Црногорска православна црква

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Црногорска православна црква
Основни подаци
Оснивач Антони?е Абрамови?
Оснива?е 31. октобар 1993. год. ; при?е 30 година  ( 1993-10-31 )
Призна?е канонски непризната
В?ерски поглавар Мираш Дедеи? (оспорава Борис Бо?ови? )
С?едиште Цети?е
?урисдикци?а Црна Гора
Ди?аспора Аргентина
?език црногорски
Календар ?ули?ански календар
www .cpc .org .me

Црногорска православна црква (ЦПЦ) ?е неканонска в?ерска за?едница ко?а д?елу?е на подруч?у Црне Горе и у црногорским исе?еничким круговима. [1] Основана ?е 1993. као невладина организаци?а . Настала ?е уз позива?е на опште одредбе из Закона о в?ерским слободама ко?и ?е престао да важи са доноше?ем Устава Црне Горе из 1992. године, и зато ?е Министарство правде претходно одбило да ?е регистру?е. [2]

Поред ЦПЦ, на подруч?у Црне Горе почевши од 2018. године, д?елу?е ?ош ?една, тако?е неканонска Црногорска православна црква ( ЦПЦ?2018 ). Од 2023. дошло ?е раскола у остатку присталица ЦПЦ, на оне ко?и подржава?у Мираша Дедеи?а и оне ко?и подржава?у Бориса Бо?ови?а , са повременим сукоб?ава?ем фракци?а. [3]

Канонски статус

Црногорска православна црква (ЦПЦ) тврди да управо она представ?а пуноправну нас?едницу ц?елокупне православне баштине у Црно? Гори и заступа тезу да ?е Православна црква у Црно? Гори била аутокефална у периоду од укида?а Пе?ке патри?арши?е (1766) до ствара?а ?единствене Српске православне цркве (1920). Црногорску православну цркву не призна?е Цариградска патри?арши?а нити друге православне пом?есне цркве. На ?еног во?у, Мираша Дедеи?а , Свети синод Цариградске патри?арши?е на челу са васе?енским патри?архом Вартоломе?ем I ?е бацио анатему . [4] Патри?арх московски Алекси?е II 2004 . године приликом сусрета са Милом ?уканови?ем рекао му да '?Мираша Дедеи?а и ?егове сараднике ни у ?едно? зем?и не?е позитивно прихватити, за разлику од канонског митрополита црногорско-приморског Амфилохи?а, кога позна?е читав православни и не само православни сви?ет”. [5]

Истори?а

Секула Др?еви? , први идеолог црногорослав?а

Прве замисли о ствара?у посебне православне цркве етничких Црногораца настале су изван Црне Горе, у ври?еме када ?е под окри?ем усташког режима у Независно? Држави Хрватско? дошло до окуп?а?а црногорских фашиста и колаборациониста на челу са Секулом Др?еви?ем . Током 1943. и 1944. године, Др?еви? ?е под утица?ем клерофашистичке идеологи?е усташког покрета формулисао тезу о различитости црногорског православ?а не само у односу на српско православ?е , ве? и у односу на Православ?е уопште. Тим поводом ?е сковао и по?ам црногорослав?е , став?а?у?и га насупрот светосав?у . Угледа?у?и се на усташки про?екат " Хрватске православне цркве ", Др?еви? ?е дословно тврдио: " Crnogorska crkva kroz sve vjekove nije bila ni u kakvoj zavisnosti od bilo koje pravoslavne crkve ", наглашава?у?и: " Odlu?na je ?injenica, da Crnogorci imaju svoju religiju, svoje crnogoroslavlje i da su ostaju?i vjerni njemu vjerni samima sebi ". [6] [7]

Др?еви?еве етнорелиги?ске тезе, ко?е су поникле под окри?ем клерофашизма , биле су толико екстремне и цивилизаци?ски неприхват?иве да се чак ни пото?а ?угословенска комунистичка власт ни?е усудила да их прим?ени. Иако ?е у ври?еме СФР? разматрана могу?ност да се и у Црно? Гори спроведе модел ко?и ?е опробан на друго? страни, у виду ствара?а расколничке Македонске православне цркве , [8] такве замисли никада ни?есу задобиле ве?инску подршку парти?ског и државног врха, али су под видом при?ет?е често употреб?аване као средство притиска на Српску православну цркву . [9]

