Хоке? на леду

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За другу употребу, погледа?те чланак Хоке? .
Дета? са хоке?ске утакмице
Хоке?ска плочица (пак)

Хоке? на леду , или само хоке? , екипни ?е спорт ко?и се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по ледено? површини кре?у помо?у клиза?ки постижу?и брзине и до 40 км/сат што хоке? сврстава у категори?у на?динамични?их и на?бржих екипних спортова. [1]

У игри учеству?у две екипе са по 6 играча (од ко?их ?е ?едан голман), а ци? игре ?е погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме ко?а се зове пак ( енгл. puck ). Играчи паком управ?а?у дугачком палицом ко?а ?е закрив?ена на до?ем делу.

У сво?им почецима хоке? на леду се разви?ао иск?учиво у подруч?има са хладни?ом климом где ?е било могу?е на?и одговара?у?е ледене површине за игру. Откри?ем вештачког леда почи?е и експанзи?а хоке?а као спорта. Хоке? ?е убед?иво на?популарни?и спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где ?е по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хоке? често означава и као канадски хоке? . [2]

Стандардизаци?у хоке?ске игре врши Светска хоке?ашка асоци?аци?а (или ИИХФ ) ко?а има укупно 68 чланова, и ко?а организу?е турнире у оквиру светских првенстава и олимпи?ских игара . На?успешни?е репрезентаци?е у хоке?у на леду у обе конкуренци?е су Канада , Руси?а , САД , Чешка , Финска , Словачка и Шведска . [3] [4] [5]

На??ача клупска такмиче?а на свету у хоке?у на леду су северноамеричка Национална хоке?ашка лига (НХЛ) ко?у чине клубови из САД и Канаде и европска Континентална хоке?ашка лига (КХЛ) ко?у чине клубови из некадаш?ег Сов?етског Савеза .

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Тачно порекло данаш?е игре хоке? на леду ни?е у потпуности ?асно, али се претпостав?а да се хоке? на леду развио из древних игара са штапом и лоптом ко?е су се вековима играле на подруч?у северне Европе и ме?у северноамеричким домороцима. [6] Игре у ко?има се палицама удара?у одре?ени предмети од давнина су познате на Британским острвима . Тако су у Ирско? играли хурлинг , док ?е на шкотско? висоравни популарна била игра по имену шинти . [7] Слична игра забележена ?е и код инди?анских племена Микмак у Ново? Скоти?и . [7]

Илустраци?а Ye Gude Olde Days из к?иге Hockey: Canada's Royal Winter Game из 1899.

Европски досе?еници у Канаду су са собом донели и ова? вид забаве и прилагодили га тамош?им климатским условима у зимском периоду, ?ер се играло на отвореном, а ова? вид забаве ?е био посебно популаран ме?у британским во?ницима. Током зиме играло се на зале?еним рекама или ?езерима, а на ципеле су се тада постав?але оштрице ножева ко?е су омогу?авале сигурно крета?е по ледено? површини.

Усмена преда?а канадских Инди?анаца из народа Микмак тако?е споми?у игру ко?а се играла дрвеним штаповима. У к?изи ?Микмашке легенде“ ( енгл. Legends of the Micmacs ) из 1894 . споми?е се древна игра са лоптом ко?а се звала Туади?ик (tooadijik), а ко?а ?е након контакта са европском игром хурлинг, еволуирала у игру Волчамади?ик (wolchamaadijik). [8] [9]

Током 19. века хоке? се играо током зимских месеци на зале?еним површинама река и ?езера, те на улицама широм канадских градова. Та игра ко?а ни?е познавала никаква одре?ена правила била ?е позната под именом Шини ( енгл. shinney ). У к?изи ?Хоке?: Канадса кра?евска зимска игра“ ( енгл. Hockey: Canada's Royal Winter Game ) из 1889. описана ?е игра шини?а на зале?ено? површини реке Сен Лорен у Монтреалу , Кебеку и Кингстону , те на улицама Отаве . [10] Бро? играча на оваквим утакмицама ?е често био превелики и варирао ?е од меча до меча. Сам термин ?шини“ и данас ?е у употреби у Канади и означава рекреационе утакмице било на леду или на бетону . [11]

Поларни истраживач ?он Франклин ?е 1825 . године написао да ?е ?игра хоке?а на леду представ?ала ?утар?у гимнастику“ за чланове ?егове експедици?е током боравка на Великом медве?ем ?езеру током ?едне од ?егових многобро?них арктичких експедици?а. [10] У ?едном чланку у Бостонским вечер?им новинама из 1859 . године споми?е се такмиче?е у хоке?у на леду ко?е ?е те године одржано у канадском граду Халифаксу , а та утакмица ?е према Society for International Hockey Research означена као на?стари?а утакмица модерног хоке?а на леду. [12]

Писац Томас Ч. Хелибуртон ?е у к?изи The Attache: Second Series ко?а ?е об?ав?ена 1844 . ?е описао игру сличну хоке?у ко?у су играли дечаци у ?егово? школи у Виндзору око 1800. године у периоду када ?е он био студент у то? школи (не после 1810). [8] [12] Према Хелибуртоновим описима модерни хоке? потиче управо из Виндзора, односно од ученика Виндзорског кра?евског коле?а ко?и су ?први“ стандардизовали и играли ову игру. [13] Према другим изворима модерни хоке? се по?авио у областима Дартмут и Халифакс у Ново? Шкотско? . [13]

Порекло имена [ уреди | уреди извор ]

Први пут се реч хоке? споми?е 1363 . године у Енглеско? када ?е кра? Едвард III об?авио листу забра?ених игара у кра?евству. [14] У ?едном спису Ви?ема П?ера ле Кока из 1799 . описане су основе хоке?ске игре: ?Сви играчи има?у штап ко?и ?е закрив?ен на кра?у. На сваком кра?у игралишта посто?е врата (гол) кроз ко?а треба да се убаци само ?една плочица ко?у ?уре сви играчи“. [15]

