Православна црква

Православна црква ( грч. Ορθ?δοξη Εκκλησ?α , рус. Православная церковь ) друга ?е на?бро?ни?а хриш?анска црква у свету са око 300 милиона верника. Територи?ално ?е организована на епархи?ском, помесном и васе?енском плану. За?едница ?е неколико помесних цркава ко?е у?еди?у?у више епархи?а ?едне шире области и ко?е се налазе у ме?усобном литурги?ском, догматском и канонском ?единству. Данаш?и помесни поредак ?е следбеник ранохриш?анског црквеног поретка ( пентархи?е ).

Сматра се ??едном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом” чи?а ?е глава Исус Христос .

Основ црквене организаци?е ?есте литурги?а кроз ко?у се изражава ме?усобно ?единство свих помесних цркава ( аутокефалних и аутономних ). Црквено уре?е?е почи?е од епархи?е као литурги?ске за?еднице ?едног места преко помесних сабора епископа до васе?енских сабора. Црква се управ?а на основу Светог писма и Светог преда?а , правила васе?енских сабора и од ?их признатих правила светих апостола , помесних сабора и светих отаца и устава помесних цркава.

Православна црква, у целини, ни?е правно лице као што ?е Католичка црква нити на васе?енском плану посто?е црквеноправни суб?екти као што су Света столица и Римска кури?а на челу са ?едним врховним поглаваром ( папом ).

Православна црква нема ?едан црквени устав, архи?ере?ски сабор, свети синод , црквени суд нити предсто?ате?а ве? све такве црквене власти посто?е на помесном плану. Ме?у помесним црквама на прва четири места налазе се древне патри?арши?е ( Цариградска , Александри?ска , Антиохи?ска и ?ерусалимска ), а на?бро?ни?а црква ?е Руска православна црква .

Уре?е?е Православне цркве на епархи?ском, помесном и васе?енском плану ?е ?ерархи?ско (свештеноначелничко). Основна литурги?ска за?едница ?е епархи?а на челу са епископом . Црквено ?единство се да?е потвр?у?е на помесном (обласном) плану где се у?еди?у?е неколико месних цркава (епархи?а) у помесни сабор епископа односно у помесну цркву . Сво?е ме?усобно ?единство помесне цркве да?е сведоче кроз васе?енске саборе , а послед?и такав ?е био Седми васе?енски сабор ( 787 ).

Помесне цркве [ уреди | уреди извор ]

Православна црква на васе?енском плану ?е литурги?ска за?едница ко?а у?еди?у?е помесне цркве широм света. Помесне цркве могу бити аутокефалне и аутономне , а ме?усобно се налазе у литурги?ском, догматском и канонском ?единству. Територи?ална организаци?а помесних цркава нужно не прати државне или административне границе нити су помесне цркве ексклузивне ?националне цркве”.

Аутокефалност ?е независност помесне цркве у ?еном унутраш?ем животу док ?е аутономи?а тек самосталност помесне цркве ко?а ?о? се призна?е у оквиру аутокефалне (кири?архалне) цркве. Данас посто?и укупно 14 општепризнатих аутокефалних цркава и неколико аутономних цркава.

Диптих Цариградске патри?арши?е	Диптих Московске патри?арши?е
Цариградска Александри?ска Антиохи?ска ?ерусалимска Руска Српска Румунска Бугарска Грузи?ска Кипарска Грчка По?ска Албанска Чешких зема?а и Словачке Укра?ине ^[1]	Цариградска Александри?ска Антиохи?ска ?ерусалимска Руска Грузи?ска Српска Румунска Бугарска Кипарска Грчка Албанска По?ска Чешких зема?а и Словачке Америчка ^[2]

Аутокефалне цркве [ уреди | уреди извор ]

Цариградска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

Византион ?е у почетку био епископи?а потчи?ена престолу Херакле?е , у Траки?и . Оснивач и први епископ био ?е Свети апостол Андри?а Првозвани . Када ?е Визант благодаре?и цару Константину (306?331), постао престоница царства, и други Рим , стекао ?е велику црквену и политичку важност.

?урисдикци?у цариградског патри?арха одредили су васе?енски сабори: Цариградски ( 381 ), Тре?им каноном, да?е му првенство части, после Рима; Халкидонски ( 451 ), Двадесет осмим каноном, дода?е му епархи?е Траки?е , Мале Ази?е и Понта .

