한국   대만   중국   일본 
Зика вирус ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Зика вирус

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Зика грозница .

Зика вирус
Електронска микрографи?а Зика вируса
Класификаци?а вируса
Group:
Група IV ( (+)ssRNA )
Породица:
Flaviviridae
Род:
Flavivirus
Врста:
Zika virus

Зика вирус (ЗИКВ) ?е арбовирус из породице Флавивиридае, рода Флавивирус и групе Спондвени, ко?и ?е одговоран за по?аву Зика грознице код ?уди. Ово ?е у?едно и ?едини арбовирус ко?и се на?вероватни?е преноси сексуалним путем, [1] док ?ош ни?е познато да ли се може пренети са ?едне на другу особу попут грипа. [2] Посто?е две врсте ЗИКВ: Афричка и Ази?ска подврста ко?а се недавно по?авила У Пацифику и на Америчком континенту .

Вирус ?е први пут идентификован 1947. године код носиоца вируса, ма?муна из шуме Зика, по ко?о? ?е вирус добио име. Након тога ЗИКВ ?е откривен код комараца (Aedes africanus) у исто? шуми 1948. године и на кра?у код ?уди 1952. године. Вирус се у наредним децени?ама 20. века широко распростанио у тропске регионе Ази?е и Африке. [3]

У 21. веку Зика вирус ?е одговоран за велику епидеми?у Зика грознице на острву ?ап у Микронези?и , где ?е вирусом било инфицирано скоро три четвртине становништва овог острва. Сматра се да се након ове епизооти?е, ЗИКВ у виду епидеми?а различитог интензитета све више ширио и тако осва?ао нова подруч?а. Тренутно хара ?ужном и Латинском Америком и на неколико карипских острва (2016 године). [4] Светска здравствена организаци?а сматра да ?е разлог брзог шире?а вируса та? што ?е болест доспела на нова подруч?а, у ко?има становништво ни?е стекло имунитет. [5]

Преноси га у?ед зараженог комарца Aedes aegypti , ко?и ?е одговоран и за шире?е жуте и денга грознице . Клиничка слика Зика грознице слична ?е арбовирусно? грозници. Код одраслих особа манифесту?е се грозницом, осипом по кожи, главобо?ом, боловима у миши?има. Мада у 70-80% случа?ева Зика грозница може про?и и без симптома, она, према до сада израженим сум?ама, код беба може довести до микроцефали?а, услед ко?е обим главе новоро?енчета износи ма?е од 32 cm, што омета да?и разво? детета. [6]

Тренутно не посто?и профилакса, терапи?а и вакцина ко?а би поуздано штитила од инфекци?е Зика вирусом. ?едине мере превенци?е су уништава?е комараца, личне заштите од убода комараца, изолаци?а оболелих и перманентна контрола трудница у зараженим подруч?има.

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Вирус ?е први пут откривен у априлу 1947. године код макаки ма?муна ко?и су кориш?ени у истражива?има жуте грознице у Зика шуми, на обалама ?езера Виктори?а , на полуострву Ентебе у Уганди . Вирус ?е поново изолован у исто? шуми следе?е 1948. године код афричких комараца ( лат. Aedes africanus ). Ентебе ?е место где се данас налази Институт за вирусолошка истражива?а у Уганди (UVRI), па изме?у осталог и Зика вируса. [7]

Полуострво Ентебе у Уганди на коме ?е први пут откривен Зика вирус 1947. године код макаки ма?муна ко?и су кориш?ени у истражива?има

Да су вектори преноса Зика вируса комарци из рода Aedes , доказано ?е експериментално, у лаборатори?ским условима, 1956. године. [7]

Први случа?еви Зика грознице изазвани овим вирусом описани су 1964. године, потом четири године касни?е, 1968. године, [8] затим 1971. и 1975. године, када ?е Зика вирус изолован код оболелих ?уди у Нигери?и .

Изме?у 1951. и 1981. године, вирус ?е изолован код болесника оболелих од Зика грознице, помо?у серолошких анализа, у многим афричким зем?ама (Уганда, Танзани?а, Египат, Централна Афричка Република, Си?ера Леоне, Габон и Сенегал) и Ази?е (Инди?а, Малези?а, Филипини, Та?ланд, Ви?етнам и Индонези?а). [9]

Геном вируса секвенциран ?е први пут 2006. године. [9]

Агенци?е ко?е од 2014. године истражу?у Зика грозницу проналазе све ве?и бро? доказа о вези изме?у Зика вируса аутоимуних пореме?а?а и микроцефали?е. Ме?утим, потребно ?е ?ош много истражива?а пре него што се докаже веза изме?у микроцефали?е код беба и Зика вируса. Други потенци?ални узроци су тако?е у фази истражива?а.

Почетком 2016. године Светска здравствена организаци?а (СЗО) прогласила ?е глобалну ванредну ситуаци?у због брзог шире?а Зика вируса, и све ве?е опасности за ?авно здрав?е у свету, иако нема доказа да ?е вирус Зика одговоран за нагли пораст бро?а беба ро?ених у Бразилу са абнормално малим главама. [а]

Вирусологи?а [ уреди | уреди извор ]

Зика вирус ?е РНК вирус и ?едан у ланцу позитивног поларитета 10 из 794 нуклеотида ко?и ?е кодиран полипротеинским прекурсорима од 3.419 аминокиселина. [10] Он поседу?е као и други чланови рода флавивирус исте структурне карактеристикама и исти циклус репликаци?е. То ?е исто и са ?еговом генетском организаци?ом, осим у некодира?у?ем региу 3'-терминала, где су неке секвенце уметнуте изме?у различитих чланове рода и има?у оригинални изглед. [10]

Ова? облик у три региона (у источно? Африци, западно? Африци и Ази?и), [11] филогенетски ?е веома близу Спондвени вирусу (Virus Spondweni) , са ко?им ?е чини форму клона , [12] у оквиру рода флавивируса. [13] Остали чланови рода су ближи вирусима Илеус ( Virus Ilheus ), Роцио ( Virus Rocio ) и енцефалитис Ст. Луис.