Реч ?хоке?“ ( енгл. hockey ) ?е изведеница од речи ? hook “ (кука, удица) а ко?а се односи на облик хоке?ске палице. У том контексту реч ? hook “ ?е први пут употреб?ена 1527. године у ?едном спису из града Галве?а у Ирско? а као об?аш?е?е за облик палице ко?а се у то време користила у игри хурлинга ." [16]

Разво? модерног хоке?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Прва хоке?ска утакмица у дворани
Хоке?ска утакмица на Универзитету Макгил 1901.
Хоке? у Европи: Утакмица из 1922. изме?у Оксфорда и Шва?царске

Као место настанка модерног хоке?а на леду сматра се Монтреал у ко?ем ?е 3. марта 1875 . године одиграна прва хоке?ска утакмица у затвореном простору. [17] Утакмица ?е одиграна на затвореном клизалишту Victoria Skating Rink изме?у два тима са по 9 играча. Пошто терен ни?е био огра?ен заштитним зидовима да би се спречиле евентуалне повреде гледалаца уместо лопте кориштена ?е дрвена плочица (или пак). Уместо гола ста?але су две стативе на уда?ености од 1,8 метара а утакмица ?е тра?ала 60 минута. Организатори ове утакмице били су канадски адвокат ?е?мс Кре?тон и студенти Универзитета Макгил . [18]

Године 1877 . Кре?тон ?е за?едно са ?ош неколико студената Макгила ( Хенри ?озеп, Ричард Смит, Вили?ам Робертсон и Вили?ам Маре? ) написао 7 основних правила хоке?ске игре ко?а су се базирала на правилима везаним за хоке? на трави . Исте године основан ?е и први клуб хоке?а на леду ( Хоке?ски клуб Универзитета Макгил ) [18] а 1881 . основан ?е и други клуб из Монтреала ХК Виктори?а . [19]

Игра ?е за кратко време постала веома популарна у Монтреалу, тако да ?е ве? 1883 . у оквиру годиш?ег зимског фестивала одржано и такмиче?е у хоке?у на леду на ком ?е победила екипа Макгила. [20] Бро? играча по екипи ?е сма?ен на 7 а утакмица ?е поде?ена на два периода од по 30 минута, а ве? 1885 . ?е основана и Монтреалска градска хоке?ска лига. [21] Екипе ко?у су учествовале на хоке?ским такмиче?има у оквиру Монтреалског зимског фестивала су се 1886 . организовале у Аматерску Канадску хоке?ску асоци?аци?у (скра?ено AHAC) у оквиру ко?е су се организовали турнири за титулу на?бо?ег. [22]

Претпостав?а се да ?е прва хоке?ска утакмица у Европи одиграна 1885. године у шва?царском зимовалишту Санкт Морицу изме?у универзитетских екипа Оксфорда и Кембри?а , а ту утакмицу ?е добио Оксфорд дарк блу тим са 6:0. [23] Ме?утим не посто?е службени документи ко?и могу да потврде одиграва?е те утакмице. Први документи, фотографи?е и спискови играча у дуелима ова два тима датира?у из 1895 . године. [ тражи се извор ] Ривалство изме?у две екипе ?е настав?ено и у буду?ности и сматра се на?стари?им ривалством у хоке?у на леду. Ме?утим у Европи ?е далеко популарни?а била игра по имену бенди ко?а се игра на леду а у ко?о? се уместо плочице користи лопта. Ова игра ?е и данас веома популарна у Шведско? , Норвешко? , Финско? и Руси?и .

Године 1888 . тадаш?и канадски гувернер Лорд Стенли од Престона ( енгл. Lord Stanley of Preston ) чи?и синови и к?ер су били велики за?уб?еници у хоке?, ?е посматрао хоке?ски турнир у оквиру Монтреалског зимског фестивала и толико ?е био одушев?ен самом игром да ?е приметио да победник заслужу?е трофе?. Стенли ?е 1892 . направио први хоке?ски трофе? ко?и ?е имао изглед обичне чини?е са декораци?ама. [24] Ова? трофе?, ко?и ?е касни?е постао познат као Стенли куп први пут ?е доде?ен 1893 . победнику AHAC лиге екипи ХК Монтреала. Исти трофе? се и данас доде?у?е победнику северноамеричке НХЛ лиге . [25] Стенли?ев син Артур ?е био ?едан од оснивача Хоке?ске асоци?аци?е Онтари?а, док ?е ?егова к?ер Изабела постала позната као прва хоке?ашица у истори?и.

До 1893. на преко сто аматерских хоке?ских екипа ?е основано само у Монтреалу, а оснивали су се и нови клубови и такмиче?а широм Канаде . Играчи из Винипега су увели и ?едну новину у виду штитника за колена ко?е су преузели из крикета са ци?ем да би се спречиле озби?ни?е повреде голмана. Мрежица на головима ?е постала стандардни део хоке?ског терена 1900 . године а убрзо су уведени и термини леви и десни одбрамбени играч. [26]

Прва хоке?ска утакмица у САД ?е одржана 1893. године изме?у студената универзитета ?е?л и ?онс Хопкинс . [ тражи се извор ] Три године касни?е у ?у?орку основана ?е и Аматерска америчка хоке?ска лига ( енгл. The U. S. Amateur Hockey League ).