У 11. веку под ?еговом ?урисдикци?ом налазе се не само Грци Византи?ског царства него и хриш?ани Северне Африке , ?ужне Итали?е и Сицили?е , Мале Ази?е, Балканског полуострва , Руси?е и Румунских зема?а . У то време, Васе?енска патри?арши?а имала ?е 600 епископских тронова. Латински крсташи осва?а?у Цариград 1204 ; после тога патри?арх премешта сво?е седиште у Нике?у , где ?е остао у изгнанству све до 1272 . године. Затим Цариград пада под Турке 1453 . године. Та? дога?а? ?е утицао да се знатно сведе црквена важност Цариградске патри?арши?е .

Формира?ем помесних аутокефалних цркви, на кра?у 19. века , ?ена се ?урисдикци?а сужава. Године 1928 . четрдесет и девет епископи?а било ?е предато Грчко? православно? цркви . Под садаш?у ?ену ?урисдикци?у улазе Грци верници у Истанбулу , епархи?е у Турско? , неколико додекани?ских епархи?а, као и Света гора .

На трону Цариградске патри?арши?е налази се ?егова свесветост архиепископ цариградски, новоримски и васе?енски патри?арх Вартоломе? I .

Александри?ска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

То ?е на?стари?и патри?арашки престо; поми?е га ве? Први васе?енски сабор . Патри?арх, ко?и себе сматра наследником Марка ?еван?елисте и носи титулу ?папа и патри?арх Александри?е и Африке“ , у почетку по части заузимаше друго место, после епископа Рима.

Услед монофизитског спора ( 457 ), Александри?ска црква поцепала се на две групе: ?едну ко?а ?е прихватила христолошко халкидонско уче?е ( 451 ) и власт византи?ског цара (?мелкити“), и другу ко?а ?е одбацила Халкидон и оформила се као Коптска ори?ентално-православна црква (?монофизити“). Александри?ски патри?арх потиче од ?мелкита“ из Египта .

Првобитно ?е Александри?ска црква употреб?авала коптски или александри?ски обред, а изме?у 11. и 13. века прешла ?е на византи?ски обред пошто су и верници и ?ерархи?а грчког порекла. Садаш?а ?урисдикци?а Александри?ске патри?арши?е пружа се на Египат , Судан , Тунис , Конго , Кени?у , Камерун и ?ужну Африку , зем?е за ко?е су хиротонисали афричке епископе и свештенике. Патри?арши?а има седиште у Александри?и (Египат).

На трону Александри?ске патри?арши?е налази се ?егово божанско блаженство папа и патри?арх великог града Александри?е, Либи?е, Пентаполиса, Етиопи?е, свег Египта и све Африке, отац отаца, пастир пастира, архи?ере? архи?ере?а, тринаести апостол и суди?а васе?ене Теодор II .

Антиохи?ска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

Поми?е ?е Други канон Другог васе?енског сабора ( 381 ).

У 5. веку , због монофизитске ?ереси, наста?е и овде исти раскол као и у Александри?и. Данаш?а Антиохи?ска патри?арши?а потиче од Сири?аца халкидонаца (или мелкита). Она ?е употреб?авала антиохи?ски или сири?ски обред све до 13. века , када ?е од Цариграда преузела византи?ски обред.

Године 1366 , седиште патри?арха сели се из Антиохи?е (данас град у Турско?) у Дамаск у Сири?и .

Од 1899 , патри?арх ?е Арапин , као и ве?ина клера и верника. Арапски ?е литурги?ски ?език.

Патри?арши?а, са седиштем у Дамаску, обухвата епархи?е у Сири?и, Либану , Ираку , САД , Аустрали?и , Новом Зеланду , Бразилу и Аргентини .

На трону Антиохи?ске патри?арши?е налази се ?егово блаженство патри?арх Велике Антиохи?е, Сири?е, Килики?е, Месопотами?е, и свег Истока ?ован X .

?ерусалимска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

На Сабору у Халкидону ( 451 ) епископ ?увенали?е доби?а сагласност да ?ерусалим буде аутономна патри?арши?а. Заузевши пето место у поретку пентархи?е , имала ?е ?урисдикци?у над Палестином и Сина?ским полуострвом .

Услед инвази?е Перси?анаца и Арапа у 7. веку , а нарочито због оснива?а латинских држава у 12. и 13. веку , ?ерусалим ?е изгубио од свог црквеног знача?а. Касни?е ?е ушао под утица? Цариградске патри?арши?е. Тек у 19. веку поново ?е стекао древну аутономи?у.

Ве?ина верника пореклом су Арапи , насе?ени у Израелу и ?ордану .

На трону ?ерусалимска патри?арши?е налази се Блаже?е?ши патри?арх ?ерусалимски Теофил III .

Руска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

Обухвата православне у некадаш?ем Сов?етском Савезу , сем оних у Грузи?и .