Коинфекци?а овог вируса са другим вирусима ?е могу?а (нпр Чикунгу?а+Денга+ Зика), [14] са потенци?ално другачи?ом клиничком сликом.

Стопе, шире?е и преноса инфекци?е са различитим периодима инкубаци?е шест со?ева Зика вируса код различитих врста комараца

Етиопатогенеза [ уреди | уреди извор ]

О етиопатогенези Зика вируса се мало зна ?ер се мало проучавало. Код ?уди, после инкубаци?е од 3 до 12 дана, виреми?а се углавном ?ав?а изме?у другог и петог дана. [15]

У студи?е на лаборатори?ским мишевима вирус показу?е тропизам према мозгу, [16] и изазива оште?е?е централног нервног система, углавном посредством дегенераци?е нервних ?ели?а и гли?е 38. у региону хипокампуса, са општим омекшава?ем мозга и евентуалном поренцефали?ом. [17]

Код мишева вирус тако?е изазива миозитис скелетних миши?а и миокардитис, понекад повезан са плу?ним едемом 39. Инфициране ?ели?е се штите конвенционалним процесом аутофаги?е како би се одбране од вируса, [18] али се биолошки процес ко?и покре?е вирус, непрстано понав?а и тако инфицира и друге ?ели?е. [16]

Неке студи?е указу?у на то да инфекци?а Зика вирусом тежи да ума?и виреми?у вирусом жуте грознице, код ма?муна, у случа?евима коинфекци?е, без блокира?а пренос вируса на друге ?ели?е. [19]

У комарца спо?аш?и период инкубаци?е, односно време изме?у инфекци?е комарца након сиса?а крви виремичних кичме?ака до тренутка када он поста?е у ста?у да пренесе вирус на новог кичме?ака (дома?ина), ?е од 5 до 7 дана 32, нешто кра?а од инкубаци?е вирусом, жуте грознице. [19]

Епидемиологи?а [ уреди | уреди извор ]

Видео приказа; Зика вируса и Зика грозница

До сада спроведена серолошка испитива?а у Ази?и и Африци, утврдила су да на?вероватни?е на овим подруч?има посто?и прикривена циркулаци?а ЗИКВ са детекци?ом специфичних антитела код различитих животи?ских врста (крупних сисара; орангутани, зебре, слонови, водени биволи) и глодара, ?ош од педесетих година 20. века. [20]

Географска распростра?еност ЗИКВ установ?ена ?е на основу резултатима испитива?а ?а изолаци?ом вируса код комараца и ?уди, и на основу извешта?а о случа?евима ко?и су били повезани са путова?има. О по?ави епидеми?е Зика грознице, врло мало ?е публикованих података. Прва епидеми?а ?е при?ав?ена на острву ?ап, Микронези?а (од априла до ?ула 2007. године). [21] Ово ?е у?едно била прва епидеми?а ЗИКВ при?ав?ена ван територи?е Африке сам Ази?е. У периоду од 2013. до 2015. године евидентирано ?е неколико знача?ни?их епидеми?а на острвима и архипелазима Пацифика, ук?учу?у?и и велику епидеми?у у Француско? Полинези?и. Током 2015. године ЗИКВ се по?авио у ?ужно? Америци са епидеми?ама на ширим подруч?има У Бразилу и Колумби?и. [20]

Трансмиси?а ЗИКВ на глобалном нивоу [ уреди | уреди извор ]

Према подацима Америчких здравствених званичника, на дан 19. ?ануар 2016. године, Зика вирус ?е, идентификован у 28 зема?а, ко?е се у?едно сматра?у као ризичне. То су: Барбадос , Боливи?а , Бразил , Зеленортска Острва , Колумби?а , Еквадор , Ел Салвадор , Фи?и , Француска Ги?ана , Гвадалупе , Гватемала , Гва?ана , Гваделуп , Хондурас , Хаити , Мартиник , Мексико , Нова Каледони?а , Панама , Парагва? , Порторико , Самоа , Свети Мартин , Суринам , Соломонска Острва , Та?ланд и Венецуела . Наведени подаци би?е ажурирани када нека нова зем?а потврди трансмиси?у, или када нека од наведених зем?а девет месеци не при?ави ни ?едан нови случа? локалне трансмиси?е. [20]

Дистрибуци?а Зика вируса на глобалном нивоу у ?ануару 2016. године. [22]
   Зем?е у ко?има ?е вирус изолован код ?уди.
   Зем?е у ко?има су откривена антивирусна антитела код ?уди.