Петорица синова Лорда Стенли?а су ?донели“ канадски хоке? у Европу 1895. године и ?ихова екипа ?е исте године у Лондону победила екипу енглеског двора у ко?о? су играли и престолонаследници Едвард VII и ?ор? V. У У?еди?еном Кра?евству ?е до 1903 . основана и лига са 5 тимова. Године 1908 . са ци?ем одржава?а ме?ународних утакмица на европском тлу основана ?е Ме?ународна лига у хоке?у на леду ( франц. Ligue Internationale de Hockey sur Glace ) у оквиру ко?е ?е 1910 . одржано прво Европско првенство у хоке?у на леду, а први шампион постала ?е репрезентаци?а Велике Британи?е. Средином XX века лига ?е прерасла у Ме?ународну хоке?ашку федераци?у (ИИХФ ? International Ice Hockey Federation). [27]

На?стари?и хоке?ски терен ко?и ?е и данас у употреби налази се у Бостону , а реч ?е о Мат?ус арени изгра?ено? 1910. године. [ тражи се извор ]

Професионализам у хоке?ском спорту [ уреди | уреди извор ]

Зачеци професионализма у хоке?у на леду датира?у са почетка XX века , а прва лига ко?а ?е отворено пла?ала играчима за ?ихове наступе била ?е Западнопенсилвани?ска хоке?ска лига ко?а ?е основана 1902 . године. ово? лиги су се придружили тимови из Онтари?а и Мичигена и тако ?е 1904. настала Ме?ународна хоке?ска професионална лига ( енгл. International Professional Hockey League ?IPHL ). Лига ?е ангажовала на?бо?е канадске хоке?аше, а престала ?е да посто?и 1907 . године када су и остале канадске лиге почеле да пла?а?у сво?е на?бо?е играче.

У Монтреалу ?е 1910 . основана Национална хоке?ашка асоци?аци?а ко?у су чинили канадски хоке?ски клубови. [ тражи се извор ] Ова лига ?е усавршила нека од хоке?ских правила: утакмица ?е поде?ена на тре?ине од по 20 минута, а уведене су и казне иск?уче?а због грубих стартова. Ова лига ?е 1917 . прерасла у Националну хоке?ашку лигу , ко?а се 1924 . године проширила и на територи?у САД . [28]

Професионалне лиге у Европи су се формирале нешто касни?е у односу на Канаду и САД. На?стари?а професионална хоке?ска лига у Европи ?е Шва?царска А лига основана 1916 . године. [29] На??ача хоке?ска лига у Европи , и друга по квалитету у свету (након НХЛ-а ) ?е Континентална хоке?ашка лига (КХЛ) ко?у чине клубови из некадаш?ег Сов?етског Савеза и Словачке . [ тражи се извор ]

Хоке? на леду у ?угослави?и и Срби?и [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Хоке?ашки савез Срби?е и Хоке?ашка репрезентаци?а Срби?е
Хоке?ашка репрезентаци?а ?угослави?е на СП 1939.

Прво предава?е везано за хоке? на леду на подруч?у некадаш?е ?угослави?е одржано ?е у Загребу 1894 . године, а хоке? у Срби?и ?е почео да се игра 1903 . године након што ?е донесена основна опрема из Шведске. [30] Кра?евина Срби?а ?е 1911 . на конгресу ИИХФ (тада ЛИХГ) у Берлину постала чланица Ме?ународног хоке?ског савеза. [31]

Прва службена хоке?ска утакмица на просторима ?угослави?е одржана ?е у Загребу 1919 . када ?е ХАШК савладао ПХСД са 2:0. [30] У ?уб?ани ?е 7. фебруара 1929 . одржана прва хоке?ска утакмица по ?канадским правилима“ и тада ?е СК Илири?а савладала екипу Камника са 15:1. [30] Године 1934. ?уб?анска Илири?а ?е постала прва ?угословенска екипа ко?а ?е наступила у иностранству (и изгубила у Букурешту од репрезентаци?е Румуни?е са 0:1). Исте зиме организован ?е и први ме?ународни турнир на Бледском ?езеру , и на ?ему су поред Илири?е учествовали и аустри?ски Вилах и ма?арски WEV и FTC.

Прво клизалиште у Београду направ?ено ?е 1936 . године на Ташма?дану . [30] Београдски тениски клуб ?е 1938 . године полива?ем 6 сво?их терена направио прво хоке?ско игралиште по ме?ународним стандардима и на том игралишту су одржане прве две званичне хоке?ске утакмице у Срби?и. Први хоке?ски турнир у Београду одржан по ме?ународним правилима одржан ?е 1940 . године. [30] Српски клизачки савез ?е основан 4. фебруара 1940. у Београду и чинило га ?е 6 клубова. По два клуба су била из Београда (БТК и ББК) и Пали?а (ПСК и ТКП) и по ?едан из Новог Сада (ТКНС) и Старог Бече?а (СД Слави?а).

Прво клизалиште са вештачким ледом отворено ?е 1961 . у загребачко? Шалати, а у ?уб?ани ?е 1966 , отворена Ледена дворана Тиволи . У Суботици ?е 25. децембра 1969 . отворен стадион за зимске спортове са вештачким ледом капацитета 4.000 места. [30] Прва вештачка ледена површина у Новом Саду ?е отворена 1972 . године.

Сара?ево ?е 1984 . године било дома?ин Зимских олимпи?ских игара у оквиру ко?их ?е одржан и хоке?ски турнир. Хоке?ске утакмице играле су се у дворанама Зетра и Скендери?а .

Хоке?ски терен [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Хоке?ашки терен
Дета?ан ди?аграм игралишта за хоке? на леду

Утакмице у хоке?у на леду игра?у се на глатко? ледено? површини прописаних димензи?а са вештачким или природним ледом . Деб?ина леда ?е обично око 20 цм, а температура -8 °C. [32] Димензи?е терена одре?у?у Ме?ународна хоке?ашка федераци?а (ИИХФ) и Национална хоке?ашка лига (НХЛ). Правила НХЛ се односе на такмиче?а у Северно? Америци, а правила ИИХФ важе за остатак света.

Хоке?ски терен ?е правоугаоног облика са заоб?еним угловима димензи?а 61/60 х 30/29 метара (ИИХФ) [33] односно 60,96 х 25,90 метара (НХЛ). [34] Углови терена представ?а?у заоб?ени лук полупречника изме?у 7 м и 8,5 м (у НХЛ 8,53 метра). [33]

Терен за игру ?е окружен оградом од плексигласа ко?а спречава плочицу да иза?е ван граница игралишта. Висина заштитне ограде кре?е се изме?у 102 и 122 цм, а оптимална висина ?е 107 цм. На заштитну ограду настав?а?у се провидне заштитне плоче од чврстог стакла или пластике ко?е спречава?у плочицу да приликом испуцава?а повреди неког у публици. Висина провидне заштитне ограде иза голова ?е 160 цм а са бочних страна 80 цм. [33]

Изван ледене површине за игру са леве бочне стране се налазе два одво?ена простора у ко?има се налазе играчи оба тима ко?а учеству?у у утакмици. Са супротне стране су подруч?а за каж?ене играче, док се у средини налази записнички сто и ту седе службена лица ко?а воде статистичке податке о утакмици.