Чува?у стари, ?ули?ански календар и у богослуже?у употреб?ава?у црквенословенски ?език . Године 989 ., ки?евски кнез Владимир прихвата православно хриш?анство, ко?е поста?е службена вера ?егове државе. Кнез ?арослав Мудри (1019?1054) прихвата ?урисдикци?у цариградског патри?арха , ко?и од тада имену?е ки?евског митрополита.

Године 1240 , Ки?ев су осво?или Монголи . Московски кнез Димитри?е уста?е против Татара (1380), али ?е тек Иван III Васи?евич (1440?1505), одмах после пада Цариграда ( 1453 ), успео да ослободи зем?у. Иван ?е сматрао Москву ?тре?им Римом“ .

Године 1589 , цариградски патри?арх ?ереми?а да?е митрополиту ?ову титулу патри?арха Руси?е . Патри?арши?у ?е укинуо Петар Велики ( 1721 ) и заменио ?е Светим синодом .

Патри?арши?а ?е поново васпостав?ена тек после 1917 . избором патри?арха Тихона (+1925). После извесног интеррегнума, године 1943 . изабран ?е за патри?арха митрополит Серги?е , кога ?е наследио патри?арх Алекси?е I (1945?1970).

Истори?а Руске цркве позна?е велике црквене и духовне во?е, као Серге?а Радо?ешког (1314?1391), Димитри?а Ростовског (1651?1709), Тихона Задонског (1724?1783), Серафима Саровског (1759?1833), али и велике расколничке покрете, као ?раско?нике“ , за време патри?арха Никона (1652?1658). Руска православна црква ?е дала аутономи?у ?апанско? и Кинеско? православно? цркви .

На трону Московске патри?арши?е од 2009 . године налази се ?егова светост патри?арх московски и све Руси?е Кирил .

Српска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

Хриш?анство на просторима Балкана почи?е првих векова нове ере. Оснивач Српске православне цркве био ?е Свети Сава , син жупана Стефана Нема?е (око 1167 ? 1196 ). Монах на Свето? гори , Свети Сава се вра?а у зем?у 1204 , а хиротонисан ?е за архиепископа Срби?е 1219 . године у Нике?и у Нике?ском царству од васе?енског патри?арха Мано?ла Првог .

Познате су у истори?и три српске патри?арши?е:

Српска патри?арши?а ко?у ?е прогласио цар Душан Силни 1346 . године, а Османли?е ?е укинули 1458 . године;
Српска патри?арши?а изме?у 1557 . и 1776 . (са седиштем у Пе?и ), кад ?е Цариградска патри?арши?а поново укида;
Патри?арши?а ?е обнов?ена 1920 . после успостав?а?а Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца , са седиштем у Београду .

У периоду Другог светског рата , Српска црква и ?ен патри?арх Гаврило (1937?1950) претрпели су на?ве?е губитке и страда?а у цело? сво?о? истори?и. Године 1969 . од Српске патри?арши?е одво?ила се самозвана Црква Македони?е . Она ни?е призната од помесних православних цркви. Пошто покуша? превазилаже?а раскола 2002. године Нишким споразумом ни?е успео, Српска патри?арши?а ?е дала аутономи?у Архиепископи?и охридско? исте године и она ?е данас саставни део СПЦ, тако да она данас, има укупно 5 митрополи?а , 34 епархи?е и Охридску архиепископи?у ко?у чине: 1 митрополи?а и 6 епархи?а.

Од 2021 , на трону Српске православне цркве налази се ?егова Светост архиепископ пе?ки, митрополит београдско-карловачки и патри?арх српски господин Порфири?е .

Румунска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

Хриш?анство се укоренило у Даки?и ?ош почетком 2. века , у периоду окупира?а ове реги?е од Рим?ана, што значи ?едновремено са формира?ем румунског народа.

Ве? 325. године ?едан готски епископ присуству?е Нике?ском сабору. Ари?ански свештеник Улфила (око 310-381) преводи Свето писмо на готски ?език.

У 15. веку организу?у се две велике митрополи?е, у Влашко? и Молдави?и , под ?урисдикци?ом цариградског патри?арха. Тако?е, посто?ала ?е и митрополи?а за православне Румуне у Трансилвани?и , затворена за време аустроугарског царства.

После с?еди?е?а румунских зема?а ( 1859 ), Румуни?а ?е 1877 . добила државну независност, а 1885 . године Румунска црква стиче аутономи?у.

Године 1925 , оснива се Румунска патри?арши?а, уздиза?ем букурештанског архиепископа на степен патри?арха . Први патри?арх био ?е Мирон Кристеа (1925?1939).

Литурги?а и проповеди врше се на румунском ?езику .

На трону Румунске патри?арши?е налази се ?егова светост Патри?арх румунски Дани?ел .

