Суецки канал

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Суецки канал 1981.
Сателитски снимак канала након прошире?а (2015)
?ужни кра? Суецког канала у Суецком заливу (Црвено море)

Суецки канал ( арап. ???? ?????? qan?t as-suw?s ) вештачки ?е канал на нивоу мора у Египту дужине 163 km изме?у Средоземног и Црвеног мора , [1] ко?и раздва?а афрички од ази?ског континента и због тога ?е на?ближа поморска веза изме?у западне и источне Зем?ине хемисфере . Велика стратешка важност Суецког канала за Запад поста?е ?ош ?асни?а у светлу чи?енице да ?е на?важни?и танкерски пловни пут за снабдева?е Европе блискоисточном нафтом . Суецки канал носи име по граду Суец ко?и се налази у региону. Суец (арапски ????? ) ?е град-лука ко?и бро?и око 497.000 становника. Налази се у Египту, у заливу.

Председник Египта Гамал Абдел Насер национализовао ?е канал 1956. Због тога су Француска , У?еди?ено Кра?евство и Израел извршили инвази?у 1956. У том сукобу било ?е потоп?ених бродова, па ?е канал био затворен до априла 1957. У?еди?ене наци?е су одржавале неутралност канала и Сина?а. Град ?е био потпуно уништен и напуштен након Арапско-израелског сукоба 1967 . године. Поново ?е изгра?ен и канал ?е отворен за поморски саобра?а? 1975 . године.

Модерни Суецки канал ?е конструисала Суецка канална компани?а изме?у 1859 и 1869, и био ?е званично отворен 17. новембра 1869. Про?ектовао га ?е француски инже?ер Фердинанд де Лесепс . Канал омогу?ава бродовима кра?е путова?е изме?у северног Атлантика и северног Инди?ског океана преко Медитерана и Црвеног мора чиме се избегава ?ужни Атлантик и ?ужни Инди?ски океан, и тиме се скра?у?е путова?е за приближно 7.000 km (4.300 mi). Канал се протеже од северног кра?а код Порт Саида до ?ужног кра?а код Порт Тевфика код града Суец . ?егова дужина ?е 193,30 km, ук?учу?у?и северне и ?ужне прилазне канале. Године 2012, 17.225 пловила ?е прошло кроз канал (47 на дан). [1]

Оригинални канал ?е био ?еднопловити водени пут са локаци?ама за мимоилаже?е у Балахово? обилазници и Великом горком ?езеру . [2] Он не садржи преводнички систем, тако да морска вода слободно пролази кроз ?ега. Генерално, канал северно од Горких ?езера тече северно зими и ?ужно лети. ?ужно од ?езера, смер протока се ме?а са Суецком плимом . [3]

Канал поседу?е и одржава Суецка канална управа [4] (SCA) из Египта. Према Константинопо?ско? конвенци?и , канал може користити ?у времену рата као и у времену мира свако трговачко или ратно пловило, без разликова?а заставе”. [5]

У августу 2014, започети су радови на прошире?у Балахове обилазнице 35 km ради скра?ива?а времена пролаза кроз канал. Очеку?е се да ?е ова експанзи?а удвостручити капацитет Суецког канала са 49 на 97 бродова дневно. [6] Са ценом од $ 8,4 мили?арди, ова? про?екат ?е финансиран путем каматно инвестиционих цертификата ко?и су иск?учиво издати египатским ентитетима и по?единцима. ? Нови Суецки канал ”, како ?е експанзи?а била названа, ?е био отворен великом церемони?ом 6. августа 2015. [7]

Дана 24. фебруара 2016, Суецка канална управа ?е званично отворила нови помо?ни канал. Та? помо?ни канал, лоциран на северно? страни источне екстензи?е Суецког канала, опслужу?е Источни терминал при привезива?у и раздва?а?у бродова са терминала. Како ?е Источни конте?нерски терминал лоциран у самом каналу, пре изград?е новог помо?ног канала ни?е било могу?е да се привезива?е и раздва?а?е врши у терминалу док пролази конво?. [8]

