Португали?а
, или
Португал
[5]
(
порт.
Portugal
), званично
Португалска Република
(
порт.
Republica Portuguesa
),
држава
?е на западу и ?угозападу
Ибери?ског полуострва
у
?угозападно? Европи
, и на?западни?а ?е зем?а континенталне Европе.
[6]
Португали?а се граничи са
Шпани?ом
на северу и истоку, а на западу и ?угу излази на
Атлантски океан
. Осим тога, у састав Португали?е улазе два
архипелага
у
Атлантику
,
Азори
(
Acores
) и
Мадеира
(
Madeira
). Главни град ?е
Лисабон
, а службени ?език ?е португалски.
За културу Португали?е, карактеристична ?е
фадо
музика, а на?познати?е певачице су Амали?а Родригуес и
Мариза
, ко?а ?е наступала у
Београду
и широм света. Португалска храна ?е базирана на риби, ту?евини и пиринчу, рижоту. Ова зем?а ?е позната по сво?им
винима
,
сиревима
, као и
наран?ама
. Португалска колони?ална архитектура ?е присутна у разним деловима света, на?више у
Бразилу
, у
Индонези?и
и у
Макау
. Кула Белем, Твр?ава Светог ?ор?а и Трг Педра IV су примери португалске архитектуре.
Просторима Португали?е током истори?е прошли су и задржали се многи народи и цивилизаци?е:
Ибери
,
Келти
,
Феничани
и
Картаги?ани
,
Грци
,
германска племена
(
Свеви
и
Визиготи
) и
Мавари
сво?им културама оставили су трага у ово? зем?и.
Име Португали?а само по себи открива делове ране истори?е ове зем?е ? оно потиче од римског имена
Portus Cale
, могу?е мешавине
грчког
и
латинског
имена ко?е значи ?Лепа лука“, или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског.
Замак
из
10. века
Португали?а се, као независна држава, први пут по?авила током сред?ег века (
1179
), а сво? утица? уве?ала ?е и проширила током
15.
и
16. века
, у доба великих географских откри?а поставши велика економска, политичка и културна сила и створивши велику
Португалску импери?у
ко?а се простирала од
Бразила
, преко
Африке
,
Инди?е
и
Кине
, до
Источног Тимора
у
Индонези?и
. Португали?а ?е била светска сила у доба откри?а, ?ер су португалски морепловци открили поморски пут до Америке, Африке, Инди?е и далеког Истока.
Васко да Гама
?е
1497
. године открио поморски пут за
Инди?у
,
Педро Кабрал
?е
1500
. године, на путу за Инди?у, открио
Бразил
, а
Фернандо Магелан
предводио ?е шпанску експедици?у ко?а ?е прва (1519?1522) опловила свет. Кра?ем XVI века (
1580
), Португали?а ?е први пут у истори?и изгубила независност, нашавши се под влаш?у
Шпани?е
чиме ?е почело пропада?е Португали?е као велесиле. И после поновног успостав?а?а независности (
1640
) Португали?а ?е наставила да губи економску и политичку мо?, и то због низа дога?а?а као што су
Зем?отрес у Лисабону 1755
, Наполеонова осва?а?а, независност Бразила (
1822
) и гра?ански рат изме?у апсолутиста и либерала. Године
1910
. збачена ?е монархи?а. Добар део ХХ века, (1927?1974) Португали?а ?е провела под десничарском диктатуром. Дана
25. априла
1974, лево ори?ентисани во?ни пуч звани ?
Револуци?а каранфила
“ збацио ?е репресивни режим после чега ?е зем?а прошла кроз велике демократске реформе. Године
1975
, Португали?а ?е дала независност сво?им преосталим колони?ама. Португали?а ?е ?една од оснивача
НАТО-а
а од
1986
. члан ?е
Европске економске за?еднице
, данаш?е
Европске уни?е
.
