Ко?ички спорт су разне врсте активности човека и ко?а у облику манифестаци?а те спортске гране.

Истори?ски разво? [ уреди | уреди извор ]

Припитом?ава?е ко?а узга?а?ем по?авило се у примитивним ?удским за?едницама пре почетка III. милени?ума. Oкo 1700 . године ко?ске запреге познате су у свим зем?ама Блиског и Сред?ег истока . У Европи се припитом?ени ко?и по?ав?у?у у бронзано доба , на?пре у сред?о? Македони?и .

На?стари?и археолошки налаз са ликом ко?а ?е надгробни споменик из Микене 1550. п. н. е. Хомер опису?е у Или?ади (23 к?ига) ко?ске трке са високим наградама за победника. Изгледа да су Грци употреб?авали ко?е за вучу борних кола, а тек онда за ?аха?е. Ксенофонт (V. век п. н. е.) ?е написао прво стручно дело о узга?а?у ко?а и ?аха?у (Περ? ?ππιχ??). Може се ре?и да ?е ко? античким Грцима много више служио за ратне походе и за разна такмиче?а него за по?опривреду или саобра?а?. У многим грчким градовима посто?али су хиподроми , од ко?их су многи могли примити на десетине хи?ада гледалаца. На?познати?и од ?их био ?е хиподром у Константинопо?у 203?330, делимично сачуван, могао ?е да прими 80.000 гледалаца.

Код старих народа Асираца , Вавилонаца , Грка , Рим?ана и др. одржавале су се и биле врло оми?ене трке борних двоколица са двопрегом ( лат. biga ) и четворопрегом ( лат. qvadriga ). На Олимпи?ским играма у Грчко? 680. п. н. е. одржане су први пут трке борних двоколица са четворопрегом, а 648. п. н. е. трке ?ашу?их ко?а.

Употребом седла и узенги?а ?аха?е доби?а се све ве?и замах и све се више практику?е. Ко?ица поста?е главна ударна снага свих во?ска , па се ?аха?е све више цени. Поседова?е ко?а важило ?е увек као знак релативног богатства. У сред?ем веку у Европи ?аха?е ?е привилеги?а племства везана за витешке турнире и каруселе . Градско становништво ретко се служило ?аха?ем у рату и лову.

Ствара?е система у обуци ?аха?а тече веома споро. Прва европска школа ?аха?а основана ?е почетком XVI века у Напу?у . Нешто касни?е основане су сличне школе у Верса?у , Мадриду и Бечу . Све ове школе бавиле су се углавном дресуром ко?а, а тек у XVII веку, школе ?аха?а у Француско? почи?у са систематском обуком ?ахача. Ко?ске трке су стари?е од тих школа, па се узима да су прве ко?ске трке одржане у Енглеско? 1174 , у Француско? 1370 , а у Немачко? 1448 .

Истори?ски разво? у ?угословенским зем?ама [ уреди | уреди извор ]

У сред?ем веку било ?е по?ава ко?ичког спорта у виду разних витешких турнира. У народу су се поред ко?ских трка, почев од ратова са Турцима неговале игре са ко?има ( алка , ?илит , штехова?е ).

У нови?е време прве организова?е ко?ичке трке одржане су у Срби?и око 1820 . Године 1892 . донет ?е Закон о помага?у стре?ачких и гимнастичарских и пет кола ?ахача у Кра?евини Срби?и . Прво од тих кола Дриносавско коло ?ахача основано ?е у Шапцу 1888 . У Хрватско?, Босни и Во?водини било ?е ко?ичких организаци?а у местима са ко?ичким гарнизонима, а после 1918 . оснива?у се у Загребу , Вараждину , Винковцима и Оси?еку локална кола ?ахача. У ?утомеру у Словени?и , посто?ала ?е од 1785 , Диркално друштво , са основним задатком да ради на унапре?е?у касачких ко?а. Систем обуке у вештини окуке почео се разви?ати после оснива?а друштва за унапре?е?е ко?ичког спорта. Таква друштва су основана у Београду 1833.. у Загребу и Новом Саду 1934 , Сомбору 1935 , а сва ова су 1938 у?еди?ена у ?угословенски ?ахачки савез . После ослобо?е?а основан ?е 26. фебруара 1949 у Београду Савез за ко?ички спорт ?угослави?е. Сачи?авали су га ко?ички савези република и покра?ина, са око 80 основних ко?ичких организаци?а ? клубова, друштава и секци?а.