Претече [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Канал фараона

Древни западно-источни канали су изгра?ени да би олакшало путова?е од реке Нила до Црвеног мора . [9] [10] [11] Веру?е се да ?е ?едан ма?и канал био конструисан под окри?ем Сенусрета II [12] или Рамзеса II . [9] [10] [11] ?ош ?едан канал, ко?и ?е вероватно садржао порци?у првог, [9] [10] ?е био изгра?ен под владавином Нека II , док ?е ?едини потпуно функционалан канал про?ектовао и комплетирао Дари?е I . [9] [10] [11]

2. милени?ум п. н. е. [ уреди | уреди извор ]

Легендарни Сесострис (вероватно било фараон Сенусрет II или Сесострис III из Дванаесте египатске династи?е [12] [13] ) вероватно ?е почео рад на древном каналу ко?им се спа?а Нил с Црвеним морем (1897. п. н. е. ? 1839. п. н. е.), кад ?е иригациони канал био направ?ен око 1850. п. н. е. ко?и ?е био плован током сезоне поплава, и ко?и ?е водио у суву речну долину источно од делте реке Нил звану Вади Тумелат. [14] (Сматра се да ?е у древна времена Црвено море досезало на север до Горких ?езера [9] [10] и ?езера Тимсах . [15] [16] )

У сво?о? Метеорологи?и , Аристотел ?е писао:

?едан од ?ихових кра?ева покушао ?е да направи канал до мора (?ер би им то давало знатну предност, да им цео регион буде плован; речено ?е да ?е Сесострис био први од древних кра?ева да то покуша), али ?е нашао да ?е море више од копна. Стога ?е прво он, и Дари?е касни?е, престао с прав?е?ем канала, да се не би море мешало са речном водом и кварило ?е. [17]

Страбон ?е поменуо да ?е Сесострис почео да гради канал, а Плини?е Стари?и ?е писао:

165. Затим долази племе принцезе Тиро , и лука Данеои , од ко?е ?е Сесострис, кра? Египта, намеравао да изгради бродски канал до места где Нил утиче у оно што ?е познато као делта ; то ?е расто?а?е од преко 60 mi (97 km). Касни?е ?е Перси?ски кра? Дари?е имао исту иде?у, као и након ?ега Птолеме? II , ко?и ?е направио ров ширине 100 стопа , 30 стопа дубок и око 35 mi (56 km) дуг, све до Горких ?езера. [18]

У друго? половини 19. века, француски картографи су открили остатке древних канала ко?и су се пружали у правцу север??уг од источне стране ?езера Тимсах и ишли до близине северне обале Великог горког ?езера. [19] Утвр?ено ?е да се ради о каналу ко?и ?е изгра?ен под надзором перси?ског кра?а Дари?а I , пошто ?е ?егова стела ко?ом се обележава изград?а прона?ена у близини канала. [16] [19] У 20. веку северна екстензи?а тог древног канала ?е откривена, ко?а се пружала од ?езера Тимсах до ?езера Балах. [20] Ова? секци?а канала ?е датирана на еру Сред?ег кра?евства путем екстраполаци?е датума древних градова дуж ?еговог курса. [20]

Ре?ефи Пунтске експедици?е под Хатшепсутом , 1470. п. н. е, приказу?у морска пловила са експедиционом силом ко?а се вра?а из Пунта. То сугерише да ?е пловна веза посто?ала изме?у Црвеног мора и Нила. [21] Недавне екскаваци?е у Вади Гавасису индицира?у да ?е Египатски поморска трговина вероватно започи?ала од Црвеног мора и да за то ни?е био неопходан канал. С друге стране докази индицира?у ?егово посто?а?е до доба Рамзеса II 13. веку п. н. е. [9] [22] [23] [24]

Канали ко?е су правили Нехо, Дари?е I и Птолеме? [ уреди | уреди извор ]

Остаци древног канала у правцу запад?исток кроз градове старог Египта Бубастис , Аварис , и Питом су открили Наполеон Бонапарта и ?егови инже?ери и картографи 1799. године. [10] [25] [26] [27] [28]

