Пожар у Смирни

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Пожар у Смирни
Велики пожар у Смирни 14. септембра 1922. године
Датум 13. септембар 1922.  ( 1922-09-13 ) до 22. септембар 1922.  ( 1922-09-22 )
Локаци?а Смирна , грчки део (данаш?и Измир)
Тип пожар
Организатор(и) непознато
Исход 80.000?400.000 избеглица
Униште?е грчке и ?ерменске четврти
Умрлих Проце?ено на 100.000?125.000

Пожар у Смирни ( грч. : Καταστροφη τη? σμυροφη τη? σμυρνη? ; ?ерм. : ????????? ??? ????? ) ?е уништио ?е велики део лучког града из Смирне (данаш?и Измир , Турска) у септембру 1922. Извешта?и очевидаца наводе да ?е пожар почео 13. септембра 1922. и тра?ао све док ни?е у велико? мери угашен 22. септембра . Почео ?е четири дана након што ?е турска во?ска заузела град 9. септембра, чиме ?е фактички окончан грчко-турски рат , више од три године након искрцава?а трупа грчке во?ске у Смирну 15. ма?а 1919. Проце?ени бро? погинулих Грка и ?ермена као последица пожара распону од 10.000 до 125.000. [1]

Отприлике 80.000 до 400.000 грчких и ?ерменских избеглица нагурало се на обалу да би побегли од пожара. Били су приморани да тамо остану у тешким условима скоро две неде?е. Турске трупе и нерегуларне снаге су почеле да врше масакре и зверства над грчким и ?ерменским становништвом у граду пре изби?а?а пожара. Многе жене су силоване . [2] Десетине хи?ада грчких и ?ерменских мушкараца ?е касни?е депортовано у унутраш?ост Анадоли?е , где ?е ве?ина ?их умрла у тешким условима. [3]

Ватра ?е потпуно уништила грчку и ?ерменску четврт града; муслиманске и ?евре?ске четврти избегле су штете. Посто?е различити извешта?и и извешта?и очевидаца о томе ко ?е одговоран за пожар; ве?ина извора и научника то припису?е турским во?ницима ко?и су палили грчке и ?ерменске ку?е и предузе?а, док неколико протурских извора сматра да су Грци и ?ермени подметнули ватру или да би нарушили углед Турака или ускратити им приступ ?иховим бившим домовима и пословима. Сведоче?а западних очевидаца штампана су у многим западним новинама. [4]

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Однос хриш?анског и муслиманског становништва оста?е предмет спора, али ?е град био мултикултурални и космополитски центар до септембра 1922. године. [5] Различити извори тврде да или Грци или Турци чине ве?ину у граду. Према Кетрин Елизабет Флеминг, 1919?1922. Грка у Смирни ?е било 150.000, чине?и нешто ма?е од половине становништва, надмашу?у?и Турке у односу два према ?едан. Поред Турака и Грка, у граду су посто?але знача?не ?ерменске, ?евре?ске и левантинске за?еднице. Према Труди Ринг, пре Првог светског рата , само Грци су бро?али 130.000 од 250.000 становника, иск?учу?у?и ?ермене и друге хриш?ане. [6]

Према османском попису из 1905. било ?е 100.356 муслимана, 73.636 православних хриш?ана, 11.127 ?ерменских хриш?ана и 25.854 осталих; ажурирани подаци за 1914. дали су 111.486 муслимана у поре?е?у са 87.497 православних хриш?ана.

Према тадаш?ем амбасадору САД у Отоманском царству Хенри?у Моргентау, више од половине становништва Смирне су били Грци. Тадаш?и амерички генерални конзул у Смирни ?ор? Хортон писао ?е да ?е пре пожара у граду Смирни живело 400.000 ?уди, од ко?их ?е 165.000 Турака , 150.000 Грка , 25.000 ?евре?а , 25.000 ?ермена , 10.000 Итали?ана , 3.000 Француза , 2.000 Британаца и 300 Американаца . Ве?ина Грка и ?ермена су били хриш?ани. [7]

