Штра?к
(
нем.
Streik
, од
енгл.
strike
- ?удар"), ?една од мера
радника
, на?чеш?е за?едничко напушта?е посла да би се тиме
послодавац
натерао да прихвати ?ихове услове (на?чеш?е: пове?а?е плате или сма?е?е часова рада).
По?авом
индустри?ске револуци?е
и капитализма по?ав?у?е се и радничка класа ко?а ?е власнику (капиталисти) могла да прода само сво? рад. Пошто ?е власник у пово?ни?ем положа?у од радника ? он нуди посао, он диктира услове рада, у почетно? фази капитализма радници су имали само да раде за плату ко?у ?е капиталиста био спреман да плати.
Ствара?ем индустри?ских гиганата, где ?е радио и велики бро? радника створили су се услови за ?ихово организова?е у радничке
синдикате
. Синдикати почи?у борбу за радничке интересе ? ве?у
плату
, кра?е
радно време
, бо?е услове рада, соци?алну и здравствену заштиту...
Послодавац и радници има?у за?еднички ци? да остваре и деле приход. Начин поделе ?е оно где им се интереси сукоб?ава?у. Због за?едничког ци?а послодавац и синдикати сара?у?у до одре?ене тачке и о проблематици разговара?у. Када се процени да се разговрима не може пости?и договор тада радници улазе у штра?к.
Неопходни услови за организова?е штра?ка
[
уреди
|
уреди извор
]
Штра?к се мора добро организовати ?ер посто?и ризик да исти не успе па да капиталиста крене са одмаздом (отпушта?е организатора, сма?е?е плате и сл). За успешно организова?е штра?ка потребно ?е неколико предуслова:
- Да посто?и ?ака синдикална организаци?а
- Да организаци?а има одре?ене залихе новца (на?чеш?е од чланарине) ко?ом ?е омогу?ити живот радника за време штра?ка ?ер плату не?е доби?ати
- Да посто?е велике нару?бине према фирми и рокови ко?е капиталиста мора да испошту?е према купцу
- Да посто?и одлука ве?ине радника да се иде у штра?к
- Да радничке страже спрече по?аву штра?кбрехера (радници ко?и за време штра?ка хо?е да раде)
- Да штра?к може да угрози Владу, ?авни ред и мир, па и нормалан живот у зем?и.
Генерални штра?к значи штра?к целе ?едне гране (Нпр електропривреда, железница, ПТТ...) или чак свих система у зем?и. У зем?ама разви?еног капитализма чак и генерални штра?кови нису реткост и у ?има зна да учеству?е и више стотина хи?ада ?уди.
Посто?ала ?е флоскула да су радници ?власници фабрика“, да нема сукоба интереса у соци?ализму па да ?е штра?к немогу? и неприродан. Тачни?е штра?к ?е био забра?ен и сасецан у корену. Синдикати су се бавили набавком сви?ских полутки и организова?ем летова?а радника.
Ипак у ?угослави?и, као вероватно ?едино? зем?и, од оних, у ко?има се градио соци?ализам ве? од 1958 долази до првих штра?кова. Улогу капиталисте ?е успешно преузела
бирократи?а
. Пошто ?е реч ?штра?к“ била проскрибована употреб?ен ?е нови термин ?обустава рада“ (заправо ?е посто?ао и пре рата
[1]
[2]
[3]
). Об?аш?е?е ?е било да у борби против бирократи?е радници повремено ?да би скренули паж?у“ су прибегавали ?обуставама рада“. Обустава рада би се решавала тако што би радници у на?ве?ем бро?у случа?ева добили неко повише?е плате ?
штампа?ем новца
“, а руководиоци како привредни тако синдикални и парти?ски би била на различите начине каж?авани ?ер су, сво?им чи?е?ем или не чи?е?ем, довели до обуставе рада.
Радници су то често злоупотреб?авали и на сваки помен да ?е на?ав?ена ?обустава рада“ другови из општинског комитета су се брзо по?ав?ивали на лицу места да ?угасе
пожар
“.
На?теже ?е организовати штра?к у транзици?и. Посла нема, велика су отпушта?а, синдикати се ?ош увек нису у правом смислу организовали а често су и поткуп?ени од власника.
?едини ко?и има?у неке шансе да организу?у штра?к су радници ?авних предузе?а ?ер их има много и штра?к може да угрози функциониса?е
државе
.
Пошто посто?и Закон о штра?ку ко?и ?е донела
Народна скупштина
, штра?кови у ?авним предузе?има су дозво?ени али уз обавезно ?обезбе?е?е минималне функци?е рада“. То практично значи да 30% радника не сме да штра?ку?е чак и у доба штра?ка. Приме?ена ?е по?ава да се приликом штра?кова у ?авним предузе?има тихо евидентира ко ?е од запослених био у штра?ку, а пошто се свуда на?ав?у?е отпушта?а, ?асно ?е колико ?е данас тешко организовати штра?к.
Уместо штра?кова у Срби?и се зад?их година приме?у?е ?
блокада путева
“ те свако ко има неки проблем може, за сада, да блокира ?авне путеве и улице ради остваре?а сво?их права. До сада су интервенци?е
полици?е
биле ретке и не сувише бруталне.
Ово ?е ?една од метода борбе, на?чеш?е, затвореника против затворских власти, поступака. Спроводе га на?чеш?е политички затвореници када исцрпа сва средства борбе за сво?а права или ци?еве. Штра?к гла?у се на?чеш?е спроводи тако што затвореник узима само воду а одби?а храну. У зависности од конституци?е и здравственог ста?а штра?к гла?у може да тра?е без смртних последица око 30 дана.
Бро?ни су примери да затворска управа насилно храни затвореника, дава?ем инфузи?е.
Ако ?е затвореник познат онда брзо до ?авности стиже информаци?а да он штра?ку?е гла?у и тада кре?е лавина протеста преко средстава информиса?а у прилог штра?качу. Публицитет ?е у овом случа?у пресудан
?едан од послед?их примера штра?ка гла?у ?е био штра?к
Во?ислава Шеше?а
на су?е?у у
Хагу
.
Штра?к гла?у као средство користе и обесправ?ени у транзици?и штра?ку?у?и испред Владе, Скупштине или на неком другом ?авном месту.
?е ситуаци?а супротна од штра?ка. Када власник нема дово?но посла он затвара фабрику на ?едно време, радници не долазе на посао и не прима?у плату.