Оснива?е (1993)

Антони?е Абрамови? , први поглавар ЦПЦ, био ?е рашчи?ен у канонским црквама. Године 2023. НВО ЦПЦ га ?е прогласила за Светог Антони?а митрополита црногорског . [10]
Богомо?а у власништву ЦПЦ у Котору

Др?еви?еве тезе су поново ожив?еле након 1990 . године, када су по?едине политичке странке и друге организаци?е етничких Црногораца покренуле иници?ативу за ствара?е посебне "Црногорске православне цркве". Такве замисли су од самог почетка биле подржане од разних чинилаца изван Црне Горе, а првенствено од новоуспостав?еног Ту?мановог режима у Хрватско? (1990), ко?и ?е наставио са спрово?е?ем традиционалне политике подстица?а и помага?а црногорског сепаратизма у свим ?еговим облицима и видовима. [11] Управо по том основу, у покрет за ствара?е "Црногорске православне цркве" активно су се ук?учили такозвани "загребачки" Црногорци, односно ?авни делатници из Црне Горе ко?и су по разним основама били повезани са тадаш?им режимом у Хрватско?. Ствара?ем посебног " Odbora za vrtanje autokefalnosti " (дословно: vrtanje), та? подухват ?е почео да доби?а и сво?е организационе облике. [12] [13]

Црногорска православна црква ?е организована 31. октобра 1993 . године на Цети?у , када ?е на на Тргу Маршала Тита изабран за митрополита Антони?е Абрамови? , рашчи?ени свештеник Православне цркве у Америци . [14] Подршку су ?о? пружали Либерални савез Црне Горе , Соци?алдемократска парти?а Црне Горе и Црногорски федералистички покрет .

Приликом оснива?а сво?е организаци?е, прваци аутокефалистичког покрета су се позивали на наводна истори?ска права, ко?а су "доказивали" ствара?ем нових и ожив?ава?ем старих привида. При томе су тражили ослонац не само у рани?им тезама Секуле Др?еви?а и Сави?а Маркови?а Штедимли?е , ве? и у разним памфлетима пропагандног типа, ко?и су изме?у два св?етска рата настали као производ политичког ревизионизма. Ве? током 1927 . и 1928 . године, у ма?арским ревизионистичким и итали?анским фашистичким круговима била ?е уобличена теза по ко?о? ?е Цариградска патри?арши?а ?ош 1880 . године признала аутокефалност Православне цркве у Црно? Гори. [15] [16] Иако нису имале никакво упориште у истори?ско? стварности, такве и сличне тезе су након 1993. године биле често понав?ане и промовисане од стране аутокефалиста. [17] [18]

Присва?а?е назива

Иако ?е израз " црногорска православна црква " у свом општем и описном, односно територи?алном значе?у означавао Православну цркву на подруч?у Црне Горе, оличену у епархи?ама Српске православне цркве на том простору, идеолози аутокефалистичког покрета су приликом одлучива?а о називу сво?е организаци?е изабрали управо поменути израз, са ци?ем присва?а?а ц?елокупне православне баштине у Црно? Гори. Такав назив ?е тако?е погодовао и ?иховим националним аспираци?ама, ко?е су се заснивале на промовиса?у црногорског етничког национализма . Пошто им алтернативна р?еше?а (као на прим?ер: Православна црква у Црно? Гори ) ни?есу била дово?но црногорска , прваци аутокефалистичког покрета су избором назива са почетном црногорском одредницом насто?али да нагласе идентитетску разлику изме?у сво?е новостворене организаци?е и канонске Српске православне цркве. У томе су д?елимично и усп?ели, пошто ?е током наредних година, захва?у?у?и по?едностав?еном писа?у ?авних гласила, у широ? ?авности створен утисак да назив " Црногорска православна црква " присто?и управо поменуто? организаци?и. Тиме ?е била створена и основа за повратно прекра?а?е значе?а свих рани?их прим?ера употребе описног израза " црногорска православна црква ", чиме се насто?ао створити додатни привид о наводно? истори?ско? утеме?ености новостворене организаци?е. [19] [20]