Бугарска патри?арши?а [ уреди | уреди извор ]

Бугаре , огранак ?ужних Словена, покрстили су византи?ски мисионари ко?е ?е послао цариградски патри?арх Фоти?е I 865 . године.

Цар Борис (853?889) примио ?е хриш?анство у форми византи?ског обреда.

Бугарска патри?арши?а основана ?е 927 . године, за време цара Симеона , али ?у ?е укинуо византи?ски цар Васили?е II (Бугароубица) 1019 . године.

Године 1186 , захва?у?у?и Светом Сави обнав?а се Патри?арши?а са центром у Трнову , но ?у су укинули османски Турци (1393). За време османске окупаци?е Црква се налазила под Цариградском патри?арши?ом, ко?а ?е покушала да укине литурги?у на црквенословенском ?езику.

Године 1879 , Бугари доби?а?у од султана Абдул Азиза право да има?у независну патри?арши?у. То Цариград ни?е прихватио, те 1882. Бугарску цркву проглашава ?расколничком“. Та се неслога превазилази 1945. године, када Цариград да?е аутокефали?у Бугарско? цркви, признавши за егзарха митрополита Стефана. Тек 1959. године, после 560 година, поново ?е васпостав?ена Бугарска патри?арши?а избором патри?арха Кирила (+1971).

Бугарска патри?арши?а прешла ?е на нови календар, у богослуже?у чува стари црквенословенски ?език , а седиште ?о? ?е у Софи?и .

На трону Бугарске патри?арши?е све до 13. марта 2024. године налазиo се ?егова светост патри?арх бугарски Неофит , када ?е преминуо. ^[3] Патри?арашки трон ?е тренутно упраж?ен.

Грузи?ска патри?арши?а (католикосат) [ уреди | уреди извор ]

Хриш?анство ?е продрло у Грузи?у ?ош у 5. веку захва?у?у?и Свето? Нини . До 1053. године, кад поста?е аутокефална, Грузи?ска црква била ?е у тесно? вези са Антиохи?ском патри?арши?ом.

Од 1817 . па до 1917 . зависила ?е од Московске патри?арши?е и ни?е имала аутономи?у.

Године 1918 . поново поста?е независна, али Руска црква призна?е ?о? статус аутокефалне патри?арши?е тек 1944 . године. Седиште патри?арши?е ?е у Тбилиси?у .

Црква употреб?ава у богослуже?у грузински ?език .

На трону Грузи?ске патри?арши?е налази се ?егова светост патри?арх све Грузи?е Или?а.

Кипарска архиепископи?а [ уреди | уреди извор ]

Проглашена ?е за независну на Ефеском сабору ( 431 ) са разлога што су ?е основали Свети Павле и Апостол Варнава .

Острво ?е било заредом окупирано од Арапа, Византинаца, латинских крсташа (1191?1571), од османских Турака (1571?1878) и Енглеза (1878?1960). Под архиепископом Макари?ем (1950?1977), ко?и ?е у исто време био и председник зем?е (?етнарх“), Црква ?е била ангажована у покрету у?еди?е?а са Грчком .

Архиепископи?а има седиште у Никози?и .

На трону Кипарске архиепископи?е налази се Блаже?е?ши архиепископ кипарски Хризостом .

Грчка архиепископи?а [ уреди | уреди извор ]

Грчка ?е ?едина зем?а где ?е православна црква државна црква. ?ош у 4. веку грчке провинци?е биле су под ?урисдикци?ом Цариграда , али су оне биле и под бугарском доминаци?ом (X-XI век), затим османском (XV-XIX век).

Одмах после остваре?а националне независности Грчке ( 1833 ), Грчка црква проглашава себе аутокефалном, али Цариградска патри?арши?а ту аутокефали?у призна?е тек 1850 . године. Године 1928 . прима под сво?у ?урисдикци?у неке митрополи?е ко?е су припадале Цариграду.

Седиште архиепископи?е се налази у Атини .

На трону Атинске архиепископи?е налази се Блаже?е?ши архиепископ атински и све Грчке ?ероним .

По?ска митрополи?а [ уреди | уреди извор ]

Основана ?е после Првог светског рата за стару словенску популаци?у (православне Белорусе и Укра?инце ) на територи?и По?ске . ?едан део православних прихватили су уни?у (Брест 1596 ).

Године 1924 . Васе?енска патри?арши?а да?е ?о? статус аутокефалне цркве. После Другог светског рата, 1948 . године, руски патри?арх Алекси? обнав?а та? статус.

Црква употреб?ава у богослуже?у црквенословенски ?език .

По?ска црква има статус митрополи?е, чи?е седиште ?е у Варшави . На трону Варшавске митрополи?е налази се митрополит варшавски и целе По?ске Сава.

