Мари?а Антоанета
Мари?а Антоанета
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1755-11-02 ) 2. новембар 1755.
Место ро?е?а	Беч , Свето римско царство
Датум смрти	16. октобар 1793. ( 1793-10-16 )  ( 37 год. )
Место смрти	Париз , Француска
Гроб	21. ?ануар 1815 . Базилика Сен Дени , Француска
Породица
Супружник	Лу? XVI
Потомство	Мари?а-Тереза-Шарлота од Француске , Лу? Жозеф , Лу? XVII , Софи Беатриз
Родите?и	Франц I Мари?а Терези?а
Династи?а	Хабзбурзи
Кра?ица Француске и Наваре
Период	10. ма? 1774 ? 21. септембар 1792 .
Потпис
Грб Мари?е Антоанете

Мари?а Антоанета ( франц. Marie Antoinette , нем. Maria Antonia Josepha Johanna ; Беч , 2. новембар 1755 ? Париз , 16. октобар 1793 ) била ?е ?ерка царице Мари?е Терези?е , жена Лу?а XVI .

Брак 14-годиш?е Мари?е Антоанете и 15-годиш?ег Лу?а XVI, унука француског кра?а, склоп?ен ?е 16. ма?а 1770 . године. То ?е било спа?а?е две на?ве?е европске породице Хабзбурга и Бурбона . По доласку у Париз 1773 . године Мари?а Антоанета ?е прим?ена са великим симпати?ама од гра?ана престонице. Ипак, после неког времена постала ?е синоним за расипништво што ?е изазвало велико незадово?ство у народу ко?и ?у ?е оптуживао за финанси?ску кризу државе. Првих година Француске револуци?е тражила ?е помо? Аустри?е за ?ено гуше?е. Ухапшена ?е 1792 . године после неуспешног бекства са кра?ем у Белги?у и оптужена за изда?у, па ?о? ?е одруб?ена глава.

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета ро?ена ?е у Бечу у палати Хофбург , као петнаесто дете и ?еданаеста ?ерка Франца I Стефана и царице Мари?е Терези?е . Дворски службеник ?е описао бебу Антоанету као ?малу, али потпуно здраву надво?вотки?у“ ^[1] . Сестре Мари?е Антоанете удале су се за разне кра?еве по Европи. Мари?а Амали?а се удала за принца од Парме, ?ена сестра Мари?а Каролина за кра?а Фердинанда од Напу?а , Мари?а Кристина ?е за?едно са сво?им супругом кнезом Албертом од Саксони?е била регент аустри?ске Холанди?е. Ахенски споразум , потписан 1748 , значио ?е да су Аустри?а и Француска привеле кра?у око 150 година непрекидних сукоба. Две зем?е су постале савезници за време Седмогодиш?ег рата (1756?1763). Да би се очувао савез Аустри?е и Француске, француском кра?у Лу?у XV су предложили да се ?егов унук ожени ?едном од к?ерки Мари?е Терези?е. Прво су стари?е сестре Мари?е Антоанете биле одре?ене за то венча?е, али су умрле од великих боги?а (?охана Габри?ела ?е умрла 1762 , а Мари?а ?озефа 1767 ), тако да ?е дошао ред на Мари?у Антоанету. Након дугих преговора француски кра? ?е 1769 . запросио Мари?у Антоанету за свог унука. Када ?е потписан уговор о венча?у Мари?а Терези?а ?е схватила да ?ена ?ерка слабо зна француски ?език и француске обича?е. Због тога ?е много тутора добило задатак да младу Мари?у Антоанету припреме за улогу буду?е кра?ице Француске ^[2] .

Пут и долазак у Француску [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета ?е отпутовала са четрнаест кочи?а и прат?ом у Француску. На граници Француске и Немачке 7. ма?а 1770 . од ?е ?е затражено да у симболичном гесту одрица?а аустри?ске националности, остави сву сво?у оде?у, све што поседу?е, слуге и при?ате?е. После дугих преговора допуштено ?о? ?е да задржи пса. Обукли су ?е у француску оде?у и одвезли у Стразбур , где се одржавала велика свечаност у ?ену част. Неколико дана касни?е кренули су према Верса?у . Мари?у ?е у Верса?у дочекао француски кра? Лу? XV и остали чланови кра?евске породице. ?ен буду?и супруг, престолонаследник француског престола ( дофен Лу? Август) и буду?и кра? Француске Лу? XVI , био ?е млад, стид?ив момак, годину дана стари?и од ?е.