Трансмиси?а вируса у ?ужно?, Латинско? и Северно? Америци [ уреди | уреди извор ]

Распростра?еност ЗИКВ у ?ужно? Америци (?ануар 2016)
   Више од милион потвр?ених случа?ева
   Изме?у милион и 1.500 потвр?ених случа?ева
   Ма?е од 1.500 потвр?ених случа?ева

у ма?у 2015. године при?ав?ени су први случа?еви заражава?а Зика вирусом у Бразилу, ко?и се се убрзо проширио на 21 зема?а и територи?а Америке тако да ?е до ?ануара месеца 2016. године, био потвр?ен аутохтони пренос Зика вируса у 19 зема?а у Америци изван Бразила (10). Иако другим зем?ама у Америцас, ук?учу?у?и и Уругва?а и Аргентину, нису при?авили аутохтони Зика вирусу, присуство истоветних вектора (Aedes aegypti) , у овим зем?ама представ?а потенци?алну опасност за да?е шире?е вируса. [20]

Претпостав?а да су, Канада и Чиле сигурни од вируса због одсутности комарца из групе Aedes aegypti . Тако?е Зика ?ош ни?е забележена у континенталним деловима С?еди?ених Америчких Држава, али ?е и ова? део САД у великом ризику, због присуства вектора (Aedes aegypti). [20]

Посто?е два главна разлога за брзог шире?е вируса Америком: [20]

  • Први , што становништво обе Америке ни?е претходно били изложено Зика вирусу и стога нема имунитет,
  • Други , што у свим зем?ама Америчког региона, осим Канаде и Чилеа посто?е комарци из рода Аедес - главни вектори преноше?а Зика вируса.

СЗО предви?а да ?е Зика вируси у друго? децени?и 21. века наставити да се шири и да ?е вероватно настанити све зем?е и територи?е у региону ко?е наста?у?у Аедес комарци.

До 1. фебруара 2016. по?ава Зика вируса при?ав?ена ?е у 23 зем?е у Америци, са очекива?ем, да у наредном периоду оболи три до четири милиона нових случа?ева на Америчком континенту , према из?ави Маркоса Еспинала, директор оде?е?а за заразне болести и анализу здрав?а СЗО за ову бласт. Када ?е Аргентина кра?ем ?ануара 2016. при?авила сво? први случа?, у Бразилу (са на?ве?им бро?ем случа?ева) бро? оболелих достигао 1,5 милиона случа?ева.

Иако ?ош ни?е званично доказана веза изме?у Зика вируса и инфекци?е са уро?еним неуролошким синдромом, у виду микроцефали?а, до овог датума при?ав?ено ?е 4.180 сум?ивих случа?ева само у Бразилу, што ?е знача?но пове?а?е у односу на 147 случа?а у 2014. години.

Почетком фебруара 2016. први пут су здравствени званичници Националног Института за здрав?е у Колумби?и, директно приписали смртне последице вирусу Зика, код три случа?а у Колумби?и. Као непосредни узрок смрти наводи се редак неуролошки синдром изазван вирусом. Колумби?а ?е, поред Бразила на?теже пого?ена Зика вирусом.

Трансмиси?а вируса у Европи [ уреди | уреди извор ]

У Европи, Зика вирус ?е у ?ануару 2016. године идентификован у Велико? Британи?и, Итали?и, Холанди?и, Португалу, Шва?царско? (код 4 путника ко?и су се вратила из Латинске Америке) [23] и Данско?. Ризик од да?ег преноса Зика вируса на суседну Француску и друге европске зем?е у окруже?у ?е могу? преко Аедес (Aedes albopictus) комараца (ко?и живе у овим деловима Европе) заражених вирусом из крви виремичних паци?ента у пого?еним зем?ама. Ме?утим, засада та опасност не посто?и, пошто су комарци у овом делу Европе у фази мирова?а, тако да трансмиси?у вирус треба (евентуално) очекивати од ма?а до новембра 2016. године.

Улога комараца у дистрибуци?и Зика вируса [ уреди | уреди извор ]

Комарци су веома распростра?ена врста инсеката, ко?а се ?ав?а у свим регионима света, осим Антарктика . У свету ?е описано преко 3.500 врста комараца . [24] [25] Неки комарци ко?и убада?у ?уде рутински делу?у као вектори за пренос неколико заразних болести (у ко?е спада и Зика грозница) ко?е утичу на здрав?е милиона ?уди годиш?е. [26] [27] Други комарци (ко?и рутински могу убости и ?уде), су примарно вектори за болести животи?а, и могу бити узрочници катастрофалних зооноза и других болести, када ?е ?ихово станиште пореме?ено, нпр након изненадних крче?а шума . [28] [29]

У топлим и влажним тропским регионима комарци су активни током целе године, док су у умереним регионима они у хибернаци?и преко зиме. На Арктику комарци могу бити активни само неколико неде?а. Током времена интензивне активности, комарци су присутни у великом бро?у и може да прикупе и до 300 ml крви дневно од сваке животи?е или човека. [30]

?а?а комараца со?ева у умереним зонама су толерантни?и на хладно?у од оних из топли?их региона. [31] [32] Они чак могу бити отпорни на снег и температуре испод нуле, а одрасли комарци прежив?ава?у и током зиме у одговара?у?им микростаништа. [33]

Широм света преноше?е разних врста комараца на велике уда?ености и у регионе где они нису аутохтона врста омогу?ио ?е и човек, пре свега поморским саобра?а?ем, ко?им се превозе ?а?а, ларве и одрасли комарци у водом напу?еним гумама и резаном цве?у. Ме?утим, осим поморског транспорта, комарци се ефикасно преносе и возилима, камионима за испоруку робе, возом и авионом. Карантинске мере за сузби?а?е преноса комараца показале су тешко примен?иве због недово?не доследности.

