK's Labour Party calls for PM to prevent Assange's extradition” . Al-Jazeera . 12. 4. 2019.  
  14. ^ ?Amnesty and ITV offices occupied to break the silence over jailed Kurdish leader Abdullah Ocalan” . The Canary [date=24 April 2019 .  
  15. ^ ?Amnesty supports legal action to stop chilling spy web” . www.amnesty.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 6. 6. 2019 .  
  16. ^ Sabbagh, Dan (18. 5. 2019). ?Israeli firm linked to WhatsApp spyware attack faces lawsuit” . The Guardian (на ?езику: енглески). ISSN   0261-3077 . Приступ?ено 6. 6. 2019 .  
  17. ^ Buchanan, Tom (октобар 2002). ?'The Truth Will Set You Free': The Making of Amnesty International” . Journal of Contemporary History . 37 (4): 575?597. JSTOR   3180761 . S2CID   154183908 . doi : 10.1177/00220094020370040501 .  
  18. ^ ?New EU post to protect European Way of Life slammed as 'grotesque ' ” . Reuters . 10. 9. 2019.  
  19. ^ ?EU chief under fire over 'protecting way of life' portfolio” . BBC News . 11. 9. 2019.  
  20. ^ [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. ?ун 2021) India West News
  21. ^ ?Amnesty International's Secretary General steps down” . www.amnesty.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 5. 12. 2019 .  
  22. ^ Homan, Timothy R. (15. 8. 2020). ?Pressure builds on US to respond to brutal crackdown in Belarus” . The Hill (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  23. ^ ?More than 1,100 villagers killed in Nigeria this year: Amnesty” . www.aljazeera.com . 24. 8. 2020 . Приступ?ено 25. 8. 2020 .  
  24. ^ ?Teens killed by Angolan police enforcing virus curbs: Amnesty” . Aljazeera . 25. 8. 2020 . Приступ?ено 25. 8. 2020 .  
  25. ^ Anwar, Nessa (17. 8. 2020). ?Governments have collected large amounts of data to fight the coronavirus. That's raising privacy concerns” . CNBC (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 19. 8. 2020 .  
  26. ^ ?Amnesty International to halt India operations” . BBC News (на ?езику: енглески). 29. 9. 2020 . Приступ?ено 29. 9. 2020 .  
  27. ^ ?Amnesty launches human rights learning app to equip next generation of activists” . Amnesty International . Приступ?ено 29. 10. 2020 .  
  28. ^ ?At least 54 killed in Ethiopia massacre, says Amnesty” . The Guardian . 2. 11. 2020 . Приступ?ено 3. 11. 2020 .  
  29. ^ ?Ethiopia: over 50 killed in 'horrendous' attack on village by armed group” . Amnesty International . 2. 11. 2020 . Приступ?ено 3. 11. 2020 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Amnesty International на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amnesty_International&oldid=27551902 ”