Културна револуци?а , формално Велика пролетерска културна револуци?а , била ?е друштвено-политички покрет ко?и се дешавао у Кини од 1966. до 1976. године. Покренута ?е од стране Мао Цедунга , тадаш?ег во?е Комунистичке парти?е Кине , са ци?ем да се очува комунистичка идеологи?а у зем?и чиш?е?ем остатака капиталистичких и традиционалних елемената као и да се поново наметне маоистичка мисао као доминантна идеологи?а унутар парти?е. Револуци?а ?е означила повратак Мао Цедунга на позици?е мо?и након Великог скока напред . Покрет ?е скоро у потпуности паралисао Кину и у велико? мери негативно утицао на економи?у и друштво.

Револуци?а ?е покренута у ма?у 1966, након Маове тврд?е да су се буржоаски елементи инфилтрирали у владу и друштво са ци?ем да обнове капитализам. Да би уклонио сво?е ривале унутар парти?е, Мао ?е инсистирао да се ови ? ревизионисти “ мора?у уклонити кроз насилну класну борбу. Кинеска омладина ?е одговорити на ?егов апел формира?ем група Црвене гарде широм зем?е. Покрет се поступно ширио на во?ску, радништво као и на сам врх парти?е. То ?е резултирало раширеним фракци?ским борбама у свим сферама друштва као и масовним чисткама високих парти?ских званичника као што су Лиу Шао?и и Денг С?аопинг . У ме?увремену ?е и Маов култ личности нарасти до енормних размера.

Милиони ?уди су прога?ани у насилним борбама широм зем?е а многи ?е про?и кроз широк спектар злостав?а?а, почев од ?авног понижава?а, преко произво?ног хапше?а, муче?а, присилног рада, континуираног узнемирава?а, одузима?а имовине а понекад и погуб?е?а. Велики део становништва ?е насилно расе?ен, а на?чувени?и пример ?е био трансфер студената и градске омладине уопште на село током покрета повратка на село. Многе истори?ске реликви?е и предмети су уништени. Многи културни и верски об?екти су оп?ачкани.

Мао ?е 1969. званично прогласио кра? Културне револуци?е, али ?е ?ена активна фаза тра?ала све до смрти во?ног заповедника Лин Б?аоа 1971. Након Маове смрти и хапше?а Четворочлане банде 1976, реформисти на челу са Денг С?аопингом ?е постепено направити радикални отклон од Маове политике повезане са Културном револуци?ом. Парти?а ?е 1981. саопштити став да ?е културна револуци?а одговорна за на?ве?е назадова?е и на?теже губитке са ко?има се суочила парти?а, зем?а и народ од времена оснива?а Народне Републике Кине. ^[1]

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Велики скок напред [ уреди | уреди извор ]

Током 1958. године, након доноше?а другог петогодиш?ег плана , Мао ?е почео да размиш?а како да ук?учи широке масе становништва у изград?у соци?ализма, како би максимално убрзао сво? план претвара?а Кине у модерну индустри?ализовану зем?у. У том духу, Мао ?е те исте године лансирати програм под именом Велики скок напред , оснива?ем народних комуна на селу, и мобилизаци?ом великог бро?а ?уди у ?има. Свако? комуни ?е доде?ено одре?ено задуже?е, а на?ве?и бро? ?их ?е имао задатак да производи челик. Мао ?е тако?е обе?ао да ?е удвостручити по?опривредну производ?у у односу на претходну годину. ^[2]

Велики скок напред ?е врло брзо доживео колапс. Се?аци нису имали ни зна?е ни технологи?у за производ?у квалитетног индустри?ског челика, па су покушали пости?и квоту производ?е задату од локалних руководилаца кориш?е?ем малих ку?них пе?и. Тако доби?ени челик ?е био врло слабог квалитета и практично бескористан. Због ангажованости се?ака на производ?и челика, по?опривредна производ?а ?е драматично подбацила, а ?едино ?е порасла производ?а гвож?а и челика ко?и се, због лошег квалитета, ни?е могао употреб?авати нити извести. Проблем су продубили и локални руководиоци ко?и су, услед страха од парти?ског врха, прикривали право ста?е на терену. ^{[3] [4]} Лоше време ?е додатно сма?ило ионако скроман принос житарица, па ?е Кина остала без свог главног извозног производа. Хране више ни?е било дово?но ни за дома?е потребе и зем?ом ?е убрзо завладати глад. Глад се врло брзо ширила и узроковала смрт милиона ?уди, нарочито у сиромашни?им регионима у унутраш?ости. ^[5]

Неуспех Великог скока ?е знача?но ума?ио Маов престиж унутар парти?е. Приморан да преузме главну одговорност, Мао ?е 1959. поднео оставку са места председника парти?е (де ?уре шефа државе, ?ер Кина ни?е имала устав у то време и парти?а ?е у потпуности била поистове?ена са државом), а наследио га ?е ?у Шао?и . У ?улу су се високи парти?ски званичници састали на планини Лу, како би разматрали новонасталу ситуаци?у и могу?и излаз из ?е. На самом састанку ?е маршал Пенг Дехуа? , министар одбране, у отвореном писму Мау, отворено критиковао про?екат Великог скока као наси?а незна?а, лошег управ?а?а и политичке догме над законима економи?е. ^[3]

