Шпанска армада

Битка код Гравелина
	Део Англо-шпанског рата (1585?1604)
	; Пораз Шпанске армаде , Филип Жак де Лутербург , у?е на платну ( 1797 ).
Време	8. август 1588 .
Место	Ламанш , близу Гравелина , Француска (тада део Низоземске )
Исход	Стратешка англо-холандска победа
Сукоб?ене стране
Кра?евство Енглеска ; Низоземска република	Шпанска импери?а ; Кра?евина Португали?а
Команданти и во?е
Елизабета I од Енглеске ; Чарлс Хауард ; Франсис Дре?к	Филип II од Шпани?е ; Во?вода од Медине Сидони?е
?ачина
34 ратна брода ; 163 наоружана трговачка брода	22 гали?е ; 108 наоружаних трговачких бродова
Жртве и губици
50?100 погинулих ; око 400 ра?ених	600 погинулих, ; 800 ра?ених, ; 397 зароб?ених, ; 4 трговачка брода су потоп?ена или зароб?ена

Шпанска армада ( шп. Grande y Felicisima Armada ? ?Велика и На?сре?ни?а морнарица“; тако?е позната и као Непобедива армада), била ?е шпанска флота ко?а ?е требало да 1588 . године изврши инвази?у на Енглеску и ко?ом ?е командовао Алонсо де Гузман ел Буено ( шп. Alonso de Guzman El Bueno ), 7. во?вода од Медине Сидони?е. ^[3]

Упркос општем миш?е?у да ?е ово? флоти назив ?Непобедива армада“ дао сам кра? Филип II, истина ?е да ?е име потекло од самих Енглеза. Наиме, Шпанци су у то доба сво?у Армаду називали ?Великом армадом“ ( шп. la Gran Armada ), ?Енглеском армадом“ ( шп. la Armada de Inglaterra ) или ?Енглеским подухватом“ ( шп. la empresa de Inglaterra ). ^[4] Име се први пут по?авило у памфлету државног секретара кра?ице Елизабете, Вили?ама Сесила, ко?и се по?авио након пораза Шпанаца и у ком ?е Сесил говорио о шпанско? флоти на саркастичан начин назива?у?и ?е шпанском непобедивом флотом ( енгл. Spanish Invencible fleet ). Ова? апелатив се првобитно ширио као подсмех, ме?утим како ?е време пролазило, почео ?е да се схвата у свом правом значе?у. ^[5]

Кра? Филип II од Шпани?е ?е био оже?ен енглеском кра?ицом Мери I од Енглеске . Након ?ене смрти, односи изме?у Енглеске и Шпани?е су се нагло погрошали због политике ко?у ?е водила ?ена наследница кра?ица Елизабета I . Ци? ове инвази?е ?е био да се спречи да?а помо? Енглеске У?еди?еним холандским провинци?ама ко?е су тада биле део Шпанске Холанди?е, као и спречава?е да?их напада енглеских корсара на шпанске поседе у Америци и гали?е ко?е су превозиле злато. Шпански кра? ?е имао подршку папе Сикста V . ^[6]

Армада ?е прво имала веома искусног команданта, Алвара де Базана, 1. маркиза од Санта Круза, али он ?е умро фебруара 1588, тако да ?е Медина Сидони?а заузео ?егово место. Флота ?е кренула са 22 ратна брода Шпанске кра?евске морнарице и 108 трговачких бродова адаптираних за борбу (укупно 130). ^[3] Намера ?е била да се пре?е Ламанш, да се укотви у Фландри?и где ?е во?вода од Парме чекао спреман за инвази?у на ?угоисточну Енглеску.

Армада ?е постигла сво? први ци? и укотвила се у Северном мору недалеко од Гравелина, на морско? граници изме?у Француске и Шпанске Холанди?е. Док су чекали на успостав?а?е комуникаци?е са во?ском во?воде од Парме, енглески ратни бродови су осули па?бу по шпанским бродовима, натерали их да дигну сидра и напусте место састанка са Пармом. Армада ?е успела да се регрупише и повуче на север, док су ?е прогонили енглески бродови. Повратак у Шпани?у ?е тако?е био погубан ? снажне олу?е су флоту скренуле са курса и више од 24 брода ?е настрадало на северно? и западно? обали Ирске, док су преживели нашли уточиште у Шкотско?. Флота ?е изгубила око 50 пловила од почетних 22 гали?е и 108 наоружаних трговачких бродова.

Ова битка ?е била ?една од на?ве?их битака у англо-шпанском рату во?еном изме?у 1585. и 1604. године.

