Помраче?е Месеца се дога?а приликом уласка месеца у Зем?ину сенку што се може десити само када ?е месец пун, у опозици?и, односно онда када се Месец , Зем?а и Сунце налазе у ?едно? равни, тако да ?е Зем?а изме?у Сунца и Месеца. ^[1] Неопходан услов да би се макар и делимично помраче?е Месеца одиграло ?е да се Месец налази на максимално 11.5° од чворова сво?е пута?е са еклиптиком , буду?и да Месечева пута?а око Зем?е ?есте под одре?еним нагибом у односу на Зем?ину пута?у око Сунца. Захва?у?у?и помраче?у Месеца, ?ош у 3. веку п. н. е. ?е Аристарх, видевши облик Зем?ине сенке на Месецу, зак?учио да ?е Зем?а округла. Помраче?е Месеца тра?е много дуже од помраче?а Сунца , ?ер ?е Зем?ина сенка вишеструко ве?а од Месечеве. На?дуже досадаш?е помраче?е Месеца тра?ало ?е 6 часова и 30 минута. Послед?е помраче?е месеца одиграло се током но?и изме?у 03. 03. и 04. 03. 2007 . године и сматра се да ?е било ?едно од на?бо?их у послед?е време. ^[2] Наредно ?е уследило 28. 08. 2007 . године. У току ?едне године се може догодити 0 до 3 помраче?а Месеца.

Бро? помраче?а Месеца и Сунца у години не може бити ве?и од 7, а ма?и од 2. На?чеш?е се збива?у по два помраче?а Сунца и Месеца, а на?више се могу догодити три Месечева и четири Сунчева, или две Месечева и пет Сунчевих. Буду?и да се помраче?е Месеца види с целе тамне Зем?ине полулопте, а помраче?е Сунца само с ускога по?аса, чини се да се помраче?а Месеца збива?у чеш?е од помраче?а Сунца, иако ?е обрнуто. Помраче?а се збива?у готово у истом редоследу након 18 календарских година и 11 и 1/3 дана, или 10 и 1/3 дана ако раздоб?е обухвата 5 преступних година , односно 12 и 1/3 дана ако обухвата само 3 преступне године, што се може догодити на прелазу века ( Саросов период ). ^[3]

Потпуним помраче?ем Месеца назива се по?ава када цели Месец у?е у Зем?ину сенку. По?ава када само део Месечевог диска у?е у Зем?ину сену назива се делимично помраче?е . Ако Месец пролази само кроз Зем?ину полусенку, говори се о помраче?у у полусенци . За време потпуног помраче?а Месец никад не пада у потпуни мрак, него поприма ?едну црвено-сме?у ни?ансу. Ова ?е по?ава последица лома светлости ( рефракци?е ) у Зем?ино? атмосфери ко?а на?више распршу?е плаву светлост (због чега ?е небо да?у плаво), а на?ма?е црвену. Црвена светлост ко?а се не распрши потпуно у Зем?ино? атмосфери настав?а (након лома) сво? пут према Месецу и чини га црвеним. Понекад се, кад ?е Месец у време помраче?а близу хоризонта , може догодити да се истовремено над хоризонтом виде и Сунце и Месец, што се чини немогу?им с обзиром да би се Зем?а требала налазити тачно изме?у ова два тела. И ова ?е по?ава последица лома светлости у Зем?ино? атмосфери. Сва три тела заиста се налазе на истом правцу, али услед лома светлости, привидни положа?и Сунца и Месеца су проме?ени у односу на ?ихове стварне положа?е. Да ко?им случа?ем Зем?а нема атмосфере, оба би тела у том тренутку била испод сенке.

Помраче?е Сунца и Месеца [ уреди | уреди извор ]

Уза?амни положа?и Сунца, Месеца и Зем?е доводе до помраче?а Сунца и Месеца]]. Потпуна помраче?а се користе у космичко? геодези?и за везива?е континенталних тригонометри?ских мрежа, ко?е помажу у ствара?у ?единственог светског научног система. У исту сврху се користе и по?аве окултаци?а звезда (кад Месец током свог крета?а сакри?е неке звезде). Привлачна сила Месеца, а у ма?о? мери и Сунца ( лунисоларни утица? ), узроку?е на Зем?и плиму и осеку мора и ?езера , као и ?диса?е” Зем?ине коре што ?е 3 пута слаби?е од плиме и осеке. Утица? месеца на ?уде и друга би?а ?е ?ош увек нераз?аш?ен, али ?е сигурно да се инсекти ори?ентишу помо?у Месеца.