Венча?е ?е одржано неколико дана након доласка Мари?е Антоанете, 16. ма?a 1770. Венча?е ?е прослав?ено у Галери?и огледала у Верса?ском дворцу . Пред венча?е Мари?а Антоанета ?е добила велику колекци?у ди?аманата ко?и су традиционално припадали француско? круни и ко?а ?е била проце?ена на око 2 милиона ливри. У то? колекци?и ?е била ди?амантска огрлица ко?а ?е рани?е припадала Ани Аустри?ско? , као и нешто од накита ко?и ?е припадао кра?ици Мари?и Шкотско? и Катарини Медичи . Свечаном при?ему присуствовало ?е око 1.000 званица. Двор ?е након тога испратио младе у брачну посте?у, ко?у ?е благословио надбискуп од Ремса. Ме?утим млади нису конзумирали брак ни те вечери ни много година након тога.

Живот на двору [ уреди | уреди извор ]

Млади престолонаследник Лу? Август (Лу? XVI) суочавао се и са мрж?ом мадам ди Бари , ?убавницом кра?а Лу?а XV . Ди Бари ?е била куртизана , ко?а се уздигла до статуса племки?е. Пошто ?е Мари?а Антоанета презирала такве жене, Ди Бари ?е окренула кра?а Лу?а XV против Мари?е Антоанете ко?екавим сплеткама и интригама, ме?утим, након кра?еве смрти избачена ?е са двора.

Дневни живот Мари?е Антоанете ни?е био много заним?ив. Сваког ?утра су ?о? помагале собарице и служавке да устане из кревета и да се обуче. Хи?ерархи?а ?е посто?ала и ме?у послугом, тако да су само служавке на?вишег ранга могле сре?ивати косу Мари?е Антоанете. За разлику од аустри?ског двора ручкови на француском двору су били ?авни и могао ?е присуствовати свако ко ?е био присто?но обучен. Мари?а Антоанета се жалила сво?о? ма?ци у писмима да мора да пере руке и уре?у?е се пред целим светом.

Била ?е меланхолична и осе?ала ?е велику носталги?у за ку?ом - аустри?ским двором. Посебно ?о? ?е недоста?ало друштво ?ене сестре Мари?е Каролине . На француском двору ?едина при?ате?ица ?о? ?е била принцеза Тереза де Ламбал . Политика ?е ни?е занимала, што се одразило великим незадово?ством на аустри?ском двору, ?ер се од ?е очекивало да на француском двору о?ача аустри?ски утица?, а она ни?е ништа чинила о том пита?у.

Кра? Лу? XV ?е умро од великих боги?а 10. ма?a 1774 , те су Лу? XVI и ?егова супруга Мари?а Антоанета, ко?а ?е тада имала 19 година, ступили су на француски престо.

Круниса?е и владавина [ уреди | уреди извор ]

Круниса?е ?е обав?ено 1774 . у Ремсу за време велике несташице хлеба у Паризу . У томе контексту се Мари?а Антоанета неправилно цитира да ?е рекла ? ако нема?у хлеба, нека ?еду колаче “ ( француски " S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche. "). Нема никаквога доказа да ?е Мари?а Антоанета то икада рекла. ^[3] Када ?е чула за несташицу хлеба она ?е написала ?Извесно ?е да су се ?уди према нама лепо односили упркос властито? несре?и. Ми смо сада ?ош више обавезни да ?аче радимо за ?ихову сре?у.“

Били су дочекани са великим изливом народног одушев?е?а, а млада кра?ица ?е била специ?ално украшена. Након круниса?а показало се да нема политички утица? на супруга. Покушала ?е да врати на двор во?воду од Шоасела, кога ?е протерала мадам ди Бари због ?егове ло?алности Мари?и Антоанети и савезу са Аустри?ом. Иако се нови кра? састао са во?водом, ни?е му допустио сталан повратак на двор. Када ?е постала кра?ица по?ачала су се и пита?а о томе зашто нема деце, што ?е ?у доводило до плача. Мари?а Антоанета ?е бежала од досаде, а разговор у ?еном кругу морао ?е бити далеко од светских или интелектуалних тема. Разговор о озби?ним темама ни?е био поже?ан у томе кругу, а остали дворани су се осе?али иск?ученима из тога ексклузивног круга око кра?ице.