Лини?ске ознаке на леду [ уреди | уреди извор ]

На ледено? површини ?е исцртано 5 лини?а, три црвене и две лини?е плаве бо?е ко?е се протежу целом ширином терена, 9 црвених и ?една плава тачка, пет кругова и три црвена полукруга. Ознаке на леду црта?у се деб?ини леда од 10 цм, и преко ?их се постав?а нови сло? леда ?еднаке деб?ине. [32]

Плаве лини?е чи?а ?е деб?ина 30 цм [33] деле терен за игру на три зоне. Централна зона ко?а се налази изме?у две плаве лини?е назива се неутрална зона ( енгл. neutral zone ), а зоне лево и десно од ?е су периферне зоне . У пракси се за перифере зоне чеш?е користе називи одбрамбена ( енгл. defending zone ), односно нападачка зона ( енгл. offensive zone ), тако да ?е одбрамбена зона за ?едну екипу она зона ко?а се налази кра? гола док ?е нападачка зона код противничког гола. Ширина неутралне зоне, односно размак изме?у две плаве лини?е ?е 17 метара (НХЛ 15 м). [33] [34] Уда?еност од гола до неутралне зоне износи 17 метара по ИИХФ стандардима, односно 20 метара по НХЛ стандардима. У току игре плава лини?а ?е саставни део оне зоне у ко?о? се налази пак. То значи да се сматра да ?е пак уколико се испуца из неутралне зоне у то? зони све док пуним обимом не пре?е плаву лини?у. Ово ?е посебно важно приликом одре?ива?а прекрша?а офса?да .

Централна црвена лини?а чи?а ?е деб?ина 30 цм дели терен за игру на половине. Ова лини?а ?е посебно важна приликом одре?ива?а правила забра?еног испуцава?а ( енгл. icing ). Две уже црвене лини?е (ширине 5 цм) ко?е су паралелне са осталим налазе се близу кра?а сваког игралишта и често се назива?у гол-лини?е ?ер служе за одре?ива?е погодака, односно за правило забра?еног испуцава?а. Уда?еност изме?у гол-лини?а и заштитне ограде иза гола ?е 4 метра. [33]

На самом центру терена налази се плава тачка ( енгл. Faceoff spot ) пречника 30 цм око ко?е се налази круг плаве бо?е ( енгл. Faceoff circle ) пречника 9,1 метар. Деб?ина плаве лини?е ко?ом ?е означен централни круг ?е 5,1 цм. [33] Плава тачка означава место са кога се изводи почетни ударац на почетку сваког периода, док плави круг означава на колико? уда?ености мора?у бити играчи када се изводи почетни ударац (осим наравно два играча ко?и се боре за почетни ударац).

На терену посто?и ?ош 8 црвених тачки, све пречника по 61 цм ко?е служе за изво?е?е прекида током утакмице. По две црвене тачке се налазе у свако? од периферних зона, док се преостале 4 налазе у неутрално? зони. Око црвених тачака у свако? периферно? зони се налазе кругови пречника 9,1 метар црвене бо?е, а деб?ина црвених лини?а ?е 5,1 цм. [33]

Суди?ска зона [ уреди | уреди извор ]

Суди?ска зона ( енгл. Referee's crease ) налази се у полукругу ко?и ?е означен танком црвеном лини?ом полупречника приближно 3 метра, а налази се у делу терена уз записнички стол са службеним лицима. Приликом консултаци?е суди?е са службеним лицима на записничком столу, играчи нема?у право уласка у подруч?е означено полукругом. У противном могу бити каж?ени иск?уче?ем од стране суди?а.

Гол [ уреди | уреди извор ]

Гол у хоке?у на леду представ?а метални оквир правоугаоног облика висине 122 цм и ширине 183 цм ко?и ?е са зад?е стране затворен мрежицом. Ци? хоке?ске игре ?е упутити пак у противнички оквир гола. Оквир гола ?е благо фиксиран за ледену површину са ци?ем да би се избегле повреде играча приликом евентуалних удара у сам метални оквир.

Испред сваког гола налази се такозвани голмански простор ( енгл. goal crease ) ко?и ?е ограничен танком црвеном лини?ом, а цела унутраш?ост ток простора ?е обо?ена светло плавом бо?ом да би се лакше разликовала од остатка терена. Према ИИХФ-у уколико ?е приликом постиза?а поготка неки од нападача ударио плочицу у оквиру голманског простора гол се не призна?е. То правило ?е у такмиче?има у Северно? Америци укинуто у сезони 1999/00. [34]

Хоке?ски гол

У утакмицама ко?е се игра?у под окри?ем ИИХФ те у аматерском хоке?у, голмански простор ?е полукружног облика полупречника 1,8 метара, док ?е по правилима НХЛ-а и северноамеричких лига само чеони део голманског простора полукружан док су бочне стране ограничене правим лини?ама, а ширина голманског простора дуж црвене гол-лини?е ?е 2,4 метра (бочна лини?а ?е уда?ена 30,5 цм од стативе у спо?ну страну). [34]

У оквиру НХЛ лиге од сезоне 2005/06. иза сваког гола се налази трапезоидна површина [35] То ?е ?едина зона на терену у ко?о? ?е голману дозво?ено да игра ван голманског простора а да не буде каж?ен прекрша?ем због одуговлаче?а игре. [36] Ширина кра?е странице тог трапеза ко?и се налази на гол-лини?и ?е 5,5 метара, а шире странице ко?а ?е дуж кра?а ледене површине ?е 8,5 метара.