Према различитим научницима, пре рата, град ?е био центар више Грка него што ?е живело у Атини , главном граду Грчке. Османли?е тог доба су град називале неверничком Смирном ( Gavur Izmir ) због бро?них Грка и великог немуслиманског становништва. [8]

Дога?а?и [ уреди | уреди извор ]

Улазак турске во?ске [ уреди | уреди извор ]

Почетак пожара, 13. септембра 1922

Док су послед?е грчке трупе евакуисале Смирну у петак 8. септембра увече, први елементи снага Мустафе Кемала , турски ко?ички ескадрила, ушли су у град са северног врха ке?а следе?ег ?утра, успоставивши сво? штаб у главна зграда владе под називом Конак. Во?ну команду ?е прво преузео Мурсел-паша, а затим Нуредин-паша, генерал турске Прве арми?е.

У почетку ?е турска окупаци?а града била уредна. Иако су ?ерменски и грчки становници са стреп?ом гледали на ?ихов улазак, сматрали су да би присуство савезничке флоте обесхрабрило свако наси?е против хриш?анске за?еднице. У?утро 9. септембра, на?ма?е двадесет ?едан савезнички ратни брод лежао ?е на сидру у луци Смирне, ук?учу?у?и британски воде?и брод, бо?не бродове HMS Iron Duke и King George V, за?едно са ?иховом прат?ом крстарица и разарача под командом адмирала Осмонд Брок; амерички разарачи USS Litchfield , Simpson , and Lawrence ; три француске крстарице и два разарача под командом адмирала Думеснила; и итали?анска крстарица и разарач. Као мера предострожности, морнари и маринци из савезничке флоте су искрцани на обалу да чува?у сво?а дипломатска места и институци?е са стриктним наредбама о одржава?у неутралности у случа?у да изби?е наси?е изме?у Турака и хриш?ана.

Од 9. септембра ред и дисциплина су почели да се руше ме?у турским трупама, ко?е су почеле систематски да га?а?у ?ерменско становништво, п?ачка?у?и ?ихове продавнице, п?ачка?у?и ?ихове домове, одва?а?у?и мушкарце од жена и одводе?и и сексуално злостав?а?у?и ове послед?е. Епископа грчког православног митрополита, Хризостома, мучила ?е и усмртила турска ру?а пред очима француских во?ника, ко?е ?е ?ихов командант спречио да интервенишу, и на велико одобрава?е адмирала Думеснила. Уточиште се тражило где год ?е било могу?е, ук?учу?у?и и Ра?, где се налазила америчка четврт, и европску четврт. Неки су успели да се склоне у Амерички универзитетски институт и друге институци?е, упркос напорним напорима да одврате оне ко?и траже помо? од стране Американаца и Европ?ана, ко?и су били забринути да не наруше сво?е односе са во?ама турског националног покрета. Официр холандског пароброда Siantar ко?и ?е у том периоду био у градско? луци при?авио ?е инцидент за ко?и ?е чуо, према ?еговим речима, након што су турске трупе ушле у град, запа?ен ?е велики хотел у коме су били грчки гости, Турци су поставили митра?ез на супротно? страни од улаза у хотел и отворили ватру када су ?уди покушавали да иза?у из запа?ене зграде. Осим тога, рекао ?е да посади ни?е било дозво?ено да оде на пучину након сумрака ?ер су насилници лутали улицама града и то ?е било опасно. [9]

Жртве масакра ко?е ?е починила турска во?ска и нередовници били су и страни држав?ани. Дана 9. септембра, холандског трговца Оскара де ?онга и ?егову жену убили су турски ко?ици, док ?е у другом инциденту пензионисани британски лекар претучен на смрт у сво?о? ку?и, док ?е покушавао да спречи силова?е ?едне слушки?е. [10] [11]

Пожар [ уреди | уреди извор ]

Зграде у пламену и ?уди покушава?у да побегну

Први пожар избио ?е касно поподне 13. септембра, четири дана након што су турске националистичке снаге ушле у град. Пожар ?е почео у ?ерменско? четврти града (данас општина Басмане), а брзо се проширио због ветровитог времена и чи?енице да ни?е било напора да се угаси. Аутор Га?лс Милтон пише:

?една од првих особа ко?а ?е приметила изби?а?е пожара била ?е госпо?ица Мини Милс, директорка Америчког универзитетског института за дево?ке. Управо ?е завршила са ручком када ?е приметила да гори ?една од суседних зграда. Устала ?е да бо?е погледа и била ?е шокирана оним што ?е видела. ?Сво?им очима сам видео како турски официр улази у ку?у са малим конзервама нафте или бензина и за неколико минута ку?а ?е била у пламену. Она ни?е ?едина у институту видела изби?а?е пожара. ?Наше учите?ице и дево?чице су ви?але Турке у редовним во?ничким униформама, а у неколико случа?ева и у официрским униформама, како користе дугачке штапове са крпама на кра?у ко?е су ура?али у лименку течности и носили у ку?е ко?е су убрзо гореле. [12]

Други, попут Клафлина Де?виса из америчког Црвеног крста и господина Жубера, директора банке из Смирне, тако?е су били сведоци како Турци пале зграде. Када ?е ова? питао во?нике шта раде, ?они су равнодушно одговорили да им ?е наре?ено да разнесу и запале све ку?е у околини.“ Градска ватрогасна ?единица ?е дала све од себе да се избори са пожарима, али до среде. 13. септембра толико се постав?ало да ни?е било у ста?у да одржи корак. Два ватрогасца из бригаде, наредник. Чорба?ис и Емануел Кацарош ?е касни?е сведочити на суду сведоче?и како су турски во?ници палили зграде. Када се Кацарос пожалио, ?едан од ?их ?е прокоментарисао: ?Ви имате сво?а наре?е?а... а ми имамо сво?а. Ово ?е ?ерменска сво?ина. Наша наре?е?а су да ?е запалимо.“ [13] Ватра ко?а се ширила изазвала ?е стампедо ?уди да побегну према ке?у, ко?и се протезао од западног кра?а града до ?еговог северног врха, познатог као Поинт. Капетан Артур ?епи Хепберн, начелник штаба америчке поморске ескадриле, описао ?е панику на ке?у:

Панорамски поглед на пожар Смирне

Вративши се на улицу затекао сам стампедо од пожара ко?и ?е тек почео. Све избеглице ко?е су биле раштркане по улицама или смештене у црквама и другим институци?ама кретале су се према риви. Ова? ток су стално пове?авали они ко?и су напуштали сво?е домове на путу ватре... Сада ?е био мрак. Ке? ?е ве? био испу?ен десетинама хи?ада преплашених избеглица ко?е су се бесци?но кретале изме?у царинарнице и пункта, а сталан ток нових пристиглих се наставио, све док се читава обала ни?е чинила као ?една велика маса ?уди и прт?ага сваког описа.

Вру?ина од пожара била ?е толико ?ака да ?е Хепберн била забринута да ?е избеглице умрети. Ситуаци?у избеглица на пристаништу у?утро 14. септембра описао ?е британски поручник А. С. Мерил, ко?и ?е веровао да су Турци подметнули ватру да би Грке држали у ста?у терора како би олакшали ?ихов одлазак:

Цело ?утро видео се с?а?, а затим и пламен запа?ене Смирне. Стигли смо око сат времена пре зоре и призор ?е био неописив. Цео град ?е био у пламену, а лука светла као дан. Хи?аде беску?ника избеглица ?урило ?е напред-назад на ужареном ке?у ? паника доведена до лудила. Срцепара?у?и врисак жена и деце било ?е болно чути. У помами би се бацили у воду и неки би стигли до брода. Покуша? да пристане чамац био би катастрофалан. Неколико чамаца ?е покушало и одмах их ?е зауставио махнита ру?а ко?а ?е зави?ала... Гомила дуж ке?а иза ватре била ?е тако густа и толико ?е оча?нички покушавала да се приближи сидришту ратника да су масе у загуш?ивом центру ни?е могао побе?и осим морем. На сре?у, дувао ?е морски поветарац и зид на ке?у се никада ни?е толико загре?ао да би ове несре?не ?уде живе испекао, али вру?ина ?е морала бити страшна да се осетила на броду уда?еном 200 метара. Да би забуна била ве?а, ствари ко?е су припадали овим избеглицама ? су се састо?але углавном од тепиха и оде?е ? су се запалили, ствара?у?и ланац ломача дуж улице. [14]