Типично, како за мушке тако и женске комараце ?е да се они хране нектаром и би?ним соковима, али су многе врсте, ме?у ко?има доминира?у ?ихове женке прилаго?ене да проби?у кожу животи?а и ?уди и сиса?у крв као ектопаразити .
На слици ?е приказана женка афричког комарца ( Aedes aegypti ) , ко?а рилицом проби?а епидерм и дерм како би се хранила ?удском крв?у из капилара коже .
Комарац у току исхране крв?у , у убодом створену рану убризгава п?увачку ко?а у себи садржи анестетик и ?едну врсту антикоагулант , а код зараженог комараца и Зика вирус.

Ве?ина инфекци?а Зика вирусом код ?уди и животи?а, узрокована ?е преносом вируса путем заражених комараца , па се они сматра?у главним преносиоцима болести. Ови комарци живе у близини ?уди ко?и ствара?у идеалне услове за ?ихову репродукци?у - уста?ала вода у канализаци?и, ровови за навод?ава?е, вода у подметачима испод сакси?а са цве?ем, вода у одбаченим гумама, олуцима, барама на оку?ници и по?илицама за животи?е и птице, у риб?ацима ко?и се не проветрава?у, фонтанама итд.

Зика вирус, као вектори, преносе комарци сво?им дневним активностима. Вирус првенствено преносе женке из фамили?е Aedes ? Aedes aegypti како би положиле ?а?а, [34] али ?е вирус изолован и код других врста комараца из рода Aedes ? A. africanus, A. apicoargenteus, A. furcifer, A. hensilli, A. luteocephalus and A. vittatus са спо?аш??им периодом инкубаци?е у телу комараца од око 10 дана. [35]

Пренос вируса преко ?а?а заражених комараца на нову генераци?у ларви (трансовари?ално пренос) познат ?е код врста Aedes aegypti и Aedes albopictus . Тако?е су откривене и многе друге врсте комараца као вектори Зика вируса. У Африци, главни вектор ?е Aedes furcifer , [36] или Aedes africanus . [37] Вирус ?е тако?е прона?ен и код других комараца из рода Aedes , Anopheles , Mansonia , Eretmapodites . [36] Ме?у наведеним, Aedes aegypti , ?е главни вектор бро?них арбовируса, и одговоран ?е за 9 преноса вируса у многим афричким шумама. Током епидеми?е Зика грознице на острву ?ап у 2007. години, Aedes hensilli идентификован ?е као главни вектор вируса. [38]

Осим наведеног, у експерименталним студи?ама утвр?ена ?е велика улога тиграстог комараца Aedes albopictus , ко?и обилато дистрибуира вирусе широм света, па ?е тако у ста?у да преноси и Зика вирус. [39] [40] [41] Пренос вируса преко A. albopictus, тиграстог комарца, при?ав?ена ?е 2007. у Габону где се недавно проширио на целу зем?у и постао примарни вектор за пренос Чикунгу?а и денага вируса, и по?аву епидеми?а. [42]

У Африци, ?ужно? и Латинско? Америци главни преносилац Зика вируса су две врсте комараци из фамили?е Aedes ? Aedes aegypti у тропским и суптропским регионима и Aedes albopictus ко?и може да преживи у хладни?им климатским областима.

На глобалну дистрибуци?а Зика вируса на?више утиче цитирани Aedes aegypti , ко?и се и на?више шири због глобалне трговине и путова?а [ тражи се извор ] , и зато ?е дистрибуци?а овог вируса ?една од на?обимни?их икада забележена (на свим континентима, ук?учу?у?и Северну Америку, па чак и европске периферне зем?е (Мадеиру, Холанди?у, и североисточни део црноморске обале). [43]

Глобална дистрибуци?е комараца Aedes aegypti . Мапа приказу?е вероватно?у по?аве. Леганда: плаво -ни?една, црвено -на?више

Иако ?е инфекци?а комараца Зика вирусом првенствено изражена у влажним подруч?има - где се комарци током целе године размножава?у, ситуаци?а се на глобалном ниво све више ме?а. Наиме популаци?а ко?а носи Зика вирус прона?ена ?е нпр. у околини Вашингтону, а генетски докази говоре да су ови комарци преживели на?ма?е четири узастопна зиме у овом региону. Аутори бро?них студи?а зак?учу?у да се комарци све више прилаго?ава?у животу у областима са северном климом. [44]

Улога других чинилаца у преноше?у Зика вируса [ уреди | уреди извор ]

Улога комараца у преноше?у Зика вируса до сада ?е добро документована и схва?ена, али докази о другим начинима преноса ?е ограничена. [20]

Полни пут преноше?а вируса [ уреди | уреди извор ]

Зика вирус ?е изолован у ?удском семену, а откривени су и случа?еви могу?ег сексуалног преноса. Ме?утим, више доказа ?е потребно да се потврди да ли ?е сексуални контакт начин за пренос Зика вирус. [20]

Хематогени пут преноше?а вируса [ уреди | уреди извор ]

Зика вирус се може пренети и путем крви, али ?е ово ?едан од ре?их механизама. Зато се здравствени радници треба?у придржавати свих стандардних мера предострожности ко?е су ве? на снази, за обезбе?ива?е сигурне донаци?е крви и трансфузи?е исте. [20]

Унутарматерични пут преноше?а вируса [ уреди | уреди извор ]

Доказ о преносу Зика вируса током трудно?е или поро?а?а ма?ке на дете ?е тако?е ограничена. Истражива?е ?е тренутно у току како би се прикупило више доказа за перинатални пренос и бо?е изучило како вирус утиче на бебе. [20]