Истори?ски разво? у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

На?стари?а ергела у Срби?и ?е Ергела ?убичево , основана 1858. године. Од 1964. године у ергели се одржава?у ?убичевске ко?ичке игре .

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Дисциплине [ уреди | уреди извор ]

Ко?ичке трке [ уреди | уреди извор ]

Касачке трке [ уреди | уреди извор ]

Трке касача се деле у две категори?е:

• Касачке трке у сулкама : возач седи на сулкама ко?е вуче ко?.
• Касачке трке монте : ко?аник (?оке?) седи на ле?има свог ко?а.

У касачким тркама ко? треба да каса што ?е брже могу?е и стигне на ци? без преласка у галоп . Ако ко? пре?е у галоп, ко? и возач-?оке? се дисквалифику?е. Касачке трке се разлику?у по дужини и по узрасту ко?а.

Галопске трке [ уреди | уреди извор ]

Трке галопера се деле у две категори?е:

• Трке на равно? стази : дужина стазе износи 800 до 4 000 метара. Класична дистанца износи 2 400 метара, а знача?на ?е и истори?ска трка на ?едну енглеску ми?у (1609 метара).
• Трка преко препрека : дужина стазе ?е изме?у 2 800 и 6 500 метара. Тркачке стазе могу бити са препрекама у облику живица (све препреке су идентичне), стиплчез (на стази су бар четири различита типа препрека), или кроскантри (природне препреке, на?дуже стазе).

Групне трке [ уреди | уреди извор ]

У групним тркама учеству?у на?бо?а ме?ународна ждребад и пастуви . Кастрираним ко?има у правилу ни?е дозво?ено да се такмиче. Ове трке се деле у групе, при чему ?е Група I на?бо?а категори?а.

Ко?ички спортови [ уреди | уреди извор ]

Ко?ички спорт обухвата све дисциплине спортова са ко?има. Посто?и ?ош много врста ко?ичких дисциплина ко?е се практику?у у свету, неке од ?их регулише Ме?ународна ко?ичка федераци?а (FEI), док друге има?у само локални знача?.

Ме?ународна ко?ичка федераци?а организу?е ме?ународна такмиче?а у седам дисциплина ко?е су на?популарни?е у свету:

• Вож?а запрега : у ово? дисциплини ко?и вуку запрегу на ко?о? седи возач.
• Ко?ички вишебо? : састо?и се од комбинаци?е дресаже, прескака?а препрека и кроскантри трке.
• Дресура : ко? и ?ахач треба да хармонично прикажу низ ко?ских покрета и корака, ко?и ?е деловати спонтано, вешто и без очигледног уплива ?ахача.
• Ко?ичке трке издрж?ивости : ко?и се тестира?у на стазама дужине до 160 км.
• Дисциплина вестерн : састо?и се у томе да ?ахач треба да управ?а ко?ем онако како су то радили каубо?и на Америчком западу.
• Прескака?е препрека : ко?и и ?ахачи прескачу мобилне бари?ере. Атрактивност ове дисциплине ?е допринела да ово буде на?заступ?ени?и ко?ички спорт у свету.
• Акробатика на ко?у : то ?е спорт ко?и комбину?е ?аха?е, гимнастику и акробаци?е. Док ко? каса у круг, спортиста на ?ему изводи гимнастички програм.

