Педро Алварес Кабрал

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Педро Алварес Кабрал
Педро Алварес Кабрал
Датум ро?е?а 1467.
Место ро?е?а Белмонте ,  Португал
Датум смрти 1520.
Место смрти Сантарем ,  Португал

Педро Алварес Кабрал [А] ( порт. Pedro Alvares Cabral ; око 1467 . ? 1520 ) ?е био португалски племи?, во?ни заповедник, истраживач и поморац, ко?и ?е 22. априла 1500 . године био први Европ?анин ко?и ?е открио Бразил . Године 1500, Кабрал ?е спровео прво знатно истражива?е североисточне обале ?ужне Америке и прогласио ?е португалском. Док дета?и Кабраловог раног живота нису дета?но познати, зна се да ?е потицао из ма?е племи?ке породица и да ?е имао добро образова?е. Он ?е именован за предводника експедици?е за Инди?у 1500. године, након Васко да Гамине новоотворене руте око Африке. Ци? ?е био да се врате са вредним зачинима и да успоставе трговинске односе у Инди?и - заобилазе?и монопол на трговину зачинима, ко?и ?е у то време био у рукама арапских, турских и итали?анских трговаца. Иако ?е претходна експедици?а Васка да Гаме у Инди?у, на ?ено? морско? рути, забележила знакове зем?е западно од ?ужног Атлантског океана (1497), Кабрал ?е предводио прву познату експедици?у ко?а ?е додирнула четири континента: Европу , Африку , Америку , и Ази?у . [1] [2] [3] [4] [5]

Откри?е Бразила [ уреди | уреди извор ]

Реплика Кабраловог брода Anunciacao у Бразилу

Ро?ен ?е у Белмонтеу у Португалу , као тре?и син Фернана Кабрала, гувернера ?едне провинци?е у Португалу. Ма?ка му ?е припадала потомцима првог португалског кра?а.

Португалски кра? Мануел I сматрао ?е да Педро треба да настави рад Васка да Гаме , па му ?е дао задатак да до?е до Инди?е и успостави сталне трговачке односе. Добио ?е и задатак да покрсти становништво на било ко?и начин, па и кориште?ем силе. Пошто су се надали успостави трговачких односа, трговци из Фиренце су као сво? допринос експедици?и опремили бродове. Експедици?и су се прик?учили и свештеници. Експедици?а се састо?ала од 13 бродова и 1500 ?уди. Ме?у капетанима бродова били су Бартоломео Ди?ас , Перо Ваз де Ками?а, Санчо де Товар и Николау Кое?о. Васко да Гама ?е дао потребне упуте за ту експедици?у.

Флота ?е испловила 9. марта 1500. из Лисабона . До Зеленортских острва ?е пловио уз афричку обалу. Након Зеленортских острва дошло ?е до олу?е. ?едан од капетана флоте ?е био приси?ен да се са сво?им бродом врати у Лисабон . Кабрал ?е одлучио да избегне олу?у у Гвине?ском заливу , па ?е насто?ао да плови у ?угозападном смеру. Дошли су 22. априла 1500. до Бразила . Кабрал се искрцао 23. априла . Целу флоту су усидрили у луци Порто Сегуро. Кабрал ?е зак?учио да новооткривена зем?а лежи источно од лини?е из Тордеси?аса , по ко?о? ?е папа поделио свет на шпански и португалски. Мислио ?е да ?е то неко острво, па ?е ново? зем?и дао име Острво правог крста. Острво ?е прогласио португалским поседом. Одмах ?е послао ?едан брод са капетаном Гаспаром ди Лемосом у Португал да ?ави ту важну вест.

