Селим I

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?авуз Султан Селим I
Лични подаци
Пуно име Селим од Ба?азита
Датум ро?е?а ( 1470-10-10 ) 10. октобар 1470.
Место ро?е?а Амаси?а , Османско царство
Датум смрти 22. септембар 1520. ( 1520-09-22 )  ( 49 год. )
Место смрти Чорлу , Османско царство
Гроб ?ами?а Селим ?авуз
Религи?а Ислам
Породица
Супружник А?ше Хатун II , Sultanija Aj?e Hafsa
Потомство Суле?ман Величанствени , принц Муса, принц Коркут Султани?а Хати?е , Султани?а Шах , Султани?а Бе?хан , Султани?а Хафизе , Фатма Султани?а
Родите?и Ба?азит II
Гулбахар Хатун
Династи?а Османска династи?а
9. Султан Османског царства
Период 24. април 1512 . ? 22. септембар 1520 . (8 год.)
Круниса?е 24. април 1512 .
Претходник Ба?азит II
Наследник Суле?ман I
Халиф ислама
Период 1517 . ? 22. септембар 1520 . (3 год.)
Круниса?е 1517 .
Претходник Ел Мутавакил III
Наследник Суле?ман I
Принц-Гувернер Трапезунт сан?ака
Период 1487 . ? 1511 . (24 год.)

Селим I ( осм. тур. ???? ???? , тур. Yavuz Sultan Selim ? I. Selim ; звани ?авуз ? Храбри, 10. октобар 1470 ? Чорлу , 22. септембар 1520 ) ?е био османски султан од 1512. до 1520. [1] Селим I се поред свог деде Мехмеда II Осва?ача и свог сина Суле?мана I Величанственог сматра за ?едног од на?бо?их султана Османског царства.

Кад ?е ступио на престо 1512. године, сместа ?е убио неколико сво?е бра?е и не?ака. Млетачка република , Кра?евина Угарска и Велика московска руска кнежевина су брзо послали сво?е поклисаре, да осигура?у посто?е?е споразуме о миру. Селим I се концентрисао на Царство шиитских Сафавида, подруч?е данаш?ег Ирана и Азербе??ана , ко?е ?е било под владавином Шаха Исмаила. Султан ?е систематски прога?ао шиитско становништво свога Царства и дао их ?е на хи?аде побити. Године 1514 . године дошло ?е до битке изме?у Селима I и Исмаила, у ко?о? су Турци победили. Наредне године прик?учио ?е султан Селим I источну Анадоли?у. [2] и Курдистан своме Царству.

Селим ни?е морао заузимати све градове борбом, ?ер становништво било ве?ином сунитског в?ерова?а те се зато приклони на страну султана.

Када се султан 1516 . године спремао поновно на во?ни поход против Перси?е , открио ?е да се мамелучки (египатски) султан Канзух ел Гхури, ставио на страну перси?ског шаха Исмаилу. Во?ске су се судариле код м?еста Алепо у Сири?и. Егип?ани су били потучени, а ?ихов султан уби?ен. На ?егово м?есто ?е изабран Турман Бе? као нови мамелучки султан. Селим ?е затим успео да заузме Каиро . Туман Бе? ?е побегао у подруч?е делте Нила одакле се бранио уз помо? бедуина . Коначно, био ?е издан и Селим I га ?е погубио.

Тако ?е Селим завладао Египтом , а потчинио му се и владар Меке , Баракат. Султан ?е пов?ерио свом пашеногу по имену Мехмед Гирау, кану Крима , задатак да брани Исток Османског царства од Перси?анаца и Шиита, ко?и су дизали устанке. 1519 . године Селим ?е планирао осва?а?е Родоса са новоизгра?еном поморском флотом.

Селим ?е преминуо 22. септембра 1520. године. Покопан ?е у ?едном турбету у Константинопо?у . ?егов наследник Суле?ман I ?е тамо касни?е изградио познату Суле?ман-?ами?у.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Мини?атура султана Селима I (1512-1520)

Селим ?е ро?ен у Амаси?и 1470. године као тре?и по реду син Ба?азита II (1481?1512). Селимова ма?ка ?е била Гулбахар А?ше Хатун, турска принцеза из државе Дулкадир, ?ен отац ?е био Алаудевле Бозкурт-Бег, 11 владар Дулкадира. Неки извори тврде да ?е Селимова ма?ка била Грки?а, али хронолошка анализа то не потвр?у?е.