Упркос умереном тону Пенговог писма, Мао га ?е доживео као лични напад на ?егово во?ство у парти?и. ^[6] Након конференци?е, Мао ?е сменио Пенга са положа?а, оптуживши га да ?е ”десни опортуниста”. На ?егово место ?е постав?ен Лин Б?ао , ?ош ?едан револуционарни генерал ко?и ?е постао одани Маов присталица касни?е у сво?о? кари?ери. Док ?е Лушанска конференци?а запечатила Пенгову кари?еру, главну контролу над економи?ом су преузели умерени политичари предво?ени ?у Шао?и?ем и Денг С?аопингом . ^[3]

До раних 1960-их, многе последице Великог скока су успешно саниране, на?више захва?у?у?и напорима ?уа, Денга и ?оу Енла?а . Ова група умерених и опрезних прагматика ни?е била нимало одушев?ена Маовим утопи?ским визи?ама. Због губитка угледа унутар парти?е, Мао ?е поста?ао све више оту?ен од парти?ског руководства, развивши ексцентричан начин живота. ^[7] До 1962, док су ?у, Денг и ?оу управ?али економском политиком и пословима државе, Мао се више посветио размиш?а?у о сопственом доприносу марксистичко-ле?инистичко? теори?и, нарочито иде?и ”континуиране револуци?е”. ^[8] Ова теори?а ?е требало да Мау створи услове за обнову сопственог бренда комунизма као и ?еговог угледа унутар странке.

Кинеско-сов?етски сукоб и анти-ревизионизам [ уреди | уреди извор ]

Током раних 1950-их, Народна Република Кина и Сов?етски Савез су биле две на?ве?е комунистичке државе на свету. Док ?е у почетку ?ихов однос био при?ате?ски и савезнички, озби?ни?а неслага?а су почела са доласком на власт Никите Хрушчова у Сов?етском Савезу након смрти ?осифа Ста?ина . Године 1956, Хрушчов ?е осудио Ста?ина и ?егову политику, а потом почео да спроводи процес деста?инизаци?е као и пост-ста?инистичких економских реформи. Мао као и многи чланови Комунистичке парти?е Кине су се супротстав?али овим променама, веру?у?и да ?е оне имати негативни утица? на светски комунистички покрет, ко?и ?е видео Ста?ина као свог херо?а. ^[9]

Мао ?е веровао да Хрушчов и ни?е прави марксиста, ве? ревизиониста ко?и ме?а основне постулате марксизма-ле?инизма, што ?е на кра?у омогу?ити капиталистима да поврате власт у зем?и. Односи изме?у две владе су се додатно погоршали када су Сов?ети одбили да подрже кинеске напоре за прик?уче?е У?еди?еним наци?ама и одустали од претходно датог обе?а?а да ?е Кину снабдети нуклеарним оруж?ем. ^[9]

Мао ?е наставио са ?авном осудом ревизионизма у априлу 1960. Без директног упира?а прста у Сов?етски Савез, он ?е критиковао сов?етског идеолошког савезника, Савез комуниста ?угослави?е , на шта ?е сов?ети одговорити критиком кинеског савезника, Парти?у рада Албани?е . ^[10] Нови напад, овог пута директан, ?е уследио 1963, об?ав?ива?ем девет полемичких текстова против ревизионизма, од ко?их ?е ?едан имао назив ?О Хрушчов?евом лажном комунизму и истори?ске лекци?е свету”, у коме ?е Мао тврдио да ?е Хрушчов?ева политика не само декадентна него и да пружа реалне основе за обнову капитализма. ^[10] Када ?е, након неуспеха у унутраш?о? и спо?но? политици, Хрушчов сме?ен у државном удару 1964, Мао ?е постао уплашен да и ?ега може задесити слична судбина, нерадо се се?а?у?и губитка угледа у парти?и након катастрофе Великог скока . ^[10]

Припрема [ уреди | уреди извор ]

Мао ?е припремио терен за културну револуци?у чистком мо?них званичника сум?иве ло?алности ко?и су били намештени у Пекингу. У лукаво осмиш?ено? стратеги?и, они нису директно нападани ве? индиректно, нападом на ?ихове блиске сараднике. Они су нападани кроз новинске чланке, а Мао ?е руководио операци?ом кроз незваничне састанке, у ко?има ?е сво?им доушницима и савезницима саопштавао задатке ко?е треба обавити.

Кра?ем 1959, историчар и заменик градоначелника Пекинга Ву Хан, об?авио ?е истори?ску драму под називом ’Хаи Руи отпуштен из службе’. У комаду Хаи Руи, компетентни и часни службеник бива отпуштен од стране хировитог и корумпираног цара. Иако ?е ?авно хвалио дело, Мао ?е у фебруару 1965, наложио сво?о? супрузи ?ианг ?инг и шанга?ском пропагандисти ?ао Вен?уану да напишу чланак у моме ?е критиковати комад. ^[11] ?ао ?е од почетка веровао да ?е цела драма слабо прикривена политичка алузи?а? цар ?е Мао а Хаи Руи- Пенг Дехуаи. ^[12]

Права мета ?аовог чланка ?е био Пенг Чен, градоначелник Пекинга и врло мо?ан званичник, у ме?увремену постав?ен на чело ’Групе петорице’, комиси?е ко?о? ?е било задато да испита потенци?ал за спрово?е?е културне револуци?е. Пенг, схвата?у?и да би ?авна оптужба да ?егов човек од повере?а пише анти-маоистичке памфлете, могла озби?но угрозити ?егов положа?, покушао ?е максимално сузбити дистрибуци?у чланка. Текст ?е у почетку публикован само у одабраним и нискотиражним локалним новинама. Пенг ?е забранио да се он об?ави у високотиражним дневним новинама као што ?е Женмин Жибао и друге ко?е ?е он контролисао. Да би смирио страсти Пенг ?е наредио да се у ?има о комаду пише са становишта хладне академске расправе и да се не упли?у никакве идеолошке страсти нити дневна политика.