Регистраци?а (2000)

Црногорска православна црква ?е први пут 26. ?ула 1995 . године подни?ела захт?ев за регистраци?у, али ?е захт?ев одби?ен. Други пут захт?ев ?е поднесен 29. септембра 1999 , али ?е и он одби?ен. Дана 23. новембра исте године ?е упу?ена жалба на забрану регистраци?е. Црногорска православна црква ?е званично регистрована 17. ?ануара 2000 . године као в?ерска за?едница и постала ?е правно лице на основу ?Закона о правном положа?у в?ерских за?едница” из 1977 . године. Ув?ере?е о регистраци?и ?е издало Од?е?е?е за безб?едност Цети?а. Тиме ?е општи израз " црногорска православна црква " и формално везан за новостворену Црногорску православну цркву , што ?е током наредних година довело до озби?них пос?едица. У септембру 2006 . године, Сав?ет за уставна пита?а ?е представио експертски текст новог устава Црне Горе, у чи?ем ?е 47. члану било предложено и уставно озваниче?е Црногорске православне цркве , [21] али та? при?едлог ?е наишао на отпор, тако да се одредба о ЦПЦ ни?е нашла у коначном тексту Устава Црне Горе (2007).

Д?елатност

Д?елатности Црногорске православне цркве у почетку су биле спорадичне и у прве четири године ?е радила без икаквог званичног документа о ?еном посто?а?у. ?ен први во?а, Антони?е Абрамови? , преминуо ?е 1996 . у Подгорици . За новог поглавара, 6. ?ануара 1997 , изабран ?е Мираш Дедеи? , ко?и ?е узео духовно име Миха?ло. Он ?е био свештеник Цариградске патри?арши?е у Риму , али му ?е надлежни епископ због огреше?а о каноне забранио да чиноде?ству?е, а посли?е тога ?е и рашчи?ен. Хтио ?е да постане свештеник Српске православне цркве па ?е 16. ма?а 1995 . молио митрополита загребачко-?уб?анског господина ?ована да му да парохи?у у Риму , али му молба ни?е била услишена. [20] Удба и комунистички режим ?е 1980-их покушавао да га убаци у редове Митрополи?е како би исценирао раскол по ?македонском моделу”. У архиви В?ерске комиси?е под ознаком ?строго пов?ер?иво” прона?ена ?е би?ешка од 19. септембра 1984 . године са митрополитом црногорско-приморским господином Данилом , а водили су га Божидар Тади?, шеф В?ерске комиси?е, и Божидар Кара?и?, секретар комиси?е. Из би?ешке се види да су они инсистирали да митрополит Данило замонаши Мираша како би ова? био викарни епископ . Митрополит Данило ?е одолио притисцима и одбио да замонаши Мираша. [20]

Мираш ?е оже?ен Итали?анком Розаном и не посто?и документ о разводу. [22] [23] Мираш Дедеи? ?е ?рукоположен за митрополита“ у софи?ско? Цркви Свете Параскеве 15. марта 1998 . од стране патри?арха Пимена и седам митрополита и епископа Алтернативног синода Бугарске православне цркве , ко?е ?е канонска Бугарска православна црква прогласила расколницима. [24]

Унутраш?и раскол

Током 2018. године, у Подгоричко-дук?анско? епархи?и ЦПЦ избио ?е спор изме?у епархи?ске управе и групе свештеника, на челу са Лавом Ла?ови?ем. Спор ?е довео до ?еговог иск?уче?а из ЦПЦ што ?е затим довело до да?их подела и унутраш?ег раскола у виду одва?а?а неколицине свештеника и дела верника, ко?и су се потом обратили неканонским епископима у Итали?и, ради ствара?а посебне црквене организаци?е. [25] Одлуком итали?анског православног (неканонског) владике Владимира Романа, ко?и ?е поменуту групу примио под сво?е окри?е, Лав Ла?ови? ?е произведен за архимандрита , под новим именом ( Владимир Ла?ови? ), а потом ?е постав?ен за архи?ере?ског намесника за подруч?е Црне Горе. Тако ?е поред неканонске ЦПЦ настала ?ош ?една неканонска организаци?а, на челу са новопостав?еним архимандритом Владимиром Ла?ови?ем. [26]