Селим ?е описан као висок човек, са широким раменима и дугим брковима. Био ?е веома вешт у политици, и како ?е говорио волео ?е борбу. Поред свега тога био ?е веома вешт ловац. Бавио се к?ижевнош?у, а чак ?е и сам писао песме на перси?ском ?езику.

Селим се 1494. године оженио са Султани?ом А?ше Хафсом, са ко?ом ?е добио престолонаследника Суле?мана.

Уз помо? свога таста, кримског хана Менли Гира?а, Селим ?е са во?ском кренуо ка ?едрену, марта 1511. године. Селим ?е исте године угушио побуну кизилбаша у Анадоли?и. Гуше?ем побуне, учврш?ена ?е Селимова позици?а. ?егова бра?а, Коркут ко?и ?е оставио Теке побу?еницима и Ахмед, ко?и ни?е био способан да их порази, изгубили су углед. Добивши наименова?е у Румели?и, Селим ?е успео да искористи одсуство султана да у?е у ?едрене, како би преузео ризницу и поставио сво?е ?уде. Отишао ?е предалеко. Ба?азит II, чи?и су везири подржавали Ахмеда, кренуо ?е против свог сина, кога ?е победио 3. августа 1511. године, приморавши га да се повуче на Крим. Ахмед ?е мислио да ?е након тога, уз подстица? великодосто?ника са Порте, мо?и да крене пут Истанбула и да се прогласи наследником престола. Али ?аничари, ко?и су га сматрали шкртим и неспособним, побунили су се против ?ега и приморали га на повлаче?е. Прогласивши се за султана, он ?е заузео Караман, што ?е само уве?ало ?егову непопуларност.

Изгледало ?е да ти дога?а?и погоду?у шаху Исмаилу. Почетком 1512. године, шах Исмаил ?е изазвао другу побуну, ко?у ?е убрзо потом подржао принц Мурат, Ахмедов син. Победа побу?еника над трупама овог пото?ег разбеснела ?е ?аничаре, ко?и су се, зна?у?и да се Селим вратио у Румели?у, подигли на устанак марта 1512. године, траже?и да се ?ихов ми?еник постави за наследника престола. Прину?ен на уступке, Ба?азит II ?е позвао код себе свог сина, ко?и ?е 19. априла стигао у Истанбул. После неде?у дана преговора, подржан од ?аничара и становништва града, Селим ?е постигао сво?е ци?еве: Ба?азит II ?е абдицирао у ?егову корист 24. априла 1512. године. Измучен, стари султан ?е умро на путу у прогонство 10. ?уна 1512. године. Селим I ?е, не без потешко?а, ступио на престо. Али, то ни?е био кра? ?егових неда?а. Османско царство се, након пораза код Анкаре, суочило са веома озби?ном кризом. Да би ?е превазишао, нови султан морао ?е да спроведе реформе у во?е?у послова, како у стратешким, тако и у религи?ским и економским пита?има. Са те тачке гледишта, 1512. година заиста представ?а прекретницу у османско? истори?и.

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Султан Селим I (1512-1520)

Када ?е Селим I наследио Ба?азита II, 24. априла 1512. године, Османско царство било ?е изложено на?озби?ни?о? кризи од битке код Анкаре, сто десет година рани?е. Опасност ?е била двострука. С ?едне стране, слом побуне шаха Кули?а ни?е уклонио опасност од новог устанка, ко?и би из да?ине водио шах Исмаил. С друге стране, ?едан део Анадоли?е се ?ош увек ни?е приклонио власти новог султана, чи?а бра?а и ро?аци, зна?у?и да су изложени опасности од права на братоубиство, никако нису хтели да се одрекну свог права на престо, траже?и подршку од хетеродоксних туркменских племена, па чак и од самог шаха. Уложивши изузетно много енерги?е и уз изражен смисао за во?е?е политике, Селим ?е поново успоставио унутраш?и ред у Анадоли?и, а затим ?е воде?и уда?ене операци?е од тог простора, за пет година, од Османског царства начинио на?ве?у силу исламског света, што ?е оно и остало, готово до самог свог нестанка у XX веку. [3]