Помраче?е Месеца, а поготово помраче?е Сунца, налазе се ме?у на?драматични?им природним по?авама. Помраче?е Сунца доводи до ?аког пада дневне расвете, а вид им ?е различит из разних тачака на Зем?и. Тотално или потпуно помраче?е наста?е само за проматрача ко?и се налази унутар Месечеве сене. Тада ?е Сунчев круг потпуно застрт Месецом. Помраче?е ?е прстенасто када Месечева сенка не достиже до површине Зем?е (када се проматрач налази у смеру Месечеве сене), али ?е видни угао ма?и од видног угла Сунца. Проматрач у полусенци види Сунце само делимично прекривено Месецом - то ?е делимично помраче?е . За време помраче?а, сенка се кре?е Зем?ином површином од запада према истоку. На?пре се замрачу?е западни руб Сунца. Тотално помраче?е тра?е на?више 7 минута, а промер сене на Зем?и не премашу?е 270 км. Помраче?е Месеца наста?е када Месец у?е у Зем?ину сенку. Она се виде само но?у. Помраче?а Месеца могу бити потпуне и делимична, а притом свим проматрачима изгледа?у ?еднако. У сенку на?пре улази источни руб Месеца. Потпуно помраче?е може тра?ати до 2 сата, ?ер ?е Месец неколико пута ма?и од пресека Зем?ине сенке (око 2,7 пута ма?и, зависно од уда?ености).

Помраче?е Сунца наста?е у време новог месеца, а помраче?е Месеца у време пуног . Помраче?а се не ?ав?а?у сваких месец дана. Да би се помраче?е догодило, мора?у бити испу?ени ?ош неки услови: Месец се мора налазити на стази у близини узлазног или силазног чвора. Да би дошло до помраче?а, мора да се прожму привидни кругови Сунца и Месеца. Како и Сунце и Месец има?у угаони пречник од приближно 0,5°, то проматрача са Зем?е мора видети размак центара Сунца и Месеца под углом ко?и ?е ма?и од 0,5°. Да би дошло до помраче?а Сунца, Месец мора бити у мени новог месеца, а Сунце не сме бити да?е од 16,5° с било ко?е стране чвора. Када се ?ави новим месец, а Сунце се налази унутар подруч?а од 33° симетрично расположене око чвора, до помраче?а Сунца мора до?и. Сунце се дневно кре?е небом за нешто ма?е од 1° на исток, те 33° превали у 34 дана. Зато се, у зависности од тога како су временски распоре?ене Месечеве мене, у 34 дана ?аве ?едан или два нова месеца, а тиме и ?едно до два помраче?а Сунца. Подруч?е помрачина налази се и око узлазног и око силазног чвора, а буду?и да у сваком чвору мора до?и бар ?едном до помраче?а, то се у години дана ?аве на?ма?е два помраче?а Сунца. Каткада се годиш?е ?аве четири, а на?више пет помраче?а. До петог помраче?а може до?и зато што лини?а чворова ни?е непомична у простору. Кад би лини?а чворова била непомична, у Сунце би била уперена два пута годиш?е, и то у размаку од тачно пола године; у том би се случа?у могле по?авити на?више 4 помраче?а Сунца годиш?е. Како се лини?а чворова закре?е 19,3° на годину, и то у смеру насупрот годиш?ем крета?у Сунца, Сунце ?е кроз исти чвор про?и пре истека целе године, након 346,62 дана. То ?е еклипсна или драконистичка година . Тропска година ?е од ?е дужа за око 19 дана. Пет помраче?а Сунца ?е се догодити само ако прво помраче?е стигне непосредно почетком ?ануара, друго одмах током следе?ег новог месеца, тре?е и четврто помраче?е пре средине године, у ?уну, и пето 12 синодичких месеци (354 дана) после првог. Следе?е помраче?е може се догодити док ?е Сунце у близини истог чвора, али - иду?а година ве? ?е започела (354 д + 29,5 д > 365 д).

Помраче?е Месеца наста?е онда када Месец у?е у Зем?ину сенку. На сред?о? да?ини Месеца угаони пречник сенке износи 42’. Привидни полупречник Месеца ?е 15’. Да би дошло до помраче?а, мора?у се центри Месеца и Зем?ине сенке на?и на уда?ености ма?о? од 57’. У том случа?у нема паралаксе, пролаз кроз сенку не?е зависити од ста?алишта посматрача на Зем?и - Месец мора у?и у сенку. Помраче?е ?е сигурно настати када ?е Месец пун, а Зем?ина се сена налази у подруч?у од 11° пре и после чвора. Брзина ко?ом се Зем?ина сена помиче ?еднака ?е брзини ко?ом се Сунце привидно кре?е небом. Значи да ?е Зем?ина сенка боравити у помрачинском подруч?у 21 - 22 дана. ?асно ?е да се у временском раздоб?у од 22 дана не мора по?авити пун месец. Пун месец се понав?а сваких 29.5 дана. Ако се пун месец и по?ави, долази само до ?едног помраче?а, ?ер за друго нема више времена. Подруч?е око чвора Месечеве стазе у ко?о? се ?ав?а?у помраче?а Месеца ма?а ?е од подруч?а у ко?ем се ?ав?а?у помраче?а Сунца.

