Во?ска и рат
Оружане снаге
Вид оружаних снага Род (во?ска) Регрутаци?а Во?на обука Официри Подофицири
Ратне операци?е
Конвенционално ратова?е Инвази?а Во?ни поход Офанзива Неконвенционално ратова?е Специ?алне ?единице Саботажа Ваздухопловно ратова?е
Ратно право
Об?ава рата Ратно законодавство Ратне репараци?е Демилитаризовано подруч?е
Ратна вештина
Во?на стратеги?а Во?на тактика Во?на литература
п р у

Саботажа ( енгл. sabotage ) ?е прикривена, спонтана или организована делатност ко?ом се, на подмукао и перфидан начин, за кра?е или дуже време, онемогу?ава или омета нормално функциониса?е производних, управних и других делатности друштва (зем?е, државе) и, посредно или непосредно, проузроку?у матери?алне и морално-политичке последице. ^[1]

Карактеристике [ уреди | уреди извор ]

Иако ни?е ограничена временом и простором, нити обимом и учесталош?у, саботажа се на?чеш?е ?ав?а:

• у кризним ситуаци?ама, односно у време заоштрених ме?ународних односа - у условима по?ачане политиче пропаганде и рата (психолошки рат);
• у периоду спрово?е?а привредних и друштвених мера ко?е пога?а?у економске, политичке или национаалне интересе одре?ених сло?ева (национализаци?а, колективизаци?а, аграрна реформа, револуци?а);
• у случа?у непосредне ратне опасности, мобилилизаци?ских припрема и преласка са мирнодопског у ратно ста?е. Може се вршити на разним секторима друштвеног живота ради дезорганизова?а, засто?а у раду и неизврше?а плана. ^[1]

Последице саботаже могу бити веома тешке, и на?чеш?е наступа?у постепено или прикривено. Саботажу могу вршити лица ко?а у врше?у службене дужности или радне обавезе има?у директан или индиректан приступ об?екту саботаже. Неке видове саботаже (нпр. пасивну резистенци?у) могу вршити скоро сви гра?ани одре?ене територи?е. ^[1]

Зависно од ци?ева и политичке мотиваци?е ?ених извршилаца, саботажа може бити у служби прогресивних (револуционарних), контрареволуционарних или страних, непри?ате?ских снага. По свом облику саботажа ?е у свим случа?евима готово иста; разлику?е се по томе колико ?е, у конкретном случа?у, масовна и спонтана, односно по?единачна и везана за активност агената страних обавешта?них служби или политичке емиграци?е (контрареволуционарни покрети и ратови). ^[1]

Врсте [ уреди | уреди извор ]

Зависно од начина изврше?а, или пак приоритетних последица ко?е изазива?у, саботажа има више врста; на?чеш?е може бити: матери?ална и психолошка. Матери?ална се односи на оште?е?е средстава за производ?у, односно производних об?еката, знатних количина производа, робе илил матери?ала, дезорганизаци?у и засто? у производ?и, неизврше?е плана у државним и радним организаци?ама. Психолошка саботажа се односи на спрово?е?е пасивне резистенци?е. Саботажа ?е ?едан од облика борбе и отпора у условима стране окупаци?е и пружа велике могу?ности гра?анима да се активно ангажу?у против агреси?е. ^[1]

Правни аспект [ уреди | уреди извор ]

Законодавства многих зема?а квалифику?у саботажу као самостално кривично дело. По кривичном закону СФР? , саботажа ?е била кривично дело против народа и државе, ко?е се састо?и у неизврше?у или а?кавом врше?у службене дужности или радне обавезе, односно у оште?е?у или упропаш?ава?у средстава за производ?у на прикривен и подмукао начин, због чега су наступиле предви?ене последице (кваре?е или униште?е постро?е?а, руше?е или прав?е?е несолидних гра?евинских об?еката, засто? у раду и неизврше?е плана у државним органима, установама и привредним организаци?ама). Сва та дела су саботажа када их учинилац врши у намери подрива?а државне власти или привреде. Ако нема такве намере, нема ни кривичног дела саботаже. Ако ?е саботажа извршена на во?ним об?ектима, починилац потпада под надлежност во?ног суда. Посебан вид саботаже у рату ?е диверзи?а . ^[1]

Индустри?ска акци?а [ уреди | уреди извор ]

На почетку индустри?ске револуци?е , квалификовани радници попут лудита (1811-1812) користили су саботажу као средство преговора у радним споровима.

Синдикати као што су Индустри?ски радници света (IWW) заговарали су саботажу као средство самоодбране и директне акци?е против непоштених услова рада.