Према Истори?ама грчког историчара Херодота , [29] око 600. п. н. е, Неко II ?е предузео изград?у канала у правцу запад-исток кроз Вади Тумилат изме?у Бубастиса и Питома, [10] а могу?е ?е да ?е канал настав?ен до Херуполитног залива и Црвеног мора. [9] Упркос тога, познато ?е да Неко никад ни?е завршио сво? про?екат. [9] [10]

Херодоту ?е било речено да ?е 120.000 ?уди страдало у том подухвату, али ?е та цифра несум?иво претерана. [30] Према Плини?у Стари?ем , Некова екстензи?а канала ?е била око 57 енглеских ми?а дуга, [10] што ?е ?еднако укупном расто?а?у изме?у Бубастиса и Великог горког ?езера, дозво?ава?у?и за кривуда?е кроз долине . [10] Дужина о ко?о? Херодот говори, од преко 1000 стади?а (i.e., преко 114 mi (183 km)), мора се разумети да обухвата целокупно расто?а?е изме?у Нила и Црвеног мора [10] у то време.

Са Нековом смр?у, радови су прекинути. Херодот наводи да ?е разлог за напушта?е про?екта било упозоре?е прим?ено од пророка да би други могли да има?у користи од ?еговог успешног оконча?а. [10] [31] Неков рат са Набукодоносором II ?е на?вероватни?е спречио наставак рада на каналу.

Неков про?екат ?е завршио Дари?е I од Перси?е , ко?и ?е владао Старим Египтом након што ?е ?егов претходник Камбиз II покорио ту зем?у. [32] Могу?е ?е да ?е до Дари?евог времена природни [10] водени пролаз, ко?и ?е посто?ао [9] изме?у Херуполитског залива и Црвеног мора [33] у близини Египатског града Шалуфа [10] (alt. Chalouf [34] или Shaloof [16] ), лоцираног непосредно ?ужно од Великог горког ?езера, [10] [16] постао блокиран [9] наносима [10] ко?е ?е Дари?ус морао да уклони да би се поново омогу?ила пловидба . [10] Према Херодоту, Дари?ев канал ?е био дово?но широк да су две три?ере могле да се мимои?у са испруженим веслима, и било ?е потребно четири дана да се пре?е. Дари?е ?е овековечио сво?е достигну?е бро?ним гранитним стелама ко?е су постав?ене на обале Нила, ук?учу?у?и ?едну поред Кабрета, и ?едну на неколико ми?а северно од Суеца . Дари?еви натписи гласе: [35]

Рекао ?е кра? Дари?е: ?а сам Перси?ац. Запутивши се из Перси?е, осво?ио сам Египат. ?а сам наредио да се ова? канал ископа од реке ко?а се назива Нил, ко?а тече у Египту, до мора ко?е почи?е у Перси?и . Кад ?е канал био ископан као што сам наручио, бродови су ишли из Египта преко овог канала у Перси?у, кад што сам ?а намеравао.

?  Дари?ев натпис

Канал ?е напуштао Нил код Бубастиса. ?едан натпис [36] на стубу код Питома бележи да ?е у 270 или 269 п. н. е, канал био поново отворен, по заповести Птолеме?а II Филаделфа . У Арсиноу , [10] Птолеме? ?е конструисао навигаци?ску капи?у , са уставама , код Херуполитског залива Црвеног мора, [33] ко?е су омогу?авале пролаз пловила, али су спречавале меша?е слане воде Црвеног мора са свежом водом канала. [37]

Повлаче?е Црвеног мора и неста?а?е Нила [ уреди | уреди извор ]

Неки историчари сматра?у да се Црвено море постепено повлачило током векова, при чему се ?егова обала помицала на ?уг од ?езера Тимсах [15] [16] и Великог горког ?езера. [9] [10] За?едно са посто?аном акумулаци?ом Нилског му?а, одржава?е и поправ?а?е Птолеме?овог канала су поста?али све тежи током сваког следе?ег века.