Препуни чамци са избеглицама ко?е беже од пожара. Фотографи?а ?е сним?ена са лансирног чамца америчког ратног брода

Турске трупе су оградиле ке?, да би ?ермене и Грке затвориле у зону ватре и спречиле их да побегну. Извешта?и очевидаца опису?у панично пого?ене избеглице ко?е роне у воду да побегну од пламена и да се ?ихов ужаснути врисак могао чути километрима далеко. До 15. септембра ватра ?е донекле утихнула, али ?е спорадично наси?е Турака над грчким и ?ерменским избеглицама одржало притисак на западну и грчку морнарицу да уклоне избеглице што ?е пре могу?е. Пожар ?е потпуно угашен до 22. септембра, а 24. септембра први грчки бродови ? део флотиле ко?у ?е организовао и ко?ом ?е командовао амерички хуманитарац Аса ?енингс ? ушли су у луку да одвезу путнике, на иници?ативу капетана Хепберна и ?егову добио дозволу и сарад?у од турских власти и британског адмирала ко?и ?е командовао разарачима у луци. [14]

Последице [ уреди | уреди извор ]

Оскрнав?ени гробови на грчком гроб?у Светог ?ована

Евакуаци?а ?е била тешка упркос напорима британских и америчких морнара да одрже ред, пошто су се десетине хи?ада избеглица гурале према обали. Амерички званичници покушали су да организу?у помо?, на ко?е су турски во?ници наводно оп?ачкали и касни?е пуцали на ?их. [15] На ке?у су турски во?ници и нередовници повремено п?ачкали грчке избеглице, тукли неке и хапсе?и друге ко?и су пружали отпор. Иако ?е било неколико извешта?а о добро понашаним турским трупама ко?е су помагале старим женама и покушавале да одрже ред ме?у избеглицама, ?их ?е знатно ве?и бро? оних ко?и опису?у окрутност, непрекидну п?ачку и наси?е.

Покуша?и Американаца и Британаца да заштите Грке од Турака нису донели много користи, ?ер ?е ватра узела ужасне последице. Неки фрустрирани и преплашени Грци одузели су себи животе, бацили се у воду са стварима на ле?има, деца су гажена, а многи стари?и су се онесвестили или умрли. ?ермени у граду су тако?е тешко страдали, а према капетану Хепберну, ?сваки во?но способан ?ерменин ?е прого?ен и уби?ен где год ?е прона?ен, а у уби?а?у су учествовали чак и дечаци од 12 до 15 година.“

Пожар ?е потпуно уништио грчку, ?ерменску и левантинску четврт града, а преживеле су само турске и ?евре?ске. Успешна лука Смирна, ?една од комерци?ално на?активни?их у региону, изгорела ?е до теме?а. Око 150.000?200.000 грчких избеглица ?е евакуисано, док ?е око 30.000 во?но способних мушкараца и Грка и ?ермена депортовано у унутраш?ост, од ко?их су многи умрли у тешким условима или успут погуб?ени. 3000-годиш?е грчко присуство на обали Еге?ског мора у Анадоли?и ?е нагло прекинуто, за?едно са Мегали иде?ом . Грчки писац Димитрис Пентзопоулос ?е написао: ?Ни?е претерива?е назвати годину ’1922’ на?погубни?ом у модерно? хеленско? истори?и.“ [16]

Одговорност [ уреди | уреди извор ]

Поглед из града после пожара, 15. септембра 1922.

Пита?е ко ?е одговоран за почетак спа?ива?а Смирне и да?е се расправ?а, а турски извори углавном припису?у одговорност Грцима или ?ерменима, и обрнуто. Други извори, с друге стране, сугеришу да ?е, у на?ма?у руку, турска неактивност одиграла знача?ну улогу у дога?а?у.