Албанска архиепископи?а [ уреди | уреди извор ]

Као и све остале помесне цркве групе на Балканском полуострву, припадала ?е Византи?ско? патри?арши?и до осамоста?ива?а Српске патри?арши?е, чи?и део поста?е све до укида?а ?ене независности. Од тада ?е била под Цариградском патри?арши?ом све до доби?а?а аутокефали?е 1991 . године. Данас ?е ?една од на?активни?их помесних цркава.

Седиште Албанске цркве ?е у Тирани .

На трону Тиранске архиепископи?е налази се Блаже?е?ши архиепископ тирански и све Албани?е Анастаси?е .

Митрополи?а чешких зема?а и Словачке [ уреди | уреди извор ]

Формирала се од разних група православних. ?една мала православна група посто?ала ?е у Прагу ?ош 1870 . године. А 1923. године васе?енски патри?арх имену?е епископа Савати?а за епископа. Друга група ?есте она ко?а се одво?ила од Рима и прешла у православ?е 1925 . године, под управом Горазда Павлика, кога ?е хиротонисао српски патри?арх.

Године 1930 , ?една група уни?ата Карпато-Руса вра?а се у православ?е и формира епархи?у у Мукачеву. Друга група сачи?ена ?е од Рутена гркокатолика из прешевске епархи?е, ко?и су се вратили у православ?е 1950. године.

Московска патри?арши?а доделила ?е аутокефали?у ово? цркви 1951 . године. Отада православна црква са седиштем у Прагу има ранг митрополи?е.

На трону Прашке митрополи?е налази се Блаже?е?ши митрополит чешких зема?а и Словачке Растислав.

Митрополи?а све Америке и Канаде [ уреди | уреди извор ]

Послед?их децени?а неколико цркава успело ?е да стекну статус аутономи?е или аутокефали?е, после процедуре непознате у истори?и организаци?е помесних цркава. ?Аутокефали?у“ ових цркава остале православне цркве сматра?у за релативно неканонску, сем ма?ке цркве ко?а им ?е исту доделила. Таква ?е Америчка православна црква . Ве?ина православних у Америци , различитог етничког порекла и сопственог литурги?ског ?езика, обухва?ена ?е у епархи?е ко?е се налазе под ?урисдикци?ом дотичних помесних цркава. Епископи ових епархи?а формира?у ?Сталну конференци?у канонских православних епископа у Америци“. Московски патри?арх Алексе? доде?у?е аутокефали?у Руско? православно? саборно? митрополи?и у Америци (митрополи?а), око ко?е су се окупиле неке епархи?е и парохи?е са ?ош непризнатим канонским статусом.

Поглавар Православне цркве у Америци ?е архиепископ вашингтонски и митрополит све Америке и Канаде ?она.

Аутономне цркве [ уреди | уреди извор ]

Финска архиепископи?а [ уреди | уреди извор ]

Обухвата православне у Карели?и . Године 1918 . оформила се као од Московске патри?арши?е независна црква, а 1923. цариградски патри?арх Мелети?е IV да?е ?о? ранг аутономне архиепископи?е под ?еговом ?урисдикци?ом. То ?е Московска патри?арши?а признала тек 1958 . године. Црква има административни центар у Куопи?у , где ?е и седиште архиепископа Карели?е и целе Финске.

Поглавар Финске православне цркве ?е архиепископ Карели?е и целе Финске Лав (Маконен).

Сина?ска архиепископи?а [ уреди | уреди извор ]

Сина?ска архиепископи?а обухвата православне хриш?ане окуп?ене око манастира Свете Катарине , ко?и ?е основао цар ?устини?ан (VI век), у поднож?у Мо?си?еве Горе . У почетку манастир ?е био зависан од ?ерусалимске патри?арши?е, али 1575 . Цариградски синод признао му ?е аутокефали?у, док су 1782 . године то учиниле и четири древне источне патри?арши?е.

На трону Сина?ске архиепископи?е налази се Архиепископ сина?ски Дам?ан.

?апанска митрополи?а [ уреди | уреди извор ]

Православ?е ?е заса?ено у ?апану 1860 . године. Првобитно свештенике домороце рукополагали су руски епископи. После Другог светског рата ?апанска црква зависила ?е од руске аутокефалне Митрополи?е у ?у?орку , све до 1970 . године када ?е од московског патри?арха добила аутономи?у.

?апанска православна црква има статус митрополи?е, а ?ено седиште ?е у Токи?у .

На трону Токи?ске митрополи?е налази се митрополит токи?ски и целог ?апана Данило.

Кинеска православна црква [ уреди | уреди извор ]

Кинеска православна црква ?е настала 1956 . године, када ?е добила аутономни статус од Московске патри?арши?е .