Две стотине година након конструкци?е Птолеме?овог канала, изгледа да Клеопатра ни?е имала више западно?источни водени пролаз, [9] [10] пошто ?е Пелузи?ска грана Нила, ко?а ?е хранила Птолеме?ски западно?источни канал, до тог времена била загушена му?ем. [9] [10]

Стари Каиро до Црвеног мора [ уреди | уреди извор ]

До 8. века, пловни канал ?е посто?ао изме?у Старог Каира и Црвеног мора, [9] [10] али се извешта?и разлику?у у погледу тога ко ?е наредио ?егову изград?у Тра?ан или Амр ибн ел Ас , или Омар Велики . [9] [10] Посто?е тврд?е да ?е ова? канал био повезан са реком Нилом код старог Каира [10] и да се завршавао у близини модерног Суеца . [9] [38] Географски трактат Дикуилида наводи конверзаци?у са енглеским монархом, Фиделисом, ко?и ?е пловио каналом од Нила до Црвеног мора током ходочаш?а према Свето? зем?и у прво? половини VIII века. [39]

Сматра се да ?е абасидски калиф Ел Мансур наредио да се канал затвори 767. године да би се спречило снабдева?е залихама араби?ских клеветника. [9] [10]

Ал-Хакимова поправка [ уреди | уреди извор ]

Ел Хаким би Амр Алах ?е трврдио да ?е поново посто?ао пролаз од Каира до Црвеног мора, [9] [10] али само закратко, око 1000 године, [9] [10] пошто ?е убрзо ?постао загушен песком”. [10] Ме?утим, исто тако се тврди са су делови тог канала и да?е бивали пу?ени водом током годиш?их поплава Нила. [9] [10]

Концепци?а Венеци?е [ уреди | уреди извор ]

Успешном пловидбом око ?уга Африке 1488. године ?е Бартоломео Ди?ас отворио директну поморску трговачку руту до Инди?е и зачинских острва, и заувек ?е променио баланс Медитеранске трговине. ?едан од на?проминентни?их губитника у новом уре?е?у, као бивши посредник, био ?е бивши трговачки центар Венеци?а .

Венеци?ански лидери, довезени до оча?а, размиш?али су о прокопава?у воденог пута изме?у Црвеног мора и Нила ? антиципира?у?и Суецки канал пре скоро 400 година ? да би поново довели поплаву луксузне трговине на сво?а врата. Али ово ?е остао сан.

?  Colin Thubron, Seafarers: The Venetians (1980). стр. 102

Упркос уласка у преговоре Египатским влада?у?им Мамелуцима , млетачки план за изград?у канала ?е брзо сузбило османско осва?а?е Египта 1517 , предво?ено султаном Селимом I [40]

Наполеоново откри?е древног канала [ уреди | уреди извор ]

Током Наполеонове инвази?е на Египат и Сири?у кра?ем 1798, Наполеон ?е био заинтересован за налаже?е остатака древних водених пролаза. Ово ?е кулминирало тиме што ?е група археолога , научника, картографа и инже?ера претражила северни Египат. [41] [42] ?ихови налази, записани у раду Опис Египта , обухвата?у дета?не мапе ко?е приказу?у откри?е древног канала ко?и се простире северно од Црвеног мора, а затим иде на запад према Нилу. [25] [41]

Касни?е ?е Наполеон, ко?и ?е постао француски цар 1804. године, размиш?ао о изград?и канала у правцу север-?уг ради повезива?а Медитерана са Црвеним морем. Али план ?е напуштен зато што ?е погрешно зак?учено да би водени пут захтевао преводнице за рад. Оне би биле веома скупе и требало би пуно времена да се направе. Ова одлука ?е била базирана на погрешном верова?у да ?е Црвено море било 10 m више од Медитерана. Грешка ?е била резултат кориш?е?а фрагментарних геометарских мере?а извршених током ратног похода Наполеонове египатске експедици?е. [43] Године 1819 ?е Паша од Египта предузео извесне каналске радове. [44]