Преноше?е вируса ма?чиним млеком [ уреди | уреди извор ]

Тренутно не посто?е докази да се Зика вирус може пренети на бебу путем ма?чиног млека. Ма?ке у зараженим областима са Зика вирусом треба да прате савете и препоруке СЗО препоруке у вези до?е?а (иск?учивог до?е?а у првих 6 месеци, а затим настав?ено до?е?е са дохра?ива?ем до 2 године живота или и да?е). [20]

Микроцефали?а - потенци?ално на?опасни?а последица обо?ева?а од Зика вируса [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Микроцефали?а
Новоро?енче са знацима микроцефали?е

До ?ануара 2016. године спроведена истражива?а потврдила су присуство Зика вирусног генома (техником ланчане реакци?а полимеразе (RT-PCR), у реалном времену), у амнионско? течности трудница, чи?и фетуси су имали манифестну микроцефали?у, ко?а ?е утвр?ена након спроведеног пренаталног ултрасонографског снима?а. [45]

У Бразилу, у новембру 2015. године, установ?ено ?е присуство Зика вирусног генома у узорцима ткива и крви узоркованих од мртворо?еног новоро?енчета са микроцефали?ом. [46] Ови налази потвр?ени су почетком ?ануара 2016. и имунохистохеми?ским анализама од стране ЦДЦ, у Бразилу. [47]

Недавна студи?а Fiocruz-Parana , у ко?о? ?е кориш?ена хистохеми?ска анализа, потврдила ?е присуство Зика вируса у плаценти оболеле труднице. [48]

Првобитна, преепидеми?ска, преваленци?а микроцефали?а у Бразилу, била ?е око 0,5 случа?ева на 10.000 живоро?ених беба, што ?е ретроградно израчунато на основу матичних к?ига ро?ених, и била ?е нижа од очекиване процене од 1-2 случа?а на 10.000 живоро?ених беба, [49] што ?е знача?но ма?е, од преваленци?е микроцефали?е у свету, у периоду од 2008 до 2012. године (видети табелу испод)

Преваленци?а микроцефали?е (на 10.000 ро?ених) за све зем?е у евиденци?е EUROCATA од 2008. до 2012. [50]

Живоро?ено Фетална смрт Прекид трудно?е због
ди?агностикованих аномали?а 		Укупно Преваленци?а
Микроцефали?а
1.056
52
93
1.201
2,85 (2,69 - 3.02)

Ме?утим подаци с кра?а 2015. указу?е на све масовни?у по?аву микроцефали?е и пораст ?ене преваленци?е у Бразилу, ко?а ?е у друго? половини 2015. године износила више од 3.000 сум?ивих случа?ева (са преваленци?ом од око 20 случа?ева на 10.000 живоро?ених). На дан 1. фебруар 2016. године та? бро? нарастао ?е на 4.180 случа?ева. На основу ових података СЗО ?е зак?учила да ?е дошло до наглог пораста и распростра?ености бро?а оболелих, ко?и ?е ?едним делом и последица бо?ег (посебног) обавеште?а ко?е ни?е било на захтеваном нивоу. Тако?е СЗО изразила ?е и сум?у да ?е ова бро?ка ве?а, ?ер се и да?е блажи случа?еви микроцефали?е не при?ав?у?у епидемиолошко? служби.

Клиничка слика инфекци?е изазване ЗИКВ [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Зика грозница
Инкубаци?а и тра?а?е болести

Период инкубаци?е (време од изложености вирусу до по?аве симптома) Зика вирусом изазване болести ни?е ?асан, али ?е вероватно да износи неколико дана. Према досада об?ав?еним подацима 80% оних ко?и су носиоци вируса не показу?у симптоме Зика грознице. Симптоми Зика грознице, ко?и су обично благи тра?у 2-7 дана, а болести се у на?ве?ем бро?у случа?ева повлачи у року од неде?у дана.

Према досада об?ав?еним подацима 80% оних ко?и су носиоци вируса не показу?у симптоме Зика грознице.

Знаци и симптоми

Код манифестних облика клиничку слику карактеришу симптоми ко?и су слични осталим арбовирусним инфекци?ама (као што ?е денга), и ук?учу?у; грозницу, малаксалост, главобо?у, кон?уктивитис , пролазни артритис/артралги?у (углавном у ма?им зглобовима шака и стопала) и макуло-папуларну оспу, ко?а на?чеш?е прво почи?е на лицу, а затим се шири по целом телу.

Основни симптоми у Зика грозници

Температура 37,2°C до 38°C Болови у миши?има и/или зглобовима
Свраб и макуло-папуларни осип Општа слабост
Непурулентни кон?уктивитис Едем до?их удова
Главобо?а

Ди?агноза [ уреди | уреди извор ]

Ди?агноза инфекци?е Зика вирусом заснива се на:

  • Детекци?и вирусне РНК из клиничких узорака акутно оболелих паци?ената.
  • Директно? детекци?и вируса у крви и ткивима, 3 до 5 дана након по?аве првих симптома болести,
  • Детекци?и вируса у мокра?и до 10 дана након по?аве првих симптома.

Од петог дана након по?аве симптома грознице, серолошким испитива?има могу се открити Зика-специфична IgM и IgG антитела и да?е потврдити ди?агноза тестом неутрализаци?е, сероконверзи?е или четвороструким пове?а?ем титра Зика специфичних антитела у узорцима серума.