Док се борба са Пенг Ченом ^[13] интензивирала, Мао ?е додао у?е на ватру отпустивши на основу низа неоснованих оптужби ?анг Шангкуна- директора Генералног секретари?ата, к?учног тела парти?е ко?е ?е контролисало унутарпарти?ске односе. На ?егово место ?е довео свог фанатичног следбеника и шефа свог личног обезбе?е?а Ванг Донгксинга. Ова? потез ?е био сигнал свим тврдокорним маоистима унутар парти?е да крену у напад на сво?е фракци?ске ривале. Ме?у првима ?е ово схватио министар одбране ?ун Биао, ко?и ?е у децембру ?авно оптужио генерала Луо Руи?инга, начелника штаба Народноослободилачке во?ске да ?е анти-маоиста, тврде?и да ?е индикативно да он много више паж?е посве?у?е во?но? обуци него политичко? дискуси?и и одбрани Маоа од унутарпарти?ских напада. Мада ?е Политбиро сум?ао у икакву кривицу увек оданог Луа, Мао ?е успео да наметне покрета?е ’истраге’ у ко?о? ?е Луо осу?ен, отпуштен и приморан да се подвргне понижава?у?о? самокритици. Луо, збу?ен и преплашен оваквим разво?ем дога?а?а, покушао ?е да изврши самоубиство, али ?е омануо. Ово ?е само учврстило увере?е ?авности у ?егову кривицу. Укла?а?ем Луа, Мао ?е успео да поврати потпуну контролу над во?ском.

Фебруарске црте [ уреди | уреди извор ]

Након што ?е елиминисао Луа и ?анга, Мао се поново посветио Пенг Жену. Пенгова ’петочлана група’ ?е 16. фебруара 1966. об?авила извешта? под називом ’Фебруарске црте’. Ова? документ, одбачен од парти?ског врха, дефинисао ?е комад Хаи Руи као конструктивну академску дискуси?у, чиме се желео одбранити Пенг од веза са икаквим политичким алузи?ама ко?е ?е дело наводно садржало. Ме?утим, ?ианг ?инг и ?ао Вен?уан су настави?у са нападима на Вуа и Пенга. У ме?увремену ?е Мао сменио и шефа пропагандног оде?е?а Лу Динги?а, ко?и ?е контролисао штампу и био Пенгова десна рука.

Овим су маоисти добили потпуну контролу над штампом. Мао ?е одлучио да зада завршни ударац Пенгу на седници Политбироа преко верних присталица Канг Шенга и Чен Боде. Они ?е на састанку ?авно оптужити Пенга да се поставио насупрот Мау а да су црте на?ве?и доказ ?еговог ревизионизма. Пенг ?е тако проглашен за?едно са тро?ицом ве? ражалованих функционера Луом, Луем и ?ангом као предводник анти-парти?ске клике. Политбиро ?е ову одлуку формализовати 16. ма?а об?ав?ива?ем званичног документа у ко?е ?е Пенг на?оштри?е осу?ен за?едно са ?еговим анти-парти?ским савезницима. ?егова петочлана група ?е распуштена и заме?ена са маоистичком ’Групом за Културну револуци?у’.

Рана фаза: масовни покрет [ уреди | уреди извор ]

Проглас од 16. ма?а [ уреди | уреди извор ]

Део сери?е о
револуци?ама
Типови Обо?ена Комунистичка Демократска Ненасилна Стална Политичка Друштвена Талас
Методи Бо?кот Гра?анска непослушност Гра?ански рат Класни сукоб Државни удар Демонстраци?а Герилски рат Инсурекци?а Ненасилни отпор Протест Устанак Револуционарни терор Самиздат Штра?к Отпор порезу
Узроци Ауторитарност Аутократи?а Капитализам Колаборационизам Колони?ализам Кронизам Деспотизам Диктатура Дискриминаци?а Економска депреси?а Економска не?еднакост Изборна превара Масовна глад Фашизам Феудализам Импери?ализам Окупаци?а Монархизам Природна катастрофа Непотизам Прогон Политичка корупци?а Политичка репреси?а Сиромаштво Тоталитаризам Незапосленост
Примери Комерци?ална Индустри?ска Енглеска Атлантска Америчка Француска Српска Хаи?анска Револуци?е 1820. Револуци?е 1830. Белги?ска Тексаска Револуци?е 1848. Ма?арска 1848. Филипинска Перси?ска уставна Мексичка Синха?ска Револуци?е 1917?1923. Руска Немачка 1918/19. Шпанска 1936. Гватемалска Кинеска комунистичка Ма?арска 1956. Кубанска Руандска Културна Никарагванска Иранска Револуци?а народне власти Каранфилска Револуци?е 1989. Плишана Румунска Револуци?а Кантада Боливарска Булдожер Ружичаста Наран?аста Тулипанска Киргиска 2010. Арапско проле?е Туниска ?еменска Еврома?дан
Портал Политика
п р у