У време ступа?а на престо, Селим ?е имао око четрдесет година. Као намесник у Трапезунту ве? ?е имао завидну репутаци?у изузетног во?ног команданта ко?и се лично став?ао на чело сво?их трупа, праведног и ефикасног администратора, сунита коме се ништа не може замерити али ко?и ни?е верски затуцан, помало склон луксузу и ужива?има. Испод спо?аш?ости окрутног во?ника, владар ?е био и човек широке културе, велики поклоник к?ига ко?е ?е читао, са наочарима на очима, а добро ?е писао стихове на перси?ском. Селим, усам?ен и та?новит човек, ни?е се оптере?ивао тиме да ли ?е савременици схватити ?егове одлуке или не?е, а повере?е ?е указивао само уском кругу проверених пратилаца. То ?е довело до противречности у неколико ондаш?их османских хроника, ко?е су се дивиле делу, али су узмицале пред човеком ко?и ?е за живота стекао надимак ?авуз- Грозни, толико су биле страшне акци?е ко?е ?е предузимао. ?ер, заиста ?е султан до те мере западао у ?арост, да ?е понекад песницама тукао сво?е везире. Извесно ?е да су главе високих државних званичника летеле чеш?е него уобича?ено. Али, султан ?е био уверен у исправност казни, чи?е жртве готово никад нису биле невине. Коначно, султан ?е ступио на престо захва?у?у?и одре?еним клановима и уз против?е?е других. Неки су веровали да им много дугу?е, други су у пота?и радили против ?ега. Ударци су почели да п?уште с обе стране, када су обе схватиле да ?е царска власт у чврстим рукама. [4] .

Када ?е ступио на престо, Селим ?е био у отвореном рату са сво?ом стари?ом полубра?ом, Ахмедом и Коркутом . Причало се да ?е отровао свог полубрата, Шехеншаха . Уз то, на подмукао начин ?е постав?ао завере и уби?ао синове сво?е бра?е, ?ер се плашио да ?е сковати заверу и свргнути га са престола. До ?ануара 1518, успио ?е да погуби све мушке потомке синова султана Ба?азита , осим принца Мурата, ко?и ?е тражио азил у Перси?и код Шаха Исмаила, чи?ом се ?ерком и оженио. Ме?утим, принц Мурат умире у октобру 1519. године под мистериозним околностима, иза ко?их се веру?е да ?е сто?ао сам султан.
Због смакну?а свих принчева, султан Селим ни?е био у добрим односима са женским члановима династи?е. Од свих сестара, ?едино су му султани?а А?нишах и султани?а Илалди честитале успи?а?е на престо. Поред тога, он ?е током сво?е владавине неким сво?им сестрама ( Гевхермулук-султани?а ; Фатма-султани?а ), не?акама ( Аслихан-султани?а ; Гевхершах-султани?а ; Шахниса-султани?а ) , па чак и ?еркама ( Хати?е-султани?а ; Хафизе-султани?а ) погубио супруге, с некима ?е имао и личан конфликт ( Ханзаде-султани?а ; Ханчерли-султани?а ), а многе ?е и преудао. До данас ?е остала позната клетва из тог времена ,,Да Бог да био зет султана Селима!

Поход против иранских Сафавида [ уреди | уреди извор ]

Битка код Чалдирана, мини?атура из 1525. године.

Тачно годину дана по ступа?у на престо, Селим ?е победио и погубио послед?ег претендента на престо ко?и ?е могао да представ?а одре?ену опасност: свог стари?ег брата Ахмеда. Султан ?е успео да га доведе на бо?но по?е код ?енишехира, да?у?и му лажне извешта?е о де?ствима и оданости царске во?ске. Селим ?е дуго и тра?но припремао та? план, ко?и му ?е у к?учном тренутку помогао да порази много ма?е вештог противника. Тако ?е криза династи?е, 1513. године, разрешена у корист Селима и ?еговог сина ?единца Суле?мана, ко?и ?е постав?ен за намесника Манисе. Преживели су само Ахмедови синови ко?и су се склонили у Перси?у или Египат, након чега им се сваки траг губи. У Анадоли?и ?е одмах након тога успостав?ен мир, непосредном управом у областима у ко?има су у претходном периоду хетеродоксни устанци нашли погодно тле. Чини се да ?е та? "лов на вештице" био усмерен на одузима?е права компромитованим тимарницима и на погуб?е?е познатих во?а тих устанака. Нема поузданих доказа да ?е тачна легенда о масакру и погиби?и 40 000 хетеродоксних лица, 1513. или 1514. године, ве? се чини да ?е та? дога?а? обо?ен ? ори?енталним магловитим барата?ем бро?ева". [5]