Ме?утим, чак и кра?ем 1861, непловна древна рута ко?у ?е открио Наполеон од Бубастиса до Црвеног мора ?ош увек ?е каналисала воду у по?единим сегментима источно чак до Касасина . [10]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Фердинанд де Лесепс

Истори?а Суецког канала ?е врло дуга, сеже ?ош у стари век , у време Старог Египта . [41] [45] Документовано ?е посто?а?е два прадавна канала ко?и су олакшавали путова?е изме?у Нила и Црвеног мора . [9] [10] [11] ?едан ужи канал изгра?ен ?е у време владавине Сесостриса III или Рамзеса II . [9] [10] [11] У други, дужи канал био ?е инкорпорисан и део првог [9] [10] , а био ?е смештен ?ужни?е [11] . Гра?ен ?е у време владавине Нека II . [9] [10] [11] , ме?утим ни?е довршен. То ?е пошло за руком тек перси?ском великом кра?у Дари?у I ( 511. п. н. е. до 486. п. н. е. ). Према Херодоту , ова? велики про?ект узео ?е око 120.000 ?удских живота. Птолеме?иди су га одржавали и да?е побо?шали.

Ве? у време владавине Клеопатре канал ?е био делом засут песком, а извори не споми?у ништа знача?но о каналу у време владавине Рим?ана . Након арапског осва?а?а Египта канал ?е обнов?ен и кориштен ?е пре свега за превоз житарица , а ве? у 8. веку канал ?е поново био неупотреб?ив. Данас ?ош само слаби трагови указу?у на старо дело на ко?ем су радили фараони , Перси?ци , Птолеме?иди, римски цареви и арапски калифи .

Канал у новом времену [ уреди | уреди извор ]

Иде?а о град?и канала ни?е се изгубила ни у сред?ем веку , нити у нови?е време. Одре?ено занима?е показивали су Млечани и Немци , али озби?ни?е рад?е везане уз канал предузео ?е тек Наполеон .

Наполеон ?е хтео да искористи Египат као мостобран за напад на Британску Инди?у, што би увелико било олакшано посто?а?ем поморске везе изме?у Средоземног и Црвеног мора . [41] Ме?утим, резултати мере?а показали су разлику у нивоима тих мора од готово 10 m, па се одустало од тога, [43] а и Наполеон ?е 1801. морао да напусти Египат.

Барометри?ска мере?а енглеских официра 1841. као и рад студи?ске групе Француза, Британаца и Аустри?анаца 1846. године поуздано су доказали, да су разлике у нивоима ових мора занемариве.

Лесепс успева 1856. да доби?е од Високе Порте концеси?у за град?у канала и оснива?е деоничког друштва Compagnie universelle du canal maritime de Suez . Друштво доби?а и права на кориште?е канала на 99 година, након ко?их би канал постао египатски.

Град?а [ уреди | уреди извор ]

Град?а почи?е 25. априла 1859. у Порт Саиду , на северном кра?у канала, и повезана ?е с огромним потешко?ама. Сав матери?ал, алат, машине, уга?, гвож?е, дрво ?е требало допремити из Европе .

Године 1862. ?е од 1.800 камила у власништву компани?е ?их чак 1.600 кориштено сваки дан за допрема?е питке воде за 25.000 радника. Дневни трошкови само за допрему воде били су огромни, тако да ?е било неопходно прво саградити канал за допрему питке воде. То ?е довршено кра?ем 1863. године.

Град?а канала пра?ена ?е низом потешко?а. Поред непрекидних финанси?ских проблема, дошло ?е и до изби?а?а колере . Од укупно 1,5 милиона радника, претежно Егип?ана, умрло ?е око 125.000, углавном од колере. Гамал Насер ?е на дан национализаци?е Суецког канла (26. ?ула 1956.) у говору у Александри?и поменуо да ?е умрло 120.000 Егип?ана.

Економски знача? [ уреди | уреди извор ]

Брод ко?и плови Суецким каналом 1955. године
Мост "Египатско-?апанског при?ателства" преко Суецког канала
Бродови у Порт Саиду чека?у на пролаз каналом (око 1880.)