Карта Португали?е
Португали?а заузима западни део
Пирине?ског полуострва
на
?угозападу Европе
, изме?у
Атлантског океана
и
Шпани?е
. По свом положа?у Португали?а ?е изразито атлантска зем?а. Са површином од 92.391 спада ме?у на?ма?е зем?е у Европи. У држави живи око 10.300.000 становника, па густина насе?ености износи 114 ст/km². Кра??а западна тачка, ко?а ?е истовремено кра??а западна тачка континенталног дела Европе, ?е
рт Рока
, док кра??у источну тачку чини место
Миранда до Доуро
. Са обала Португали?е кретале су бро?не истраживачке експедици?е око
Африке
према
Инди?и
(
Васко да Гама
), око света (
Фернандо Магелан
), и према ?ужно? Америци. Као знача?на поморска сила у прошлости ?е стекла велику прекоокеанску импери?у. У састав Португали?е улазе атлантска острва
Мадеира
и
Азори
.
Сателитски снимак Португали?е из ?ануара 2004.
Територи?а Португали?е ?е природно спушта?е шпанске
Мезете
, гра?ене од старих кристаластих стена, према Атлантику. Речни токови поделили су висораван, ко?а се лагано спушта према обали и претворили ?е у групе брегова.
На истоку државе простиру се планине, док ?е западни део низи?ски. Северни део Португали?е чини планинска покра?ина, ко?а се пружа од реке
Ми?о
до реке
Доуро
. Источни део ове покра?ине чине висоравни, висине 700 ? 800 m, настале у долинама истоимених река: Доуро и Ми?о. Са тих висоравни дижу се бро?не планине, висине 1000 ? 1400 m. Ова? кра? се зове
Траш ош Монтеш
.
Спушта?у?и се према мору, долази се до равница на 200 ? 300 m надморске висине, а онда у приморски обални део. Сред?и део Португали?е се разлику?е од северног дела. Од Доура до Тежа, преко Квимбре, иде изразита тектонска лини?а ко?а услов?ава благе облике ре?ефа изгра?ене од
гранита
. Тектоника наводи реку Тежо да тече ка западу, да би потом скренула ка ?угозападу.
И ова? део територи?е пресеца неколико планинских ланаца, Сера, ме?у ко?има се истиче висока
Сера де Естрела
(1990 m). На овом планинском ланцу налази се и на?виша тачка у континентално? Португали?и. На ?ему се опажа?у трагови глаци?аци?е. Ипак на?виши врх у зем?и ?е угасли вулкан
Пико
(2371 m), на
истоименом
азорском
острву
. На ?ему се опажа?у трагови глаци?аци?е.
Од венца Сера де Естрела од венца Сера де Синтра простире се
Естремадуру
, ко?а ?е изгра?ена од
мезозо?ских
стена, а покривена ?е оскудним културама и слабом шумом. ?ужно од Сеере де Естрела пружа?у се уз руб Мезете прво
Терци?арни
, затим
Плеистоценски
и на?мла?и
седименти
, ко?и спушта?у?и се према мору сачи?ава?у висораван
Ремадуру
.
?угоисточно од ове висоравни пружа?у се равнице
Рибатежо и Алентежо
. Та равница се лагано уздиже у висораван
Гор?и Алентежо
. ?угозападно од Алентежа пружа?у се огранци Сеере Морене, а ?ужно од ?их пружа се висораван
Алгарве
, изгра?ена од мезозо?ских и терци?арних сло?ева, и делуви?алних и алуви?алних седимената.
Атлантска обала Португали?е
У Португали?и разлику?емо две врсте климе:
На северу Португали?е, под утица?ем Атлантика, заступ?ена ?е
океанска клима
. Карактеришу ?е благе зиме и лета влажни?а и не тако жарка као на
?угу
. Планине на северозападу граде кишну бари?еру облацима са Атлантика, па прима?у и више од 1000 mm кише годиш?е.
У ?ужном делу зем?е преовладава?у утица?и с Медитерана, па он има сушни?у климу од северне Португали?е. Овде су заступ?ена жарка и сушна лета и благе али влажне зиме са сред?ом
?ануарском
температуром од 10 °C. Годиш?а количина падавина не прелази 400 ? 500 mm.