Када ?е поново установ?ена царска власт у држави, Селим се окренуо против оних ко?и су методично, од почетка века, покушавали да га омету спо?а. Спор изме?у шаха Исмаила и Селима продубио се током година ко?е ?е Селим провео у Трапезунту, ?ер упркос против?е?у оца он ни?е оклевао да оруж?ем одби?е упаде Сафавида. Султан ?е шаху замерао да приме?у?е доктрину ко?а излази из граница ислама, као и да ?е стални чинилац урушава?а османске Анадоли?е, за шта ?е као доказ узимао устанак кизилбаша и ступа?е на престо Ба?азита II. [6]

Шах Исмаил I

Селим ?е на?пре од ше?х ул-ислама Сари?а Гурза, на?вишег верског ауторитета у царству, изде?ствовао фетву ко?а ?е шаха Исмаила и ?егове следбенике иск?учивала из исламског друштва и омогу?авала да их се, до послед?ег, ослободи и да ?ихове жене и децу претвори у робове. Таква фетва ?е била у функци?и легитимизаци?е уласка у рат против шаха, чи?е су припреме ве? рани?е отпочеле. Са ?има се наставило све до потпуног пораза противника, и оне су остале главно обележ?е султанове политике до ?егове смрти. Све друго било ?е томе подре?ено.

Поход из 1514. године представ?а почетак често веома дугих ратова ко?е су све до XVIII века водили османски султани и перси?ски шахови. Да би се избегле све могу?е недоумице о томе ?е потребно дати неколико уводних напомена. Године 1514. не може бити ни говора о сукобу две наци?е- Турака Османли?а против Иранаца Сафавида. Таква слика, ко?у су дуго прихватали историчари те две зем?е, не би могла да издржи озби?ни?е испитива?е. Шах Исмаил био ?е предводник турског полуномадског света, као што су биле кизилбаше, ко?е су га довеле на власт. Пошто ни?е знао перси?ски, размиш?ао ?е на турском и на турски начин. Иако ?е ?егова администраци?а била у рукама угледник иранских службеника, преузетих из рани?их турских држава Ирана, ?егова во?на сила почивала ?е на снази турских племена, ко?а су прихватила чудан синкретизам иде?а, с?еди?у?у?и локална преисламска верова?а са степским шаманизмом,, што ?е тек било познато прикривено шиитским типом ислама, али веома уда?ено од дуодецималног шиизма, ко?и ?е се касни?е развити у Ирану. У очима полуномадских, анадолско-турских поданика султана, шах ?е био оличе?е Бога, зато што ?е говорио ?иховим ?езиком, и што ?е у Азербе??ану створио идеалну турску државу, ко?а ?е за ?их била много прихват?иви?а у односу на централизовано Османско царство и на династи?у више од века и по одво?ену из средине из ко?е ?е потекла. ?ихове потребе династи?а више ни?е разумела, а административни систем, чи?и су локални представници бирани из редова урбане елите или путем девширме, за ?их су били углавном странци. Шах Исмаил ве? ?е био показао да ?егови бро?ни саборци могу да одигра?у знача?ну улогу у дестабилизаци?и османске власти у Анадоли?и. [7]

Селиму ?е био ?асан пут ко?им ?е морао да иде и по коме ?е реше?е проблема у Анадоли?и било смакну?е шаха. Кад ?ега не би било, доктрина заснована на ?еговом божанском карактеру сама би нестала, а ?егови следбеници би остали напуштени. Анадолско пита?е, ко?е ?е представ?ало унутраш?е пита?е Османског царства, могло би бити решено победом османског султана над турским шахом; а реше?е тог проблема изазвало би и расплет неких спо?них проблема. [8]