Главни командант флоте [ уреди | уреди извор ]

Мапа која приказује јужни Атлантик и западни Индијски океан са две уцртане руте које иду око јужног врха Африке
Рута ко?ом се кретао Кабрал од Португала до Инди?е 1500. (црвено), и повратна рута (плаво)

Дана 15. фебруара 1500, Кабрал ?е именован за Capitao-mor (дословно ма?ор-капетан, или главног команданта) флоте ко?а ?е пловила за Инди?у. [6] Тада ?е био обича? да португалска круна постав?а племи?е у поморске и во?не команде, без обзира на искуство или стручну компетенци?у. [7] То ?е био случа? са капетанима бродова под Кабраловом командом ? ве?ина су били племи?и попут ?ега. [8] Ова пракса ?е имала очигледна ограниче?а, пошто ?е ауторитет могао бити дат веома неспособним и неподобним ?удима као што ?е могао да падне на талентоване во?е као што су Афонсо де Албукерки или Дом Жоао де Кастро . [9]

Оскудни дета?и су сачувани о критери?умима ко?е ?е португалска влада користила при избору Кабрала за шефа инди?ске експедици?е. У кра?евском указу ко?им се он имену?е главнокоманду?у?им ?едини разлози су ?заслуге и служба“. Ништа се више не зна о овим квалификаци?ама. [10] Историчар Вили?ам Гринли ?е тврдио да га ?е кра? Мануел I ?несум?иво добро познавао на двору“. То, уз ?углед породице Кабрал, ?ихову неупитну ло?алност Круни, Кабралов лични изглед и способност ко?у ?е показао на двору и у савету, су били важни фактори“. [11] У ?егову корист ?е могао и?и и утица? дво?ице ?егове бра?е ко?и су седели у Кра?евском савету. [11] С обзиром на политичке интриге присутне на двору, Кабрал ?е можда био део фракци?е ко?а ?е допринела ?еговом именова?у. [11] Историчар Малин ?уит се слаже са неком врстом скривеног маневриса?а, и из?авио ?е да ?е избор Кабрала ?био намерни покуша? да се уравнотеже интереси ривалских фракци?а племи?ких породица, ?ер изгледа да ни?е имао другог квалитета за препоруку и да ни?е познато да ?е имао искуство у командова?у великим експедици?ама.“ [12]

Кабрал ?е постао во?ни начелник, док су далеко искусни?и навигатори упу?ени у експедици?у да му помогну у поморским пита?има. [13] На?важни?и од ?их су били Бартоломеу Ди?ас , Диого Ди?ас и Никола Кое?о . [14] Они су, за?едно са осталим капетанима, командовали са 13 бродова [15] и 1500 ?уди. [16] Од овог контингента, 700 су били во?ници, иако су ве?ина били обични ?уди ко?и нису имали никакву обуку или претходно искуство у борби. [17]

Флота ?е имала две дивизи?е. Прва дивизи?а ?е била састав?ена од девет бродова ( карака ) и две заоб?ене каравеле , а упутила се ка Каликуту у Инди?и са ци?ем успостав?а?а трговинских односа и поста?е . Друга дивизи?а, састав?ена од ?едног брода и ?едне округле каравеле, испловила ?е за луку Софала у данаш?ем Мозамбику . [18] У замену за во?е?е флоте, Кабрал ?е имао право на 10.000 крузадоса (стара португалска валута ко?а одговара приближно 35 kg злата) и право да о свом трошку купи 30 тона (33 кратких тона; 30 дугих тона) бибера за траспорт назад у Европу. Бибер се тада могао препровати, без пореза португалско? круни. [19] Тако?е му ?е дозво?ено да увезе 10 кути?а било ко?е друге врсте зачина, без царине. [19] Иако ?е путова?е било изузетно опасно, Кабрал ?е имао изгледе да постане веома богат човек ако се безбедно врати у Португал са тим теретом. Зачини су тада били ретки у Европи и веома тражени. [19]

Рани?а флота ?е била прва ко?а ?е стигла до Инди?е обилазе?и Африку. Ту експедици?у ?е предводио Васко да Гама, и вратила се у Португали?у 1499. године. [20] Португали?а ?е децени?ама тражила алтернативни пут ка истоку, како би заобишла Средоземно море ко?е ?е било под контролом итали?анских поморских република и Отоманског царства . Португалски експанзионизам ?е првобитно покретало налаже?е пута ка Инди?и, а касни?е и светско? колонизаци?и. Же?а за шире?ем католичког хриш?анства на паганске зем?е била ?е ?ош ?едан фактор ко?и ?е мотивисао истражива?е. Посто?ала ?е и дуга традици?а потискива?а муслимана, ко?а ?е проистекла из борбе Португали?е за државност против Мавара. Борба се прво проширила на северну Африку и на кра?у на Инди?ски потконтинент. Додатна амбици?а ко?а ?е подстакла истраживаче била ?е потрага за митским свештеником ?ованом ? мо?ним хриш?анским кра?ем са ко?им би се могао склопити савез против ислама. Коначно, португалска круна ?е тражила учеш?е у уносно? западноафричко? трговини робовима и златом, као и инди?ско? трговини зачинима . [21]

Одлазак и долазак у нову зем?у [ уреди | уреди извор ]

Слика која приказује палубу дрвеног једрењака на којој стоји група људи који показују према хоризонту и са једрима неколико других бродова видљивим у позадини
Кабрал (у средини лево, показу?е) први пут види бразилско копно 22. априла 1500. године.