Хоке?ска опрема [ уреди | уреди извор ]

Због велике динамичности ко?а одлику?е хоке? на леду играчи користе специ?алну опрему ко?а олакшава игру и штити играче од тежих повреда. [37] Поред клиза?ки ко?е играчима омогу?ава?у крета?е по ледено? површини и палице ко?ом се управ?а паком , сваки играч носи и велики бро? штитника ко?и спречава?у повреде виталних органа (штитници за ноге, рамена, грудни кош и генитали?е, рукавице и кацига).

Дресови [ уреди | уреди извор ]

Гор?и део дреса

Дресови у хоке?у на леду се данас праве од синтетичких матери?ала као што ?е полиестер . Традиционално се за ова? део хоке?ске опреме често користи назив свитер ( енгл. sweater ; ?емпер) ?ер су првобитни дресови прав?ени од вунених матери?ала. Дрес се састо?и из гор?ег и до?ег дела (шорц). На поле?ини сваког дреса мора бити исписан бро? играча ко?и ?е власник дреса (величине 25?30 цм), те бро?еви на сваком рукаву димензи?е 10 цм. На утакмица ко?е се игра?у под окри?ем ИИХФ изнад бро?а на поле?ини мора да сто?и исписано и име играча. Са пред?е стране налази се име и лого екипе испод кога могу да се налазе логои спонзора. Бро?еви играча могу имати вредности изме?у 1 и 98. [38]

Клиза?ке [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Клиза?ке
Клиза?ке

Клиза?ке су на?важни?и део хоке?ске опреме ?ер омогу?ава?у играчима да се несметано кре?у по леденим површинама. ?уди су користили клиза?ке за крета?е по леденим површинама и пре 5.000 година, и те првобитне клиза?ке су прав?ене од животи?ских кости?у. [39] Касни?е су на обичне зимске ципеле постав?ане изврнуте оштрице.

Гор?и део клиза?ке (ципела) се прави од на?лона , коже и пластике , а диза?ниране су тако да спрече повреде и ломове стопала. За бандажира?е зглобова обично се користе пластични улошци, док су пете о?ачане жичаном мрежом. Оштрице се праве од нер?а?у?ег челика или никла . [39] У зависности од позици?е играча, разлику?у се диза?ни клиза?ки, тако да клиза?ке ко?е користи голман, нападач или одбрамбени играч има?у спецификаци?е прилаго?ене ?иховим позици?ама. Тако су сечива на голманским клиза?кама доста шира у односу на она ко?а користе нападачи ко?има ?е потребна много ве?а брзина и покрет?ивост у игри. [40] Што су сечива дужа то ?е играч бржи, али му се сма?у?е покрет?ивост, и обрнуто. Сечива на клиза?кама ко?е се користе у хоке?у на леду су заоб?ена на сво?им кра?евима што играчима олакшава заустав?а?е и брзе промене правца.

Палице [ уреди | уреди извор ]

Хоке?ска палица. Палицу лево користе играчи у по?у, а десно голман.

Хоке?ска палица представ?а штап дужине 150?200 цм ко?и ?е на ?едном свом кра?у проширен у виду лопатице дужине 25?40 цм помо?у ко?е играч управ?а плочицом у току утакмице. Димензи?е сваке палице зависе од потреба самог играча и ?егових физичких карактеристика.

Лопатица ( енгл. blade , рус. крюк ) ?е у односу на штап под углом од око 135° и обично ?е закрив?ена на ?едну страну, лево или десно у зависности од ори?ентаци?е играча. [41] Закрив?еност лопатице обично износи изме?у 13 и 19 мм, а закрив?еност изнад 19 мм ни?е дозво?ена. Предност закрив?ених лопатица лежи у чи?еници да пак у случа?у шута доби?а неправилну пута?у што голману отежава ефикасну одбрану, а играчима олакшава управ?а?е плочицом. Ово ?е ме?у првима уочио центар ?у?орк рен?ерса Енди Батге?т ко?и ?е намерно експериментисао са закрив?еним лопатицама (током 1950?их година). Играчи Блекхокса Стан Микита и Боби Хал су ме?у првима захтевали да игра?у палицама са закрив?еним лопатицама. [41]

Палица ко?у користи голман ?е нешто другачи?ег облика ?ер ?ена основна намена ?е да заустави пак ко?и се кре?е према голу. До?и део штапа ?е нешто шири, а угао и закрив?еност лопатице су знатно блажи. [41]

На дршку палице се обично став?а леп?ива трака ко?а играчима знатно олакшава држа?е палице. [41]

Првобитне палице прав?ене су од дрвета , углавном од ?авора и врбе , а од двадесетих година примат преузима храстово дрво . Предност дрвених палица ?есте била у ?ихово? тра?ности и издрж?ивости, али велики недостатак ?е представ?ала ?ихова велика тежина и низак степен флексибилности. [42] Дршке се данас изра?у?у углавном од композитних матери?ала попут фибергласа , карбонских влакана и кевлара , док су лопатице углавном изгра?ене од дрвета. У послед?е време експериментише се са дршкама од титани?ума . [43]

На дршкама обично сто?е логои произво?ача.

Кацига [ уреди | уреди извор ]

Кацига ко?у носе играчи
Кацига ко?у носе голмани

Кацига пружа велику заштиту свим хоке?ашима. Кациге за хоке?аше посто?е у различитим величинама, али неке од стари?их кацига могу да се подесе отпушта?ем или причврш?ива?ем шрафова са стране или на ле?има. Све кациге су од винил нитрита, ко?и ?е издрж?ив матери?ал и може да апсорбу?е ударце пака, штапова, клиза?ки и пад на клизалиште. Кациге су обавезне у хоке?у на леду, а данас нови?е кациге садрже штит или визир ко?и може да заштити гор?у половину лица.