На?ве?у економску корист од канала имала су на?снажни?а поморско-трговачка предузе?а из подруч?а Средозем?а, ?ер су сад имала знача?но бржу везу с Далеким истоком . На?знача?ни?и профит имао ?е Аустри?ски Ло?д (Osterreichische Lloyd), аустри?ско предузе?е за поморску трговину, ко?е дожив?ава знатну експанзи?у након отвара?а канала.

Улога канала у политичким размирицама [ уреди | уреди извор ]

Управ?а?е каналом у почетку ?е било високо нерентабилно, и Египат се нашао пред банкротом , па 1875. влада Велике Британи?е преузима египатски део деоница у компани?и и тиме стиче одлучу?у?и утица? на канал. Отпор становништва утица?у Британи?е резултирао ?е Ураби?евом побуном , што ?е сузби?а?ем побуне (1882) довело до британске окупаци?е Египта ко?и ?е до тада био део Османског царства .

Иако ?е Конвенци?ом из Константинопо?а 1880. године Суецки канал проглашен неутралном зоном и прокламиран слободан пролаз трговинским и ратним бродовима, подруч?е канала било ?е ве? у Првом светском рату предмет спора.

И након оснива?а Кра?евине Египта 1922. године, Велика Британи?а задржава контролу над подруч?ем канала, што потвр?у?е уговором 1936. године. Власник и економски корисник канала, ко?и ?е у ме?увремену постао врло профитабилан, и да?е оста?е Compagnie universelle du canal maritime de Suez .

Британска контрола задржала се и током Другог светског рата . Успели су да одби?у нападе Итали?е 1940, као и немачки Афрички корпус у фебруару 1941. године.

Египатско преузима?е контроле над каналом [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Суецка криза

Национализаци?а канала од стране Египта 26. ?ула 1956 , 12 година пре истека времена на ко?е ?е Друштво имало концеси?у, довело ?е до Суецке кризе , и канал оста?е непроходан до априла 1957.