Први комерци?ални комплети одобрени у Бразилу за ди?агнозу Зика вируса. [51]

Назив теста Идентифику?у болести Време открива?а Метод Произво?ач теста
IF: Mosaico Arbovirus 2 IgG Зика , Чикунгу?а, Денга
(серотип 1, 2, 3 и 4) 		Након инфекци?е Индиректно имунофлуоресцентно - открива IgG антитела Euroimmun
IF: Mosaico Arbovirus 2 IgM Зика , Чикунгу?а, Денга
(серотип 1, 2, 3 и 4) 		Акутна фаза инфекци?а Индиректно имунофлуоресцентно - открива IgM антитела Euroimmun
Bio Gene Zika Virus PCR Зика Фаза у ко?о? ?е у телу присутан вирус Ланчана реакци?а полимеразе (PCR) - детекту?е генетски матери?ал вируса Quibasa
Bio Gene Dengue PCR Денга
(серотип 1, 2, 3 и 4) 		Фаза у ко?о? ?е у телу присутан вирус Ланчана реакци?а полимеразе (PCR) - детекту?е генетски матери?ал вируса Quibasa
Bio Gene Chikungunya PCR Чикунгу?а Фаза у ко?о? ?е у телу присутан вирус Ланчана реакци?а полимеразе (PCR) - детекту?е генетски матери?ал вируса Quibasa
Тумаче?е серолошких реултата

Серолошки резултати се тумаче према вакциналном статусу и претходно? изложености другим инфекци?ама изазваним узрочницима из рода Флавивируса.

Диференци?ална ди?агноза [ уреди | уреди извор ]

У диференци?ално? ди?агнози треба имати у виду и друга инфективне клиничке болести, као и могу?ност удружене инфекци?е ЗИКВ са другим болестима ко?е преносе комарци, као што су денга грозница, грозница Западног Нила, чикунгу?а и малари?а. [1]

Терапи?а [ уреди | уреди извор ]

У досадаш?о? медицинско? пракси ни?е откривена вакцина против ЗИКВ, а не посто?е ни специфични лекови за превенци?у инфекци?е (као нпр код малари?е).

Терапи?а ?е симптоматска и углавном се заснива на снижава?у телесне температуре, ублажава?у бола и на примени антихистаминика у случа?евима по?аве осипа ко?и ?е пра?ен сврабом.

Лече?е ацетилсалицилном киселином и нестероидним антиинфламаторним лековима (НСАИЛ) за сада се не препоручу?е због могу?ег пове?аног ризика од хемораги?ског синдрома ко?и ?е потвр?ен код инфекци?а изазваних другим вирусима из групе флавивируса са ?едне стране, као и због ризика од по?аве Ре?евог синдрома насталог након вирусне инфекци?е код деце и адолесцената. [52]

Мере превенци?е [ уреди | уреди извор ]

Ме?у на?знача?ни?е мере превенци?е да?ег шире?а Зика вируса спада?у:

  • Колективне мере заштите
  • Личне мере заштите од у?еда комараца
  • Изолаци?а болесника

Колективне мере заштите [ уреди | уреди извор ]

Колективне мере за заштиту животне средине од на?езде комараца, су на првом месту у превенци?и да?ег шире?а ЗИКВ, ?ер има?у за ци? сма?е?е густине вектора (преносилаца) болести. Наиме само контрола популаци?а комарац ?е ?едина успешна мера ко?ом се може успешно прекинути да?и пренос вируса из породице денга, Зика и Чикунгу?а.

У колективне мере заштите спада?у; елиминаци?а станишта и услова за боравак и размножава?е комараца и примена средства за сузби?а?е комараца.

Елиминаци?а станишта, услова за боравак и размножава?е комараца [ уреди | уреди извор ]

Комарци полажу ?а?а у ста?а?о? води а цео процес од полага?а ?а?а до ствара?а и прераста?а ларви у одрасле комарце, спремне да лете и преносе Зика вирус тра?е око четири дана. Чак и мале количине воде, на пример, у тацни под сакси?ом за цве?е , може бити погодно и плодно станиште за боравак и размножава?е комараца.

?а?а комараца могу да се излегу и ларве преживе, у само неколико унци воде. Ма?е од половине количине ко?а се може прикупити у одбачено? шо?и од кафе. Неке врсте полажу ?а?а и на мокром тлу или другим влажним површинама (попут тацни за сакси?е). [53]
Ази?ски тиграсти комарац и неке друге врсте, воле да бораве у конте?нерима; попут старих гума, у ко?има полажу ?а?а, ко?а на овим стаништима врло брзо напреду?у и излежу велики бро? нових ?единки. [54] [55]

Зато ?е важно да се у околини ку?а и других об?еката и површина на ко?има стално бораве ?уди и стока елиминише што више станишта са ста?а?ом водом. То се може пости?и:

  • Редовном (два пута неде?но) заменом ста?а?е воде свежом водом у об?ектима и посудама као што базени, посуде за напа?а?е водом животи?а, подметачима под сакси?ама, и отпаду за рециклажу у за то наме?еним кантама, итд.
  • Редовним укла?а?ем старих и непотребних предмета око ку?е и друге имовине (нпр. старе гуме) ко?и има?у тенденци?у да прикуп?а?у атмосферску воду.
  • Променом воде у базенима за барске птице и ку?не ?убимце, као и у танковима за купа?е стоке.
  • Редовним чиш?е?ем олука и других сабирних канала и сливника за атмосферску и отпадну воду, чиме се спречава ствара?е влажне средине за наста?ива?е и размножава?е комараца.
  • Куповином аератор за украсне риб?аке, чиме се ствара?у услови за непрестано крета?е (трепере?е) водених површина, што ?е учинити воду негосто?убивом средином за боравак ларви комараца.