Во?ска на чи?ем челу се налазио Селим и ко?а ?е кренула из Истанбула 1514. године, била ?е ?една од на?мо?ни?их во?ски тога времена у погледу бро?а ?уди, квалитета ватреног наоружа?а, као и способности бораца. С друге стране, шахове трупе, ко?е су се изузетно добро показале у тешком сукобу у Трансокси?ани две године рани?е, састо?але су се од малобро?не и веома ефикасне ко?ице, али нису поседовале топове, а ни пушке. Окрша? се догодио 23. августа 1514. године код Чалдирана, североисточно од ?езера Ван. Османли?ска арти?ери?а покосила ?е фанатичне кизилбаше, ко?и су до послед?ег даха задавали смртоносне ударце, наносе?и велике губитке противничком табору. Господар терена, Селим, систематски ?е уби?ао зароб?енике, али ?е шах успео да побегне. Османска во?ска ?е кренула за ?им, успорена комором, преко тешко савладивих планинских области. Кизилбаше су непри?ате?у оставиле само спа?ену зем?у, ?ер ?е после изузетно сушног лета, прерано дошла зима. Табриз ?е заузет без борбе, али ?е во?ска, углавном састав?ена од ?аничара, одбила да иде да?е, и тражила ?е да ту презими. Султан ?е морао да попусти и да да знак за повлаче?е. Изморени од похода на коме су се суочили са вру?ином, же?и, гла?у, хладно?ом и запа?у?у?ом борбенош?у кизилбаша, дуго након тога су одби?али да ?ош ?еданпут крену путем Азербе??ана. [8]

У Амаси?и, у Анадоли?и, где ?е провео зиму 1514?1515. године, Селим ?е могао да процени морал сво?их трупа, док ?е шах изгубио ве?ину во?ске. Дакле, нови поход на Иран не би, с во?не стране гледишта, представ?ао велику тешко?у, али су посто?али проблеми логистичке и политичке природе. Делимично ?е узрок томе био уда?ава?е од зоне де?става и потешко?е у снабдева?у бро?не во?ске у готово опустошено? зем?и. С друге стране, посто?ала ?е опасност да се на крила или позадину османске во?ске ко?а се кре?е у правцу истока, обруши нови противник кога би подржавао шах. Селим ?е донео план акци?е да под сво?у власт стави читаву источну Анадоли?у. Послед?и трагови сафавидског отпора у централно? Анадоли?и уништени су током 1515. године, а затим се велики везир окренуо против туркменског бега Зулкадра, ко?и се сум?иво понашао током битке код Чалдирана. Истовремену, изасланици Порте, ме?у ко?има ?е био и чувени хроничар Идрис Битлиси, око султана окупили су курдске локалне господаре, ко?и су били незадово?ни начином на ко?и се шах према ?има односио. Устанак ?едног од ?их, ко?и ?е подржала во?ска Би?икли Ахмед-паше, дефинитивно ?е 1516. године отерао сафавиде из ?угоисточне Анадоли?е, и та област ?е постала османски беглербеглук Ди?арбекир. [9]

Поход на Сири?у и Египат против Мамелука [ уреди | уреди извор ]

Селим I на бо?ном по?у
Селим I против Мамелука

Од 1501. године у Египту ?е владао мамелучки султан Кансух ал Гури. Он ?е одржавао одличне односе са Ба?азитом II ко?и ?е у велико? мери допринео да се на Црвеном мору подигне мамелучка флота, предви?ена за ратова?е против Португалаца у Инди?и. Османско царство, средоземна поморска сила, Мамелуцима, ко?и нису били вични во?ева?у на мору, великодушно ?е слало инже?ере, техничаре и све врсте матери?ала. Од ступа?а на престо, Селим ?е прекинуо ту сарад?у, преда?у?и се ратним напорима ко?е се припремио да лично води против ?еретичког шаха. [9]

Мамелучко царство ?е 1516. године могло да делу?е као воде?а сила у исламском свету. ?егова територи?а се простирала од гор?ег Египта до централне Анадоли?е, обухвата?у?и Палестину и Сири?у. Шериф Меке био ?е вазал мамелучког султана, ко?и ?е држао гарнизоне у луци Хе?аз и ко?и ?е у Каиру издржавао калифу, потомка династи?е Абасида, од кога су разне муслиманске во?е тражиле потврду наименов?а, одмах по ступа?у на престо. Узрок Селимовог изненадног удара против Мамелука ни?е била же?а да постане заштитник Светих места и да припо?и Египат. Проучава?е географске ситуаци?е у Анадоли?и 1516. године показу?е да после заузима?а емирата Зулкадр и Ди?арбекира, османске територи?е нису биле ме?усобно повезане, ве? су окруживале мамелучке територи?е северне Месопотами?е ко?и се простирао преко А?н Таба и Малати?е, до Дивриги?а на северу, изме?у Сиваса и Ерзин?ана. То ?е била султанова главна стратешка брига, има?у?и у виду претходе?е операци?е против Ирана. Штавише, Селим ?е знао да ?е шах нудио савез Кансух ал Гури?у и да би, упркос познато? нетрпе?ивости ко?у ?е он осе?ао према шаху, услед османског шире?а у централно? и источно? Анадоли?и, султан Каира, забринут за сво?е северне територи?е, могао да заузме непри?ате?ско држа?е. За османског султана, наставак рата на истоку утицао ?е на претходно започете операци?е на ?угу. За ?ега ?е пут за Табриз ишао преко Каира. [10]