Флота под командом 32-годиш?ег Кабрала кренула ?е из Лисабона 9. марта 1500. у подне. Претходног дана одржан ?е ?авни испра?а? ко?и ?е ук?учивао мису и прославе ко?има су присуствовали кра?, ?егов двор и огромна маса народа. [22] У?утро 14. марта, флотила ?е прошла Гран Канари?у , на Канарским острвима . [23] [24] Пловили су да?е до Зеленортских острва , португалске колони?е ко?а се налази на западноафричко? обали, до ко?е су дошли 22. марта. [23] [25] Следе?ег дана, нау ко?им ?е командовао Васко де Атаи?е са 150 ?уди ?е нетрагом нестао. [26] Флота ?е прешла Екватор 9. априла и отпловила на запад што ?е да?е могу?е од афричког континента у навигационо? техници ко?а ?е била позната као volta do mar (дословно ?окрет мора“). [27] [28] Морске алге су приме?ене 21. априла, због чега су морнари веровали да се приближава?у обали. То се показало тачним следе?ег поподнева, у среду 22. априла 1500. године, када се флота усидрила у близини онога што ?е Кабрал крстио планинуе Паскоал (?Ускрш?а планина“, то ?е била неде?а Ускрса ). Место се налази на североисточно? обали данаш?ег Бразила. [29]

Слика која приказује чамац у коме се налазе оклопници који веслају са бродова на хоризонту на обалу препуну људи у натколеницама, док у позадини домородац клечи пред малом групом Европљана са великим белим транспарентом са црним крстом
Романтичан приказ Кабраловог првог искрцава?а на Острво правог крста (данаш?и Бразил). Види се на обали (у средини) како сто?и испред оклопника, ко?и носи бар?ак Христовог реда .

Португалци су открили становнике на обали, а капетани свих бродова окупили су се на главном Кабраловом броду 23. априла. [30] Кабрал ?е наредио Николау Кое?у, капетану ко?и ?е имао искуства са Васко да Гаминог путова?а у Инди?у, да иза?е на обалу и успостави контакт. Он ?е крочио на копно и разменио поклоне са староседеоцима. [31] Након што се Кое?о вратио, Кабрал ?е повео флоту на север, где се након путова?а од 65 km (40 mi) дуж обале усидрио 24. априла у ономе што ?е главнокоманду?у?и назвао Порто Сегуро (Безбедна лука). [32] То место ?е било природна лука, а Афонсо Лопес (пилот воде?ег брода) довео ?е два домородца да се посавету?у са Кабралом. [33]

Као и у првом контакту, састанак ?е био при?ате?ски и Кабрал ?е мештанима уручио поклоне. [34] Становници су били ловци-сакуп?ачи каменог доба , ко?има су Европ?ани доделили колективну ознаку ? Инди?анци ”. Мушкарци су скуп?али храну вреба?ем див?ачи, пеца?ем и траже?ем хране, док су се жене бавиле зем?орад?ом малих размера. Били су поде?ени на безбро?на супарничка племена. Племе ко?е ?е Кабрал упознао било ?е Тупиниквим . [35] Неке од ових група биле су номадске, а друге седентарне - имале су зна?е о ватри, али не и о обради метала. Неколико племена практиковало ?е канибализам . [36] Дана 26. априла, како се по?ав?ивало све више и више радозналих и при?ате?ских домородаца, Кабрал ?е наредио сво?им ?удима да изграде олтар у унутраш?ости, где се одржавала хриш?анска миса ? прва ко?а се славила на тлу онога што ?е касни?е постати Бразил. Он ?е, за?едно са посадама бродова, учествовао. [37]