Убрзо ?е почела прерушена посе?ивати париске оперне балове. Причало се да она тако посе?у?е та?не ?убавнике. Почела ?е да троши много више новца ?ер ни?е имала представу о ?егово? право? вредности. Углавном ?е трошила на оде?у, ди?аманте и коцка?е . За сво? двадесет и први ро?ендан учествовала ?е у великом коцка?у, ко?е ?е тра?ало три дана и где су огромне количине новца промениле власника.

Све ма?е времена ?е проводила на двору, а све више у малом дворцу Малом Три?анону . Та? дворац ?е дала да се реновира, а трошкови су се потпуно отргли контроли, посебно кад су вртови неколико пута реновирани по кра?ичиним хировима. Почеле су се ширити и гласине да спава са Шарлом X , братом Лу?а XVI. По?авили су се илегални памфлети у Паризу, ко?и су показивали кра?ицу и Шарла X као ?убавнике. По?авили су се и други памфлети, ко?и су сма?ивали кра?ичину популарност.

У то време Француска се налазила у великим финанси?ским проблемима. Ста?ала ?е на ивици банкрота . Дуга сери?а ратова, ко?и су водили Лу? XIV и Лу? XV довела ?е до огромног државног дуга, на?ве?ег државног дуга у Европи тога времена. Француска ?е тада имала ниске порезе , па ?е мало новца на та? начин прикуп?ано да би се спасила економи?а. П?ер Аугустин Карон де Бомарше ?е успео да наговори новог францускога кра?а Лу?а XVI да потпомаже америчку револуци?у и борбу за независност од Велике Британи?е. Та одлука ?е била катастрофална за Француску, ?ер су трошкови упркос победи били огромни.

Брат Мари?е Антоанете, аустри?ски цар ?озеф II посетио ?у ?е у априлу 1777 . Дошао ?е да се распита о ста?у ?енога брака, зато што ?е Аустри?а била забринута због тога што се ?ош ни?е родило дете у том браку. Током дуге шет?е по Малом Три?анону брат ?у ?е критиковао због коцка?а и одабира при?ате?а. Цар ?е имао и дуг разговор са француским кра?ем, а дискуси?а се водила око сексуалних проблема француског кра?евског пара. Иако се не зна шта ?е цар ?озеф II рекао француском кра?у, постало ?е очито да ?е помогао, ?ер ?е брак био убрзо конзумиран. У ма?у 1778 . кра?ица ?е об?авила да ?е трудна. ^[1]

Ма?чинство [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета ни?е зачела све до седме године брака. Почеле су колати гласине да ?е Лу?-Август ( Лу? XVI ) импотентан или да има гениталну аномали?у (наводно фимозу ). ^[4]

Прво дете, ?ерка Мари?а-Тереза-Шарлота , родила се 19. децембра 1778 . у Верса?у . Према француском обича?у, пора?ала се пред стотинама чланова двора.

У складу са дворском етикетом, бебу су звали ?Мадам Роа?ал“, како се увек звало на?стари?а ?ерка француских кра?ева. Мари?а Антоанета ?е била посебно везана за сво?у к?ерку, ?ер како ?е говорила, ?син припада држави, а ?ерка припада ?о?“. После мадам Ро?ал родило се ?ош тро?е деце:

• Лу? Жозеф , престолонаследник, ро?ен 1781 .
• Лу? Шарл, во?вода од Норманди?е ( Лу? XVII ), ро?ен 1785 .
• Софи Беатриз , ро?ена 1786 .

Екстраваганци?а Мари?е Антоанете неста?ала ?е са годинама. Посветила се деци и ук?учила се у добротворни рад . Када ?е напунила тридесет година, почела ?е да се прикладни?е и одмерени?е облачи и престала ?е да купу?е драго каме?е. Постала ?е скромни?а и одмерени?а особа.

Лу? XVI ?е 1785. купио дворац Сен Клу за Мари?у Антоанету ко?а ?е била убе?ена да ?е он бити добар за ?ихову децу.

