Административна ?единица

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Административне ?единице држава сви?ета

Административна ?единица ( управна ?единица , или ентитет , [1] административна ?единица , [2] [3] [4] административни ре?он , [5] ) дио ?е зем?е или друге политичке ц?елине, успостав?ен у ци?у олакшава?а послова државне управе и ?ене организаци?е , као и рада становника преко локалне самоуправе . Административне ?единице има?у одре?ени степен самоуправе и обично има?у сопствене владе. [6] Нека зем?а може имати више нивоа административне под?еле у зависности од величине и ?ених потреба. На прим?ер, многе зем?е су под?е?ене на следе?е административне ?единице: државе , кантоне или покра?ине , ко?е су затим поди?е?ене у округе , а ови опет у општине .

Административне ?единице се концептуално разлику?у од зависних територи?а . ?единице су дио суверенитета државе , док територи?е има?у више аутономи?е ?ер су географски уда?ене. У неким случа?евима, ова два термина се поклапа?у, али то ?е веома ри?етко. У сви?ету посто?и много различитих врста административних ?единица. Понекад ?е тешко прона?и прави превод термина ко?и се користе у овим ?единицама, ?ер ?ихово значе?е зависи од културног и истори?ског окруже?а у ко?ем су настале.

Обично зем?е има?у неколико нивоа административне поделе. Уобича?ени називи за главне (на?ве?е) административне под?еле су: државе (т?. ?поднационалне државе”, а не суверене државе), провинци?е , зем?е , области , губерни?е , кантони , префектуре , окрузи , региони , департмани и емирати . Оне се, пак, често деле на ма?е административне ?единице познате под називима као што су кра?еви , окрузи , комарке , ре?они , ?удете или дистрикти , ко?и се да?е деле на општине , комуне или за?еднице ко?е чине на?ма?е ?единице подподела ( локалне самоуправе ).

Тачан бро? нивоа административних подела и ?ихова структура у велико? мери варира по зем?ама (а понекад и унутар ?едне зем?е). Обично, што ?е држава ма?а (по површини или становништву), то има ма?е нивоа административних подела. На пример, Ватикан нема никакве административне поделе и Монако има само ?едан ниво, док зем?е као што су Француска и Пакистан има?у по пет нивоа. С?еди?ене Државе се састо?е од држава, поседа, територи?а и федералног округа , од ко?их свака има различит бро? подела.

Главна административна подела зем?е могла би се назвати ?административна подела првог нивоа (или првог реда )” или ?први административни ниво”. ?егова следе?а подела би се могла назвати ?административна подела другог нивоа“ или ?други административни ниво“ и тако да?е. [1] [4] [7]

Административне поделе су концептуално одво?ене од зависних територи?а , [8] [9] при чему су прве саставни део државе, а друге су само под неким ма?им обликом контроле. Ме?утим, термин ?административна подела“ може да обухвата зависне територи?е као и прихва?ене административне поделе (на пример, у географским базама података ). [10] [11]

За?еднице у?еди?ене у федераци?у под федералном владом су прецизни?е познате као федералне државе. Федеративна држава се може поми?ати не само као држава , ве? и као провинци?а , реги?а , кантон , територи?а , губерни?а , област , емират или држава . [12] [13] [14]

Административне ?единице ко?е нису федералне или конфедеративне, али ужива?у ве?и степен аутономи?е или самоуправе од других територи?а у оквиру исте зем?е, могу се сматрати конститутивним државама те зем?е. Ова? однос неки аутори назива?у федераци?ом . [15] Пример ?е аутономна република Каракалпакстан у саставу Узбекистана . [16]

Примери административних подела [ уреди | уреди извор ]

Енглески термини [ уреди | уреди извор ]

Светске политичке поделе

У многим од следе?их термина ко?и потичу од британског културног утица?а, подруч?а релативно ниске сред?е густине насе?ености могу носити назив ентитета за ко?и би се очекивало да ?е бити или ве?и или ма?и. Не посто?и фиксно правило, ?ер " сва политика ?е локална ", што ?е можда добро показано ?иховим релативним недостатком системског поретка. У области самоуправе, било шта од тога може се десити и дешава се дуж деонице пута?ко?и углавном пролази кроз рурална, ненасе?ена села. Буду?и да су термини административно-политичке поделе локалне регионалне власти, ?ихов тачан однос и дефиници?е подлежу разматра?има дома?ег правила , традици?е, као и државног статута и дефиници?е и контроле локалне самоуправе (административне). У британско? културно? заоставштини, неки територи?ални ентитети су почи?али са прилично експанзивним окрузима ко?и обухвата?у знатно велико подруч?е, али су временом поде?ени на ве?и бро? ма?их ентитета.