Покуша? см?ене Мираша Дедеи?а

Почетком септембра 2023. године на Цети?у ?е одржан ?Општецрногорски збор” на ко?ем ?е дотадаш?и викарни епископ Борис Бо?ови? проглашен за новог поглавара Црногорске православне цркве. Дотадаш?и митрополит Мираш Дедеи? ?е скуп означио као политички, а Синод ЦПЦ ?е неколико седмица након тога рашчинио, односно иск?учио Бо?ови?а из ЦПЦ. Кра?ем октобра исте године на Бо?ови?ев захт?ев министарство правде Црне Горе ?е дони?ело одлуку ко?ом се одби?а ?егов захт?ев да буде уписан у регистар в?ерских за?едница Црне Горе као нови поглавар Црногорске православне цркве, чиме ?е Дедеи? остао на челу ове в?ерске организаци?е. [27] [28] [29]

Имовинске претензи?е

Црногорска православна црква на основу сво?их тврд?и да ?е правни нас?едник Црногорске митрополи?е, изражава отворене имовинске претензи?е на об?екте и имовину Митрополи?е црногорско-приморске .

Основни суд у Бару 2002 . године утврдио ?е да ?е Мираш Дедеи? ?разбио браву на вратима, довезао гра?евински матери?ал и поред цркве започео град?у об?екта.“ (како сто?и у р?еше?у), поред манастира Бешка на истоименом острву и на други начин сметао пос?ед Митрополи?е . Суд га ?е р?еше?ем обавезао на накнаду штете, али ?е р?еше?е касни?е поништено. [30] Такозвана ЦПЦ ?е 2018 . подржала петици?у за одузима?е имовине СПЦ у Црно? Гори. [31]

Избацива?е по?единих српских светите?а из календара

Иако Црногорска православна црква у ?авности шири причу да ?е она нас?едница црногорске цркве из периода при?е 1920 . године, чи?еница ?е да се одрекла српског духа те српске покра?инске цркве. [32] Српска црква у Зети , [33] к?ажевини [34] и кра?евини Црно? Гори , као и данас, ?е славила Светог Саву , Арсени?а Сри?емца и друге Србе светите?е, а Црногорска православна црква их ?е избацила из календара. [35] Да ову "цркву" не воде ?уди ко?и има?у елементарна црквена зна?а, него да се руководе србофоби?ом , доказу?е и чи?еница да из календара ни?е избачен Стефан Нема?а . Он ?е у календару у ври?еме ?ур?а Црно?еви?а 1494 . на Цети?у слав?ен као црвено слово под монашким именом Симеона србскаго, новаго мироточца [36] , а ?уди ко?и су избацивали светог Арсени?а, Саву и остале Нема?и?е , направили су пропуст ?ер им ?е било непознато ко ?е преподобни Симеон, ко?и ?е остао да се слави 26. фебруара (по старом календару 13.2.). [37] . У малом календару има?у стари и нови календар [38] . , а у великом календару само нови [39] па испада да Божи?, као нико у сви?ету славе 7. ?ануара. Божи? ?е свим хриш?анима 25. децембра, било да рачуна?у ври?еме по старом календару или по новом (тренутно ?е 25.12. по старом 7.1. по новом али у буду?ности ?е 25.12. по старом бити 8.1. итд.). Иван Црно?еви? им ?е Свети Иван Преподобни Црно?еви? [40] иако су преподобни само монаси без владичанског чина као преподобни Симон, Симеон, преподобни ава ?устин ?ели?ски, а свети су владика Петар Цети?ски , Свети Сава... Познато ?е да Иван Црно?еви? ни?е био монах да би био преподобни, а и да се замонашио по црквеним правилима не може бити називан и светим и преподобним. Све то указу?е на чи?енице да удруже?е под именом Црногорска православна црква воде ?уди ко?и нема?у елементарна зна?а о правилима православне цркве.