IWW ?е делимично обликован филозофи?ом индустри?ског синдикализма Биг Бил Хе?вуда , а 1910. године Хе?вуд ?е био изложен саботажама током турне?е по Европи:

Искуство ко?е ?е имало на?тра?ни?и утица? на Хе?вуда било ?е присуствова?е генералном штра?ку Француских железница. Уморни од чека?а да парламент поступи по ?иховим захтевима, железничари су напустили сво? посао широм зем?е. Француска влада ?е одговорила тако што ?е регрутовала штра?каче у во?ску и потом им наредила да се врате на посао. Незастрашени, радници су почели да штра?ку?у. Од?едном се чинило да ништа не могу учинити како треба. Квар?ива роба ?е ста?ала неде?ама, били су застра?ена и заборав?ена. Роба упу?ена у Париз бивала ?е преусмерена за Лион или Марсе? . Ова тактика - Французи су ?е назвали ?саботажа” - донела ?е у штра?качима остваре?е ?ихових захтева и импресионирала Била Хе?вуда. ^{[2] [3]}

За IWW, значе?е саботаже jе проширено и на оригиналну употребу термина: било какво ума?е?е ефикасности , ук?учу?у?и успорава?е , штра?к , радно подбацива?е или креативно забушава?е. ^[4]

?едан од на?оштри?их примера био ?е на градилишту хидроцентрале Роберт-Борас 1974. године у Квебеку у Канади, када су радници користили булдожере за руше?е електричних генератора, оштетили резервоаре горива и запалили зграде. Про?екат ?е одложен за годину дана, а директна величина штете проце?ена ?е на два милиона канадских долара. Узроци нису били ?асни, али наведена су три могу?а фактора: ме?усиндикално ривалство, лоши услови рада и перципирана ароганци?а америчких руководилаца изво?ача радова, Бектел корпораци?е. ^[5]

Во?на тактика [ уреди | уреди извор ]

У рату, реч саботажа се користи да се опише активност по?единца или групе ко?а ни?е повезана са во?ском страна у рату, као што ?е страни агент или дома?и присталица, посебно када акци?е доводе до униште?а или оште?е?а продуктивних или виталних об?еката, као што су опрема, фабрике, бране, ?авни сервиси, складишта или логистички путеви. Главни примери такве саботаже су дога?а?и Црни Том и Кингсландска експлози?а . Попут шпи?уна, диверзанти ко?и изводе во?ну операци?у у цивилно? оде?и или непри?ате?ским униформама иза непри?ате?ских лини?а подлежу кривичном го?е?у и кривичним казнама уместо притвора као ратни зароб?еници . ^{[6] [7]} Уобича?ено ?е да влада ко?а ?е на власти током рата или присталице ратне политике користе та? термин олако против противника рата. Слично томе, немачки националисти су говорили о убоду ножем у ле?а ко?и их ?е коштао губитка у Првом светском рату. ^[8]

Савремени облик саботаже ?е дистрибуци?а софтвера наме?еног оште?е?у одре?ених индустри?ских система. На пример, америчка Централна обавешта?на агенци?а (CIA) наводно ?е саботирала сибирски гасовод током Хладног рата , користе?и информаци?е из Опрошта?ног доси?еа . ^[а] Нови?и случа? може бити комп?утерски црв Стакснет , ко?и ?е диза?ниран да суптилно инфицира и оштети одре?ене типове индустри?ске опреме. На основу ци?ане опреме и локаци?е заражених машина, струч?аци за безбедност веру?у да ?е реч о нападу на ирански нуклеарни програм од стране С?еди?ених Држава или Израела .

Саботажу, добро обав?ену, тешко ?е открити и тешко ?е у?и у траг ?еном пореклу. Током Другог светског рата , САД Федерални истражни биро (ФБИ) истражио ?е 19.649 случа?ева саботаже и зак?учио да непри?ате? ни?е изазвао ни?едну од ?их. ^[13]

Саботажа у рату, према приручнику Службе за стратешке сервисе (OSS), варира од високо техничких coup de main чинова ко?и захтева?у дета?но планира?е и посебно обучене оператере, до безбро? ?едноставних рад?и ко?е обични гра?ани-диверзанти могу да изврше. ?едноставна саботажа се спроводи на начин да ук?учу?е минималну опасност од повреде, открива?а и одмазде . Посто?е две главне методе саботаже; физичко униште?е и ??удски елемент“. Док ?е физичко уништава?е као метода само по себи разум?иво, ?егове мете су ни?ансиране, одражава?у?и об?екте ко?има диверзант има нормалан и неупад?ив приступ у свакодневном животу. ??удски елемент“ ?е заснован на универзалним приликама за доноше?е погрешних одлука, за усва?а?е несарадничког става и за подстица?е других да следе ?ихов пример. ^[14]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Командоси

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Саботажа на Викимеди?ино? остави .

• Office of Strategic Services Simple Sabotage Manual
• News, accounts and articles on workplace sabotage and organising ? Sabotage, employee theft, strikes, etc.
• Ecodefense: A Field Guide to Monkeywrenching ^{[ мртва веза ]}
• Article on malicious railroad sabotage
• Elizabeth Gurley Flinn , Sabotage, the conscious withdrawal of the workers' industrial efficiency
• Aadu Jogiaas: Disturbing soviet transmissions in August 1991.
• ?The Tallinn Cables, A GLIMPSE INTO TALLINN'S SECRET HISTORY OF ESPIONAGE, Lonely Planet Magazine, December 2011” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2013. г.