У унутраш?ости државе лета су врела и сува, па су
суше
уобича?ене на истоку, захва?у?у?и планинама ко?е онемогу?ава?у киши са Атлантика да продре у унутраш?ост. Утица? климатских фактора са мора ?ачи ?е од утица?а климатских фактора са копна, што се види по
изотермама
. ?ануарске изотерме од 12 °C до 8 °C нижу се паралелно од
рта Сао Винсенте
према унутраш?ости. Оне иду паралелно дуж осталог дела државе. Слично иду и ?улске изотерме од 20 °C до оне у унутраш?ости од 25 °C. Ветрови су знатно ?ачи и чеш?и са западног него с источног квадранта, а зависе од помера?а азорског
антициклона
.
Захва?у?у?и изразити?им падавинама северни?и део зем?е ?е шумовити?и. Шуме заузима?у 28% од укупне територи?е. Знатни простори у планинама су под травном формаци?ом. У
песковитом
примор?у заса?ен ?е на великим површинама приморски
бор
. У унутраш?ости ве?и знача? има посебна врста
храста
од чи?е се коре доби?а
плута
. ?уг ?е ма?е шумовит, али ?е ?ужни део
Алгарва
познат по узго?у
рогача
,
смокава
и
бадема
. У нижим пределима широм зем?е узга?а?у се
маслине
.
У Португали?и живи много див?их
сисара
ук?учу?у?и
вукове
,
вепрове
и
рисове
. Вук и рис су на ивици истреб?е?а и упркос великим напорима власти, та? се тренд не поправ?а. Рис се сматра практично истреб?еним, пошто се рачуна да у зем?и посто?и свега ?ош неколико парова.
Гмизаваца
тако?е има у изоби?у, на ?угу посебно
гуштера
и
камелеона
. Птичи?и свет, у ко?ем има и неких врста сво?ствених само Пирине?ском полуострву обога?у?е се свакогодиш?им миграци?ама птица до Африке и назад.
Португали?а се административно дели на општине ко?их има 308 (зову се
concelhos
), ко?е су поде?ене на свеукупно више од 4.000 парохи?а (
freguesias
).
Осим копненог дела Португали?е на
западу
Ибери?ског полуострва
, саставни део Португали?е су и две острвске групе:
Азори
и
Мадеира
, ко?е представ?а?у
аутономне реги?е
.
У копненом делу Португали?е посто?и 5 реги?а:
На?ве?и
агломераци?е
у Португали?и су (са бро?ем становника, попис 2001)
[7]
:
Река
Доуро
код Порта
Речна мрежа у Португали?и ?е густа. Скоро сви речни токови долазе из суседне Шпани?е, а то су:
Ми?о
, гранична река на северу, а затим следе
Лима
,
Доуро
, на чи?ем уш?у лежи Порто,
Мондего
,
Тежо
, са Лисабоном на самом уш?у,
Садо
и
Гвади?ана
, гранична река на ?угу. Реке се делимично користе за пловидбу. Има?у висок водоста? зими, а низак лети. Планинске реке на северу располажу високим хидропотенци?алом.
Тежо ?е на?дужа река на
Пирине?ском полуострву
. Извире у источно? Шпани?и и протиче на западу дужином од 1.007 km до уш?а у
Атлантик
, код Лисабона. У Португали?и протиче дужином од 226 km. Само до?и ток реке Тежо ?е плован, док ?е сред?и ток веома знача?ан за
навод?ава?е
. Бро?не
бране
, изгра?ене на реци Тежо, користе се за експлоатаци?у великог хидропотенци?ала реке, а три од ?их су велики резервоари воде. На самом уш?у реке Тежо налази се велика лука у Лисабону.