Османско царство на кра?у владавине Селима I

Селим ?е почео да осамнаест месеци унапред припрема замку, ко?у ?е Кансух препознао тек у послед?ем тренутку и од ко?е ?е страдао. Заузима?е Зулкадра било ?е храбар потез, ?ер се од давнина сматрало да су Мамелуци господари те провинци?е. Наименова?е у то? области сина на?снажни?ег противника, као у неколико претходник децени?а, као наследног бега и османског беглербега, сматрало се непри?ате?ским чином. Селим ?е желео да привуче Кансуха у северну Сири?у, где би могао да га контролише, као што ?е учинио приликом битке код Чалдирана, а затим да га изненада нападне. Преко сво?их присталица на мамелучко? територи?и, пре свих преко намесника Алепа, султан из Истанбула стварао ?е препреке султану из Каира, да би га нагнао да крене са во?ском ка же?ено? области, док се он званично упутио ка истоку, у правцу Ирана. Одва?ало их ?е неколико дана хода, када му ?е Селим, тврде?и да ?е Кансух затворио пролаз преко ?егових анадолских територи?а и тиме се ставио на страну шаха, об?авио рат и пресрео га код Мар? Дабика, северно од Алепа 24. августа 1516. године. Битка ?е тра?ала веома кратко, ?ер се, у складу са рани?е скованим планом, наиб Алепа одметнуо са делом во?ске, ко?а ?е била неорганизована и покошена османским топовима. Селим се дочепао Сири?е, а затим, ?ануара 1517. године Каира, пошто ?е потукао послед?е Мамелуке. Ту ?е остао до септембра преузевши све територи?е, титуле и права султана из Каира, ко?има ?е додао право наследства над абасидским калифатом, иако ?е та ствар остала прилично не?асна. Шериф Меке ?е пожурио да призна власт новог господара. Убрзо након тога, 1519. године, османски гусар ко?и ?е постао заповедник Алжира тако?е се потчинио: био ?е то Ха?рудин Барбароса , буду?и велики адмирал и стварни оснивач османске поморске силе на Средозем?у. [11]

Када ?е Селим ступио на престо, Османско царство била ?е држава ко?а се дичила заузима?ем Цариграда и светим ратом против неверника у Европи, али ?е у поре?е?у са Мамелучким царством, ко?е му ?е доскора наносило редовне поразе у Килики?и, било другоразредна сила. Од државе ко?а ?е 1512. године била на ивици распада, Селим ?е постао ?едини наследник Византи?е и Багдада, огромног царства ко?е се простирало на три континента. Такво ?е остати у наредна четири века. Но, то ?е био само део плана Османског султана, ко?и ?е напустио Каиро, на?авивши да ?е ?егов наредни ци? Иран, где ?е желео да ?едном заувек заврши са шахом. После дугих припрема током зимова?а у Дамаску, стигао ?е на обалу Еуфрата ма?а 1518. године. Стигавши дотле, ?егова во?ска ?е одлучно одбила да крене да?е ка истоку. У страху од побуне, господар великог дела света одлучио ?е да сачека. Вратио се у Истанбул, где ?е осмислио нови поход против шаха Исмаила, став?а?у?и акценат на етапе и снабдева?е. До тога никада ни?е дошло, ?ер ?е, након кратке болести, султан Селим I преминуо 20. септембра 1520. године. [12]

Администраторски и правни уре?а?и [ уреди | уреди извор ]

Селим I ?е ?ош и као млади принц сматран за великог дипломату и политичара: По доласку на престо, султан Селим ?е обновио сва Османска документа, администраци?у и важне папире, чак ?е и изме?ивао законе ко?и су писали ?егови преци и претходници. Током сво?е владавине, султан Селим ?е наредио да се направи листа свих докумената Османског царства, на том про?екту се радило мало више од годину дана, с обзиром да ?е архива докумената Османске импери?е посто?ала ?ош од 1320. године. Султан Селим ?е тако?е посве?ивао велику паж?у уре?ива?у и стабилизова?у правних уре?а?а Османског царства, те ?е у сво?ем времену сматран за политичког гени?а.