Примена средства за сузби?а?е комараца [ уреди | уреди извор ]

Биоцидни производи , у ко?е спада?у и инсектициди , су средства ко?а се данас на?чеш?е користе за сузби?а?е комараца. ?ихово став?а?е у промет ускла?ено ?е са Законом о биоцидним производима, чи?е спрово?е?е контролишу Агенци?е за хемикали?е зема?а ко?е су та? закон донеле. Како биоциди у себи садрже супстанце ко?е има?у потенци?ални ризик по здрав?е ?уди, животи?а и животну средину основни разлог ?е што ови производи, пре став?а?а у промет, подлежу посебно? процедури у ко?о? се ?ихов промет и кориш?е?е одобрава само ако се утврди да представ?а?у прихват?ив ризик по здрав?е ?уди, животи?а и животну средину. [56]

Средства за сузби?а?е комараца у отвореном простору омогу?ава?у контролу популаци?е комараца тако што уништава?у одрасле ?единке комараца, односно редуку?у ?ихов бро? (адултициди) или тако што онемогу?ава?у разво? комараца из ларви (ларвициди).

Биоцидни производи ко?и се користе у многим зем?ама, ук?учу?у?и и Срби?у, а користе за адултицидни третман комараца из ваздуха на?чеш?е су на бази ламбда-цихалотрина, док се за адултицидни третман са зем?е користе биоцидни производи ко?и су на бази неколико хеми?ских активних супстанци из групе пиретроида (ламбда-цихалотрин, делтаметрин и сл.). За ларвицидни третман комараца користе се биоцидни производи ко?и могу бити на бази биолошких активних супстанци т?. бактери?а из рода Bacillus [57] ко?е су показале веома селективно токсично де?ство на ларве комараца, а без штетних ефеката на друге организме, ?уде и животну средину, или на бази хеми?ских активних супстанци (нпр. дифлубензурон) ко?е делу?у као регулатори раста ларви комараца. У до?о? табели приказани су на?чеш?е приме?ивани пестициди широм Света у контроли комараца:

Инсектициди ко?и се користе у контроли комараца
Инсектициди Врсте Механизми де?ства
Адултициди
средства за контролу одраслих комараца

Органофосфати:
Malathion, Naled

Синтетички пиретроиди:
Permethrin, Resmethrin, Sumithrin, Prallethrin, Etofenprox

Приме?у?у се у облику спре?ева ултра ниског волумена (УЛВ).
Применом финих кап?ица, аеросола, адултициди дуго оста?у у ваздуху и у контакту са лете?им комарцима изазива?у ?ихову смрт.
У зависности од величине подруч?а, приме?у?у се у количинама ма?им од 3 грама по хектару, што минимизира штетни утица? по ?уде и животну средину.
Ларвициди
средства за контролу ларви комараца

Бактери?ски инсектициди:
Bacillus thuringiensis , [57] Bacillus sphaericus [58]

Инхибитори раста комараца:
Methoprene

Органски инсектиди:
Temephos

Остала средства:
Минерална у?а , Мономолекуларни филмови

Ларвициди су хемикали?е тако диза?ниране да се ?иховом применити на воденим површинама онемогу?ава разво? комараца из ларви.
Синергисти

Piperonyl Butoxide, [59]

N-Octyl bicycloheptene dicarboximide [60]

Синергисти нису директно токсични на комарце, али ?ихова примена чини адултициде ефикасни?им.

Личне мере заштите од у?еда комараца [ уреди | уреди извор ]

Употреба комарника ограничава приступ комараца ?удско? кожи

Преузима?ем следе?их, ?едноставних мера предострожности (личне заштите), може се ума?ила шанса да нека особа буде у?едена од стране комараца, а на та? начин и шансе за инфекци?у Зика вирусом;

  • За време боравка на отвореном простору, потребна ?е редовна употреба репелената против инсеката, ко?и у себи садрже ДЕЕТ или друге одобрене састо?ке.
  • Избегава?е боравка на отвореном у време периода на?интензивни?е активности комараца - у сумрак и у зору.
  • Избегава?е подруч?а са великим бро?ем инсеката, као што су шуме и мочваре.
  • Ноше?ем заштитне оде?е као што су кошу?е дугих рукава, дуге панталоне, шешири и светло обо?ене оде?а на?бо?а су заштита ?ер комарци има?у тенденци?у да буду привучени тамним бо?ама.
  • На вратима и прозорима треба уградити заштитне мреже, ко?е треба?у да буду без рупа и да чврсто належу уз подлогу како би омогу?или комарцима да продру у затворени простор.
  • По могу?ству боравак у климатизованим просторима, ?ер ?е бро? инсеката у таквим условима знача?но сма?ен.

Изолаци?а оболелих од Зика грознице и заштита здравственог особ?а [ уреди | уреди извор ]

Да би се спречио да?и пренос вируса на друге ?уди, контакт изме?у Зика вирусом заражених болесника и комараца треба спречити или свести на на?ма?у могу?у меру током прве неде?е лече?а болести (виремична фаза). У ту сврху треба употреб?авати комарнике (инсектицидом импрегниране или не) и друге изолиране простори?е од приступа комараца.

Здравствени радници ко?и пружа?у негу оболелима од Зика грознице, тако?е се мора?у заштитити од у?еда комараца применом репелената ноше?ем оде?е са дугим рукавима и дугим панталонама.