Река Доуро протиче северним делом Португали?е. Извире у покра?ини
Соира
, (северни део сред?е Шпани?е) протиче дужином од 895 km и улива се у Атлантски океан код града Порто. На?ве?им делом река протиче западно од границе Шпани?е и Португали?е, затим тече ?угозападно, чине?и границу дужине 97 km и на кра?у протиче кроз Португали?у до свог уш?а. Долина реке Доуро специ?ализована ?е у узга?а?у винских сорти грож?а, а у ?о? успева?у и маслине. Пловидба ?е могу?а делимично на делу ко?и протиче кроз Португали?у, на дужини од 200 km, пошто ?е многобро?ни
брзаци
и повремене поплаве спречава?у. Осим тога река Доуро са сво?им притокама због оби?а воде важан ?е извор хидроенерги?е. На реци Доуро налази се
хидроцентрала
Миранда
, ?ачине 172 MWh. Од великог економског знача?а ?е и систем навод?ава?а ко?и ?е изгра?ен на ово? реци. Дуж обале су се нанизала бро?на рибарска села.
Гвади?ана извире као Гор?а Гвади?ана у Шпани?и. Река тече према ?угу, образу?у?и групе ма?их ?езера, затим скре?е у правцу северозапада и понире отприлике на уда?ености 5 km од реке Зезере. На по?единим деловима река чини природну границу Португали?е са Шпани?ом. Гвади?ана доноси велику количину воде и матери?ала ко?и седиментира одмах на уш?у, али ?ака стру?а у Кадиском заливу захвата та? матери?ал и супротно смеру каза?ке преноси га према
западу
. Због тога су се на уш?у развила два насе?а
Исла Кристина
и
А?амонте
, важне извозне луке за стоку из Алентежа. Гвади?ана се улива у Атлантски океан, образу?у?и широки
естуар
. Од укупне дужине (829 km), пловна ?е само 68 km од уш?а.
Атлантска обала ?е ниска, песковита и слабо разу?ена. Делова?е мора на португалску обалу, посебно
плима и осека
, ко?е уздижу и спушта?у дуж обале висину мора од 3,5 до 4,30 m, утицало ?е на ствара?е естуара. На?дужи део равне обале од скоро 100 km налази се уз Тежо. На ствара?е осталих изразитих облика обале доста утичу
таласи
, ко?и се дижу и до 10 m висине, а има?у ударну снагу до 20 тона по m². Они су знатно ве?и и ?ачи него на
Медитерану
.
Скупштина Португали?е
Португалска привреда ?е тешко трпела због револуци?е
1974
. године као и због колони?алног рата у Африци и губитка прихода из колони?а. Опоравак зем?е, ко?и ?е сада у току, подстакнут ?е чланством у
Европско? уни?и
.
По?опривреда
чи?а ?е производ?а слаба, запош?ава ?едва четвртину активног становништва. Мала газдинства поликултуре (
кукуруз
,
кромпир
,
вино
) насупрот су оним, ?ако распростра?еним на ?угу (
житарице
, узго?
оваца
и
говеда
). Зем?а извози вино,
повр?е
и
во?е
,
дрво
и
плуту
, али зато увози житарице и
рибу
. Индустри?ски сектор се развио. Текстилна индустри?а пред?ачи са четвртином запослених у индустри?и, а затим следе конфекци?ска индустри?а, металурги?а, монтажа
аутомобила
, електронска, кожна, дрвна и прехрамбена индустри?а.
Туризам
и одлазак у емиграци?у не доводи у равнотежу баланс исплата. Увоз увелико превазилази извоз, и зем?а ?е у
дуговима
. Стопа
незапослености
?е ?ош увек релативно ниска, али ?е
инфлаци?а
висока. Улазе?и почетком
1986
. у Европску економску за?едницу, Португали?а ?е нашла сво?е трговинске партнере, ко?и игра?у важну улогу у
увозу
.