Визир или штит у хоке?у на леду ?есте уре?а? прик?учен на пред?и део кациге да би се сма?ио потенци?ал повреде лица. Правила у вези визира и маски изазива?у контроверзе на стручним нивоима. Неки играчи сматра?у да они омета?у вид, док други веру?у да су неопходне ради предострожности. Данас 60% играча у НХЛ-у носи визир. [ тражи се извор ]

Кацига за голмана ?е опрем?ена тако да може издржати ударац пака. Велики бро? лига препоручу?е да голман носи заштиту за грло ради заштите од пака или клиза?ки. Жак Планте ?е 1959 . године постао први голман ко?и ?е креирао и носио маску. Плантеова маска ?е била комад стаклопластике (фибергласа) у облику лица. Ова маска ?е касни?е еволуирала у кацигу (кавез комбинаци?а). Данас, фиберглас маска ?е све популарни?а опци?а ?ер ?е сигурни?а. Са доступним површинама ко?е кациге нуде, голмани сматра?у да ?е модерно да да?у сво?им маскама препознат?иве украсе. Данас велики бро? голмана на кациги има неки украс.

Штитници за тело [ уреди | уреди извор ]

Заштитник за врат ? Спречава повреду врата клиза?кама, штаповима и паком. Носе га и и голмани и играчи. Ови комади заштитне опреме су направ?ени од веома издрж?ивог матери?ала ко?и спречава све врсте повреде .

Штитници за рамена или нараменице ? тако?е пружа?у заштиту за торзо и кичму од удараца паком и судара. Направ?ене су од тврдог матери?ала и има?у велики знача? у заштити играча од повреда. Нараменице су прилично широке и круте, али не отежава?у крета?е гор?ег дела тела. Главна функци?а нараменица ?е да заштити гор?и део тела, ук?учу?у?и к?учну кост, надлактице и гор?и део груог коша и кичме. Многе нараменице има?у и додатну заштиту ко?а се може скинути, а служи за додатну заштиту ребара.

Хоке?аши под ?пуном опремом“.

?астучи?и за лакат ? Пружа?у додатну заштиту за лакат и трицепс од ударца пака. Они су од виталног знача?а за све играче хоке?а. ?астучи?и штите зглоб лакта и кости руке од настанка модрица и прелома. ?астучи?и прекрива?у лакат и део надлактице и подлактице. Неки ?астучи?и има?у наставке ко?и служе за заштиту целе надлактице. Ве?ина ?астучи?а ?е подесива и обезбе?ена чичак тракама.

Хоке?ске рукавице ? Служе за заштиту шаке играча. Деб?ина заштите на длану и прстима ?е танка, док ?е на спо?аш?ем делу шаке деб?а. Тако?е поседу?у о?ачану заштиту за палац, како би спречиле ?егово сави?а?е уназад.

Хоке?ске панталоне ? Шортс ко?и има ?астучи?е за бутине, карлицу, кук и репну кост. Обично га придржава?у каиш или трегери

Заштита за потколеницу ? Ук?учу?е и ?астучи?е за колена, а има и тврду чауру преко ко?а служи за заштиту од ударца паком, а обично има малу или никакву заштиту на цеваници. Штитници могу помо?и и у заштити зглоба колена и пред?их кости?у потколенице. Ме?утим, неопходно ?е купити одговара?у?е штитнике. Ако су штитници предугачки, они могу склизнути и тако ометати крета?е зглоба, а ако се не уклапа?у добро са коленом, онда чашица не?е бити добро зашти?ена, што може довести до повреде. Посто?и табела величина штитника ко?у ве?ина продавница спортске опреме има и ко?а се може искористити за одабир одговара?у?их штитника.

Штитник за уста ? Посто?и много врста штитника за уста. Од оних стандардних пластичних, па до оних направ?ених од композитних матери?ала ко?е омогу?ава?у играчу да лакше прича. У прошлости многи хоке?аши нису имали пред?е зубе, а то ?е било тако зато што нису могли да их заштите од удараца и током туча. Данас ве?ина хоке?аша носи заштиту како би заштитила сво?у усну дуп?у. Штитници тако?е ублажу?у ударце у лице и спречава?у прелом вилице.

Хоке?ска плочица [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Пак

Хоке?ска плочица или пак ( енгл. hockey puck ) изра?у?е се од вулканизиране гуме . Стандардна плочица ?е црне бо?е, деб?ине 25 мм, пречника 76 мм, тежине изме?у 160 и 170 грама. [44] На лицу и налич?у плочице могу да се налазе лога екипа или такмиче?а, а неретко и спонзора. [44] Пре сваке утакмице плочице се смрзава?у да би се спречило ?ихово одскака?е од подлоге. [44]

Поред стандардних црних плочица ко?е се користе на службеним утакмицама у употреби су ?ош плаве и црвенкасте плочице. Плаве плочице има?у нешто ма?у масу од стандардних (113 грама) и углавном се користе за тренира?е мла?их категори?а играча. Црвенкасте плочице (вари?аци?е бо?е од наран?асте до розе, масе 283 гр) се користе на тренинзима чи?и ?е ци? побо?ша?е ?ачине удараца и рукова?а палицом. За ?ача?е ручног зглоба играчи на тренинзима обично користе челичне пакове тешке чак 900 гр. [44]

Плочице у хоке?у су замениле лопте негде 1870?их година и првобитно су прав?ене од дрвета и имале су квадратни облик. П?оснати облик плочица ?е више одговарао ледено? подлози, а спречено ?е и често избацива?е лопте ван граница игралишта. [45] Првобитне гумене плочице су настале пресеца?ем обичних гумених лопти, а ме?у првима су почели да их користе играчи монтреалског ХК Виктори?а . [46]

Током утакмица, плочице услед шутева достижу брзине преко 160 км/ч. Светски рекорд у ?ачини шута ?е у власништву руског хоке?аша Дениса Ку?аша и износи 177,58 км/ч а постигнут ?е на утакмици свих звезда КХЛ лиге у фебруару 2011 . године. [ тражи се извор ]

Савремени женски хоке? на леду [ уреди | уреди извор ]

Женска екипа Итон ред вингса из Монктона у ?у Брансвику , 1919.