У ма?у 1966, сазвана ?е ’проширена седница’ Политбироа у Пекингу. Ова седница ни?е представ?ала уобича?ено саста?а?е парти?ског врха да би се дискутовало о пита?има високе политике, ве? ?е послужила као кампа?а придоби?а?а подршке страначке елите за Маову политичку агенду. Састанак ?е у потпуности протекао у духу маоистичких идеолошких фраза о класно? борби уз об?ав?ива?е педантно спрем?ених оптужница за недавно сме?ене руководиоце попут Пенг Жена и Луо Руи?инга. ?едан од ових докумената, об?ав?ен 16. ма?а под Маовим надзором, ?е био посебно оптужу?у?и:

Сви ти представници буржоази?е ко?и су се ушу?али у парти?у, владу, арми?у и разне сфере културе су обична гомила контрареволуционарних ревизиониста. Када се стекну услови, они ?е преузети власт и претворити владавину пролетери?ата у владавину буржоази?е. Неки од ?их су се ве? показали, иако многи нису. Многима од ?их ?ош увек веру?емо и припремамо их за наше наследнике. Такве особе, попут Хрушчова, су голуждравци у нашем ?ату.

Ова? текст, ко?и ?е постао познат као ’Проглас од 16. ма?а’, ?е укратко сумирао идеолошко оправда?е за покрета?е културне револуци?е. Он ?е подразумевао да се главни непри?ате?и комунизма заправо не налазе спо?а, ве? унутар саме парти?е: класни непри?ате?и ко?и "машу црвеном заставом да би се лакше борили против ?е." ?едини начин да се ови ?уди разоткри?у ?е уз помо? "телескопа и микроскопа Маове мисли." Док ?е парти?ско во?ство углавном подржало општи правац ове агенде, немали бро? функционера ипак ни?е био претерано ентузи?астичан, пита?у?и се куда све ово води. Оптужбе против угледних страначких првака као што ?е Пенг Жен, драматично су од?екнуле широм интелектуалне за?еднице као и У?еди?еног Фронта.

Рани масовни митинзи [ уреди | уреди извор ]

Након пада Пенг Жена, парти?ска организаци?а у Пекингу ?е била потпуно обезглав?ена, чи?е ?е отворен пут за нереде у престоници. Маов човек од повере?а Канг Шенг, посла?е 25. ма?а сво?у супругу Као ?иу на пекиншки универзитет, са задатком да се састане са Ни ?уанци. Ни ?е била професорка филозофи?е али и ?едан од главних парти?ских доушника на универзитету. На састанку ?е добити задатак да, за?едно са другим локалним левим екстремистима, креира велики постер са маоистичким паролама (дажибао) ко?и ?е бити ?авно изложен. Ни ?е истовремено покренути напад на руководство универзитета на челу са Лу Пингом. Она ?е ?авно оптужила универзитетски естаблишмент да ?е, поводе?и се Пенг Женом, покушао да заузда револуционарни занос студената и радио на промоци?и ревизионизма ме?у омладином.

Мао ?е одмах похвалио Ниин постер као "први марксистички постер у цело? Кини." Он ?е овим фактички одобрио ?ен позив студентима на побуну, ко?и ?е се му?евитом брзином проширити на све образовне институци?е у зем?и. Студенти су свуда започели протесте против руководстава сво?их факултета. Настава ?е моментално отказана у свим основним и сред?им школама у Пекингу, а одлуком од 13. ?уна, целокупан образовни систем ?е суспендован. До почетка ?уна, велике масе ученика и студената су започеле сво?а окуп?а?а на градским трговима широм Кине. Они су носили велике Маове слике, фанатично узвику?у?и пароле против ?егових наводних непри?ате?а.

Када ?е отпушта?е Пенг Жена почетком ?уна обелода?ено на?широ? ?авности, настала ?е свеопшта конфузи?а. ?авности и страним представницима ни?е об?аш?ено ко?и су разлози смене као и шта се уопште дешава у зем?и. Чак су и многи високи руководиоци били потпуно затечени изненадним таласом анти-естаблишментских протеста, на зна?у?и како да се поставе. Након консултаци?а са Маом у Ханг?оу, ?у Шао?и и Денг С?аопинг су одлучили да на терен поша?у "радне тимове" (неку врсту идеолошких водича) у градске школе и Женмин Жибао како би покушали колико-толико успоставити некакав ред у свеопшто? конфузи?и и анархи?и.

Радни тимови, на брзину састав?ени, нису разумевали побуде студената и само су додали у?е на ватру. Док су слични покрети током 1950-их били усмерени против ?асно таргетираних интелектуалаца, ова? протест ?е био против самих парти?ских званичника, од ко?их су се многи нашли у радним тимовима. Студенти су ?ихов долазак доживели као провокаци?у у покуша?у да им се поново заузда револуционарни занос и постали су ?ош радикални?и. И само руководство ?е било поде?ено по пита?у да ли би радне тимове требало распустити. ?у се на?више залагао да тимови остану како би спутали на?радикални?е елементе покрета, плаше?и се да би се цела ствар могла у потпуности отети контроли.