Афера огрлица [ уреди | уреди извор ]

Кардинал Лу? од Роана , изасланик француског двора у Аустри?и, био ?е члан ?едне од на?истакнути?их аристократских ку?а, али пао ?е у немилост, због шире?а неистина о Мари?и Антоанети, као и о ?ено? ма?ци, Мари?и Терези?и . Кардинал ?е ме?утим, имао амбици?у да следи стазе славног кардинала Рише?еа и да постане председник француске владе. Да би то остварио било ?е потребно да поврати углед код кра?ице. За то ?е ускоро добио прилику, када му ?е ?егова ?убавница, грофица де ла Мот, осиромашена аристократки?а, предложила да купи за кра?ицу Мари?у Антоанету огрлицу чи?у ?е куповину кра?ица управо одбила, под изговором да кра?евска породица штеди. Кра?ица ?е драгу?ару рекла да ?е одлучила да више не купу?е ди?аманте , а кад ?е кра? хтео да ?о? купи огрлицу као поклон, она ?е и тада одбила.

Кардинал ?е сакупио новац и дао га грофици, ко?а ?е отишла код драгу?ара и однела огрлицу не плативши. Пошто ?е драгу?ар знао да ?е огрлица наме?ена кра?ици, обратио се ?о? кад ?е требало да се плати, на шта ?е Мари?а Антоанета рекла да она ни?е ни узела нити наручила огрлицу. Избио ?е велики скандал, а кардинал и грофица су ухапшени и иведени на суд, ко?и ?е 31. ма?а 1786 . кардинала ослободио оптужби, а грофица ?е осу?ена на бичева?е и затвор за проститутке.

Афера ди?амантске огрлице битно ?е нарушила углед кра?ице ме?у Французима. Део ?ене непопуларности ?е могла да захвали свом аустри?ском пореклу као и сво?о? екстравагантности и необузданом троше?у, ме?утим, ова? скандал ?е учврстио став ?авности против кра?ице. Веровало се да ?е извела вишемилионску превару да би уклонила политичког противника кардинала од Роана.

Уочи револуци?е [ уреди | уреди извор ]

Поред политичке катастрофе изазване афером огрлице, кра?евска породица ?е претрпела и личне трагеди?е. На?мла?а ?ерка кра?евског пара, Софи Беатриз, умрла ?е нешто пре првог ро?ендана, а ускоро се и на?стари?и син, престолонаследник Лу? Жозеф, смртно разболео од туберколозе и умро.

Француска влада ?е била у дуговима због скупих ратова и неефикасног опорезива?а. Кра? ?е сазвао скупштину племи?а да би се дискутовало о ситуаци?и и могу?ем реше?у. Ме?утим скупштина племи?а ни?е могла да на?е реше?е. Кра?у ?е онда сазвао скупштину сталежа у ма?у 1789 . Скупштина сталежа ?е била главно представничко тело француског становништва, а ни?е било сазивано од 1614 , т?. од владавине Лу?а XIII ^[5] .

Ултрамонархистички кругови Верса?а бо?али су се скупштине сталежа. Кра?ица ?е сум?ала да реформисти у скупштини сталежа та?но раде на збацива?у монархи?е, те су она и кра?ев брат, гроф д'Артоа, наговорили кра?а да 11. ?ула 1789. смени реформистичког министра Жака Некера и да реконструише владу. Нови председник владе постао ?е кра?ичин савезник барон де Брете?. Барон де Брете? ?е био убе?ени ро?алиста и католик. Много Парижана, схвативши ово као почетак кра?евог преврата, ?е кренуло у отворену побуну. Део во?ске се придружио ру?и; други су остали неутрални.

Велика ру?а ?е кренула на симбол кра?евског ауторитета у Паризу , на затвор Басти?а ^[5] . Заузели су затвор 14. ?ула 1789. Линчовали су управника затвора и два кра?у ло?ална политичара. Био ?е то почетак Француске револуци?е .

Паника ?е завладала на кра?евском двору, а многи дворани су побегли. Ме?утим, Лу? XVI ?е одлучио да остане у Верса?у. Са ?им ?е остала и Мари?а Антоанета са децом.

Пад Верса?а [ уреди | уреди извор ]

Паризом су се 5. октобра 1789 . рашириле вести да кра? нагомилава све жито. Гладна и бесна ру?а ?е кренула на Верса? . Сазван ?е на брзину састанак на коме ?е кра?ица поново молила кра?а да побегну из Верса?а. Кра? ?е поново одбио.