Десетак година касни?е (1967), блискоисточни сукоби поново доводе до затвара?а канала, а пловидба ?е обнов?ена тек у ма?у 1975. године. [46]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Yearly Number & Net Tone by Ship Type, Direction & Ship Status” . Suez Canal. Архивирано из оригинала 15. 2. 2010. г . Приступ?ено 23. 4. 2014 .  
  2. ^ Suez Canal Authority
  3. ^ The Red Sea Pilot . Imray Laurie Norie & Wilson. 1995. стр. 266.  
  4. ^ ?Official Web Site of the Suez Canal Authority”.   Недоста?е или ?е празан параметар |url= ( помо? )
  5. ^ Constantinople Convention of the Suez Canal of 2 March 1888 still in force and specifically maintained in Nasser's Nationalization Act.
  6. ^ ?New Suez Canal project proposed by Egypt to boost trade” . Cairo News.Net . Приступ?ено 7. 8. 2014 .  
  7. ^ Tadros, Sherine (6. 8. 2015). ?Egypt Opens New ￡6bn Suez Canal” . Sky News . Приступ?ено 6. 8. 2015 .  
  8. ^ ?Egypt opens East Port Said side channel for navigation - Xinhua” . News.xinhuanet.com . Приступ?ено 12. 3. 2016 .  
  9. ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? м н ? о п р с т ? у Chisholm, Hugh, ур. (1911). ? Suez Canal ”. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 22?25.  
  10. ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? м н ? о п р с т ? у ф х ц ч ? ш аа аб ав аг Rappoport, S. (Doctor of Philosophy, Basel). History of Egypt (undated, early 20th century), Volume 12, Part B, Chapter V: "The Waterways of Egypt", pages 248?257. London: The Grolier Society.
  11. ^ а б в г д ? е Hassan, F. A. & Tassie, G. J. Site location and history (2003). ?Kafr Hassan Dawood On-Line, Egyptian Cultural Heritage Organization” . Архивирано из оригинала 16. 04. 2005. г . Приступ?ено 8. 8. 2008 .   ..
  12. ^ а б Please refer to Sesostris#Modern research .
  13. ^ J. H. Breasted attributes the ancient canal's early construction to Senusret III , up through the first cataract. Please refer to J. H. Breasted, Ancient Records of Egypt , Part One, Chicago 1906, §§642?648
  14. ^ Fisher, William B.; Smith, Charles Gordon (4. 6. 2023). ?Suez Canal” . www.britannica.com . Encyclopaedia Britannica . Приступ?ено 24. 5. 2017 .  
  15. ^ а б The Columbia Encyclopedia , Sixth Edition, s.v. ?"Suez Canal " ” . Архивирано из оригинала 14. 02. 2009. г . Приступ?ено 14. 5. 2008 .   ..
  16. ^ а б в г д Naville, Edouard . "Map of the Wadi Tumilat" (plate image), in The Store-City of Pithom and the Route of the Exodus (1885). London: Trubner and Company.
  17. ^ ?Meteorology (1.15)” . Ebooks.adelaide.edu.au. 25. 8. 2010. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г . Приступ?ено 24. 8. 2011 .  
  18. ^ Elder, Pliny the (2004) [1991]. Natural History: A Selection . Penguin Publishing. стр. 70. ISBN   978-0-14-044413-1 .  
  19. ^ а б Carte hydrographique de l'Basse Egypte et d'une partie de l'Isthme de Suez (1855, 1882). Volume 87. стр. 803. Paris. See [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. фебруар 2009).
  20. ^ а б Shea, William H. "A Date for the Recently Discovered Eastern Canal of Egypt", in Bulletin of the American Schools of Oriental Research',' No. 226 (April 1977). стр. 31?38.
  21. ^ Sanford 1938 , стр. 72 ; Garrison (1999). стр. 36.
  22. ^ Hess, Richard S. Rev. of ? Israel in Egypt: The Evidence for the Authenticity of the Exodus Tradition ” . Архивирано из оригинала 29. 04. 2005. г . Приступ?ено 14. 5. 2008 .   , by James K. Hoffmeier. The Denver Journal 1 (1 January 1998)..
  23. ^ Hassan, Fekri A. ?Kafr Hassan Dawood On-line” . Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г . Приступ?ено 14. 5. 2008 .   , 17 August 2003..
  24. ^ (?език: шпански) Martinez Babon, Javier. ?"Consideraciones sobre la Marinay la Guerra durante el Egipto Faraonico " ” . Архивирано из оригинала 01. 02. 2012. г . Приступ?ено 14. 5. 2008 .   ..
  25. ^ а б Descriptions de l'Egypte , Volume 11 (Etat Moderne) , containing Memoire sur la communication de la mer des Indes a la Mediterranee par la mer Rouge et l'Isthme de Sueys , par M. J.M. Le Pere, ingenieur en chef, inspecteur divisionnaire au corps imperial des ponts et chaussees, membre de l'Institut d'Egypte. стр. 21?186
  26. ^ Their reports were published in Description de l'Egypte
