Кафи? , кафана или кафе ( франц. cafe ), установа ?е ко?а примарно служи кафу , пи?а на бази кафе ( кафа лате , капу?ино , еспресо ) и у зависности од државе алкохолна пи?а . Неки кафи?и служе и хладна пи?а као што су ледена кафа и ледени ча? , а у континентално? Европи редовно се служе алкохолна пи?а. Понекад се у ?има може на?и и нека храна, попут лаганих грицкалица или пецива .

Кафи? ?е сличан баровима и ресторанима , а могу бити мали бизниси ко?е води власник или велике мултинационалне комани?е као што ?е Старбакс . Многи кафи?и на Блиском истоку, Западно? Ази?и и имигрантским деловима градова на Западу нуде и наргилу . Осим ових, посто?е и специ?ализовани кафи?и попут еспресо барова ко?и се специ?ализу?у само за еспресо и пи?а на основу еспресоа.

Са културне тачке, кафи?и служе као центри друштвене интеракци?е: кафи? нуди место да се ?уди окуп?а?у, разговара?у, чита?у, пишу и забав?а?у индивидуално или у ма?о? групи. Од уво?е?а ва?-фа?а , кафи?и су постали место где ?уди долазе да приступе интернету са ?ихових лаптопова и таблета . Сам кафи? може служити као неформални клуб за ?егове редовне посетиоце. ^[1]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Реч кафа у многим европским ?езицима потиче од итали?анске речи caffe , ^{[3] [4]} ко?а се први пут по?ав?у?е као cavee у Венеци?и 1570. године ^[5] и настала ?е од арапске речи qahwa ( ???? ). Сам арапски термин qahwa ?е првобитно означавао врсту вина , али након уво?е?а забране вина у исламу , овим термином се називала кафа. ^[6] Зна?е о кафи (би?ци, плоду, пи?у ко?е се прави од ?ега) ?е пренето у Европу због контакта са Турцима , вероватно путем веничанско - османског трговачког споразума.

Реч кафе ко?ом се означава установа ко?а служи кафу и понекад храну ?е преузета из француског cafe. ^[7] The first cafe is believed to have opened in France in 1660 . ^[3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Кафи?и су били доста популарни у Меки што ?е забри?авало имаме ко?и су их посматрали као места где се дешава?у политичка окуп?а?а и пи?е. Због овога су били забра?ени муслиманима од 1512. до 1530. године. Након ове забране први кафи? ?е отворен у Дамаску 1530. године, ^[8] а потом се ?ав?а?у у бро?ним другим градовима попут Каира . Османски хроничар Ибрахим Печеви ?е писао о отвара?у првог кафи?а у Истанбулу :

До 962. [односно 1555.] године у високом граду под бож?ом заштитом, Константинопо?у, као и у Османским зем?ама генерално, кафа и кафи?и нису посто?али. Око те године, момак зван Хакам из Алепа и Шамс из Дамаска су дошли у град и отворили велике рад?е у дистрикту званом Тахтакале и почели да служе кафу. ^[9]

Бро?не приче споми?у да се кафа у Истанбулу први пут служила у "Кивином Хану" кра?ем 15. века, али нема ни?едан истори?ски доказ да се то десило.

У 17. веку француски путник и писац Жан Шардин ?е оставио опис ?едне свене из перси?ског кафи?а ко?и ?е посетио:

?уди разговара?у, ?ер се ту вести разме?у?у и где они ко?е политика занима критику?у државу слободно и без страха, ?ер држава не осу?у?е шта ?уди говоре. Невине игре ... ко?е су сличне дамама , школицама и шаху се игра?у. Уз то муле, дервиши и песници на смену прича?у приче у стиху и прози. Приче мула и дервиша носе моралне поуке, али се не сматра скандалозним не обрати паж?а на ?их. Нико ни?е приморан да прекине игру или разговор због ?их. Мула ?е устати у средини и почети да приповеда гласно или дервиш ?е у?и од?едном и изгрдити пред окуп?енима су?етан свет и матери?ална добра. Често се дешава да дво?е или тро?е ?уди прича?у у исто време, ?едан на ?едно? страни, други насупрот ?ему и понекад ?е ?едан проповедати, а други причати приче. ^[10]

Европа [ уреди | уреди извор ]