Назаре
, рибарско село северно од Лисабона
Претежно по?опривредна привреда Португали?е има сразмерно ниску производ?у. Мали сеоски поседи на северу ограничава?у могу?ност уво?е?а модерних метода. Велики поседи су на ?угу зем?е (латифунди?а) национализовани 1975. године, али ?ош нису модернизовани. Главни производи су пшеница и кукуруз, али се све?едно велике количине ?ош увек мора?у увозити. Од во?а се истиче род
смокве
и
маслине
. Вино ?е уз
парада?з
и плуту, на?важни?а извозна роба. Тако?е се извози дрвна гра?а и
пулпа
.
Португали?а има мале залихе енерги?е. Увозе се
плин
и
нафта
, а главни део електричне енерги?е да?у
хидроелектране
. Извозе се мале количине
волфрама
, бакарног пирита и
каолина
. Мануфактура доби?а на важности. Тешка индустри?а углавном бродоградилишта у Лисабону, страдала ?е због пада потраж?е. На?важни?е гране лаке индустри?е су у?едно и извозне гране, прерада
дувана
, конзервиса?е рибе, те израда
црепова
, одевних предмета,
текстила
и
папира
.
Португалски
метро
Железничке пруге повезу?у на?ве?и део зем?е и сада се унапре?у?у. Електрифициране су све пруге ко?има се повезу?у ве?и градови.
Главне ваздушне луке су Портела де Сакаве? кра? Лисабона, и Порто и
Фаро
у Алгарву. Португали?а има велику трговачку флоту.
Радио
и
телевизи?а
су национализовани
1975
. године, а уобича?ен ?е при?ем сателитских телевизи?ских програма из других европских зема?а. Посто?е и две националне приватне телевизи?е. Цензура ?е укинута уставом
1976
. године.
Споменик морепловцима ко?и су откривали
Нови свет
Португали?ску музику представ?а?у многи различити музички облици. На?познати?а португалска музика ?е
фадо
, врста меланхоличне музике. Обично се повезу?е са португалском и португалском реч?у саудад.
Саудад
се може описати као чест ?удски осе?а? - као за?уб?еност у некога, ко ?е врло далеко. Та? стил ?е чиста мешавина
туге
,
бола
,
носталги?е
,
сре?е
и
?убави
. Фадо вероватно потиче од мешавине ритмова афричких
робова
и традиционалне музике португалских
морнара
, са арапским утица?ем. Посто?е две вари?аци?е фада - фадо из
Лисабона
и из
Коимбре
. Лисабонски фадо био ?е првенствено популарна музика, обично су га изводиле жене, док ?е фадо из Коимбре имао више литерарно обележ?е и обично су га изводили мушкарци. Оба правца су данас прихва?ена као национална музика це?ена у иностранству, упркос ма?о? популарности у само? Португали?и.
Порто ?е по?ачано
вино
ко?е ?е добило назив по
истоименом
граду-луци.
Производи се од чак 80 врста
винове лозе
, а на?познати?е су: Touriga National, Turiga Francesca, Tinta Cao,
Tempranillo
и Tinta Amerela.
Поред порта, познато ?е и розе вино под називом матеуш, ко?а се флашира се у специфичним боцама.
Бро? и густина насе?ености
[
уреди
|
уреди извор
]
Португалски народ ?е хомогена група типично медитеранског изгледа. У држави живи око 10.400.000 становника, а густина насе?ености износи 114 ст/km². На?ве?и део становништва државе чине
Португалци
84%, док на
Бразилце
,
Шпанце
и
Енглезе
и остале отпада укупно 16%. Послед?их децени?а велики ?е прилив имиграната из бивших колони?а из Африке, Бразила, и однедавно из источне Европе, посебно из
Укра?ине
,
Молдави?е
,
Румуни?е
, и
Руси?е
. Знатно ?е ве?а густина насе?ености у приоба?у Атлантика. Природни услови за разво? по?опривреде су све пово?ни?и, али битну важност има?у и други фактори, пре свега чи?еница да се ту налазе два велика града
Порто
и
Лисабон
, где ?е концентрисан на?ве?и део португалске индустри?е. Према статистичким подацима, у огромним агломераци?ама Лисабона и Порта живи ?една тре?ина становништва.