"Бомбарду? Седишта" [ уреди | уреди извор ]

Сукоб Мао-?у

Председник парти?е Мао Цедунг (лево) и Председник државе ?у Шао?и (десно)

Дана 16. ?ула, тада 72-годиш?и председник Мао ?е, обилазе?и Вухан, уз прат?у новинара отишао на реку ?ангце да би направио чувено пропагандно препливава?е реке, чиме ?е желео да покаже сво? борбени дух и подстакне младе. Након тога се вратио у Пекинг да би критиковао парти?ско управ?а?е над радним тимовима. Он ?е оптужио радне тимове за опструкци?у студентског покрета позива?у?и на ?ихово пуно повлаче?е 24. ?ула. Неколико дана касни?е, на скупу код Велике сале народа, парти?ски лидери ?е се обратити професорима и студентима об?авивши сво? коначни став о новонастало? ситуаци?и. Протестантима ?е саопштено да се не плаше и да храбро преузму руково?е?е, ослобо?ени икаквог парти?ског утица?а.

Повлаче?е радних тимова ?е означило пораз политике за шефа државе ?у Шао?и?а. Истовремено ?е Мау постало ?асно да би, уколико не задоби?е пуну подршку унутар руководства, ?егом наум да поново контролише парти?у могао бити неостварив. К?учно пита?е ?е било како ?е се руководство поставити према ?уу. На 11. пленуму 8. Централног Комитета одржаном 1. августа, Мао ?е исказао отворен презир према ?уу, неколико пута га прекинувши приликом излага?а. Неколико дана ?е Мао константно нападао парти?ски врх да не дели до кра?а ?егову револуционарну визи?у. Упркос томе, ?егов позив за додатну радикализаци?у ?е прилично млако прим?ен. То ?е био сигнал да се путем маса мора креирати ?ош ве?и притисак ко?и би коначно сломио унутарпарти?ску опозици?у.

Представници Црвене Гарде ?е 28. ?ула писати Мау, закли?у?и се на побуну и траже?и савет о да?им акци?ама. Мао ?е одговорити креира?ем свог дажибаа "Бомбарду? седишта", позива?у?и ?уде да као мету узму "седишта контрареволуци?е". Он ?е написао да, иако ?е збачена у револуци?и, буржоази?а поново заузима позици?е мо?и унутар владе и парти?е.

Мада ни?е поменуо ни?едно конкретно име, ова провокативна из?ава ?е протумачена као директна алузи?а на руководиоце ко?и су показали извесну резерву према Маово? агенди. То су били ?у Шао?и и Денг С?аопинг и ?ихов круг сарадника. Претпостав?ало се да су они центар тог "буржоаског седишта". Персоналне промене на Пленуму ?е озваничити ротаци?у у хи?ерархи?и. Иако су ?у и Денг остали унутар политбироовог Сталног Комитета, ?има ?е онемогу?ен утица? на доноше?а важних одлука и креира?е ?авне политике. Сада ?е ?ун Биао постао други човек у хи?ерархи?и, док ?е ?у са другог пао на осмо место и практично испао из трке за Маовог наследника.

Паралелно са политичком сменом извршена ?е ?ош драматични?а промена бирократског апарата у парти?и. Гломазно Организационо оде?е?е задужено за кадровску политику ?е практично престало да посто?и. Група за културну револуци?у, Маова идеолошка претори?анска гарда, ?е посебно дошла до изража?а, преузевши на себе пропагира?е Маове агенде у ?авности као и мобилизаци?у маса. На?виши званичници пропагандног оде?е?а су отпуштени, а многа ?ихова задуже?а ?е преузела ова група.

Црвене гарде и униште?е "четири старине" [ уреди | уреди извор ]

Централни Комитет ?е 8. августа 1966. усво?ио одлуку у вези са Великом Пролетерском Културном Револуци?ом, ко?а ?е касни?е постати позната као "Шеснаест тачака". Ова? документ дефинише културну револуци?у као ?велику револуци?у ко?а дотиче на?дуб?е емоци?е ?уди и представ?а дуб?у и напредни?у фазу у разво?у соци?алистичке револуци?е у нашо? зем?и.”:

Иако ?е буржоази?а свргнута, она и да?е покушава да помо?у старих иде?а, културе, навика и обича?а експлоатаци?е поквари масе, испере им мозак да би се вратила на власт. Пролетари?ат зато мора учинити потпуно супротно: он мора спремно одговорити на сваки изазов буржу?а да измене наше друштво. Тренутно, наш ци? ?е да се боримо и смрвимо све оне ?уде на власти ко?и су кренули капиталистичким путем, морамо критиковати и одбацити реакционарну буржоаску академску елиту као и идеологи?у буржоази?е и свих осталих експлоатишу?их класа. Морамо трансформисати образова?е, литературу и уметност као и све остале делове надград?е ко?и не одговара?у соци?алистичко? економско? бази како би олакшали консолидаци?у и да?и разво? соци?алистичког система.

Последице шеснаест тачака су биле далекосежне. Оно што ?е рани?е био махом покрет ученика и студената сада ?е проширено на раднике, се?аке, во?нике и ниже парти?ске чиновнике од ко?их се очекивало да устану и да се обрачуна?у са властима како би преобликовали друштвену надград?у. Преко милион припадника црвених гарди из свих делова зем?е, окупи?е се 18. августа на тргу Т?енанмен у Пекингу како би их Председник Мао лично примио. Ме?утим, на овом скупу ?е се у центру паж?е на?и Лин Биао, ко?и ?е у свом обра?а?у оштро осудити све врсте уочених непри?ате?а у кинеском друштву ко?и на?више омета?у "напредак револуци?е."