Следе?е дане су провели у обнав?а?у залиха воде, хране, дрвета и других потребштина. Португалци су тако?е изградили масиван ? вероватно 7 m (23 ft) дуг дрвени крст. Кабрал ?е утврдио да се нова зем?а налази источно од лини?е разграниче?а изме?у Португала и Шпани?е ко?а ?е наведена у Уговору из Тордеси?аса. Територи?а ?е тако била унутар сфере доде?ене Португалу. Да би се прославило право Португала на зем?у, подигнут ?е дрвени крст и друга верска служба ?е одржана 1. ма?а. [32] [38] У част крста, Кабрал ?е новооткривену зем?у назвао И?а де Вера Круз (Острво правог крста). [39] Следе?ег дана брод за снабдева?е под командом Гаспара де Лемоса [40] [41] или Андреа Гонсалвеса [42] (извори се сукоб?ава?у око тога ко ?е послат) [43] вратио се у Португали?у да обавести кра?а о откри?у.

Наставак путова?а до Инди?е [ уреди | уреди извор ]

Кабрал ?е наставио путова?е 3. ма?а 1500 , да би остварио ци? миси?е, да се до?е до Инди?е. При кра?у ма?а приближавали су се Рту добре наде , где их ?е снашло велико невреме. Изгубили су 29. ма?а 1500. четири брода ук?учу?у?и и она? на коме ?е био Бартоломео Ди?ас . Кабрал ?е имао упола ма?у флоту од оне ко?а ?е испловила из Лисабона. Дошао ?е 15. ?ула до Софале у Мозамбику и 20. ?ула до Мозамбика. У Мозамбику ?е био лепо дочекан. Упловио ?е у Килву 26. ?ула, али ту се ни?е могао нагодити са локалним владарем. Срдачно ?е дочекан 2. августа у Малинди у Кени?и. Ту ?е нашао и познаваоца мора, ко?и ?е му показати пут до Инди?е. Брод ко?им ?е командовао Ди?его Ди?ас одво?ио се у невремену и открио ново острво Мадагаскар . Кабрал ?е наставио према Инди?и да би трговао са бибером и другим зачинима .

Стигао ?е у Каликуту (Кожикоде) 13. септембра 1500. По договору са муслиманским владарем успоставио ?е трговачку поста?у у Каликуту. Ме?утим, избио ?е сукоб са арапским трговцима, ?ер су они до тада имали монопол на трговину са Инди?ом. Муслимани су упали у Кабралову поста?у и побили много Португалаца. Кабрал ?е за одмазду са бродова два дана пуцао на град и заробио неколико муслиманских ма?их бродова са посадама.

У Кочину и Кануру ?ужно од Каликута зак?учио ?е уносне споразуме. Ра?а од Кочина га ?е лепо примио и прихватио, да се ту успоставе португалске трговачке поста?е и да се започне трговина са Португалом. Кабрал ?е 16. ?ануара 1501. кренуо натраг у Португал. У Португал ?е стигао 23. ?уна 1501 . са само 4 брода од 13, колико их ?е кренуло на пут.