Об?ав?ено ?е више студи?а о пожару у Смирни. Професорка к?ижевности Мар?ори Хаузпи?ан Добкин из 1971. у студи?и Смирна 1922. зак?учила ?е да ?е турска во?ска систематски палила град и уби?ала хриш?анске грчке и ?ерменске становнике. ?ен рад се заснива на опсежним сведоче?има очевидаца преживелих, савезничких трупа послатих у Смирну током евакуаци?е, страних дипломата, хуманитарних радника и турских очевидаца. Студи?а историчара На?ла Фергусона долази до истог зак?учка. Историчар Ричард Клог категорички наводи да су ватру запалили Турци након што су заузели град. У сво?о? к?изи Изгуб?ени ра?: Смирна 1922 ?а?лс Милтон се бави пита?ем Смирнске ватре кроз оригинални матери?ал (интерв?уе, необ?ав?ена писма и дневници) из левантинских породица из Смирне, ко?е су углавном биле британског порекла. Зак?учак аутора ?е да су ватру подметнули турски во?ници и официри, на?вероватни?е по директном наре?е?у. Британски научник Ма?кл Луелин-Смит, пишу?и о грчко? администраци?и у Мало? Ази?и, тако?е ?е зак?учио да су ватру ?вероватно запалили“ Турци, на шта указу?е оно што ?е он назвао ?какви докази посто?е“. [17]

Историчар са Станфорда Норман На?марк оценио ?е доказе о одговорности за пожар. Он се слаже са ставом америчког поручника Мерила да ?е било у турском интересу терорисати Грке да напусте Смирну са пожаром, и указу?е на ?чудну“ чи?еницу да ?е турска четврт била поште?ена ватре као фактор ко?и указу?е на турску одговорност. Он, ме?утим, истиче да за то нема ?чврстих и суштинских доказа“ и да се може тврдити да ?е па?е?е града било против турских интереса и да ?е било непотребно. Тако?е сугерише да одговорност може пасти на Грцима и ?ерменима ?ер су ?имали сво?е добре разлоге“, указу?у?и на ?грчку истори?у повлаче?а“ и ??ерменски напад првог дана окупаци?е“. Грчки писац Елиас Венезис, у сво?о? к?изи Бро? 31328 , наводи да ?е Измир спа?ен из ?ерменске четврти од ?непри?ате?а“ ко?и ?е отишао; иако ?е ова к?ига мемоарска, у касни?им верзи?ама реч ?непри?ате?“ ?е проме?ена у ?непри?ате?“ ?грчки“. Ме?утим, грчка во?ска ?е отишла из Смирне 9. септембра 1922, када ?е Мустафа Кемал Ататурк са сво?ом во?ском ушао у град, док ?е пожар почео четири дана касни?е, 13. септембра 1922.

Хортона и Хоусепиана критику?у Хит Ловри и ?астин Мекарти, ко?и тврде да ?е Хортон имао велике предрасуде и да Хоусепиан изузетно селективно користи изворе. [18] Ловри и Мекарти су били чланови сада угашеног Института за турске студи?е и заузврат су били оштро критиковани од стране других научника због ?иховог порица?а геноцида над ?ерменима, а Мекарти?а ?е описао Ма?кл Мана као да ?е на "турско? страни дебате."

Турски писац и новинар Фалих Рифки Ата?, ко?и ?е у то време боравио у Смирни, и турски професор Бира? Колуоглу Кирли сложили су се да су турске националистичке снаге одговорне за униште?е Смирне 1922. У скори?е време, ?едан бро? несавремених научника, историчара су додали истори?у дога?а?а поновним разматра?ем савремених комуникаци?а и истори?е. Ле?ла Не?зи, у свом раду о усмено? истори?и пожара, прави разлику изме?у турског националистичког дискурса и локалних наратива. У локалним наративима, она указу?е на то да се турске снаге сматра?у одговорним што барем нису покушале да ефикасно угасе ватру, или, повремено, сматра?у одговорним за сам пожар. [19]

Жртве и избеглице [ уреди | уреди извор ]

Избеглице

Бро? жртава у пожару ни?е прецизно познат, а проце?у?е се да ?е погинуло до 125.000 Грка и ?ермена. Амерички историчар Норман На?марк наводи цифру од 10.000?15.000 мртвих, док историчар Ричард Клог износи цифру од 30.000. Ве?е процене ук?учу?у ону ?она Фрили?а са 50.000 и Рудолфа Румела са 100.000. [20]

Помо? градском становништву од стране бродова хеленске морнарице била ?е ограничена, пошто ?е избила револуци?а 11. септембра 1922, а на?ве?и део грчке во?ске био ?е концентрисан на острвима Хиос и Лезбос , планира?у?и да збаци ро?алистичку владу Атине.