У раним ?утар?им часовима ру?а се пробила у двор масакрира?у?и кра?еву гарду ко?у су чинили шва?царски пла?еници. Кра?ица ?е ?едва побегла када ?е ру?а упала у ?ене ода?е. Велика гомила се скупила у дворишту дворца и захтевала да кра?ица иза?е на балкон. По?авила се у спава?ици са дво?е деце. Ру?а ?е захтевала да деца оду, што ?е и учи?ено, а кра?ица се 10 минута налазила сама на балкону пред ру?ом. После тога се поклонила и вратила се. Ру?а ?е била импресионирана храброш?у кра?ице, да су узвикнули ?Живела кра?ица“.

Кра?евска породица ?е била премештена у Париз, у дворац Ти?ери?е , ко?и се ни?е користио од доба Лу?а XIV . За во?у кра?еве безбедности постав?ен ?е Маркиз де Лафа?ет , либерални аристократа ко?и ?е подржавао многе америчке иде?е и тако?е се борио у Рату за америчку независност .

Уставна монархи?а [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета ?е отпочела та?не преговоре са грофом Мирабоом , истакнутим чланом уставотворне скупштине, ко?и се надао поновом успостав?а?у пуне кра?евске мо?и. Ме?утим, пошто кра?ица ни?е веровала Мирабоу кра? ?е одбио Мирабоове савете.

Нада у компромис изме?у кра?а и револуционара нестала ?е доноше?ем одлуке о укида?у привилеги?а католичке цркве 1790 .

До 1791. и кра? и кра?ица дошли су до зак?учка да ?е република уништити Француску. Донели су одлуку да побегну у Монтмеди?е, ро?алистичко упориште на истоку Француске, где су планирали да окупе присталице. Во?ну помо? су им ве? обе?али кра?ичин брат цар Леополд II , Катарина Велика , Густав III од Шведске и кра? Пруске.

Ме?утим, кра? ?е ухва?ен у Варену , где ?е требало да замени ко?е. Локални револуционари су кра?а вратили у Париз у дворац Ти?ери?е. Овиме ?е било ?асно да су кра? и кра?евска породица непри?ате?и Републике.

Мари?а Антоанета ?е тада покушала да сачува позици?у круне та?ним преговорима са Антоаном Барнавом, во?ом скуштинске фракци?е уставних монархиста. Барнав ?е наговорио кра?а да прихвати нови устав септембра 1791 .

Француска ?е 3. септембра 1791. постала гра?анско-демократска уставна монархи?а ^[5] . На челу државе и да?е ?е био кра?, али сада ограничен у владавини. Законе ?е доносила уставотворна скупштина преименована у Законодавну скупштину, док ?е кра? имао право вета и извршну власт. Француска ?е поде?ена у 83 департмана, цехови су укинути и тиме ?е омогу?ен слободан разво? обрта, индустри?е и трговине. Се?аци су постали закупници зем?е на ко?о? су радили, а бирачко право ?е дато ?е пунолетним мушкарцима с имовином одре?ене вредности.

Политика тог периода ?е неизбежно вукла Француску у рат са Аустри?ом и ?еним савезницама. Кра?, десница и Жирондинци су желели рат са Пруском и Аустри?ом , а против рата су били ?акобинци на челу са Робесп?ером . Кра? се надао да ?е рат са Аустри?ом пове?ати ?егову популарност, а у исто време се надао да ?е Француска бити брзо поражена, па ?е Аустри?анци поново успоставити монархи?у у Француско?. Командант аустри?ско-пруске во?ске Карл Вилхелм Фердинанд , во?вода од Бринсвика издао ?е манифест прете?и униште?ем Париза , ако се кра?евско? породици науди. Реакци?а у Паризу ?е била супротна од онога што ?е во?вода очекивао. Та? манифест ?е раз?утио револуционаре, па су они напали дворац Ти?ери?е 10. августа 1792 .

Републиканци су 13. августа 1792. ухапсили кра?а, а 21. септембра 1792. Национални конвент ?е укинуо монархи?у. Кра?евска породица ?е онда пресе?ена у добро бра?ену твр?аву, да би спречили евентуално кра?ево ослоба?а?е. После тога Париз ?е утонуо у наси?е.

Кра?у Лу? XVI ?е су?ено за изда?у 11. децембра 1792. и 17. ?ануара 1793 . осу?ен ?е на смрт. Погуб?ен ?е на ги?отини 21. ?ануара 1793.