Мао се лично измешао са припадницима гарде, симболично да?у?и сво? ауторитет ?ихово? ствари став?а?ем црвене траке на сво?у руку. Изме?у августа и новембра 1966. ?е бити одржано осам масовних окуп?а?а, на ко?има ?е учествовати преко 12 милиона ?уди широм зем?е, махом припадника црвених гарди. Влада ?е сносила трошкове ?иховог путова?а по зем?и како би са другим ?удима разме?ивали револуционарна искуства.

На ?едном од тих окуп?а?а, Лин Биао ?е позвати на униште?е "четири старине". Под старинама он ?е подразумевао старе обича?е, културу, навике и иде?е. Ме?утим, ?егови говори, натоп?ени маоистичком фразеологи?ом, нису ништа конкретно говорили шта то тачно треба уништити код ова четири прилично општа по?ма. И сам Мао ?е веровао да кроз "велики неред" (из тог времена остала ?е забележена ?егова фраза да треба створити велики неред под небом да би се створио велики ред под небом), масе треба саме да управ?а?у сво?им акци?ама, без икаквог осла?а?а на директиве или сугести?е власти. Ово ?е требало да одговара вишем стади?уму комунизма када пролетари?ат сам управ?а друштвом, без икаквог државног или парти?ског ауторитета. Ме?утим, у пракси ?е се масе врло брзо отргнути свако? контроли. Завлада?е свеопшта анархи?а.

Неке промене повезиване са кампа?ом "четири старине" су биле поприлично бенигне. Типичан пример су дава?а нових имена улицама, местима, па чак и ?удима. Милиони беба ро?ених у то време доби?е тако?е револуционарно звуче?а имена. Ме?утим, многи други аспекти делова?а, нарочито црвених гарди, ?е бити много више деструктивни, поготову на по?има културе и религи?е. Истори?ске знаменитости у свим деловима зем?е би?е п?ачкане и уништаване. Штета ?е била посебно изражена у престоници Пекингу, граду богате истори?е и пуном културних реликви?а. Овде ?е хи?аде локаци?а од истори?ског знача?а бити уништене. Црвена гарда ?е тако?е извршила опсаду Конфучи?евог храма, ко?и се налази у граду Куфу унутар Шандунг провинци?е.

Током ових месеци иконоборства, црвена гарда са пекиншког универзитета ?е тешко оскрнавити и гроб самог Конфучи?а као и многе друге истори?ски знача?не споменике и артефакте. Лешеви многих великодосто?ника древне Кине би?е изва?ени из гроба и обешени на оближ?ем дрве?у. Ме?у ?има су били и многи угледни Конфучи?еви потомци.

Библиотеке пуне истори?ских или страних текстова су уништене а к?иге спа?ене. Храмови, цркве, ?ами?е, манастири и гроб?а су били затворени. Понекад су били преобликовани за друге намене а неретко оп?ачкани и спа?ени. Марксистичка пропаганда ?е описивала будизам као су?евер?е, а религи?у генерално као средство непри?ате?ске стране инфилтраци?е или дома?е буржоази?е. Свештенство разних вера ?е хапшено и слато у радне логоре. Тибетански будисти су вероватно на?више страдали; многи ?ихови монаси су били приморани да, под прет?ом оруж?ем, и сами учеству?у у спа?ива?у сво?их храмова.

Наредне две године, а у неким областима и много дуже, Црвена гарда ?е бити де факто власт на терену. У покуша?у да убрза?у соци?алистичку реконструкци?у, ?ени припадници ?е штампати летке де?ене локалном становништву, у ко?има се об?аш?ава?у ?ихови поступци у намери одбране и ?ача?а соци?ализма. Имена сум?ивих локалних контрареволуционара су постав?ана на огласне табле. Припадници гарде ?е се редовно окуп?ати у великим групама и водити велике дебате. Образовани?и ме?у ?има ?е писати и едукативне комаде. На ?авним скуповима критикова?е локалну реакци?у и тражити да и она изврши самокритику.

?едан од многих цитата из К?иге цитата Мао Цедунга, ко?и ?е црвена гарда користити као сво? водич био ?е следе?и:?Свет ?е ваш као и наш, али у коначници, он ?е ваш. Ви млади ?уди, пуни енерги?е и виталности, ви сте цвет живота, као сунце у ?утар?им сатима. Наше наде полажемо у вас. Свет припада вама. Буду?ност Кине припада вама.” Око 350 милиона примерака ове к?иге ?е штампано у децембру 1967. Био ?е ово ?едан од главних механизама подстица?а маса, посебно црвених гарди, у ?иховим акци?ама. По миш?е?у других маоистичких лидера, овакви цитати су били на?више одговорни за спрово?ене акци?е.

Иако ?е парти?а у сво?им прогласима забра?ивала оружану у корист вербалне борбе, многе борбене сеси?е завршаване су физичким наси?ем. То наси?е ?е временом све више расло, посебно од када су активисти почели да запле?у?у оруж?е од арми?е 1967. Власт ?е у почетку само вербално критиковала по?аву наси?а, а понекад га чак и охрабривала. Тек од 1969, када ?е ?е арми?а почела да интервенише, и парти?а ?е се више заложити у сузби?а?у масовног покрета.