Преживела ?е велики прогон током културне револуци?е шездесетих година у Кини и антирелигиозне политике ?ене комунистичке парти?е . У децембру 2004 . године у Пекингу ?е у сво?о? 80. години умро послед?и кинески православни свештеник Александар Ду Лифу. Он ни?е дочекао да доби?е реше?е од владе за отвара?е православне парохи?е у Пекингу, ?ер су власти тврдиле да за то нема дово?но верника (око 300 ?уди).

У 21. веку православна црква у Кини дожив?ава сво? препород. Велики бро? кинеских студената данас студира?у на различитим богословским институтима у Руси?и . Према извешта?у свештеника Диониси?а Позд?а?ева, ко?и ?е одговоран за везе са Кином у ОВЦС Руске православне цркве , у Кини живи око 13.000 православних. Посто?е и парохи?е без свештенства у Синк?ангу и Унутраш?о? Монголи?и , док руска православна црква у Харбину представ?а локалну знаменитост. Московска патри?арши?а жели званично признава?е православне цркве, али главна препрека за то ?е мали бро? парохи?ана.

Расколи [ уреди | уреди извор ]

Током истори?е, по?едине помесне православне цркве су биле пого?ене расколима или су биле изложене утица?у различитих ?ереси , тако да су неке од ?их пропале и данас више не посто?е као организоване црквене целине.

Тако ?е првобитна ?ерменска црква током првих векова била у потпуности православна, али ?е почевши од друге половине 5. века у ?о? почела да преовладава нова монофизитска ?ерес , што ?е потом довело до настанка посебне ?ерменске монофизитске цркве . Упркос томе, део ?ермена ?е остао привржен православ?у, тако да ?е ?ерменска православна црква на помесном сабору у Теодосиопо?у (593) покушала да се реорганизу?е, али ти напори су пропали након арапских осва?а?а средином 7. века. ^[4]

На?ве?и губитак за православ?е представ?ала ?е пото?а пропаст помесне Римске цркве, ко?а ?е током првих векова хриш?анске истори?е тако?е била правоверна, али ?е у раздоб?у од 9. до 11. века у ?о? преовладала филиоквистичка ?ерес , ^[5] што ?е потом довело до Великог раскола (1054) ^[6] и настанка филиоквистичке Римокатоличке цркве . Престанком посто?а?а древне Римске цркве нарушен ?е дотадаш?и систем црквене пентархи?е , ко?и ни?е обнов?ен ни до данас.

Православна ди?аспора [ уреди | уреди извор ]

Православни верници ко?и се налазе ван граница помесних традиционалних цркава, било као плод миси?е, било као последица скораш?е емиграци?е (православна ?ди?аспора“), формира?у више категори?а:

епархи?е и парохи?е са канонским статусом, ко?е непосредно зависе од матичних цркава и ко?е су у за?едници са свим православним црквама;
аутономне групе, од ко?их неке нису признате у канонско? позици?и;
изоловане групе емиграната ко?е нема?у за?едницу ни са ?едном православном аутокефалном или аутономном црквом.
групе римокатолика или других за?едница ко?е се организовано вра?а?у православно? цркви.

У складу ?е са одлукама Четврте предсаборске свеправославне конференци?е одржане од 6. до 12. ?уна 2009 . у Шамбези?у код Женеве и потребе канонског организова?а православне ди?аспоре у складу са еклисиологи?ом и са канонском традици?ом и праксом Православне цркве започет ?е процес ствара?а ?епископских сабра?а“ у одре?еним подруч?има света ради регулиса?а ста?а у ди?аспори, то ?ест ме?у православним верницима наста?еним изван традиционалних граница помесних православних цркава. Председници тих сабра?а би?е епископи ко?и има?у првенство ме?у епископима Васе?енске патри?арши?е у датом региону, а у ?иховом одсуству следе?и епископи, по реду у диптисима Цркава. Чланови пак тих сабра?а ?есу сви епископи ко?е све православне цркве призна?у као канонске, а ко?и врше пастирску службу и има?у надлежност над посто?е?им за?едницама у сваком региону. Миси?а епископских сабра?а ?есте да манифесту?у и унапре?у?у ?единство Православне цркве, да за?еднички врше пастирску службу ме?у православним верницима региона и да за?еднички сведоче православ?е пред светом. Одлуке епископских сабра?а доносе се на основу начела консензуса Цркава ко?е су у ?има заступ?ене преко сво?их епископа. ^[7]

До сада формирана сабра?а православних епископа:

