Државни удар 18. бримера

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Државни удар Наполеона Бонапарте

Државни удар 18. бримера 8. године републике (9. новембар 1799) представ?а дога?а? ко?и ?е означио кра? Француске револуци?е . Наполеон Бонапарта ?е насилно преузео власт укинувши директори?ум и Прву француску републику . Републику ?е наследио конзулат у коме ?е сва власт била у рукама Наполеона.

Пуч [ уреди | уреди извор ]

Незадово?на неодлучнош?у Директори?ума, крупна буржоази?а ?е тежила заво?е?у ?аке власти ко?а би ?е заштитила од опасности здесна (од ро?алиста), а нарочито слева (од демократа). Тако се створила иде?а о организова?у новог државног удара. Ме?утим, за то ?е била потребна во?ска ко?у буржу?и нису имали. Наполеон Бонапарта ни?е био ?едини кандидат буржоази?е за диктатора. Ме?утим, генерал Жубер ?е погинуо у бици код Новиа, а генерал Моро ?е одбио да прими улогу ко?а му ?е поверена.

Пошто ?е предао команду над во?ском у Египту , Наполеон се 13. октобра 1799. године искрцао у Француско?. Становништво га ?е свечано дочекао. Чим ?е стигао у Париз , Наполеон ?е почео са организова?ем пуча. Многи лиферанти и банкари су му поза?мили новац. Два члана директори?ума, Си?есес и Роже-Дико , тако?е су били на ?егово? страни.

До државног удара дошло ?е 18/19. бримера 8. године републике. Преостали чланови директори?ума ( Барас , Го?е и Мулен ) нису се ни на?ма?е успротивили Наполеоновом насилном преузима?у власти. Под изговором лажне " ?акобинске завере" Бонапарта се прогласио командантом во?ске у париском во?ном округу. Савет стари?их и Саве пет стотина били су пресе?ени у гради? Сен Клу . Окуп?ена во?ска била ?е под командом Наполеонових ро?ака. Лево, демократско крило Савета пет стотина непри?ате?ски ?е дочекало Наполеона вичу?и "Доле диктатор", "Доле тиранин". Неколико посланика га ?е физички напало и истерало из дворане. Наполеонов брат, Лис?ен Бонапарта, убедио ?е во?ску да су посланици потпла?ени од Енглеске. Во?ници су истерали посланике из дворане. Увече су похватани и приморани да потпишу одлуку о укида?у Директори?ума. Власт ?е предата тро?ици конзула - Бонапарти, Си?есесу и Роже-Дикоу. Прва француска република престала ?е да посто?и. Наследио ?у ?е Француски конзулат (1799?1804). У француско? истори?и започео ?е нови период - период дуге во?не диктатуре Наполеона Бонапарте.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]