Женски хоке? на леду почео ?е да се разви?а паралелно са мушким ве? кра?ем 19. века , али ?е за разлику од мушког хоке?а остао на аматерском нивоу све до средине друге половине 20. века . Почетком 21. века женски хоке? бележи велику експанзи?у и сматра се на?брже расту?им екипним спортом за жене 21. века. У послед?их десет година бро? активних играчица ?е пове?ан за преко 350 процената, [47] а на?ве?у популарност, женски хоке? дожив?ава у Канади , С?еди?еним Државама , Финско? и Шведско? .

Прва хоке?ашица ко?а ?е потписала професионални уговор била ?е Американка Карен Кук ко?а ?е у сезони 1969/70 играла на месту голмана у мушко? екипи Маргет А?рон рен?ерса . [ тражи се извор ] Тада осамнаестогодиш?а Карен зара?ивала ?е 40 $ по утакмици. [48] Ме?утим Карен свакако ни?е била и ?едина жена у истори?и хоке?а ко?а ?е играла за мушке екипе. Манон Ри?ум ( франц. Manon Rheaume ) ?е два пута ста?ала на голу НХЛ лигаша Тампа Бе? ла?тнингса у утакмицама против Сент Луис блуза 1992. и Бостон бруинса 1993. године. [49] Кана?анка Хе?ли Викенха?зер ?е 2003 . провела целу сезону у финском тре?елигашу из Кирконуми?а за ко?и ?е одиграла 23 утакмице на месту нападача и постигла 2 поготка (и 10 асистенци?а) и тако постала прва жена стрелац поготка у неком мушком професионалном хоке?ском такмиче?у. [50] Током 2008 . одиграла ?е и целу сезону за шведску екипу Ексилстуна Линден . [ тражи се извор ] Хоке?ски магазин The Hockey News Викенха?зерову ?е сврстао у ред ?100 на?утица?ни?их особа у хоке?у на леду“ (59. место на листи за 2011). [51]

У програм Зимских олимпи?ских игара женски хоке? ?е уврштен 1998. у Нагану а прву златну меда?у осво?ила ?е репрезентаци?а С?еди?ених Држава ко?а ?е у финалу победила Канаду са 3:1. Бронзану меда?у осво?иле су Финки?е . [52] Светска првенства одржава?у се од 1990. године. [53]

Правила у женском хоке?у углавном су ?еднака онима ко?а важе за мушки. У женским такмиче?има напад телом или ?боди чекинг“ ( енгл. body checking ) се карактерише као прекрша? и каж?ава се иск?уче?ем из игре. [54] Тако?е све хоке?ашице су обавезне да током утакмице носе маске ко?е прекрива?у цело лице. [54]

Ме?ународна хоке?ашка федераци?а (ИИХФ) [ уреди | уреди извор ]

Ме?ународна хоке?ашка федераци?а или скра?ено ИИХФ ?е организаци?а ко?а представ?а хоке? на леду и инла?н хоке? . Основана ?е 1908 . године. Седиште ?о? ?е у Цириху и има седамдесет чланица. Председник организаци?е ?е Рене Фазел . Он ?е на то? функци?и од 1994 . године. До сада ?е било укупно осамнаест председника ИИХФ-а.

Федераци?а има педесет и ?едног пуноправног члана. Пуноправни чланови има?у национално тело посве?ен спорту, а годиш?е учеству?у у ме?ународним такмиче?има. Само пуноправни чланови има?у право гласа. Поред тога, посто?е и шеснаест придружених чланова и три афилационе чланице. Придружени чланови или нема?у национално тело посве?ен спорту, или не редовно учеству?у у ме?ународним такмиче?има. Афилационе чланице учеству?у само у инла?н првенства.

Ме?ународна хоке?ашка федераци?а организу?е Светска првенства . Под ?еним покровите?ством се организу?у и такмиче?а у хоке?у на леду на олимпи?ским играма . Ме?ународна клупска такмиче?има у организаци?и ИИХФ-а ук?учу?у Лигу шампиона , Континентални куп , Виктори?а куп и Лигу шампиона за жене . ?едан од на?стари?их такмиче?а ?е Шпенглеров куп . Одржава се од 1923 . у Давосу изме?у Божи?а и Нове Године.

Хоке?ска ку?а славних [ уреди | уреди извор ]