Током 17. века кафа се први пут по?ав?у?е у Европи ван Османског царства и новоотворени кафи?и широм Европе су поста?али све популарни?и. Први кафи?и су се по?авили у Венеци?и 1629. године, ^[11] због трговине изме?у Млетачке републике и Османли?а. Први кафи? у Егнеско? ?е отворен у Оксфорду 1650. године ^[12] и основао га ?е ?евре? ?акоб. На месту где се налазио та? кафи? се данас налази кафе-бар Велики кафе . ^[13] ?едан од кафи?а отворених у то време ?е и Queen's Lane Coffee House , основан 1654. године, и ради и дан данас. У Лондону се први кафи? отвара 1652. године. ^{[14] [15]}

Од 1670. до 1685. се по?авило доста кафи?а, а они су поста?али све знача?ни?и као институци?е због тога што су постали познати као места за дебату. ^[16] До 1675. године ?е било више од 3.000 кафи?а у Енглеско?. ^[17]

Први кафи? у Паризу ?е отворен 1672. године, а на?стари?и ко?и и данас ради ?е Cafe Procope отворен 1686. ^[18] Ова? кафи? ?е био поготово популаран током Просветите?аства 18. века: Волтер , Жан Жак Русо и Дени Дидро су често долазили овде да пи?у кафу, а сматра се да ?е ова? кафи? родно место Дидрове Енциклопеди?е . Бивши ?а?ичар Кара Хамие ?е у 1667. године отворио први кафи? у Букурешту (тадаш?ем главном граду Влашке ) у самом центру града где се данас налази Народна банка Румуни?е . ^[19] У Америци ?е први кафи? отворен у Бостуну 1676. године. ^[20]

Прву кафетери?у у Бечу ?е отворио 1683. године по?ски мигрант ?ури? Франц Кулчицки и у ?еговом кафи?у се први пут служила кафа са млеком . Данас у Бечу ?една улица носи име по ?ему и ту се налази ?егова статуа. Ме?утим, кафа ни?е била много популарна све до друге половине 18. века. Први регистровани кафи? у Бечу ?е отворио ?ерменски трговац ?оханес Теодат 1685. године. ^{[21] [22]}

Кафи?и су у Велико? Британи?и постала места где су се склапали послови, разме?ивале новости. Позната компани?а Ло?дова ?е настала у Ло?довом кафи?у ко?и ?е водио Едвард Ло?д у ком су се окуп?али и радили ?уди ко?и су се бавили осигура?ем бродова. До 1739. године било ?е 551 кафи?а у Лондону и сваки ?е окуп?ао одре?ену врсту кли?ената у зависности од послова ко?им су се бавили или ставова ко?е су имали. Тори?евци и виговци су имали кафи?е у ко?има су се окуп?али, као и трговци, адвокати , продавци к?ига, аутори , денди?и ко?и су имали сво?е. Антоан Франсоа Прево бележи о кафи?има у Енглеско? да су они места ?где имаш право да читаш све новине за и против власти“ и ?средишта Енглеске слободе“. ^[23]

Женама ?е у неким државама било забра?ено да улазе у кафи?е, али ово ни?е био чест случа? у Европи. У Немачко? су жене посе?ивале кафи?е, али им ?е улаз у кафи?е у Енглеско? и Француско? био забра?ен. ^[24] Забележено ?е да се Емили ди Шатле облачила као мушкарац да би ушла у кафи? у Паризу. ^[25]

Током 18. века су отворени неки од на?стари?ирих кафи?а широм Итали?е, од ко?их неки и данас раде: Caffe Florian у Венеци?и , Antico Caffe Greco у Риму , Caffe Pedrocchi у Падови , Caffe dell'Ussero у Пизи , Caffe Fiorio у Торину . Током Виктори?анског периода кафи?и су постали места за опушта?е без алкохола, алтернатива пабовима у ко?е су ?уди одлазили да одмара?у уз алкохол. ^[26] У 18. веку кафи?и у Даблину су служили као рани читалачки центри и као ране библиотеке у ко?е су ?уди долазили по к?иге. ^[27]

Током 19. и 20. века, кафи?и су били места у ко?има су се окуп?али писацписци и уметникуметници широм Европе.