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Lewis 1966 , стр. 184.
^ Lewis 1966 , стр. 182.
^ ^а ^б Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 69. ISBN 86-331-2075-5 .
^ Perez Samper, Mª de los A.El dominio de los mares. La Armada Invencible. National Geografic. Historia. Num. 1. pp. 90?99
^ Cabot, JT. ?La Gran Armada. Una rivalidad en ascenso”. Historia y vida . 37 (459): 33?5.
^ ?Католичка енциклопеди?а: Шпанска армада, на енглеском, Викиизворник” . Приступ?ено 30. 4. 2013 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

The Armada, Garrett Mattingly, Houghton Mifflin, Boston, 1959
Parker, Geoffrey (1996). ?The Dreadnought Revolution of Tudor England”. Mariner's Mirror . 82 (1996): 269?300. doi : 10.1080/00253359.1996.10656603 . .}-
Padfield, Peter (1988). Armada . Gollancz. ISBN 978-0-575-03729-8 . .
Edward Cheyney. A History of England, from the Defeat of the Armada to the Death of Elizabeth . ISBN 978-1-4286-2910-3 . }-
Garrett Mattingly (1959). The Defeat of the Spanish Armada . Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-08366-6 .
England and the Spanish Armada . 1990. ISBN 978-0-7317-0127-8 . .
RB Wernham, ур. (1988). The Expedition of Sir John Norris and Sir Francis Drake to Spain and Portugal, 1589 . ISBN 978-0-566-05578-2 .
Whiting, John Roger Scott (1988). The Enterprise of England . Sutton. ISBN 978-0-86299-476-1 . .
RB Wernham. (1994). The Return of the Armadas: the Later Years of the Elizabethan War against Spain, 1595-1603 . Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820443-5 .
Harry Kelsey. (?ануар 1998). Sir Francis Drake: the Queen's Pirate . Yale University Press. ISBN 978-0-300-07182-5 . .}-
Lewis, Michael (1966) [1960]. The Spanish Armada . Pan. ISBN 9780330201636 .
C. Martin & G. Parker. Martin, Colin; Parker, Geoffrey (1988). The Spanish Armada . Hamilton. ISBN 978-0-241-12125-2 .
Felipe Fernandez-Armesto (1988). The Spanish Armada: the Experience of the War in 1588 . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822926-1 .
Howarth, David Armine (1981). The voyage of the Armada . Collins. ISBN 978-0-00-211575-9 . .
Richard Bagwell, Ireland under the Tudors vols. 2 & 3 (London, 1885-1890)
John O'Donovan (ed.) Annals of Ireland by the Four Masters (1851)
Falls, Cyril (1996) [1950]. Elizabeth's Irish Wars . London. ISBN 978-0-09-477220-5 . .
T.P.Kilfeather Ireland: Graveyard of the Spanish Armada (Anvil Books,) 1967
Graham, Winston (2001) [1972]. The Spanish Armadas . Penguin. ISBN 978-0-14-139020-8 . .
Nicolo Machiavelli (1993). The Prince . Wordsworth Reference. ISBN 978-1-85326-306-4 . .}-
Historic Bourne etc. , J.J.Davies (1909)
Chambers Biographical Dictionary , J.O.Thorne. (1969) ISBN 550-16001-9

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?The Defeat of the Spanish Armada, Wes Ulm. Insight into the context, personalities, planning and consequences.” . Архивирано из оригинала 02. 01. 2014. г.
English translation of Francisco de Cuellar's account of his service in the Armada and on the run in Ireland
?Elizabeth I and the Spanish Armada” . Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. ? a learning resource and teachers notes from the British Library
?Before, During and After the Armada: England's changing attitudes to Spain, 1588-1999” . Архивирано из оригинала 27. 01. 2008. г. ? an essay by M. G. Sanchez

[FOOTNOTELewis1966184-1] Lewis 1966 , стр. 184.

[FOOTNOTELewis1966182-2] Lewis 1966 , стр. 182.

[британика_1-3] а ^б Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 69. ISBN 86-331-2075-5 .

[4] Perez Samper, Mª de los A.El dominio de los mares. La Armada Invencible. National Geografic. Historia. Num. 1. pp. 90?99

[5] Cabot, JT. ?La Gran Armada. Una rivalidad en ascenso”. Historia y vida . 37 (459): 33?5.

[6] ?Католичка енциклопеди?а: Шпанска армада, на енглеском, Викиизворник” . Приступ?ено 30. 4. 2013 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел С?еди?ене Државе
Остале	Енциклопеди?а Британика