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Селим I ?е на походу у Египту зарадио инфекци?у, ко?а ?е кулминирала по?ав?ива?ем чира, црног пришта, на ?еговим ле?има. Након дужег болова?а, ?егови болови су постали неподнош?иви, те ?е наредио да му у хамаму исцеде чир. Ме?утим, болест ?е доста напредовала и тиме ?ако ослабила Селима. Преминуо ?е 20. септембра 1520. године чита?у?и Куран.

На престолу га ?е наследио ?егов син ?единац Суле?ман, истори?и познат као Суле?ман I Величанствени .

Личност [ уреди | уреди извор ]

По многим изворима, Селим ?е имао ватрен темперамент и пунокрвни карактер. Чини се да ?е имао велика очекива?а од свих подре?еника, те ?е погубио многе сво?е везире . Тако?е, ?егов двор ?е био врло динамичан, са многим наградама као и ризицима. Султан Селим ?е био врло енергичан и ефектан, иако понекада окрутан владар. ?егова владавина ?е била кратка, али ?е свакако отворила пут могу?ности за ?еговог сина. Позната легенда каже да ?е Селим напунио царски трезор до врха и да га ?е након тога зак?учао сво?им печатом. Тада ?е рекао:

Она? ко накупи више блага од овог има право да отк?уча ово благо, и придружи га своме.

?егов трезор ?е остао неотворен све до пада Османског царства .

Селим ?е био ?едан од на?бо?их и на?ве?их владара Османског царства. Током кратких осам година владавине, он ?е остварио знача?ан успех. Упркос дужини ?егове владавине, многи историчари се слажу да ?е са Селимом почело златно доба Османског царства, ко?е ?е престати тек након смрти ?еговог сина и наследника Суле?мана Величанственог .

Селим ?е тако?е био истакнути песник ко?и ?е написао ?едан стих на турском и перси?ском ?езику под називом Mahlas Selimi . Колекци?е ?егових перси?ских песама посто?е и данас. У ?едно? од сво?их песама написао ?е:


Селима ?е ?едан од савременика описао на следе?и начин:

Односи са страним државама [ уреди | уреди извор ]

Односи са шахом Исмаилом [ уреди | уреди извор ]

Док су Селим и ?егова во?ска марширали у Перси?у 1514 , Селимове трупе су патиле од спржене зем?е, ово се данас препису?е као тактика шаха Исмаила . Султан се надао да ?е намамити Исмаила у отворену битку пре него што ?егови во?ници умру од глади, и почео ?е да ша?е увред?ива писма шаху, назива?у?и га кукавицом:

Уважени шаху Исмаиле, ако си дово?но храбар, иза?и на Чалдиран и сукоби се са мном, као прави во?а, уколико се ипак бо?иш мо?их трупа; немо? себе више никад називати шахом и во?ом.

Исмаил ?е одговорио на Селимову тре?у поруку, цитирану горе, тако што ?е изасланик доставио писмо ко?е се налазило у кути?и оли?ума. Шахово писмо ?е исто било увред?иво, где ?е прозивао Селима да не сме да до?е до Табриза. Селим се због овога разбеснео, и наредио ?е да се перси?ски изасланик одмах погуби и да се ?егова глава однесе Исмаилу.

Односи са Бабуром [ уреди | уреди извор ]

Селим се удружио са првим царем Могулског царства у Инди?и, Бабуром , они су за?едничким снагама водили ратове против Сафавида , Бабур ?е драстично помогао Селиму када му ?е послао во?нике за напад на Перси?у. Селимов син Суле?ман ?е тако?е имао добре односе са Могулским царством.