Иако су у луци Смирна били бро?ни бродови разних савезничких сила, велика ве?ина ?их ?е навела неутралност и ни?е покупила Грке и ?ермене ко?и су били приморани да беже од ватре и турских трупа ко?е су поново заузеле град након пораза грчке во?ске. Во?ни бендови су свирали гласну музику да пригуше вриску оних ко?и су се давили у луци и ко?и су били насилно спречени да се укрца?у на савезничке бродове. ?апански терет?ак ?е бацио сав сво? терет и преузео што ?е могу?е више избеглица, одвезавши их у грчку луку Пире? . [21]

Звоник грчке православне катедрале Светог Фотини?а. Турске националистичке снаге поставиле су пу?е?а за динамит и разнеле га након пожара (15-20. септембар)

Многе избеглице су спашене путем импровизоване флотиле помо?и ко?у ?е организовао амерички мисионар Аса ?енингс. [22] Други научници да?у другачи?и приказ дога?а?а; они тврде да су Турци прво забранили страним бродовима у луци да покупе преживеле, али су, под притиском посебно Британи?е, Француске и С?еди?ених Држава, дозволили спасава?е свих хриш?ана осим мушкараца од 17 до 45 година. Пото?ег су намеравали да депорту?у у унутраш?ост, што ?е ?сматрано као кратка доживотна роби?а у ропству под бруталним господарима, окончана мистериозном смр?у“.

Бро? избеглица се ме?а према извору. Неке савремене новине тврде да ?е било 400.000 грчких и ?ерменских избеглица из Смирне и околине ко?има ?е помо? Црвеног крста стигла одмах након разара?а града. Ст?уарт Мет?у наводи да ?е било 250.000 избеглица ко?и су сви били нетурци. На?марк наводи цифру од 150.000?200.000 евакуисаних грчких избеглица. Едвард Хе?л Бирштат и Хелен Де?видсон Кре?тон кажу да ?е било на?ма?е 50.000 грчких и ?ерменских избеглица. Неки савремени извешта?и тако?е сугеришу исти бро?.

Бро? грчких и ?ерменских мушкараца депортованих у унутраш?ост Анадоли?е и бро? последичних смрти варира у зависности од извора. На?марк пише да ?е тамо депортовано 30.000 мушкараца Грка и ?ермена, где ?е ве?ина ?их умрла у бруталним условима. Димитри?е ?ор?еви? наводи да ?е бро? депортованих 25.000, а бро? умрлих у радним бата?онима на 10.000. [3] Давид Абулафиа наводи да ?е на?ма?е 100.000 Грка насилно послато у унутраш?ост Анадоли?е, где ?е ве?ина ?их умрла.

Аристотел Оназис , ко?и ?е ро?ен у Смирни и ко?и ?е касни?е постао ?едан од на?богати?их ?уди на свету, био ?е ?едан од преживелих Грка. Различите биографи?е ?еговог живота документу?у аспекте ?егових искустава током катастрофе у Смирни. ?егова животна искуства приказана су у ТВ филму под називом Оназис, на?богати?и човек на свету .

Током катастрофе у Смирни, породица Оназис изгубила ?е знача?ну имовину, ко?а ?е или одузета или дата Турцима као мито да би обезбедила сво?у безбедност и слободу. Постали су избеглице, побегавши у Грчку после пожара. Ме?утим, Аристотел Оназис ?е остао да спасе свог оца, ко?и ?е био смештен у турски концентрациони логор. [23] Био ?е успешан у спасава?у живота свог оца. Током овог периода умрла су три ?егова у?ака. Изгубио ?е и тетку, ?еног мужа Хризостома Кони?алидиса и ?ихову ?ерку, ко?е су изгореле када су турски во?ници запалили цркву у Ти?атири, где ?е 500 хриш?ана нашло уточиште да би избегли турске во?нике и спа?ива?е Смирне.