?егов лик се налази на бразилским кованицама од 1 сентава.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?егово име ?е спеловано током ?еговог живота као: "Pedro Alveres Cabral", "Pero Alvares Cabral", "Pedr'Alvares Cabral", "Pedralvares Cabral", "Pedraluarez Cabral", изме?у осталог. У овом чланку се користи на?чеш?е кориш?ено спелова?е. Погледа?те: McClymont 1914 , стр. 1, Tomlinson 1970 , стр. 22, Calmon 1981 , стр. 44, Capistrano de Abreu 1976 , стр. 25, Greenlee 1995 , стр. 190 .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Diffie & Winius 1977 , стр. 187.
  2. ^ Lunde 2005 .
  3. ^ Lima 2012 , стр. 189.
  4. ^ Duarte Nuno G. J. Pinto da Rocha 2004 .
  5. ^ Belvederi 1998 , стр. 203.
  6. ^ See:
  7. ^ Boxer 2002 , стр. 128.
  8. ^ Bueno 1998 , стр. 18.
  9. ^ Boxer 2002 , стр. 312.
  10. ^ Bueno 1998 , стр. 34.
  11. ^ а б в Greenlee 1995 , стр. xli.
  12. ^ Newitt 2005 , стр. 65.
  13. ^ Bueno 1998 , стр. 37.
  14. ^ See:
  15. ^ See:
  16. ^ See:
  17. ^ Bueno 1998 , стр. 38.
  18. ^ Bueno 1998 , стр. 22.
  19. ^ а б в Bueno 1998 , стр. 26.
  20. ^ Bueno 1998 , стр. 88.
  21. ^ Boxer 2002 , стр. 34?41.
  22. ^ See:
  23. ^ а б Vianna 1994 , стр. 43.
  24. ^ Bueno 1998 , стр. 42.
  25. ^ Bueno 1998 , стр. 43.
  26. ^ See:
  27. ^ Diffie & Winius 1977 , стр. 189.
  28. ^ Bueno 1998 , стр. 45.
  29. ^ See:
  30. ^ Bueno 1998 , стр. 89.
  31. ^ Bueno 1998 , стр. 90.
  32. ^ а б Vianna 1994 , стр. 44.
  33. ^ Bueno 1998 , стр. 95.
  34. ^ Bueno 1998 , стр. 97.
  35. ^ Boxer 2002 , стр. 98?100.
  36. ^ Boxer 2002 , стр. 98.
  37. ^ Bueno 1998 , стр. 100.
  38. ^ Bueno 1998 , стр. 106?108.
  39. ^ Bueno 1998 , стр. 109.
  40. ^ Bueno 1998 , стр. 110.
  41. ^ Greenlee 1995 , стр. xx.
  42. ^ McClymont 1914 , стр. 21.
  43. ^ Diffie & Winius 1977 , стр. 193.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Greenlee, William Brooks (1938). The Voyage of Pedro Alvares Cabral to Brazil and India: From Contemporary Documents and Narratives . Laurier Books Limited. ISBN   978-81-206-1040-8 .  
  • Abramo, Alcione (1969). Grandes Personagens da Nossa Historia (на ?езику: Portuguese). 1 . Sao Paulo: Abril Cultural.  
  • Alves Filho, Joao (1997). Nordeste: estrategias para o sucesso : propostas para o desenvolvimento do Nordeste brasileiro, baseadas em experiencias nacionais e internacionais de sucesso (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Mauad Consultoria e Planejamento Editorial. ISBN   978-85-85756-48-2 .  
  • Barata, Mario (1991). O descobrimento de Cabral e a formacao inicial do Brasil (на ?езику: Portuguese). Coimbra: Biblioteca Geral da Universidade de Coimbra.  
  • Belvederi, Rafaell (1998). ?Cristoforo Colombo: un problema di storia e di valori” . Revista da Faculdade de Letras . Lisboa: Universidade de Lisboa. 5 (23). ISSN   0870-6336 . Приступ?ено 30. 10. 2014 .  
  • Berrini, Beatriz (2000). Eca de Queiroz: a ilustre casa de Ramires : cem anos (на ?езику: Portuguese). Sao Paulo: EDUC. ISBN   978-85-283-0198-4 .  
  • Boxer, Charles R. (2002). O imperio maritimo portugues 1415?1825 (на ?езику: Portuguese). Sao Paulo: Companhia das Letras. ISBN   978-85-359-0292-1 .  
  • Bueno, Eduardo (1998). A viagem do descobrimento: a verdadeira historia da expedicao de Cabral (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Objetiva. ISBN   978-85-7302-202-5 .  
  • Calmon, Pedro (1975). Historia de D. Pedro II . 5 v (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Jose Olympio.  
  • Calmon, Pedro (1981). Historia do Brasil (на ?езику: Portuguese) (4th изд.). Rio de Janeiro: Jose Olympio.  
  • Capistrano de Abreu, Joao ; Jose Honorio Rodrigues (1976). Capitulos de Historia Colonial, 1500?1800 (на ?езику: Portuguese). 1 (6th изд.). Rio de Janeiro: Civilizacao Brasileira.  