Истакнути припадници

Истакнути припадници Црногорске православне цркве су:

  • Антони?е Абрамови? ? из Руске заграничне цркве ?е отпуштен, наводно због оптужби поводом педофили?е ; [41]
  • Мираш Дедеи? -рашчи?ен због женидбе Итали?анком Розаном и не посто?и документ о разводу. [42]
  • Лав Ла?ови? - Оптужен за силова?е. [43]
  • Милутин Цви?и?, ро?ен у Тесли?у , бивши ?еромонах манастира Острог , рашчи?ен од стране Српске православне цркве ?ер ?е прекршио монашки зав?ет и оженио се ( 1990 ). Прик?учио се Црногорско? православно? цркви 1995 . године. [14]
  • Живорад Павлови?, бивши свештеник из Смедерева , рашчи?ен због кра?е смедеревске црквене општине, како се наводи у одлукама црквених судова. Приступио ?е Црногорско? православно? цркви 1999 . године. [14] Он се 2014. године пока?ао и иступио из ЦПЦ. [44] [45]
  • Сретен Ву?ови?, секретар синода ЦПЦ. При?е више од дви?е децени?е од стране Министарства унутраш?их послова Црне Горе ?е био означен као произво?ач и трговац дрогама. Ту информаци?у МУП ?е саопштио 28. септембра 1994. године. ЦПЦ ?е напустио 25. ?ануара 2016. [46]
  • Стево Вучини?, предс?едник Одбора за промоци?у црквених интереса и односе с ?авнош?у Митрополи?ског сав?ета Црногорске православне цркве. Наводно ?е продао Народном музе?у артефакте ко?е ?е сам узео са зашти?ених локалитета. [47]
  • Серги?е, митрополит Подгоричко-дук?ански. По твр?ену ипо?акона ЦПЦ, лице са криминалном прошлош?у. Рашчи?ени руски свештеник. [48]
  • Стеван Константинови?, свештеник НВО ЦПЦ ко?и себе опису?е као атеисту, алкохоличара, ?убите?а забаве и жена [49]