Последице [ уреди | уреди извор ]

Цео град ?е претрпео знача?ну штету на сво?о? инфраструктури. ?езгро града ?е буквално морало да се обнови из пепела. Данас, 40 хектара бившег пожаришта ?е огроман парк под називом Културпарк ко?и служи као на?ве?и турски изложбени центар на отвореном, ук?учу?у?и и Ме?ународни са?ам у Измиру, изме?у осталог.

Према првом попису становништва у Турско? након рата, укупан бро? становника града 1927. године износио ?е 184.254, од ко?их су 162.144 (88%) били муслимани, а остатак ?е износио 22.110.

Култура и уметност [ уреди | уреди извор ]

Путопис Роберта Ба?рона Европа у огледалу (1926) садржи извешта? очевидаца, ко?и кривицу за пожар став?а на Турке. ?На ке?у у Смирни“ (1930) ?е кратка прича ко?у ?е Ернест Хемингве? об?авио у оквиру збирке прича In Our Time где алудира на ватру Смирне.

Роман Ерика Амблера The Mask of Dimitrios (1939) дета?но опису?е дога?а?е у Смирни на почетку тре?ег поглав?а.

Део романа The Titan (1985) Фреда Мустарда Ст?уарта дешава се током спа?ива?а Смирне.

Роман Middlesex (2002) Американца ?ефри?а Еугенидеса почи?е спа?ива?ем Смирне. [24]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Biondich, Mark (2011). The Balkans : revolution, war, and political violence since 1878 . Oxford: Oxford University Press. стр.  92 . ISBN   9780199299058 .  
  2. ^ Abulafia, David (2011). The great sea : a human history of the Mediterranean . New York: Oxford University Press. стр.  287 . ISBN   9780195323344 .  
  3. ^ а б Migrations in Balkan history . Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Balkan Studies. 1989. стр. 121. ISBN   9788671790062 .  
  4. ^ Oeconomos, Lysimachos (1922). ?The martyrdom of Smyrna and eastern Christendom; a file of overwhelming evidence, denouncing the misdeeds of the Turks in Asia Minor and showing their responsibility for the horrors of Smyrna” . London, G. Allen & Unwin . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  5. ^ Slim, Hugo (?ул 2010). Killing civilians : method, madness, and morality in war . New York: Columbia University Press. стр. 129. ISBN   9780231700375 .  
  6. ^ International dictionary of historic places . Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. стр. 351. ISBN   978-1-884964-02-2 .  
  7. ^ ?The Whispering Voices of Smyrna: The Destruction and Genocide of a Christian City | Institute on the Holocaust & Genocide in Jerusalem” . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  8. ^ Turkey beyond nationalism : towards post-nationalist identities . London: I.B. Tauris. 2006. стр.  49 . ISBN   978-1-84511-141-0 .  
  9. ^ ?TERRIBLE TURK” . Evening News . 22. 11. 1923 . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  10. ^ Murat, John (1999). The great extirpation of Hellenism and Christianity in Asia Minor : the historic and systematic deception of world opinion concerning the hideous Christianity's uprooting of 1922 . Miami, Fla.: [publisher not identified]. стр.  139 . ISBN   9780960035670 .  
  11. ^ Schaller, Dominik J.; Zimmerer, Jurgen (13. 9. 2013). Late Ottoman Genocides: The dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies (на ?езику: енглески). Routledge. ISBN   9781317990451 . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  12. ^ Milton. Paradise Lost, p. 306.
  13. ^ Dobkin. Smyrna 1922, pp. 156?157. Emphasis in original.
  14. ^ а б Naimark, Fires of Hatred, p. 50.
  15. ^ ?"Smyrna's Ravagers Fired on Americans " ” (PDF) . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  16. ^ Naimark, Fires of Hatred, p. 52.