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супруге

  • Султани?а А?ше Хафса
  • Та?лу Хатун
  • А?ше Хатун (1475-1539)ма?ка султани?е Шах и султани?е Бе?хан
  • ?ош три непознате конкубине; ма?ке принчева погуб?ених 1514. године

Мушка деца

  • Суле?ман I (1494?1566)
  • Принц Коркут (ум. 1510)
  • Принц Орхан (ум. 1510)
  • Принц Муса (ум. 1510)
  • Принц Салих (1491-1499)
  • Уве?с-паша (1498/1512?1548)
  • три принца (погуб?ени у новембру 1514)

Женска деца

Султан Селим ?е имао девет к?ерки:

  • Султани?а Камершах (1489?27. септембар 1503), ?ерка непознате конкубине. На?стари?е Селимово дете. Сахра?ена ?е у Трабзону поред свог брата Салиха.
  • Султани?а Хати?е (1493?1543), ?ерка А?ше Хафсе султани?е.Удата први пут 1509. године за намесника Ерзурума Искендер пашу (погуб?ен 1515), удата други пут 1524. године за великог везира Ибрахим-пашу (погуб?ен 1536), удата тре?и пут за тре?ег везира Хусрев-пашу (умро 1544). Имала ?е сина и три к?ери.
  • Султани?а Гевхерхан (1494?након 1516), ?ерка непознате конкубине. Удата 1509. године за Мехмед-бега, сина ?ене тетке султани?е Фатме (уби?ен 1514). Преудата други пут 1516. године за Садета Гира?а, кримског хана, са ко?им ?е имала ?едног сина.
  • Султани?а Хафизе (1495?10. ?ул 1538), ?ерка А?ше Хафсе султани?е. Удата први пут 1511. године за Шехит Мехмед-пашу, удата други пут 1522. за Чобан Мустафа-пашу (умро 1529). Из првог или другог брака ?е имала сина.
  • Султани?а Бе?хан (1497?1557), ?ерка А?ше Хатун II. Удата 1513. године за намесника Смедерева Ферхат-пашу (погуб?ен 1524), удата други пут 1526. за намесника Скоп?а Мехмет-пашу. Имала ?е сина и две к?ери.
  • Султани?а Фатма (1500?1573), ?ерка А?ше Хафсе султани?е. Удата први пут 1516. за намесника Антаки?е Мустафа-пашу (развод 1520), удата други пут 1529. за намесника Румели?е Ахмед-пашу (погуб?ен 1555), удата тре?и пут 1562. за евнуха Ибрахим-пашу (умро 1563).
  • Султани?а Шахзаде (1505?након 1556), ?ерка непознате конкубине, била ?е удата 1517. године за Мустафа-пашу Босанца, са ко?им ?е имала ?ерку.
  • Султани?а Шах (1507?1572), ?ерка А?ше Хатун II. Удата први пут 1523. за намесника Ко?е Лутфи-пашу (развод 1541), удата други пут 1551. године за ше?ха Мерхез-ефенди?у (умро 1552). Из првог брака ?е имала ?ерку,а из другог брака сина.
  • непозната к?и

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Мурат II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Мехмед II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Хума Хатун
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ба?азит II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Емине Хатун
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Селим I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Гулбахар Хатун
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Yavuz Sultan Selim Biography Приступ?ено 2007-09-16, Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. септембар 2007)
  2. ^ The Rise of the Turks and the Ottoman Empire Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. ?ун 2012) Приступ?ено 2007-09-16
  3. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 165. ISBN   86-7102-054-1 .  
  4. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 165?167. ISBN   86-7102-054-1 .  
  5. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 167. ISBN   86-7102-054-1 .  
  6. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 168. ISBN   86-7102-054-1 .  
  7. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 168?169. ISBN   86-7102-054-1 .  
  8. ^ а б Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 169. ISBN   86-7102-054-1 .  
  9. ^ а б Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 170. ISBN   86-7102-054-1 .  
  10. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 170?171. ISBN   86-7102-054-1 .  
  11. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 171?172. ISBN   86-7102-054-1 .  
  12. ^ Мантран, Робер (2002). Истори?а Османског царства . Београд: Clio. стр. 172. ISBN   86-7102-054-1 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Селим I на Викимеди?ино? остави .
Селим I
Ро?е?е: 10. октобар 1470 Смрт: 22. септембар 1520 (старост: 49)
Владарске титуле
Султан Османског царства
24. април 1512 ? 22. септембар 1520
Титуле у сунитском исламу
Халиф ислама
1517 ? 22. септембар 1520
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Селим_I&oldid=27734425 ”