Види ?ош

Референце

  1. ^ Закон о правном положа?у в?ерских за?едница (?Службени лист СР Црне Горе“, бр. 9/77, 26/77, 32/88)
  2. ^ ?ЦПЦ ствара нове поделе” . Politika Online (на ?езику: српски). 17. 11. 2008 . Приступ?ено 24. 3. 2018 .  
  3. ^ RTCG (2024-01-06). ?Policija spre?ila sukob pristalica CPC na Cetinju: Mitropolit Joanikije pozvao na pomirenje svih vernika (VIDEO)” . Euronews.rs (на ?езику: српски) . Приступ?ено 2024-01-07 .  
  4. ^ ?САОПШТЕ?Е ЗА ?АВНОСТ” . www.mitropolija.com . 15. 4. 2009 . Приступ?ено 24. 3. 2018 .  
  5. ^ ?РУСКА ЦРКВА ЗАЧУ?ЕНА ?УКАНОВИ?ЕВИМ СТАВОМ | Митрополи?а” . www.mitropolija.com (на ?езику: српски). 17. 5. 2011 . Приступ?ено 24. 3. 2018 .  
  6. ^ Drljevi? 1943 , стр. 1.
  7. ^ Drljevi? 1944 , стр. 162-166.
  8. ^ Цветкови?, Ср?ан (8. април 2022). ?Отпор Српске православне цркве”. Политика .  
  9. ^ Ради? 2002 .
  10. ^ ?Episkop Boris progla?en za mitropolita CPC” . CDM . 2023.  
  11. ^ Радан Николи? (2014): Масакр во?ника ?НА 1. октобра 1991. године
  12. ^ ?уркови? 2010 , стр. 27-29.
  13. ^ ИН4С (2019): Цр?а и Гора: Распопи на д?елу (4. дио)
  14. ^ а б в Алекси? 2002 , стр. 192.
  15. ^ Bajza 1927 , стр. 343.
  16. ^ Bajza 1928 .
  17. ^ ?Montenegro-Canada: Jo?ef Bajza, Crnogorsko pitanje” . Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г . Приступ?ено 16. 10. 2019 .  
  18. ^ Montenegrina: Jo?ef Bajza, Crnogorsko pitanje
  19. ^ Алекси? 2002 .
  20. ^ а б в ?оми? 2008 .
  21. ^ Savjet za ustavna pitanja (2006): Ekspertski tekst
  22. ^ Алекси? 2002 , стр. 193.
  23. ^ ?оми? 2008 , стр. 13.
  24. ^ Алекси? 2002 , стр. 138.
  25. ^ Вечер?е новости (2018): Раскол расколника: Црногорска православна црква се поделила у две фракци?е
  26. ^ ?Архимандрит Владимир Ла?ови?” . Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г . Приступ?ено 28. 04. 2019 .  
  27. ^ CPC: Ministarstvo odbilo zahtjev ra??injenog episkopa Borisa da se upi?e kao poglavar crkve
  28. ^ Ministarstvo pravde odbilo zahtjev Bojovi?a da se proglasi mitropolitom CPC
  29. ^ Зас?едао Свети Архи?ере?ски Синод Црногорске православне цркве
  30. ^ CPC se vraca na ostrvo Beska , Приступ?ено 30. 4. 2013.
  31. ^ Срамна петици?а за укида?е власништва СПЦ над црногорским манастирима - ИН4С
  32. ^ Глас Црногорца, бр. 88. од 24. септембра 1920, чланак: Српска патри?арши?а . Не?и код Париза. 1920.  
  33. ^ Crkveni kalendar đurđa Crnojevi?a za 1494. godinu . Приступ?ено 11. 1. 2017 .  
  34. ^ Орли?, црногорски годиш?ак стари и нови за просту 1865. годину, pp. 7 . Цети?е. 1865.  
  35. ^ Mali crkveni kalendar za prostu 2015. Приступ?ено 11. 1. 2017 .  
  36. ^ Crkveni kalendar đurđa Crnojevi?a za 1494. godinu, погледати: фебруар 1494. Приступ?ено 11. 1. 2017 .  
  37. ^ Mali crkveni kalendar za prostu 2015., погледати 26. фебруар . Приступ?ено 11. 1. 2017 .  
  38. ^ Mali crkveni kalendar za prostu 2015. Приступ?ено 12. 1. 2017 .  
  39. ^ Velji crkveni kalendar za prostu 2015, . Приступ?ено 12. 1. 2017 .  
  40. ^ Polo?en kamen temeljac Crkve Ivana Crnojevi?a na Cetinju . Архивирано из оригинала 13. 01. 2017. г . Приступ?ено 12. 1. 2017 .  
  41. ^ Radio Sarajevo: Ko je, ustvari, mitropolit Mihailo, alias Mira? Dedei?
  42. ^ Kotorska biskupija: Ne ka?emo da je CPC nekanonska - JMU Radio-televizija Vojvodine
  43. ^ Dan online - Drustvo: Lava prijavila za silovanje - 2017-10-05
  44. ^ Свештеник непризнате ЦПЦ тражи опрост (?Вечер?е новости“, 12. април 2014)
  45. ^ Бог ме казнио ?ер сам служио Мирашу (11. април 2014)
  46. ^ SRETEN VUJOVI? DOSTAVIO ODLUKU O NAPU?TANJU TAKOZVANE CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
  47. ^ ?Vu?ini?u 20.000 eura za ma? i ?ljem koje je na?ao” . Архивирано из оригинала 12. 4. 2018. г . Приступ?ено 11. 4. 2018 .  
  48. ^ CDM (2018): Klirici i vjernici tra?e preispitivanje tro?enja novca u CPC
  49. ^ за СРБИН инфо, Бо?ана (2020-03-02). ?Нови “свештеник“ тзв. ЦПЦ за себе тврди да ?е атеиста, алкохоличар и бабо.ебац!” . СРБИН.инфо (на ?езику: српски) . Приступ?ено 2021-03-29 .  

Литература

Спо?аш?е везе