  17. ^ Llewellyn Smith, Michael (1973). Ionian Vision: Greece in Asia Minor, 1919?1922. стр 308
  18. ^ ?1228) Prof. Heath Lowry on the Burning of Izmir: Turkish History: On Whose Sources Will It Be Based? A Case Study On The Burning Of Izmir” . 1228) Prof. Heath Lowry on the Burning of Izmir . 13. 11. 2006 . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  19. ^ ?"Remembering Smyrna/Izmir " ” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2021. г . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  20. ^ Rummel, R. J. (?ануар 1997). Death by government . New Brunswick, N.J.: Transactions Publishers. стр. 233. ISBN   978-1-56000-927-6 .  
  21. ^ ?Stavros Stavridis Special to The National Herald” . 16. 6. 2011. Архивирано из оригинала 16. 06. 2011. г . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  22. ^ ?How Jennings rescued the Christians of Smyrna” . 27. 5. 2009. Архивирано из оригинала 27. 05. 2009. г . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  23. ^ ?Slippery Facts About Aristotle Onassis, The Two-Faced Millionaire” . Factinate . 19. 7. 2021 . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  
  24. ^ ?Middlesex, by Jeffrey Eugenides” . The Independent (на ?езику: енглески). 18. 10. 2002 . Приступ?ено 30. 5. 2022 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Der-Sarkissian, Jack. " Two Armenian Physicians in Smyrna: Case Studies in Survival " in Armenian Smyrna/Izmir: The Aegean Communities, ed. Richard G. Hovannisian. Costa Mesa, CA: Mazda Publishers, 2012.
  • Calonne, David Stephen. "Ernest Hemingway, Henry Miller, and Smyrna 1922" in Armenian Smyrna/Izmir: The Aegean Communities .
  • Dobkin, Marjorie Housepian. Smyrna 1922: The Destruction of a City . New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1971; 2nd ed. Kent, OH: Kent State University Press, 1988.
  • Georgelin, Herve. La Fin de Smyrne: Du cosmopolitisme aux nationalismes . Paris: CNRS Editions. 2005.  
  • Karagianis, Lydia (1996). Smoldering Smyrna . Carlton Press. ISBN   978-0-806-25114-1 .  
  • Llewellyn Smith, Michael. Ionian Vision: Greece in Asia Minor, 1919?1922 . New York: St. Martin's Press, 1973.
  • Mansel, Philip. Levant: Splendour and Catastrophe on the Mediterranean , London, John Murray, 2010; New Haven, Yale University Press, 2011.
  • Milton, Giles (2008). Paradise Lost: Smyrna, 1922 . New York: Basic Books.  
  • Papoutsy, Christos. Ships of Mercy: The True Story of the Rescue of the Greeks, Smyrna, September 1922 . Portsmouth, N.H.: Peter E. Randall, 2008.
  • Tusan, Michelle (2012). Smyrna's Ashes: Humanitarianism, Genocide, and the Birth of the Middle East . Berkeley: University of California Press.  
  • Ureneck, Lou (2015). The Great Fire: One American's Mission to Rescue Victims of the 20th Century's First Genocide . New York: Ecco Press.  
  • Kolluo?lu-Kırlı, Biray (2002). ?The Play of Memory, Counter-Memory: Building Izmir on Smyrna's Ashes”. New Perspectives on Turkey . 26 (2002): 1?28. S2CID   151703268 . doi : 10.1017/S0896634600003691 .   .
  • Morack, Ellinor (2017). ?Fear and Loathing in 'Gavur' Izmir: Emotions in Early Republican Memories of the Greek Occupation (1919-22)”. International Journal of Middle East Studies . 49 (2017): 71?89. S2CID   164790626 . doi : 10.1017/S0020743816001148 .   .
  • Neyzi (2008). ?Remembering Smyrna/Izmir: Shared History, Shared Trauma”. History and Memory . 20 (2008): 106?27. S2CID   159560899 . doi : 10.2979/his.2008.20.2.106 .   .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пожар_у_Смирни&oldid=27678146 ”