Облик [ уреди | уреди извор ]

Кафи?и могу да има?у и башту у ко?о? се може седети, што ?е поготово често у европским кафи?има. ?едан од основних намена кафи?а као места за комуникаци?у и размену информаци?а ?е поново успостав?ена током 1990-их и касни?е због уво?е?а ва?-фа?а . ^[28] Шире?е кафи?а по урбаним и руралним местима ?е ишло параллно са по?авом и распростира?ем паметних телефона , лаптопова и таблета .

Ази?а [ уреди | уреди извор ]

На Блиском истоку , кафи?и ( арап. ???? maqha ; ???? ???? qahveh-khaneh ; тур. kahvehane или kırathane ) су служили као битна места у ко?има су се окуп?али мушкарци. Они су ту долазили да пи?у кафу (обично арапску ) и ча? . Уз то су долазили да слуша?у музику, чита?у к?иге, игра?у шах или тавлу , а често и да пуше наргилу .

Кафи?и се у Египту назива?у ' ahwah /?hwa/ , што ?е ди?алектска верзи?а ?????? qahwah ("кафа") ^[29] У ?има се често служи и ча? ( sh?y ), а поготово су популарни би?ни ча?еви на бази хибискуса ( karkadeh или ennab ). Овакви кафи?и се по?ав?у?у током 1850-их године и у ?их су долазили стари?и мушкарци. Почетком 20. века постали су знача?на места за политичку и друштвену дискуси?у. ^[29]

У Инди?и , култура кафе се тек раширила у послед?их 20 година због велики ланаца ко?и су доста популарни у урбаним центрима. У кафи?има се често воде и пословни састанци и окуп?а?а са при?ате?има. ^[30]

У Малези?и и Сингапору , традиционална места у ко?има се служи доручак и кафа се зову kopi tiam . Назив ?е портманто мала?ске речи за кафу (поза?м?ене из енглеског) и Мин Нан ди?алектске речи за продавницу ( 店 ; POJ : tiam). Обично има?у скрону понуду: ?а?а , тост , ?ем од кокоса, кафу , ча? и мило - чоколадно пи?е ко?е ?е веома популарно у ?ужно? Ази?и и Аустрали?и. Сингапур има бро?не кафи?е и у послед?их неколико година ?е порасла ?ихова популарност у урбаним центрима. На Филипинима ?е Старбакс постао поготово популаран ме?у сред?ом и вишом класом.

На Та?ланду , термин "cafe" не означава оно што традиционално ?уди мисле када се то каже, ве? ?е но?ни ресторан ко?и служи апкохолна пи?а током изво?е?а комеди?е на бини. Оваква места су цветала током 1990-их. ^[31]

Океани?а [ уреди | уреди извор ]

У Аустрали?и , кафи? ?е познат као као cafe (кафе). Након Другог светског рата бро?ни итали?ански мигранти ко?и су долазили у Аустрали?у су донели машине за еспресо, поготово током 1950-их када се шири популарност овог пи?а. У послед?о? децени?и се пове?ала потраж?а за локалним местима у ко?има се пржи и сервира кафа, поготово у Сидне?у и Мелбурну .

Еспресо бар [ уреди | уреди извор ]

Еспресо бар ?е врста кафи?а ко?и ?е специализован за напитке ко?и се праве од еспресоа . Настали су у Итали?и , али су се проширили широм света са разним познатим брендовима попут Старбакса . Типачан еспресо бар има еспресо апарат и витрину у ко?о? се налазе пецива и/или сендвичи. У традиционалном итали?анском еспресо бару купци наруче пи?е и пи?у га сто?е?и, а ако желе да седну и попи?у га у бару то се додатно напла?у?е. У Итали?и се напла?у?е и да се седи у башти, док се у С?еди?еним Америчким Државама може седети и радити унутар кафи?а и у башти бесплатно.

У традиионалном еспресо бару се суже разна пецива и десерти, а и пи?а као што су кафе лателатеа , капу?ина , али и ча?а

Кафи?и у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

Зато што ?е Срби?а била део Османског царства , на ово? територи?и се отвара први кафи? у Европи. У Београду на Дор?олу ?е током владавине Суле?мана Величанственог отворио први кафи? 1521. године. Ме?утим, нема поузданих података како се звао и где се налазио. ^[32] Тако?е, кафана ?е на Валкану била традиционална институци?а у ко?у су ?уди долазили да пи?у кафу, ме?утим временом ?е термин почео да се користи за установу у ко?о? се пи?е алкохол , а не кафа.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Кафана

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]