Оскар Ва?лд
Оскар Ва?лд
Лични подаци
Пуно име	Фингал О'Флаетри Вилис
Датум ро?е?а	( 1854-10-16 ) 16. октобар 1854.
Место ро?е?а	Даблин , У?еди?ено Кра?евство
Датум смрти	30. новембар 1900. ( 1900-11-30 )  ( 46 год. )
Место смрти	Париз , Француска
Образова?е	Magdalen College , Trinity College Dublin
К?ижевни рад
На?важни?а дела	Слика Дори?ана Гре?а
Званични веб-са?т

Оскар Ва?лд ( енгл. Oscar Wilde ), ро?ен у Даблину , 16. октобра 1854 . као Фингал О'Флаетри Вилис ( енгл. Fingal O'Flahertie Wills ), био je ирски к?ижевник . ^{[1] [2]} Ро?ен ?е две године након свог стари?ег брата Вили?ама, а умро ?е у Паризу , 30. новембра 1900 . Поха?ао ?е ?Тринити коле?” у Даблину од 1871 . до 1874 . године. Добио ?е стипенди?у за ?Магдален коле?” у Оксфорду , ко?и ?е почео да поха?а 1875 . године.

На?ве?и утица? на Оскара Ва?лда као уметника у то време су имали Свинберн , Волтер Пе?тер, и ?он Раскин . На Оксфорду ?е због свог ексцентричног понаша?а имао проблема са професорима. ^[3]

Током 1875 / 1876 . године Ва?лд ?е об?авио поези?у у неколико к?ижевних часописа. Године 1876. поново се нашао у Ирско? због смрти оца. Касни?е ?е наставио са об?ав?ива?ем поези?е и 1878 . ?е добио Награду за енглеску к?ижевност. Напустио ?е Оксфорд и отишао ?е у Лондон , где ?е полако стекао популарност ме?у к?ижевницима . Стекавши популарност као к?ижевник и естета, 1882 . године ?е отишао да преда?е у Америци . После повратка из Америке живео ?е неколико месеци у Паризу . Године 1884, се оженио са Констанс Ло?д у Лондону и добио синове Сирила и Виви?ана. Током тих година, Ва?лд ?е радио као новинар , а поред тога ?е и да?е писао поези?у и драме . ^[4]

Године 1890, об?авио ?е сво?е на?чувени?е дело, роман Слика Дори?ана Гре?а . У то време ?е Ва?лд доживео на?ве?у славу. ^[5]

У лето 1891 . године упознао ?е лорда Алфреда Дагласа , с ко?им започи?е ?убавну аферу и спозна?е сво?у хомосексуалност . ^{[6] [2]} У то време поста?е алкохоличар , а ?егова слава почи?е полако да се гаси. 1895 . године ?е осу?ен на две године принудног рада због ?наказног понаша?а”. После повратка из затвора , сели се у Париз ^[2] , где ?е умро 30. новембра 1900 . године, напуштен од свих. ^[7]

Заним?ивости из живота [ уреди | уреди извор ]

Оскар Ва?лд ?е шокирао Лондон сво?им талентом. Када га ?е на преми?ери ?едне ?егове драме публика огромним аплаузом измамила на бину, изашао ?е пуше?и цигарету , што ?е у то време било дрско понаша?е. Затим ?е захвалио публици на ?интелигентном при?ему ове предивне драме, видим да вам се свидела скоро колико и мени”. ^[8]

Скромност му ни?е била врлина, што ?е потврдио из?авом: ?На путова?а увек носим сво? дневник. У возу ми ?е потребно сензационално штиво”. Када се 3. ?ануара 1882 . године искрцао у Америку , на царини ?е театрално из?авио: ?Немам ништа да при?авим осим свог гени?а”. ?Волим Лондон!”, рекао ?е ?едном, ?Компонован ?е од дивних идиота и бри?антних лудака, баш онако како друштво треба да изгледа”. ^[9]

Веру?у?и да ништа ни?е тако успешно као претерива?е, био ?е склон ужива?има у ?елу и пи?у, новцу , забавама. Сатима ?е могао да забав?а публику смиш?а?у?и приче ?у лету”, веселе природе, забаван, духовит, дечачког духа. ?Желим да пробам све плодове из светске баште!”, из?авио ?е надахнуто, не зна?у?и да ?е му та же?а до?и главе. Наиме, отишло ?е предалеко онда када ?е четрдесетогодиш?и Оскар Ва?лд, сре?но оже?ен и отац два сина, спознао сво?у хомосексуалност захва?у?у?и седамнаестогодиш?ем заводнику Роби?у Росу . Рос ?е до кра?а остао ?егов на?верни?и при?ате?, али не на?ве?а ?убав. ^[10]

??една од на?ве?их романси виктори?анског доба била ?е ?убавна веза изме?у Оскара Ва?лда и младог лорда Алфреда Дагласа, званог Боузи. Боузи ?е на?пре био очаран романом Слика Дори?ана Гре?а . Двоструко мла?и од Ва?лда, декадентни лорд ан?еоског лица, завео ?е писца и постао ?егова на?ве?а ?убав и узрок ?егове пропасти. Боузи?ев отац, маркиз од Квинсбери?а, ауторитаран и утица?ан, решио ?е да уништи Ва?лда, подигавши тужбу против ?ега. Иако ?е млади лорд био ве?а опасност од Ва?лда него обратно. Ва?лду ?е суди?а због ?наказног понаша?а” изрекао на?гору могу?у казну ? двогодиш?и принудни рад. Боузи ?е Ва?лда увукао у круг младе ескорт господе, са ко?има ce саста?ао с времена на време, a ко?е ?е Боузи?ев отац касни?е потплатио да сведоче на суду о Ва?лдовом понаша?у. Затворен ?е 25. ма?а 1895, a пуштен 18. ма?а 1897. године. Виктори?ански Лондон ?е тада окренуо ле?а Оскару Ва?лду, лорду речи, дотадаш?ем на?оми?ени?ем жите?у . Од на?познати?ег виктори?анског писца постао ?е на?познати?и виктори?ански криминалац . ?егова породица ?е после судског скандала емигрирала у Шва?царску , променивши презиме у Холанд. Жена га ?е ?едном посетила у затвору. ^[11]