  27. ^ Montet, Pierre. Everyday Life in the Days of Ramesses The Great . . Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 1981. стр. 184.   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  28. ^ Silver, Morris. Ancient Economies II (6 April 1998), "5c. Evidence for Earlier Canals." ?ANCIENT ECONOMIES II” . Приступ?ено 8. 8. 2008 .   .. Economics Department, City College of New York.
  29. ^ Herodotus ii.158.
  30. ^ "The figure ‘120,000’ is doubtless exaggerated. Mehemet Ali lost only 10,000 in making the Mahmudieh Canal (from the Nile to Alexandria)." remarked W. W. How and J. Wells, A Commentary on Herodotus .
  31. ^ According to Herodotus, work on the project was "stayed by a prophetic utterance that he [Necho] was toiling beforehand for the barbarian. The Egyptians call all men of other languages barbarians ." (Herodotus, eo. loc. .)
  32. ^ ?Cambyses II - king of Persia” .  
  33. ^ а б Apparently, Птолеме? considered the Great Bitter Lake as a northern extension of the Red Sea, whereas Darius had not, because Arsinoe is located north of Shaluf. (See Naville, "Map of the Wadi Tumilat", referenced above.)
  34. ^ Please refer to Darius the Great's Suez Inscriptions .
  35. ^ Lendering, Jona. ?Darius' Suez Inscriptions” . Livius.org. Архивирано из оригинала 27. 03. 2010. г . Приступ?ено 24. 8. 2011 .  
  36. ^ ?Pithom Stele - translation of inscription” . www.attalus.org .  
  37. ^ R. E. Gmirkin, "Berossus and Genesis, Manetho and Exodus: Hellenistic Histories and the Date of the Pentateuch". стр. 236
  38. ^ Petermann, A. Karte Der Bai Von Sues (1856). Nach der Engl. Aufnahme v. Comm. Mansell.
  39. ^ Tuchman 1987
  40. ^ Starthern 2013 , стр. 175.
  41. ^ а б в г Hall, Linda. The Search for the Ancient Suez Canal . Kansas City, Missouri. Архивирано из оригинала 14. 2. 2009. г.  
  42. ^ Please refer to Description de l'Egypte .
  43. ^ а б Wilson, The Suez Canal
  44. ^ ?[untitled]” . The Hobart Town Gazette . 26. 2. 1820. p. 2, col. 1 . Приступ?ено 4. 5. 2017 .  
  45. ^ Descriptions de l'Egypte , Volume 11 (Etat Moderne) , containing Memoire sur la communication de la mer des Indes a la Mediterranee par la mer Rouge et l'Isthme de Sueys , par M.J.M. Le Pere, ingenieur en chef, inspecteur divisionnaire au corps imperial des ponts et chaussees, membre de l'Institut d'Egypte. стр. 21?186
  46. ^ ?Spiegel Einestages: Zarobljeni u Sueckom kanalu ” . Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г . Приступ?ено 05. 07. 2017 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Hall, Linda. The Search for the Ancient Suez Canal . Kansas City, Missouri. Архивирано из оригинала 14. 2. 2009. г.  
  • Tuchman, Barbara (1987). Bible and Sword: How the British came to Palestine . MacMillan. ISBN   978-0-333-33414-0 .  
  • The Red Sea Pilot . Imray Laurie Norie & Wilson. 1995. стр. 266.  
  • Britannica "Suez Canal", in: The new Encyclopædia Britannica , 15th ed. (2007). '28' . Chicago, Ill. ; London: Encyclopædia Britannica. ISBN   978-1-59339-292-5 .  
  • Galil, B. S.; Zenetos, A. (2002). ?A sea change: exotics in the eastern Mediterranean Sea”. Ур.: Leppakoski, E.; Gollasch, S.; Olenin, S. Invasive aquatic species of Europe : distribution, impacts, and management . Dordrecht; Boston: Kluwer Academic. стр. 325?336. ISBN   978-1-4020-0837-5 .  
  • Garrison, Ervan G. (1999). A history of engineering and technology : artful methods . 2nd ed., Boca Raton, Fla. ; London: CRC Press. ISBN   978-0-8493-9810-0 .  
  • Karabell, Zachary Parting the Desert: The Creation of the Suez Canal , Knopf. . 2003. ISBN   978-0-375-40883-0 .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  • Oster, Uwe (2006) Le fabuleux destin des inventions : le canal de Suez , TV documentary produced by ZDF and directed by Axel Engstfeld (Germany)
  • Rathbone, William (1882). Great Britain and the Suez Canal . London: Chapman and Hall, Limited.  
  • Sanford, Eva Matthews (1938) The Mediterranean world in ancient times , Ronald series in history, New York : The Ronald Press Company, 618 p.
  • Pudney, John. Suez; De Lesseps' Canal. New York: Praeger, 1969. Print.
  • Thomas, Hugh. Suez. [1st U.S ed.]. New York: Harper & Row, 1967. Print.
  • Arrow, Sir Frederick. "A fortnight in Egypt at the opening of the Suez Canal", London : Smith and Ebbs, 1869.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Суецки канал на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суецки_канал&oldid=27808827 ”