Хоке? на леду као део поп културе [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Hokej na ledu (27. 6. 2013). ?Hokej na ledu” (на ?езику: српски). BesplatanSport.com. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г . Приступ?ено 24. 1. 2014 .  
  2. ^ ?National Sports of Canada Act” . Приступ?ено 29. 4. 2013 .  
  3. ^ Ук?учу?у?и и некадаш?е националне тимове Чехословачке и СССР.
  4. ^ "Men". Iihf.com. Приступ?ено 2011-02-24.
  5. ^ "Women". Iihf.com. Приступ?ено 2011-02-24.
  6. ^ ?The History of Ice Hockey” . Приступ?ено 29. 4. 2013 .   [ мртва веза ]
  7. ^ а б SportsKnowHow.com - HISTORY OF ICE HOCKEY Архивирано на са?ту Wayback Machine (3. децембар 2013) - Page 1 of 2
  8. ^ а б Dalhousie University (2000). Thomas Raddall Selected Correspondence: An Electronic Edition Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. август 2009). Print source: Thomas Raddall Fonds, Correspondence. From Thomas Raddall to Douglas M. Fisher, January 25, 1954. MS-2-202 41.14. Приступ?ено 2009-05-10.
  9. ^ Legends of the Micmacs edited and with a foreword by Helen L. Webster, (New York and London, 1893) Online version with preface by publisher Jacob Rabinowitz: ?Volume 1” (PDF) . Приступ?ено 29. 4. 2013 .   Volume 2
  10. ^ а б ?Hockey night in Kingston” . Архивирано из оригинала 27. 04. 2012. г . Приступ?ено 21. 6. 2006 .  
  11. ^ 'Taking Sports Seriously' Архивирано на са?ту Wayback Machine (31. август 2011) 3rd edition Thompson Educational Publishing
  12. ^ а б Vaughan, G. (1999). "Quotes Prove Ice Hockey's Origin." Birthplace of Hockey. Retrieved on: 2009-05-10.
  13. ^ а б Vaughan, Garth (1996). The Puck Stops Here: The origin of Canada's great winter game . Fredericton: Goose Lane Editions . стр. 23?.  
  14. ^ ?Rugby Football History” . Rugby Football History . Приступ?ено 24. 1. 2014 .  
  15. ^ Giden, Carl; Houda, Patrick (2010). ?Stick and Ball Game Timeline” (PDF) . Society for International Hockey Research. стр. 4?.  
  16. ^ Seamus J. King, "A History of Hurling," pp. 8.
  17. ^ Vigneault, Michel . "Out of the Mists of Memory, Montreal, 1875-1910". Total hockey : the official encyclopedia of the National Hockey League. Toronto, Ontario: Total Sports. Diamond, Dan; Dinger, Ralph (1998). Total Hockey: The Official Encyclopedia of the National Hockey League . Total Sports. ISBN   978-0-8362-7114-0 .  
  18. ^ а б Zukerman, Earl (17. 3. 2006). ?McGill's contribution to the origins of ice hockey” . Архивирано из оригинала 16. 3. 2008. г . Приступ?ено 13. 5. 2008 .  
  19. ^ Farrell 1899 , стр. 27. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFFarrell1899 ( help )
  20. ^ ?Winter Carnival, 1883, Hockey Trophy” . Mccord-museum.qc.ca . Приступ?ено 24. 1. 2014 .  
  21. ^ ?Montreal City Hockey League” . Приступ?ено 29. 4. 2013 .  
  22. ^ ?Sports and Pastimes, hockey, Formation of a Dominion Hockey Association” . The Gazette . Montreal, Quebec. 9. 12. 1889.  
  23. ^ Cambridge Evening News, "Sporting Heritage is Found", July 26, 2003.
  24. ^ ?Lord Stanley's biography” . Приступ?ено 29. 4. 2013 .   at Legends of Hockey
  25. ^ Podnieks 2004
  26. ^ Selke , стр. 21.
  27. ^ International Ice Hockey Federation . ?History of Ice Hockey” . Архивирано из оригинала 19. 7. 2006. г . Приступ?ено 11. 10. 2006 .  
  28. ^ Holzman & Nieforth 2002 , стр. 159
  29. ^ ?National League, official website” . Приступ?ено 29. 4. 2013 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (30. септембар 2013)
  30. ^ а б в г д ? ?Кратка истори?а хоке?а у ?угослави?и” . Архивирано из оригинала 29. 05. 2013. г . Приступ?ено 29. 4. 2013 .  
  31. ^ ?Истори?а хоке?а” . hkpartizan.com . Хоке? Срби?а. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г . Приступ?ено 23. 11. 2011 .  
  32. ^ а б ?Хоке? Срби?а/Заним?ивости.” . hokejsrbija.org. Архивирано из оригинала 18. 9. 2012. г . Приступ?ено 23. 11. 2011 .  
  33. ^ а б в г д ? е ж " IIHF Rules: Part One: Ice Rink" (pdf). IIHF. Приступ?ено 20. октобра 2011.
  34. ^ а б в г "Rule 1 - The Rink". NHL. Приступ?ено 20. октобра 2011.
  35. ^ National Hockey League (2005). ?"Goal crease".” . Приступ?ено 20. 10. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. ?ун 2009) NHL.com.
  36. ^ National Hockey League (2009). ?"Rule 63 ? Delaying the Game".” . Приступ?ено 20. 10. 2011 .   NHL.com.
  37. ^ Ice Hockey Pads. Приступ?ено 22. октобра 2011.
  38. ^ Ice Hockey Pants. Приступ?ено 22. октобра 2011.
  39. ^ а б Ice Hockey Skates. Приступ?ено 22. октобра 2011.
  40. ^ Школа им. Чернышева- Официальный сайт - Экипировка. Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. март 2016) Приступ?ено 22. октобра 2011.
  41. ^ а б в г ?Ice Hockey Sticks.” . Приступ?ено 25. 11. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. новембар 2011)
  42. ^ Farber, Michael, Kostya Kennedy, and Mark Bechtel. "Out Of The Woods." Sports Illustrated 97.25 (2002): 26. Academic Search Premier. Web. 18 Nov. 2011.
  43. ^ -{Marino, G. W. (1998). Biomechanical investigations of performance characteristics of various types of ice hockey sticks. In H. J. Riehle & M. M. Vieten (Eds.), ISBS conference proceedings, 16th international symposium ( pp. 184?187). Konstanz, Germany: International Society of Biomechanics in Sports.
  44. ^ а б в г ?"Hockey Puck: How Products are Made".” . Приступ?ено 22. 11. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. април 2011) eNotes.
  45. ^ McKinley 2006 , стр. 9.
  46. ^ ?"McGill Man Tells of How First Rules for Hockey Were Written".” . Приступ?ено 23. 11. 2011 .   Montreal Gazette:. стр. 17. December 17, 1936.
  47. ^ ?Industry Canada” . Архивирано из оригинала 27. 9. 2004. г . Приступ?ено 24. новембар 2011 .  
  48. ^ -author= -
  49. ^ Kearney & Ray 2006 , стр. 160
  50. ^ ?"Official Site of Hayley Wickenheiser: Highlights".” . Приступ?ено 24. 11. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. фебруар 2008)
  51. ^ -{The Hockey News, Volume 64, Number 14, January 17, 2011, Publisher: Caroline Andrews, Transcontinental Media
  52. ^ Andria Hunter. ?"1998 Winter Olympics".” . Приступ?ено 24. 11. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. ?ануар 2007)
  53. ^ ?IIHF World Women's Championships” (PDF) . International Ice Hockey Federation . Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2006. г . Приступ?ено 24. 11. 2011 .  
  54. ^ а б ?"Section 6 ? Specific Rules".” (PDF) . Приступ?ено 24. 11. 2011 .   International Ice Hockey Federation Official Rule Book

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хоке?_на_леду&oldid=27715883 ”