Алва Мирдал

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Алва Мирдал
Алва Мирдал
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1902-01-31 ) 31. ?ануар 1902.
Место ро?е?а Упсала , Шведска
Датум смрти 1. фебруар 1986. ( 1986-02-01 )  ( 84 год. )
Место смрти Дандерид , Шведска
Народност Шве?ани

Алва Мирдал ( швед. Alva Myrdal , alːva ?myː??ːl; , ро?ена Reimer ; Упсала , 31. ?ануар 1902 ? 1. фебруар 1986 ) ?е шведски социолог и политичар . Нобелова награда за мир доде?ена ?о? ?е 1982. године. [1] Удала се за супруга Гунар Мирдал 1924. године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ена ?е у граду Упсала , држава Шведска . ?ени први ?авни наступи датира?у из тридесетих година 20. века. Она ?е била ме?у пионирима ко?и су учествовали у постав?а?у теме?а високог шведског стандарда, т?. креира?у тзв. државе благоста?а welfare state . Као коаутор, учествовала ?е у настанку к?иге Crisis in the Population Question ( швед. Kris i befolkningsfragan ) са супругом Гунар Мирдал 1934. године. Основна претпоставка иде?е изражене у делу Crisis in the Population Question ?е да се прона?у друштвене реформе нужне за слободу личности (нарочито жена) истовремено охрабру?у?и ра?а?е деце. Са архитектом Свен Маркелиус ?е диза?нирала коопераци?у у Стокхолму Колективно ку?а 1937. године са намером да се разви?а више права у домовини за жене.

Родила ?е тро?е деце Jan Myrdal , Sissela Bok и Kaj Folster .

Умрла ?е ?едан дан након 84. ро?ендана.

Научна и политичка кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Дуго година ?е била члан СДП-а ( Шведска соци?алдемократска парти?а ).

Касних 40тих година 20. века гради ме?ународну политичку кари?еру учеству?у?и у разним телима У?еди?ених наци?а ( Организаци?а у?еди?ених наци?а ), ?ер ?е именована за шефа одсека за соци?алну политику 1949. године.

Од 1950 до 1955 председава Унеско -вим оде?е?ем за друштвене науке. Дакле, она ?е прва жена ко?а ?е била на такво високо? позици?и у У?еди?еним наци?ама. Током 1955?1956. она ?е као шведски изасланик боравила у ?у Делхи -?у у Инди?и, Рангун - Бурма (M?анмар) и Коломбо - Це?лон (Шри Ланка). [2]

Године 1962. Мирдал ?е изабрана за посланика у шведском парламенту. Исте године године ?е послата као шведски изасланик на УН конференци?у о разоружа?у у Женеви. На то? позици?е са задржала све до 1973.

Учествовала ?е у ствара?у Ме?ународног института за истражива?е мира у Стокхолму Stockholm International Peace Research Institute , поставши први председник управног одбора 1966. године. Исте године ?е именована и као консултант у Кабинету министра за разоружа?е. На то? позици?и ?е остала до 1973. године. Као гласна присталица разоружа?а, Мирдал ?е добила Нобелову награду за мир Нобелова награда за мир 1982. за?едно са Alfonso Garcia Robles .

Године 1983. Мирдал ?е ефективно окончала уси?але контроверзе око буду?ности музичке школе Adolf Fredrik's Music School , "The AF-fight" (Swedish: AF-striden). [3]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Alva Reimer Myrdal | Swedish diplomat” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-02-05 .  
  2. ^ ?Biografie Alva Myrdal” . 50 Klassiker der Soziologie, Universitat Graz . Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г . Приступ?ено 22. 11. 2013 .  
  3. ^ Lutteman, Elisabeth (2006). Musikklass - ett pedagogiskt spanningsfalt (PDF) (B.A.) (на ?езику: Swedish). Lulea Tekniska Universitet. стр. 7?8. ISSN   1402-1773 . Приступ?ено 14. 12. 2014 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Hirdman, Yvonne (2008). Alva Myrdal: the passionate mind . Bloomington: Indiana University Press. ISBN   9780253351326 .  
  • Myrdal, Alva & Klein, Viola, Women’s Two Roles: Home and Work . London: Routledge and Kegan Paul, 1956.
  • Etzemuller, Thomas, Alva and Gunnar Myrdal. Social Engineering in Sweden, Lanham: Lexington Books, 2014

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Дипломатске позици?е
Амбасадор Шведске у Инди?и
1955?1961
?
Амбасадор Шведске у Бурми
1955?1959
?
Амбасадор Шведске у Непалу
1960?1961
?
Амбасадор Шведске у Шри Ланки
1960?1961