Ко?ички спорт на Лет?им олимпи?ским играма [ уреди | уреди извор ]

Ко?ички спорт имао ?е сво? деби на Лет?им олимпи?ским играма 1900. године у Паризу. Затим га ни?е било у програму такмиче?а све до 1912. године, а од тада ?е у програму сваких Игара. На Олимпи?ским играма организу?у се такмиче?а у следе?им дисциплинама ко?ичког спорта: прескака?е препрека, дресура и ко?ички вишебо? ^[1] . Све три дисциплине се организу?у у по?единачно? и екипно? конкуренци?и. Жене и мушкарци надме?у се за?едно на равноправним основама ^[2] .

?една од дисциплина модерног петобо?а ?е кроскантри трка на 3000 метара. Ко?ичке дисциплине и модерни петобо? су тако?е ?едине олимпи?ске дисциплине у ко?има учеству?у животи?е. Ко? се сматра атлетом исто колико и ?ахач.

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Ко?ичке дисциплине први пут су одржане на Олимпи?ским играма у Паризу 1900. године, иако нису садржале ни?едну од дисциплина ко?е се одржава?у данас. Посто?ала су 4 различите олимпи?ске дисциплине. У такмиче?у у полоу учествовала су 4 тима играча из Британи?е, Француске, Мексика, Шпани?е и С?еди?ених Држава.

За Велику награду (Grand Prix) у прескака?у препрека, ко?е ?е било слично данаш?ем прескака?у препрека, било ?е при?ав?ено 45 такмичара, од ко?и ?е само 37 учествовало у такмиче?у, а меда?е су осво?или ?ахачи из Белги?е (злато и сребро) и Француске (бронза) ^[3] . У дисциплинама скока у вис прво место поделили су Француз Доминик Гардер на Канели и Итали?ан ?ан ?ор?о Трисино на Оресту са истоветним резултатом од 1.85 метара, док ?е бронзу осво?ио Констан Лангндонк чи?и ?е ко?, Екстра Дра? (Extra Dry), прескочио 1.70 метара. Белги?анац и ?егов ко? успели су да узму злато у скоку у да? са дужином од 6.10 метара, Тисино и Орест били су сребрни са 5.70 метара, а Белгард из Француске на свом ко?у Тола осво?ио ?е бронзу резултатом 5.30 метара.

Повратак ко?ичких дисциплина [ уреди | уреди извор ]

Ко?ичке дисциплине изостав?ене су са Олимпи?ских игара 1904. године, а сво? повратак дугу?у грофу Кларенсу фон Росену, кра?евском ко?ушару шведског кра?а. Године 1906, Ме?ународни олимпи?ски комитет прихватио ?е ?егов предлог да се прескака?е препрека , дресура и ко?ички вишебо? уврсте у програм Олимпи?ских игара у Лондону 1908. године ; ме?утим, услед извесних тешко?а, оне су почеле да се одржава?у тек 1912. године, а у Лондону ?е одржано само такмиче?е у полоу . Ове три дисциплине остале су у програму Олимпи?ских игара све до данас.

Српски представници у ко?ичким спортовима на Олимпи?ским играма [ уреди | уреди извор ]

Зем?е претходнице имале су свега два учеш?а на Олимпи?ским играма у ко?ичким дисциплинама.

На олимпи?ским играма 1924. године у Паризу, ?угослави?а ?е имала ?едног представника, Владимира (Валдемара) Сеунига (1887-1976) родом из Словени?е, ко?и се такмичио у дисциплини дресуре. Сеуниг ?е заузео послед?е место од 24 такмичара ^[4] .

После пуних 60 година, ?угослави?а ?е по други пут имала представнике у овом спорту на Олимпи?ским играма у Лос Ан?елесу 1984. године . То су били Ало?з Лах, Душан Мавец и Сто?ан Модерц ко?и су 1983. године на Европском првенству осво?или шесто место у дресури. На Играма у Лос Ан?елесу као екипа били су претпослед?и заузевши 10. место, а по?единачно нико од ?их ни?е ушао у финале ^[4] .

Као самостална држава, Срби?а ни?е имала представника на Олимпи?ским играма у ко?ичким дисциплинама.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• На?скуп?и ко? у Срби?и вреди 55000 евра (?Блиц“, 4. ?ун 2013)