Власт ?е 22. августа 1966 издала директиву да се заустави меша?е полици?е у активности Црвене гарде. Они полица?ци ко?и би се оглушили о ову наредбу су били означени као контрареволуционари. Маове похвале су само охрабриле масу да постане све безобзирни?а према свакоме ко би ?о? се нашао на путу. Као резултат овога, ?авна безбедност у зем?и се рапидно погоршавала како су власти подизале праг толеранци?е према наси?у. Се Фучжи, начелник полици?е ?е чак из?авити да и ни?е ?ако страшно ако неки лоши ?уди буду преби?ени или линчовани до смрти.

Овакав став врха полици?е ?е био сигнал припадницима гарде да сво?у бруталност подигну на ?ош виши ниво. У року од само две неде?е, само у ?едно? општини у Пекингу, око стотину наставника, школских званичника и образовних кадрова би?е уби?ено. Бро? повре?ених био ?е превелик да би се израчунао.

На?стравични?е аспекте кампа?е чинили су бро?ни случа?еви тортуре, убистава и ?авних понижава?а. Многи ?уди, означени као мете борбе, ко?и нису више могли да издрже превелики стрес изврши?е самоубиство. У августу и септембру 1966, само у Пекингу ?е забележено 1772 убиства. У септембру ?е у Шанга?у било 704 самоубиства и 534 убиства повезаних са културном револуци?ом. У Вухану ?е у истом периоду било 62 самоубиства и 32 убиства. Пенг Дехуаи ?е бити доведен у Пекинг да би био ?авно исмеван и преби?ан.

У октобру ?е Мао сазвати централну радну конференци?у, чи?и ?е главни ци? био да убеди оне руководиоце ко?и су ?ош исказивали извесне резерве према револуци?и. ?у и Денг ?е поново бити етикетирани као буржоаски реакционари. Под великим притиском, би?е приморани да се подвргну самокритици. Након конференци?е ?у, некада други на?мо?ни?и човек у Кини након Маа, бива став?ен у ку?ни притвор у Пекингу, након чега ?е бити послан у радни логор. Тамо ?е, потпуно слом?ен и ускра?ен за неопходне лекове, умрети у тишини 1969. Денг ?е у три наврата бити послан у унутраш?ост на преваспитава?е, да би коначно завршио на присилном раду у фабрици мотора у ?ангси?у.

1967 [ уреди | уреди извор ]

Лин Биао и ?ианг ?инг ?е 3. ?ануара 1967. задужити локалне меди?е као и припаднике локалних гарди да покрену "?ануарску револуци?у", током ко?е ?е збачена градска власт у Шанга?у. По узору на некадаш?у Париску комуну би?е успостав?ена Шанга?ска народна комуна, касни?е преименована у Општински револуционарни одбор. На ?еном челу ?е се на?и Ванг Хонгвен, локални раднички активиста, коме од тог тренутка кре?е вртоглав успон у политичко? хи?ерархи?и. У Пекингу, поред ве? уобича?ених мета критике ?уа и Денга, на удару ?е се на?и и потпредседник Тао Жу. Поста?ало ?е све уоч?иви?е да су, уместо школских представника и интелектуалаца, сада главна мета револуци?е постали високи функционери парти?е.

Мао ?е у свом чланку у Женмин Жибау од 8. ?ануара похвалити акци?е маса у непосредном преузима?у власти и практикова?у комунизма. Тако?е ?е апеловао на револуционаре да наставе са праксом самокритике као и критике других, осум?ичених за "контрареволуционарне активности". Ускоро ?е многе локалне средине следити пример Шанга?а. Локалне власти су редом падале уз преузима?е контроле од стране црвених гарди али и других револуционарних група.

Следе?а на реду ?е била арми?а, послед?а институци?а ко?а ?е пружала отпор нараста?у?о? револуци?и. У фебруару ?е Лин и ?ианг, уз Маову подршку, захтевати да се класна борба прошири и на во?ску. Многи угледни генерали, одликовани ветерани и херо?и гра?анског рата, изражавали су забринутост и против?е?е правцу ко?им ?е револуци?а кренула. Министар спо?них послова Чен ?и и потпредседник Тан Женлин би?е на?гласни?и у критици дога?а?а у Шанга?у, истичу?и да ?е оваква пракса пре уништити парти?у него класне непри?ате?е. Као одговор ?е до?и колективна етикета ко?а ?е све критичаре означити као "фебруарску контрастру?у". Сре?ни?и чланови ове групе би?е критиковани да су заведени непри?ате?ском пропагандом. Остали ?е бити оптужени да директно саботира?у револуци?у и паш?е у немилост.

У исто време, припадници различитих гарди, ко?и су Маове апеле различито тумачили, почи?у слати противречне пароле и све више долазе у ме?усобни сукоб. Ово ?е ?ош више закомпликовало ионако ве? неподнош?ив хаос. У априлу ?е, по Маовом налогу, ?ианг ?инг ?авно апеловати црвене гарде да зауставе све "нездраве активности". Парти?ски врх се и да?е забав?ао измиш?а?ем нових оптужби против ?у Шао?и?а. На састанку одржаном 6. априла, ?у ?е ?авно осу?ен због изда?е од стране сада доминантне фракци?е ко?у су чинили ?и?анг ?инг , Канг Шенг као и сам Мао.