  • Diffie, Bailey W.; Winius, George D. (1977). Foundations of the Portuguese empire, 1415?1580 . Europe and the World in the Age of Expansion. 1 . Minneapolis: University of Minneapolis Press. ISBN   978-0-8166-0782-2 .  
  • Duarte Nuno G. J. Pinto da Rocha (2004). ?Cabral, Pedro Alvares” . Navegacoes Portuguesas . Instituto Camoes. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г . Приступ?ено 30. 10. 2014 .  
  • Espinola, Rodolfo (2001). Vicente Pinzon e a descoberta do Brasil (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Topbooks. ISBN   978-85-7475-029-3 .  
  • Fernandes, Astrogildo (1969). Pedro Alvares Cabral: 500 anos. (на ?езику: Portuguese). Porto Alegre: Universidade Federal do Rio Grande do Sul.  
  • Kurup, K. K. N. (1997). India's naval traditions: the role of Kunhali Marakkars . New Delhi: Northern Book Centre. ISBN   978-81-7211-083-3 .  
  • Lima, Susana (2012). Grandes Exploradores Portugueses . A lfragide Portugal: Publicacoes D. Quixote. ISBN   9789722050548 .  
  • Lunde, Paul (2005). ?The Coming of the Portuguese” . Saudi Aramco World . 56 (4). Houston, Texas: Aramco Services. Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г . Приступ?ено 30. 10. 2014 .  
  • McClymont, James Roxburgh (1914). Pedraluarez Cabral (Pedro Alluarez de Gouvea): his progenitors, his life and his voyage to America and India . London: Strangeways & Sons.  
  • Newitt, M. D. D. (2005). A History of Portuguese Overseas Expansion 1400?1668 . New York: Routledge. ISBN   978-0-415-23980-6 .  
  • Pereira, Moacir Soares (1979). Capitaes, naus e caravelas da armada de Cabral (на ?езику: Portuguese). Coimbra: Universidade de Coimbra.  
  • Peres, Damiao (1949). O descobrimento do Brasil: antecedentes e intencionalidade (на ?езику: Portuguese). Porto: Portucalense.  
  • Presser, Margareth (2006). Pequena enciclopedia para descobrir o Brasil (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Senac. ISBN   978-85-87864-74-1 .  
  • Ramos, Fabio Pestana (2008). Por mares nunca dantes navegados: a aventura dos Descobrimentos (на ?езику: Portuguese). Sao Paulo: Contexto. ISBN   978-85-7244-412-5 .  
  • ?Revista Trimestral de Historia e Geografia”. Revista Trimestral de Historia e Geografia (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Typographia de J. E. S. Cabral. 2 (5). 1840.  
  • Schwarcz, Lilia Moritz (1998). As barbas do Imperador: D. Pedro II, um monarca nos tropicos (на ?езику: Portuguese) (2nd изд.). Sao Paulo: Companhia das Letras. ISBN   978-85-7164-837-1 .  
  • Smith, Anthony (1990). Explorers of the Amazon . Chicago: University of Chicago Press. ISBN   978-0-226-76337-8 .  
  • Skidmore, Thomas E (2003). Uma Historia do Brasil (на ?езику: Portuguese) (4th изд.). Sao Paulo: Paz e Terra. ISBN   978-85-219-0313-0 .  
  • Subrahmanyam, Sanjay (1997). The Career and Legend of Vasco da Gama . New York: Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-64629-1 .  
  • Tomlinson, Regina Johnson (1970). The Struggle for Brazil: Portugal and "the French Interlopers" (1500?1550) . New York: Las Americas Pub. Co.  
  • Vainfas, Ronaldo (2001). Dicionario do Brasil colonial (1500?1808) (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Objetiva. ISBN   978-85-7302-320-6 .  
  • Varnhagen, Francisco Adolfo de . Historia Geral do Brasil (на ?езику: Portuguese). 1 (3rd изд.). Sao Paulo: Melhoramentos, N/A.  
  • Vianna, Helio (1994). Historia do Brasil: periodo colonial, monarquia e republica (на ?езику: Portuguese) (15th изд.). Sao Paulo: Melhoramentos.  
  • Vieira, Claudio (2000). A historia do Brasil sao outros 500 (на ?езику: Portuguese). Rio de Janeiro: Record. ISBN   978-85-01-05753-2 .  
  • MacClymont, James Roxburgh; Greenlee, William Brooks; Caminha, Pero Vaz de (2009). Pedro Cabral .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Педро Алварес Кабрал на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Педро_Алварес_Кабрал&oldid=27553463 ”