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Канонски и аутокефални статус ?о? не призна?е ве?ина помесних цркава
^ Канонски статус ?о? призна?у све помесне цркве док ?о? аутокефални статус не призна?е ве?ина помесних цркава
^ ?Преминуо бугарски патри?арх Неофит” . Politika Online . Приступ?ено 2024-04-15 .
^ Meyendorff 1989 , стр. 108-109, 284, 343.
^ Попови? 2007 , стр. 331-336.
^ Пузови? 2008 . sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFПузови?2008 ( help )
^ ?САОПШТЕ?Е СА ЧЕТВРТЕ ПРЕДСАБОРСКЕ СВЕПРАВОСЛАВНЕ КОНФЕРЕНЦИ?Е, ШАМБЕЗИ 6-12. ?УН 2009. ГОДИНЕ ≪ СВЕТИГОРА ПРЕС ? SVETIGORA PRESS” . Приступ?ено 23. 4. 2013 . ^{[
непоуздан извор?
]}

Литература [ уреди | уреди извор ]

Батрелос, Димитриос (2008). Византи?ски Христос: Личност, природа и во?а у христологи?и светог Максима Исповедника . Крагу?евац: Калени?.
Василиадис, Пана?отис (1996). ?Друга Фоти?ева патри?арши?а (1. део)” (PDF) . Теолошки погледи . 29 (1-4): 87?131. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2022. г . Приступ?ено 23. 03. 2018 .
Василиадис, Пана?отис (1997). ?Друга Фоти?ева патри?арши?а (2. део)” (PDF) . Теолошки погледи . 30 (1-4): 3?84. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2018. г . Приступ?ено 23. 03. 2018 .
Зиз?улас, ?ован (2001). ?Еклисиолошки проблеми сво?ствени односима источних халкидонских и источних (ори?енталних) нехалкидонских цркава” (PDF) . Богослов?е: Часопис Православног богословског факултета у Београду . 45 (1-2): 135?152.
?акши?, Душан Н. (1931). Лично сво?ство Светог Духа по уче?у Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque . Сремски Карловци: Српска манастирска штампари?а.
?евти?, Атанаси?е (1973). ?Увод у теологи?у кападокиди?ских отаца о Светоме Духу” (PDF) . Теолошки погледи . 6 (1): 22?36. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2018. г . Приступ?ено 16. 02. 2019 .
?евти?, Атанаси?е (1981). ?Други Васе?енски сабор” (PDF) . Теолошки погледи . 14 (1-3): 81?96. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2018. г . Приступ?ено 23. 03. 2018 .
?евти?, Атанаси?е (2012). ?Свети Васе?енски Сабори: Осми (879?880. г.) и Девети (1351. г.)” (PDF) . Теолошкипогледи . 45 (1): 69?90. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2020. г . Приступ?ено 23. 03. 2018 .
Калези?, Димитри?е М. , ур. (2002). Енциклопеди?а православ?а . 1 . Београд: Савремена администраци?а.
Калези?, Димитри?е М. , ур. (2002). Енциклопеди?а православ?а . 2 . Београд: Савремена администраци?а.
Калези?, Димитри?е М. , ур. (2002). Енциклопеди?а православ?а . 3 . Београд: Савремена администраци?а.
Лур?е, Вадим (2010). Истори?а византи?ске философи?е: Формативни период . Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка к?ижарница Зорана Сто?анови?а.
Мати?, Златко, ур. (2012). Filioque: Истори?ски и теолошки аспекти ?едног проблема . Пожаревац: Епархи?а браничевска.
Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2 . Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
Ма?ендорф, ?он (1997). Импери?ално ?единство и хриш?анске деобе: Црква од 450. до 680. године . Крагу?евац: Калени?.
Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е . Београд: Просвета.
Попови?, Радомир В. (1983). ?Свети Фоти?е патри?арх цариградски и ?егово доба” (PDF) . Теолошки погледи . 16 (4): 191?211. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 06. 2022. г . Приступ?ено 23. 03. 2018 .
Попови?, Радомир В. ; Перови?, Давид , ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Ме?ународни научни симпосион . Београд: Православни богословски факултет.
Попови?, Радомир В. (2007). ?Неке од на?ве?их хриш?анских ?ереси првог милени?ума: ари?анство, монофизитство, филиокве (filioque)”. Црква Христова и свет религи?е: Антологи?а православних ви?е?а (2. допу?ено изд.). Београд: Доси?е. стр. 331?336.
Пузови?, Владислав (2008). Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године . Београд: Хриш?ански културни центар.
Пузови?, Владислав (2008). ?Врхунац црквене кризе (1053?1054): Папски легати у Константинопо?у” (PDF) . Богослов?е . 48 (2): 147?163.
Пузови?, Владислав; Николи?, Богдана (2014). ?Антиохи?ски патри?арх Петар III (1052?1056) и црквена криза 1054. године” . Зборник радова Византолошког института . 51 : 71?92.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

[1] Канонски и аутокефални статус ?о? не призна?е ве?ина помесних цркава

[2] Канонски статус ?о? призна?у све помесне цркве док ?о? аутокефални статус не призна?е ве?ина помесних цркава

[3] ?Преминуо бугарски патри?арх Неофит” . Politika Online . Приступ?ено 2024-04-15 .