Дубока економска и политичка криза (распада?е колони?алног система, а управо ?е Португали?а била послед?а европска колони?алистичка зем?а) пра?ена ?е на?ве?ом стопом емиграци?е, тако да ?е седамдесетих година бро? становника пао са 8.889.400 на 8.663.200 становника, т?. за 2,54%. Посебно изнена?у?у?а ?е чи?еница што се то догодило у релативно мирном раздоб?у европске истори?е, па ?е то ?единствен пример у свету да ?е сма?ен бро? становника ?едне зем?е у периоду кад ни?е било светског рата.
Непово?ност природних услова и малена португалска територи?а с ?едне, те велик природни прирашта?, а тиме и пораст радне снаге, што пове?ава незапосленост, с друге стране узрок су вишевековних спо?них миграци?а. Одлазак на рад, у ствари, бег у иностранство, за многе ?е био спас од во?не обавезе и неизвесне буду?ности. Миграци?е су се углавном кретале према осталим западноевропским зем?ама и преко мора у
Бразил
и
САД
.
Имиграци?е - Кра?ем седамдесетих и почетком осамдесетих година популаци?ске неприлике су се веома погоршале. Бивше колони?е ни?е напустио само управни апарат, него се с ?им вратила у матицу зем?у и ве?ина осталих португалских колонизатора, па ?е у том периоду Португали?а имала милион повратника, што значи да су око 11% становништва зем?е биле
избеглице
. Досе?еници из бивших колони?а живе углавном у Лисабону и Порту.
До пре неколико година становништво Португали?е убра?ало се у биолошки на?активни?е становништво у Европи, што значи да су стопе
наталитета
,
морталитета
и
природни прирашта?
биле релативно високе. Стопа наталитета износила ?е од 16 - 33
промила
. у по?единим дистриктима. Ме?утим, стопа наталитета, иако ?е дуго времена била висока, данас ?е ниска и износи 12 промила .
Што се тиче старосне структуре, старосна пирамида ?е дуго била правилна са широком базом ко?а се постепено према горе сужавала. Данас, ме?утим, старосна структура, односно пирамида португалског становништва поста?е све комплексни?а, односно неправилни?а. Нагло сма?ива?е стопе наталитета одразило се у сужава?у основе, тако да расте део стари?их добних група, а посебно ?е изражено сма?ива?е дела зрелог становништва, ко?е ?е на?више захва?ено спо?аш?им миграци?ама.
За разлику од ве?ине осталих европских зема?а, губици у оба светска рата, па ни колони?ални рат у
Анголи
и
Мозамбику
, нису се одразили на старосно? структури.
Из старосне структуре приме?у?е се, тако?е, да ?е однос мушког и женског становништва релативно ?еднак, ?ер ве?ина португалских емиграната одлази на рад за?едно са
супругама
и децом.
Према попису из 2021. године, 80,2% становништва били су
римокатолици
, 2,1%
протестанти
, 1,04% остали хриш?ани, 0,7%
?еховини сведоци
, 0,7%
православци
, 0,4%
муслимани
, 0,2%
хиндуисти
, 0,2%
будисти
, 0,03%
?евре?и
, 0,3% припадници осталих религи?а, док ?е 14% становништва било
нерелигиозно
.
[8]
Популарни спортови у Португали?и су:
фудбал
,
одбо?ка
,
тенис
и
атлетика
.
Фудбалска репрезентаци?а Португали?е
?е након дуго чека?а коначно успела да на
Европском првенству 2016.
у Француско? до?е до свог првог, великог трофе?а. У великом финалу Португалци су савладали дома?е
триколоре
победом од 1:0 у продужетку.
[9]
Пре тога Португалци су до финала континенталног првенства дошли
2004.
(када су били дома?ини), али су изгубили од
Грчке
.
На?познати?и спортиста ?е фудбалер
Кристи?ано Роналдо
, вишеструки добитник
златне лопте
.