На терену ?е ситуаци?а клизила у прави мали гра?ански рат. Како ?е локална власт практично ишчезла, ни?е више било институци?е и ауторитета ко?и би каналисао сукоб супротстав?ених фракци?а. У свеопшто? какофони?и било ?е скоро немогу?е разлучити ко ?е истински веровао у Маову визи?у а ко се ту налазио само због кари?еризма и личне користи. До ?ула ?е наси?е гарди према локалном становништву бити заме?ено отвореним борбама ме?у револуционарним групама. Ни?е више било никакве ?авне сигурности и нико више ни?е био сигуран да ?е доживети сутраш?и дан, чак ни лидери гарди. У ме?увремену ?е ?ианг ?инг, изнервирана отпором арми?е, 22. ?ула из?авити да више ни?е сигурна у приврженост во?ске комунизму и да би требало размислити да она буде заме?ена са црвеним гардама. Ова из?ава ?е окуражила гарде и оне започи?у нападе на касарне и друге во?не об?екте ради заплене оруж?а. Генерали су били немо?ни да интервенишу због ?ута?а државног и парти?ског врха. Оваква ситуаци?а ?е потра?ати до ?есени иду?е године.

У Вухану ?е дошло до уличних борби изме?у две велике групе, од ко?их ?е ?една била за а друга против естаблишмента. У целу ствар се на кра?у умешао Чен Цаидао, генерал задужен за то подруч?е. Уз ?егову помо? ?е поражена анти-естаблишмент група. Наста?е велики метеж, па ?е на кра?у Мао одлучио да оде на терен са групом високих званичника како би успоставио ред. Тада ?е дошло до ?едне од трагикомични?их епизода из целокупне револуци?е. ?една од локалних радикалних група, ко?а ?е наивно веровала да критика естаблишмента значи и критику самог Маа, киднапова?е ?еговог изасланика Ванг Ли?а. Ова? дога?а? ?е остао забележен као Вухански инцидент. Читава ствар се на кра?у завршила сва?ива?ем целокупне кривице на генерала Чена. Он ?е послат у Пекинг на ?авну критику код ?ианг ?инг и других припадника групе за културну револуци?у.

У кампа?и борбе против традици?е, те године ?е забра?ено слав?е?е Кинеске нове године. Ова забрана ?е тра?ати наредних 13 година.

1968 [ уреди | уреди извор ]

У проле?е 1968, започела ?е ?ош ?една масивна кампа?а чи?и ?е ци? био промоци?а лика и дела Мао Цедунга. Мао, дотада ве? увелико слав?ен и величан преко сваке мере, сада ?е добио практично статус божанства. Влада ?е 27. ?ула послати во?ску у провинци?е да поново преузме власт од црвених гарди. Годину дана касни?е, оне ?е у на?ве?о? мери бити расформиране. Вухански инцидент ?е показао да се подстицани хаос на кра?у може окренути и против оних ко?и су га створили, и Мао више ни?е желео да ризику?е могу?е угрожава?е сво?е агенде. Коначно, гарде су постигле главни ци?- Мао и ?егови радикални следбеници су у велико? мери консолидовали власт.

Почетком октобра ?е започела завршна кампа?а одстра?ива?а нело?алних кадрова. Ве?ина ?их ?е послата у унутраш?ост на присилан рад по логорима. ?у ?е "заувек избачен" из парти?е на 12. пленуму 8. централног комитета у септембру. Он ?е тако?е проглашен "главним седиштем буржоази?е", што ?е представ?ало алузи?у на чувени Маов "бомбарду? седишта" дажибао, написан две године рани?е.

У децембру ?е Мао започео ствара?е покрета "Повратак на село". Током овог покрета, ко?и ?е потра?ати све до кра?а наредне децени?е, младим интелектуалцима ко?и су живели у великим градовима ?е наре?ено да се преселе у унутраш?ост. Термин "млади интелектуалци" ни?е се односио само на студенте, ве? и на недавно свршене сред?ошколце. Свима ?има ?е тек кра?ем 70-тих, након Маове смрти, бити допуштено да се врате сво?им домовима. Ствара?е овог покрета ?е у велико? мери служило за коначну елиминаци?у црвених гарди, чи?и су чланови у на?ве?ем делу били студенти и сред?ошколци. Послати су тамо где ?е узроковати ма?е друштвене штете и где ?е власт у велико? мери имати контролу над ?има.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Културна револуци?а на Викимеди?ино? остави .

• Encyclopædia Britannica . The Cultural Revolution
• History of The Cultural Revolution Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. април 2007)
• Chinese propaganda posters gallery (Cultural Revolution, Mao, and others)
• Hua Guofeng's speech to the 11th Party Congress, 1977
• Morning Sun ? A Film and Website about Cultural Revolution and the photographs of the subject available from the film's site.
• Memorial for Victims of the Chinese Cultural Revolution
• "William Hinton on the Cultural Revolution" by Dave Pugh
• "Student Attacks Against Teachers: The Revolution of 1966" by Youqin Wang
• A Tale of Red Guards and Cannibals by Nicholas D. Kristof . The New York Times , January 6, 1993.