한국   대만   중국   일본 
Син?анг ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Син?анг

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Син?ан )
Аутономни у?гурски регион Син?анг
新疆?吾?自治?    ( кинески )
X?nji?ng Weiwu'?r Zizhiq?
Положај
Држава   Кина
Админ. центар Урумчи
Површина 1.646.800 km 2
Становништво 2010.
 ? бро? ст. 21.000.000
 ? густина ст. 12,75 ст./km 2
БДП ( ПКМ ) 60 мили?арди $   (2008)
Званични веб-са?т Измените ово на Википодацима

Син?анг , званично Аутономни у?гурски регион Син?анг ( у?г. ??????; кин : 新疆 ; пин : X?nji?ng ), ?е ?едан од пет аутономних региона НР Кине . Налази се на кра??ем северозападу зем?е. Има површину од 1.646.800 km², што ?е шестина кинеске територи?е. Главни град Син?анга ?е Урумчи . Син?анг се налази на древном Путу свиле . Граничи се са Та?икистаном , Киргистаном и Казахстаном на западу; Авганистаном и спорним територи?ама ?аму и Кашмир на ?угозападу; Тибетом на ?угу, источно су провинци?е ?ингха? и Гансу , североисточно ?е Монголи?а а северно Руси?а . Дужина области Син?анг од истока ка западу ?е око 1900 km., а од севера ка ?угу око 1450 km.

Називи [ уреди | уреди извор ]

Име Син?анг на кинеском значи ?нова граница”. Алтернативна имена овог региона су У?гури?а , Источни Туркестан и Кинески Туркестан . Кинеска власт не прихвата ове називе [1] .

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Син?анг данас има више од 21.000.000 становника. Проце?у?е се да ?е почетком 20. века било нешто више од 2.000.000. На?ма?е ?е било Хан Кинеза око 10%, остатак су чинили припадници другух националности од ко?их су на?бро?ни?и били У?гури , турки?ски народ муслиманске вероисповести. До 1949. становништво ?е више него удвостручено на 4,3 милиона. Током 1950-их и почетком 1960-их Син?анг ?е доживео велику миграци?у етничких Хан Кинеза из источне Кине. То ?е, за?едно са високом стопом наталитета ме?у ма?инским народима, као и пове?а?е животног века, изазвало знача?ан раст становништва. Данас ?е око 45% У?гура, Хан Кинеза ?е нешто мало ма?е 41%, остало становништво 14% чине Казаси , Хуи (кинески муслимани), Киргизи и Монголи . Хан Кинези су углавном концентрисани у градовима и баве се административним и индустри?ским пословима, док националне ма?ине живе у руралним срединама и баве се по?опривредом и сточарством. Ве?ина градова у Син?ангу налази се на падинама планина нанизани дуж Пута свиле , древног трговачког пута изме?у Кине и античког Рима . Урумчи ?е главни и на?ве?и град, тако?е и главни културни центар у региону, у ?ему се налази Син?ангски универзитет као и главни истраживачки институти. Остали ве?и градови су Шихези, Аксу , и Хами или Кумул; ма?и градови ук?учу?у Кашгар , ?ининг и Турпан . Кашгар ко?и се налази на западу ?е град у ко?ем углавмом живе У?гури.

Етничка мапа Син?анга:
плаво - У?гури ,
црвено - Кинези ,
жуто - Казаси

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Син?анг окружу?у високе планине са три стране : Алта? на северу. Кунлун и Каракорум на ?угу и Памир на западу и ?угозападу. Други на?виши врх на свету К2 са висином од 8.611 м. налази се на граници Син?анга и територи?е ?аму и Кашмир. Планински ланац Т?ен Шан простире се од истока ка западу и дели регион на две велике котлине: Таримска на ?угу и ?унгари?а на северу. На?битни?а насе?ена места као што су Ку?туен , Шихези и главни град Урумчи налазе се на рубу ових котлина. На источном кра?у Т?ен Шана ?е Турфанска депреси?а у ко?о? се налази и на?нижа тачка у Кини (154 м. испод нивоа мора). ?ужно од Турфанске депреси?е ?е Лоп Нор -група повремено сланих ?езера, место ко?е се некад користило за тестира?е нуклеарних бомби. У Син?ангу се налазе и две велике пусти?е: Такла Макан на ?угу и Гурбантунгут на северу, ко?е спада?у ме?у на?сув?им местима на свету. Реке ко?е теку кроз ову суву територи?у су промен?ивог корита и углавном испарава?у у пусти?ама. На?познати?е су Тарим , Иртиш и Или .

Ре?еф Син?анга
Пусти?а Такла Макан
На мапи се ?асно види раздво?еност ?унгари?е од Таримске котлине
Алта?ске падине, Син?анг, Кина
Река Иртиш на северу Син?анга

Клима [ уреди | уреди извор ]

Син?анг има суву и изразито Континенталну климу са жарким летима и дугим хладним зимама. У главном граду Урумчи?у годиш?а количина падавина ?е само 178 mm., а просечне температура се кре?е од -11 °C у ?ануару до 25 °C у ?улу. ?ужно од Т?ен Шана у пусти?и Такла Макан скоро да и нема падавина. На?ве?е количине падавина се ?ав?а?у на ве?им надморским висинама у планинама посебно на западу. Резултат тога ?е ствара?е глечера . ?иховим топ?е?ем пуне се реке у региону чиме се обезбе?у?е вода за градове и навод?ава?е. Флора у Син?ангу ?е ограничена на жбу?е и дрве?е ко?е може да издржи сушу и сурове, хладне зиме. Четинарске шуме се налазе на падинама планина. Од животи? ту се могу на?и див?и ко?и , камиле , ?акови ... Тако?е и разне врсте птица селица пролазе кроз регион.

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

По?опривреда ?е традиционални економски теме? Син?анга, мада су услови за по?опривреду ограничени дуж токова река и зависе од навод?ава?а. У нови?е време разви?ена ?е експлоатаци?а природних ресурса као што су нафта , природни гас и уга? . Тако?е се могу на?и и знача?не количине бакра , олова , цинкла , никла , као и креч?ак , лискун -врста минерала и гипс . За потребе локалног становништва разви?ене су индустри?е текстила и производ?а хране. Након распада Сов?етског Савеза Син?анг ?е успоставио нове трговинске везе са независним зам?ама сред?е Ази?е . Као резултат тога дошло ?е до пораста промета индустри?ске робе, у пограничном по?асу. За промет робе углавном се користе некадаш?и путеви свиле дуж поднож?а Т?ен Шана и Кунлун планина. На?разви?ени?и путеви и железничке лини?е налазе се северно од Т?ен Шана у ?унгари?и , где се и налази ве?ина градова. Урумчи ?е битан железнички чвор ?ер спа?а Кинеске градове Лан?оу и Пекинг са пругама централне Ази?е .

Управа [ уреди | уреди извор ]

Влада Аутономне У?гурске реги?е Син?анга ?е директно под управом Централне Кинеске Владе у Пекингу. Ве?ину високих државних позици?а заузима?у У?гури, али изабрани од стране Комунистичке парти?е Кине . Регион ?е поде?ен на префектуре , градове и покра?ине . Неке од ових Административних ?единица су добиле ознаку аутономи?е , да би се формално назначила улога националних ма?ина у ?иховом управ?а?у. Упркос присуству У?гура, локалном управом доминира Комунистичка парти?а Кине а она се у велико? мери састо?и од Хан Кинеза.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Les Ouigours au vingtieme siecle” . Приступ?ено 25. 4. 2013 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]