Неке године могу про?и без и?едног помраче?а Месеца, а неких година може их бити чак три. Тада се прво помраче?е ?ав?а одмах почетком године у близини ?едног чвора, друго помраче?е 6 синодичких месеци касни?е (177 дана) у близини другог чвора, а тре?а 12 синодичких месеци након првог помраче?а, опет у подруч?у првог чвора, ко?и се због закрета?а лини?е чворова кретао у сусрет Зем?ино? сенци. Укупан бро? Сунчевих и Месечевих помраче?а годиш?е не може бити ма?и од 2, а ве?и од 7 . На?ма?е има 2 помраче?а, и то оба Сунчева. На?чеш?е се ?ав?а?у 2 Сунчева и 2 Месечева. Код на?ве?ег бро?а помраче?а 3 су Месечева, а 4 Сунчева, или 2 Месечева и 5 Сунчевих. Не могу се ?авити 8 помраче?а. Ако, наиме, година започне помраче?ем Месеца, прво Сунчево помраче?е не може настати ?ош 14,5 дана након тога (да би Месец из пуног месеца постао нов), а тада ?е ве? касно да се у исто? години стигне до петог Сунчевог помраче?а.

Помраче?а се понав?а?у у истом редоследу прилично тачно након 18 календарских година и 11,3 дана (или 10,3 дана ако раздоб?е обухвата 5 преступних година ). Наста?а?е помраче?а зависи од 3 раздоб?а: о раздоб?у у ко?ему се изме?у?у Месечеве мене (синодичком месецу S), о раздоб?у у ко?ем Месец пролази кроз чвор (нодички или драконистички месец N) и о раздоб?у у ко?ем Сунце пролази кроз дани чвор Месечеве стазе (еклипсна или драконистичка година D). Случа?но се цели умношци синодичких месеци, нодичких месеци и еклипсних година готово тачно подудара?у:

223 S ? 242 N ? 19 D

6585,32 д ? 6585,36 д ? 6585,78 д

18 тропских година и 11,3 дана ?еднако ?е 6585,6 д. ^[4]

Потпуно, делимично и помраче?е Месеца у полусенци [ уреди | уреди извор ]

Потпуно помраче?е Месеца ?е по?ава када цели Месец у?е у Зем?ину сенку т?. када само део месечевог диска у?е у Зем?ину сенку назива се делимично помраче?е . Ако Месец пролази само кроз Зем?ину полусенку, ради се о помраче?е у полусенци .

За време свог потпуног помраче?а Месец никад не пада у потпуни мрак, ве? рефлекту?е ?едну црвено-сме?у бо?у. Ова ?е по?ава последица расе?а?а светлости у Зем?ино? атмосфери ко?а на?више распршу?е плаву светлост (због чега ?е небо да?у плаво), а на?ма?е црвену. Црвена светлост ко?а се не распрши потпуно у атмосфери настав?а (након хоризонта) сво? пут према Месецу и чини га црвеним.

Понекад, кад ?е Месец у време помраче?а близу хоризонта , може се догодити да се истовремено над хоризонтом виде и Сунце и Месец. И ова ?е по?ава последица расе?а?а светлости у Зем?ино? атмосфери. Сва три тела заиста се налазе у исто? равни, али услед расе?а?а светлости (рефракци?е), привидни положа?и Сунца и Месеца су проме?ени у односу на ?ихове стварне положа?е. Да ко?им случа?ем Зем?а нема атмосферу, оба тела би у том тренутку била испод хоризонта.

По?ава [ уреди | уреди извор ]

На?ма?е два помраче?а Месеца и чак до пет се дешава?у сваке године, иако су потпуна помраче?а Месеца знатно ре?а од делимичних. Ако су датум и време помраче?а познати, по?аве предсто?е?их помраче?а су предвид?иве кориш?е?ем циклуса помраче?а , као што ?е сарос . Помраче?а се дешава?у само током сезоне помраче?а , када Сунце пролази близу било ког чвора Месечеве орбите .

Помраче?а Месеца у прошлости [ уреди | уреди извор ]

Помраче?е Месеца ?е као спектакуларна астрономска по?ава често у прошлости тумачено као лош знак ко?и на?ав?у?е пропаст неког подухвата. Пример за то ?е помраче?е ко?е се десило 22. ма?а током опсаде Цариграда 1453. године, ко?а се окончала падом града и сломом Византи?е .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Помраче?е
• Помраче?е Сунца

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Помраче?е Месеца на Викимеди?ино? остави .

• Lunar Eclipse Essentials : video from NASA
• Animated explanation of the mechanics of a lunar eclipse Архивирано на са?ту Wayback Machine (3. ?ун 2013), University of South Wales
• U.S. Navy Lunar Eclipse Computer Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. август 2011)
• NASA Lunar Eclipse Page
• Search among the 12,064 lunar eclipses over five millennium and display interactive maps
• Lunar Eclipses for Beginners
• Tips on photographing the lunar eclipse from New York Institute of Photography Архивирано на са?ту Wayback Machine (14. ?ул 2011)
• Lunar Eclipse 08 October 2014 на са?ту YouTube