Затвор [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета се ни?е никад повратила од кра?еве смрти. Протерани монархисти су прогласили малолетног Лу?а XVII за кра?а Француске. Лу? XVII ?е имао тада осам година, а републиканска власт ?е одлучила да га затвори у самицу . У но?и 3. ?ула 1793. године, малолетни престолонаследник ?е одведен у самицу. Лу? XVII ?е умро у заточеништву 1795 .

Мари?у Антоанету ?е 2. августа 1793 . пробудила гарда у 2 сата после поно?и и захтевали су да се обуче. Одво?или су ?е од ?ерке и пребацили у затвор Конс?ержери. Названа ?е ?удовица Капет“ према Игоу Капету , оснивачу династи?е Капет. Отада ?е нису називали Мари?а Антоанета, него Антоанета Капет или затвореник бр. 280. Након неуспелог бега, Мари?а Антоанета ?е став?ена под веома оштру стражу.

Су?е?е се одржало 14. октобра 1793. Оптужба ?е позвала 40 сведока. К?учна пита?а постав?ена пред пороту су била:

• Да ли ?е установ?ено да су посто?але акци?е и комуникаци?а са страним силама и спо?ним непри?ате?има републике? Акци?е се односе на помо? у новцу, помо? при уласку у Француску и помо? при напредова?у стране во?ске.
• Да ли ?е Мари?а Антоанета сара?ивала при тим акци?ама и одржавала те комуникаци?е?
• Да ли ?е установ?ено да ?е посто?ала завера да се потпири гра?ански рат наоружава?у?и гра?ане ?едне против других?
• Да ли ?е Мари?а Антоанета учествовала у то? завери?

Порота ?е ?едногласно потврдно одговорила на сва 4 пита?а, а Мари?а Антоанета ?е због изда?е осу?ена на смрт 15. октобра 1793. Следе?ег дана, 16. октобра , била ?е погуб?ена на ги?отини.

Погуб?е?е и сахрана [ уреди | уреди извор ]

У?утро 16. октобра 1793 . стража ?е дошла у ?ели?у, одсекла ?о? косу и везала ?о? руке на ле?а. Спроводили су ?е читав сат улицама Париза све до Трга Револуци?е, где се налазила ги?отина . Ту ?е сишла с кола и док ?е посматрала ги?отину, свештеник , ко?и ?е био у ?ено? прат?и, ?о? ?е шапнуо " Сад ?е тренутак мадам, да се наоружате храброш?у ". Мари?а Антоанета се окренула према ?ему и насми?ала се ? Храброст? Тренутак када ?е се окончати мо?и проблеми ни?е тренутак када ?е ме издати храброст .“ По причи ?ене послед?е речи су биле ? Извините господине “, када се спотакла на ногу ?елата . ^[6]

Мари?а Антоанета ?е погуб?ена на ги?отини у 12:15 часова. Тела Мари?е Антоанете, Лу?а XVI и Лу?еве сестре Елизабете покопана су у масовну гробницу близу данаш?е цркве Ла Мадлен, и посута кречом. Након рестаураци?е Бурбона , ексхумирани су 21. ?ануара 1815 . и ?ихови посмртни остаци пренети у крипту Базилике Сен Дени , где су се иначе сахра?ивали француски кра?еви.

У истори?и и популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Историографи?а [ уреди | уреди извор ]

Историчари су традиционално приказивали Мари?у Антоанету као површну, слабу и одану хедонизму . У савремено? историографи?и ово миш?е?е ?е углавном проме?ено. Године 1933, Штефан Цва?г ?е написао ?ену биографи?у Мари?а Антоанета: Портрет обичне жене у ко?о? зак?учу?е да ?е кра?ица много постигла у послед?им годинама свога живота захва?у?у?и необично? храбрости. Ова к?ига ?е преточена у познати филм у ко?ем ?е играла Норма Ширер .

Француски историчари, као што су Андре Кастелот и Евелин Левер , су били много критични?и биографи иако ?е никада нису нападали истом жестином ко?ом ?е била нападана током живота.