Унутар тих ентитета налазе се велики и мали градови или места, ко?и могу, али и не мора?у бити седиште округа. Неки од ве?их светских градова културно, ако не и званично, обухвата?у неколико округа, а они ко?и прелазе државне или покра?инске границе тако?е има?у много за?едничког у културном смислу, али су ретко ук?учени у исту општинску власт. Многи братски градови деле границу на води, ко?а често служи као граница градова и округа. На пример, Кембри? и Бостон , Масачусетс , изгледа?у узгредном путнику као ?едан велики град, док су локално поприлично културно различити и заузима?у различите округе.

Врсте административних ?единица у сви?ету [ уреди | уреди извор ]

Термини ко?и нису на енглеском ?езику [ уреди | уреди извор ]

Због вари?аци?а у ?ихово? употреби широм света, понекад ?е тешко одржати доследност у преводу термина. На пример, ?шифре подподела зема?а“ [17] неологизам ко?и скра?у?е ?Шифре за представ?а?е назива зема?а и ?ихових подела“. Овде се не ради о ?потподели зем?е”", ве? су то кодови по подподели по зем?и. Оригинални документ ?е на француском. ?едан од исхода таквог превода ?е: ?Schweiz ?е локални кратки назив зем?е на немачком ?езику за Шва?царску .“

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Administrative divisions - The World Factbook” . www.cia.gov . Приступ?ено 2021-03-26 .  
  2. ^ ?General maps | Geospatial, location information for a better world” . www.un.org . Приступ?ено 2021-03-26 .  
  3. ^ Article 3(1). ?EUR-Lex - 02003R1059-20191113 - EN - EUR-Lex” . eur-lex.europa.eu (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-03-25 .  
  4. ^ а б ?Global Administrative Unit Layers (GAUL)” . FAO. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г.  
  5. ^ ?OECD Glossary of Statistical Terms - Administrative regions Definition” . stats.oecd.org . Приступ?ено 2021-08-27 .  
  6. ^ ?What does Adminstration mean?” . The STANDS4 Network.  
  7. ^ ?Second Administrative Level Boundaries | Geospatial Information Section & Statistics Division | United Nations” . 2021-03-25. Архивирано из оригинала 04. 04. 2021. г . Приступ?ено 20. 04. 2023 .  
  8. ^ ?International Trusteeship System and Trust Territories | The United Nations and Decolonization” . www.un.org .  
  9. ^ ?United Nations General Assembly 15th Session ? The Trusteeship System and Non-Self-Governing Territories (pages:509?510)” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2012. г.  
  10. ^ Kresse, Wolfgang; Danko, David M., ур. (2010). Springer handbook of geographic information Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (1. изд.). Berlin: Springer. стр.  82 ?83. ISBN   9783540726807 .  
  11. ^ Yue, P.; Tan, Z. ?DM-03 - Relational DBMS and their Spatial Extensions” . GIS&T Body of Knowledge . UCGIS . Приступ?ено 5. 1. 2023 .  
  12. ^ Constituent Units Risk Lengthy Dependency on Federal Aid Архивирано 2010-12-18 на са?ту Wayback Machine . Bird, Richard M (2009). Forum of Federations . Accessed 2009-11-01.
  13. ^ The Australian National Dictionary: Fourth Edition , pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2 .
  14. ^ California . Encyclopædia Britannica . Accessed 2009-11-01.
  15. ^ Stepan, Alfred (1999), ?Federalism and Democracy: Beyond the U.S. Model”, Journal of Democracy , 10 (4): 19?34, S2CID   201765897 , doi : 10.1353/jod.1999.0072  
  16. ^ International Covenant On Civil And Political Rights , p 5. United Nations Human Rights Committee . Accessed 2009-11-01.
  17. ^ ?ISO 3166-2:2020” . ISO (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-03-26 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]