??а сам Ирац по ро?е?у, Енглез по одго?у, осу?ен да користим ?език Шекспира ”. За?уб?ен у живот и вечити оптимиста , до сво?е 40. године ни?е провео ни ?едан дан несре?но. Говорио ?е да се ?уди проце?у?у по свом изгледу, у зрелим годинама изгледао ?е као дечак. У Паризу не само да се облачио по париско? моди, него ?е и сво?е дугачке неговане праменове косе уковр?авао. Ковр?е му ?е и мама неговала у дети?ству . Игноришу?и чи?еницу да ?е Оскар дечак, облачила га ?е у чипке и одга?ала као дево?чицу све до девете године. Можда би и наставила с тим, али ?е Оскар био веома крупан за сво? узраст, а у ме?увремену ?е добио и сестру. За мла?у сестру ?е био емотивно везан много више него за стари?ег брата. Сестра му ?е умрла ?ош као дево?чица, а Оскар ?е чувао ?ен уво?ак косе целог живота у кути?ици.

Оскаров отац ?е био лекар и археолог , веома успешан у свему чиме се бавио. За разлику од свог сина, хоби су му биле жене, па ?е поред законите деце имао ?ош неколико незаконитих. Никад потпуно пи?ан, ретко сасвим трезан, важио ?е за на?пр?ави?ег Даблинца . Оскарова ма?ка ?е била неуротични националиста , прич?ива, а ?ен хоби ?е било об?ав?ива?е родо?убиве поези?е под псеудонимом ?Сперанца”. Увек ?е лагала да ?е пет година мла?а. ?едан Ва?лдов биограф ?е приметио: ??адно дете из оваквог брака”.

Као млади? ?е рекао: ?Потпуно сам сигуран да ?у бити славан, или бар озлоглашен”. Био ?е у кратком периоду и ?едно и друго. Прва година затвора га ?е уништила ?е и духовно и телесно. У Лондону га од?едном нико више ни?е споми?ао. То га ?е духовно уби?ало: ?Само ?е ?една ствар гора од тога да сви о теби прича?у, а то ?е ? да престану!”. Тешки услови живота у затвору уништили су му здрав?е . После затвора живео ?е само ?ош три године, углавном у сиромаштву и избегаван, об?ав?у?у?и новинске чланке под псеудонимом ?Себасти?ан Мелмут” у Паризу. Ни?е одолео ?ош ?едном сусрету са Боузи?ем, али ?ихов за?еднички живот у Француско? тра?ао ?е веома кратко. Умро ?е од менингитиса , без новца , без публике, без гламура. У похабано? париско? хотелско? соби мрзео ?е тапете на зиду, а на самрти ?е рекао: ??едно од нас ?е морати да оде”.

Заточеништво [ уреди | уреди извор ]

Оскар Ва?лд ?е затворен 25. ма?а 1895. и пуштен ?е 18. ма?а 1897. године. Прво ?е боравио у ?уге?т затвору, потом у Вандсворт затвору у Лондону. ^[12]

Се?а?е на писца [ уреди | уреди извор ]

Стогодиш?ица смрти славног денди?а била ?е обележена истовремено у Паризу , Лондону и Даблину . Амбасадори Ирске и У?еди?еног Кра?евства дигли су у Паризу чаше са скупоценим шампа?цем у част гени?а, а католички свештеник ?е одржао дир?иви говор о некад изгуб?еном сину ко?и ?е поново на?ен. ^[13]

У Лондону ?е лорд Даглас, унук Ва?лдовог на?познати?ег ?убавника Боузи?а, свирао полку на клавиру за председницу Ирске Мери Мекалис . Ирска председница ?е свечано отворила лондонску изложбу о Оскару Ва?лду у Британско? библиотеци. Трошкове око Ва?лдове изложбе у Лондону покрила ?е комапни?а Taitinger ко?а производи шампа?ац . У Даблину ?е комемораци?а прошла на?скромни?е ? окуп?а?ем неколико десетина ?убите?а испред Ва?лдове родне ку?е, где ?е данас прометна станица метроа . ^[14]

Интересантно ?е да су и Даблин и Лондон тек недавно подигли споменик Оскару Ва?лду. У Лондону ?е споменик 1998 . године поносно открио британски секретар за културу Крис Смит, иначе отворени хомосексуалац . Он ?е захвалио Ва?лду што ?е дао сво? живот да би данас заживело друштво ко?е толерише различитости. На споменику су уклесане Ва?лдове речи: ?Сви смо ми у провали?и, само неки гледа?у у правцу звезда”. У Даблину ?е Ва?лдов споменик познат по скупоценом жаду од ко?ег ?е ва?ар направио Оскаров капут. Мермерни Оскар Ва?лд лежерно се наслонио на камен у Мерион парку, гледа?у?и преко дрве?а у сво?у ку?у у ко?о? ?е провео на?сре?ни?е године дети?ства . ?една половина ?еговог лица изражава осмех, а друга бол. ^[5]

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Приче [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]