- Bliss, Christopher; Macedo, Jorge Braga de (1990).
Unity with Diversity in the European Economy: the Community's Southern Frontier
. London, England: Centre for Economic Policy Research.
ISBN
978-0-521-39520-5
.
- Juang, Richard M.; Morrissette, Noelle Anne (2008).
Africa and the Americas: Culture, Politics, and History: A Multidisciplinary Encyclopedia
.
2
.
ISBN
978-1-85109-441-7
.
- Page, Melvin Eugene; Sonnenburg, Penny M. (2003).
Colonialism: An International, Social, Cultural, and Political Encyclopedia
.
2
.
ISBN
978-1-57607-335-3
.
- Brockey, Liam Matthew (2008).
Portuguese Colonial Cities in the Early Modern World
.
ISBN
978-0-7546-6313-3
.
- Ribeiro, Angelo; Jose Hermano (2004).
Historia de Portugal I ? A Formacao do Territorio
[
History of Portugal: The Formation of the Territory
] (на ?езику: Portuguese). QuidNovi.
ISBN
978-989-554-106-5
.
- Ribeiro, Angelo; Saraiva, Jose Hermano (2004).
Historia de Portugal II ? A Afirmacao do Pais
[
History of Portugal II: An Affirmation of Nation
] (на ?езику: Portuguese). QuidNovi.
ISBN
978-989-554-107-2
.
- de Macedo, Newton; Saraiva, Jose Hermano (2004).
Historia de Portugal III ? A Epopeia dos Descobrimentos
[
History of Portugal III: The Epoch of Discoveries
] (на ?езику: Portuguese). QuidNovi.
ISBN
978-989-554-108-9
.
- de Macedo, Newton; Saraiva, Jose Hermano (2004).
Historia de Portugal IV ? Gloria e Declinio do Imperio
[
History of Portugal IV: Glory and Decline of Empire
] (на ?езику: Portuguese). QuidNovi.
ISBN
978-989-554-109-6
.
- de Macedo, Newton; Saraiva, Jose Hermano (2004).
Historia de Portugal V ? A Restauracao da Independencia
[
History of Portugal IV: The Restoration of Independence
] (на ?езику: Portuguese). QuidNovi.
ISBN
978-989-554-110-2
.
- Saraiva, Jose Hermano (2004).
Historia de Portugal X ? A Terceira Republica
[
History of Portugal X: The Third Republic
] (на ?езику: Portuguese). QuidNovi.
ISBN
978-989-554-115-7
.
- Loucao, Paulo Alexandre (2000).
Portugal, Terra de Misterios
[
Portugal: Land of Mysteries
] (на ?езику: Portuguese) (3rd изд.). Esquilo.
ISBN
978-972-8605-04-9
.
- Munoz, Mauricio Pasto (2003).
Viriato, A Luta pela Liberdade
[
Viriato: The Struggle for Liberty
] (на ?езику: Portuguese) (3rd изд.). Esquilo.
ISBN
978-972-8605-23-0
.
- Grande Enciclopedia Universal
. Durclub. 2004.
- Constituicao da Republica Portuguesa
[
Constitution of the Portuguese Republic
] (на ?езику: Portuguese) (VI Revisao Constitucional изд.). 2004.
|
|---|
| > 500.000 становника
| |
|---|
| 100.000?500.000 становника
| |
|---|
| 50.000?100.000 становника
| |
|---|
| 20.000?50.000 становника
| |
|---|
| ?ош...
| |
|---|
- +
Седишта
португалских округа
- Напомена:
Градови, ко?и су истовремно и предгра?а ве?их градова нису унети у списак
|
|
|---|
Суверене
државе
| |
|---|
Зависне
територи?е
| |
|---|
Непризнате
државе
| |
|---|
- 1
Делом се налазе у
Ази?и
- 2
Налазе се у Ази?и, али има?у друштвено-политичку повезаност са Европом
- 3
Делимично призната независност, ни?е члан У?еди?ених наци?а
|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|