Послед?их година ве?а паж?а се покла?а добрим него лошим странама ?ене личности. Дебора Кедб?ури ( енгл. Deborah Cadbury ) у сво?о? биографи?и Лу?а XVI величала ?е приврженост Мари?е Антоанете породици, а Мунро Пра?с ( енгл. Munro Price ) у студи?и о паду француске монархи?е пише: ?Лу? XVI и Мари?а Антоанета су често приказивани као слаби и колеб?иви. Далеко од тога, ?ихова политика изме?у 1789 . и 1792 . била ?е потпуно посто?ана и веома конзервативна. Они су били спремни да умру за сво?а убе?е?а и то су урадили.“

На?дета?ни?у биографи?у Мари?е Антоанете написала ?е британска историчарка леди Антонина Фре?зер ( енгл. Antonia Fraser ), Marie Antoinette: The Journey , ко?а ?е први пут об?ав?ена 2001 . и постала ?е бестселер . К?ига ?е адаптирана у филмски сценарио 2006 . године.

Филм [ уреди | уреди извор ]

• Мари?а Антоанета (1938)
• Мари?а Антоанета (2006)

Музика [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета се споми?е у популарно? песми Killer Queen британске рок групе Queen .

Тако?е се поми?е у песми Fashion Rules немачког електропоп бенда Chicks On Speed .

Телевизи?а [ уреди | уреди извор ]

Мари?а Антоанета ?едан ?е од главних ликова у познато? манга и аниме сери?и Ружа Верса?а .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

16. Никола II, во?вода од Лорене

8. Карло V, во?вода од Лорене

17. Клод Франсоаз од Лорене

4. Леополд I од Лорене

18. Фердинанд III, цар Светог римског царства

9. Елеонора Мари?а Аустри?ска

19. Елеонора Гонзага од Мантове

2. Франц I, цар Светог римског царства

20. Лу? XIII

10. Филип I, во?вода Орлеански

21. Ана од Хабзбурга

5. Елизабета Шарлота Орлеанска

22. Карл I Лудвиг Палатински

11. Елизабета Шарлота Фалска

23. Шарлота од Хесен-Касела

1. Мари?а Антоанета

24. Фердинанд III, цар Светог римског царства

12. Леополд I, цар Светог римског царства

25. Мари?а Ана од Шпани?е

6. Карло VI, цар Светог римског царства

26. Филип Вилхелм Палатински

13. Елеонора-Магдалена Но?буршка

27. Елизабета Амали?а од Хесен-Дармштата

3. Мари?а Терези?а

28. Антоан Улрих, во?вода од Брауншва?г-Волфенбитела

14. Лудвиг Рудолф од Брауншва?г-Волфенбитела

29. Елизабета од Шлезвиг-Холшта?н-Сендерборг-Нордборга

7. Елизабета Кристина од Брауншва?г-Волфенбитела

30. Алберт Ернст од Етингена

15. Кристина Лу?за од Етингена

31. Кристина Фредерика од Виртемберга

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супружник [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти
Лу? XVI		23. август 1754 .	21. ?ануар 1793 .

Деца [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а	датум смрти	супружник
Мари?а-Тереза-Шарлота од Француске		19. децембар 1778 .	19. октобар 1851 .	Лу? XIX
тек ро?ено дете		1780 .	1780 .	умрло на дан ро?е?а
Лу? Жозеф		22. октобар 1781 .	4. ?ун 1789 .	умро у дети?ству
тек ро?ено дете		7. новембар 1783 .	7. новембар 1783 .	умрло на дан ро?е?а
Лу? XVII		27. март 1785 .	8. ?ун 1795 .	умро у дети?ству
Софи Беатриз		9. ?ул 1786 .	19. ?ун 1787 .	умрла у дети?ству

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Fraser, Antonia (2001). Marie Antoinette: The Journey . Anchor Books. ISBN   978-0-385-48949-2 .  
• Vincent Cronin (1974). Louis and Antoinette . Wildside Press. ISBN   978-0-8095-9216-6 .  
• Stanley Loomis (1986). The Fatal Friendship . Eagle Publishing Corporation. ISBN   978-0-931933-33-2 .  
• Katheryn Lasky: The Royal Diaries - Marie Antoinette, Princess of Versailles, Austria-France, 1769

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Memoirs of the Courts of Louis XV and XVI. Being secret memoirs of Madame Du Hausset, lady's maid to Madame de Pompadour, and of the Princess Lamballe?Complete , Про?екат Гутенберг
• Marie Antoinette Reviews Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. фебруар 2010) at Metacritic.com
• Marie-Antoinette (2006) at the Internet Movie Database
• Marie-Antoinette on PBS
• Memoirs Of The Court Of Marie Antoinette, Queen Of France ?Memoirs of Madam Campan, First Lady in Waiting to the Queen from Про?екат Гутенберг