[FOOTNOTEMeyendorff1989108-109,_284,_343-4] Meyendorff 1989 , стр. 108-109, 284, 343.

[FOOTNOTEПоповић2007331-336-5] Попови? 2007 , стр. 331-336.

[FOOTNOTEПузовић2008-6] Пузови? 2008 . sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFПузови?2008 ( help )

[7] ?САОПШТЕ?Е СА ЧЕТВРТЕ ПРЕДСАБОРСКЕ СВЕПРАВОСЛАВНЕ КОНФЕРЕНЦИ?Е, ШАМБЕЗИ 6-12. ?УН 2009. ГОДИНЕ ≪ СВЕТИГОРА ПРЕС ? SVETIGORA PRESS” . Приступ?ено 23. 4. 2013 . ^{[
непоуздан извор?
]}

[note_n0-8] Упркос томе што ?е 1438. године Сабор пребачен у Ферару, а затим у Фиренцу, неки епископи су одбили да се преселе и остали су при паралелном Сабору у Базелу.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[а]

п р у Православ?е
Истори?а	Исус Христос Дванаест апостола Рано хриш?анство Васе?енски сабори Миси?а Велики раскол
?ерархи?а	Патри?арх Архиепископ Митрополит Епископ Викар Хорепископ
Богослови?а	Тро?ица Ствара?е света Првородни грех Богослуже?е Благодат Спасе?е Беседа на гори Десет заповести Страшни суд Вечни живот
Та?не	Крште?е Миропомаза?е Причеш?е Исповест ?елоосве?е?е Свештенство Брак
Литурги?а	Византи?ски обред Александри?ски обред Западни обред
Аутокефалне цркве	Цариградска Александри?ска Антиохи?ска ?ерусалимска Руска Грузинска Српска Румунска Бугарска Кипарска Грчка Албанска По?ска Чешких зема?а и Словачке Македонска у Америци ¹ Укра?ине ²
¹ Аутокефалност или аутономи?а ни?е призната од ве?ине помесних цркава, али каноничност епископата и клира ни?е упитна ² Каноничност не призна?е ве?ина помесних цркава

п р у Васе?енски сабори
Првих седам васе?енских	I Нике?ски (325) II Цариградски (381) III Ефески (431) IV Халкидонски (451) V Други цариградски (553) VI Тре?и цариградски (680?681) VII Други нике?ски (787)
Призна?е Католичка црква	Првих седам васе?енских Четврти цариградски (869?870) Први латерански (1123) Други латерански (1139) Тре?и латерански (1179) Четврти латерански (1215) Први лионски (1245) Други лионски (1274) В?енски (1311?1312) Констаншки (1414?1418) Ферарско-фирентински (Базел/Лозана: 1431?1449 ^[а]; Ферара/Фиренца: 1438?1445) Пети латерански (1512?1517) Тридентски (1545?1563) Први ватикански (1869?1870) Други ватикански (1962?1965)
Призна?е Православна црква	Првих седам васе?енских Четврти цариградски * (879?880) Пети цариградски (1341?1351)*
Призна?у Древноисточне цркве	I Нике?ски (325) II Цариградски (381) Ефески (431) Други ефески (449) ^{[ тражи се извор ]} Тре?и ефески (475) ^{[ тражи се извор ]}
Призна?е Црква Истока	I Нике?ски (325) II Цариградски (381) Селеуки?скоктесофонски (410) ^{[ тражи се извор ]} Бетлапатски (484) ^{[ тражи се извор ]}
Видети ?ош	Древни црквени сабор ( 50 /155? 314 ) Велика црква (180? 451 ) Државна црква Римског царства ( 380 ? 451 ) Трулски сабор (692) ?ашки сабор (1642) ?ерусалимски сабор (1672) Цариградски сабор (1872) Конференци?а у Адис Абеби (1965) Свеправославни сабор (2016)
* Екуменски статус споран унутар Источне православне цркве. ^ Упркос томе што ?е 1438. године Сабор пребачен у Ферару, а затим у Фиренцу, неки епископи су одбили да се преселе и остали су при паралелном Сабору у Базелу.

Нормативна контрола
Ме?ународне	ISNI VIAF
Државне	Норвешка Француска BnF подаци Немачка Израел С?еди?ене Државе 2 Шведска Чешка Аустрали?а
Академске	CiNii
Остале	Енциклопеди?а Британика 2 IdRef