Препоруке СЗО за контролу Зика вируса [ уреди | уреди извор ]

Припадници бразилске во?ске, поступа?у?и по препорукама СЗО, помажу у уништава?у станишта комараца на стамбеним об?ектима

СЗО препоручу?е зем?ама чланицама да контролишу крета?е Зика грознице кроз: [61]

  • ?ача?е надзора над зараженим подруч?има;
  • Изград?у лаборатори?а, или опрема?е посто?е?их за детекци?у Зика вируса;
  • Сарад?у са зем?ама за уништава?е популаци?а комараца;
  • Израду препорука за клиничку негу (терапи?у) и пра?е?е особа инфицираних Зика вирусом и
  • Подршку и дефиниса?е приоритетних области у истражива?има Зика болести и ?ених могу?их компликаци?а.
  • Препоруку за уво?е?е националних смерница, ко?им се регулише примена ултразвука у завршном тромесеч?у ниско-ризичних трудно?а. Када се сум?а на микроцефали?у, на бази изолованих скенира?а, ултразвучни мониторинг може бити оправдан за мере?е разво?а обима главе и прикуп?а?е других феталних антропометри?ских података, као и да се откри?е по?ава други конгенитални дефекта, када су потребни медицински ресурси доступни.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Подсе?а?а ради, послед?и пут ?е СЗО прогласила глобално ванредно ста?е 2014. године због епидеми?е еболе .

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Brian D. Foy, Kevin C. Kobylinski, Joy L. Chilson Foy, Bradley J. Blitvich, Amelia Travassos da Rosa, Andrew D. Haddow, Robert S. Lanciotti et Robert B. Tesh, Probable non-vector-borne transmission of Zika virus, Colorado, USA , Emerging Infectious Diseases, vol. 17, no 5, 2011, pп. 880-882.
  2. ^ DICK GW; KITCHEN SF; HADDOW AJ (1952). ?Zika virus. I. Isolations and serological specificity”. Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene . 46 (5): 509?520. PMID   12995440 . doi : 10.1016/0035-9203(52)90042-4 .  
  3. ^ Simpson, D.I.H. (1964). ?Zika virus infection in man”. Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene . 58 (4): 339?348. PMID   14175744 . doi : 10.1016/0035-9203(64)90201-9 .  
  4. ^ McKenna, Maryn (13. 01. 2016). ? Zika Virus: A New Threat and a New Kind of Pandemic ” . Germination . Приступ?ено 2. 2. 2016 .  
  5. ^ Hayes, E. B. (септембар 2009). ?Zika virus outside Africa” . Emerging Infectious Diseases . 15 (9): 1347?50. PMC   2819875   Слободан приступ. PMID   19788800 . doi : 10.3201/eid1509.090442 .  
  6. ^ Faye O, Freire CC, Iamarino A, Faye O, de Oliveira JV, Diallo M, et al. Molecular Evolution of Zika Virus during Its Emergence in the 20(th) Century . PLoS Negl Trop Dis. 2014;8(1):e2636.
  7. ^ а б Edward B. Hayes, Zika virus outside Africa , Emerging Infectious Diseases, vol. 15, no 9, (2009). стр. 1347-1350.
  8. ^ ?Twelve isolations of Zika virus from Aedes (Stegomyia) africanus (Theobald) taken in and above a Ugandan forest”. Bull World Health Organ . 31 : 57?69. 1964. PMID   14230895 .  
  9. ^ а б G. Kuno et G.-J. J. Chang, Full-length sequencing and genomic characterization of Bagaza, Kedougou, and Zika viruses , Arch Virol., vol. 152, no 4, (2007). стр. 687-696
  10. ^ а б G. Kuno et G.-J. J. Chang, Full-length sequencing and genomic characterization of Bagaza, Kedougou, and Zika viruses , Arch Virol., vol. 152, no 4, (2007). str. 687?696. . doi : 10.1007/s00705-006-0903-z .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  11. ^ Robert S. Lanciotti, Olga L. Kosoy, Janeen J. Laven, Jason O. Velez, Amy J. Lambert, Alison J. Johnson, Stephanie M. Stanfield et Mark R. Duffy, Genetic and serologic properties of Zika virus associated with an epidemic, Yap State, Micronesia, 2007 , Emerging Infectious Diseases, vol. 14, no 8, (2008). str. 1232-1239.
  12. ^ Dupuis, Claude. Willi Hennig's impact on taxonomic thought. // Annual Review of Ecology and Systematics 15. (1984). str. 1?24.
  13. ^ Wertheim, Horby & Woodall 2012 , стр. 273.
  14. ^ Villamil-Gomez, W. E., Gonzalez-Camargo, O., Rodriguez-Ayubi, J., Zapata-Serpa, D., & Rodriguez-Morales, A. J. (2016). Dengue, chikungunya and Zika co-infection in a patient from Colombia . Journal of Infection and Public Health.
  15. ^ Wertheim, Horby & Woodall 2012 .
  16. ^ а б Tetro, Jason A. (2016). ?Zika and microcephaly: Causation, correlation, or coincidence?”. Microbes and Infection . 18 (3): 167?168. PMID   26774330 . doi : 10.1016/j.micinf.2015.12.010 .  
  17. ^ M. P. Weinbren et M. C. Williams, Zika virus: further isolations in the Zika area, and some studies on the strains isolated , Trans R Soc Trop Med Hyg., vol. 52, no 3, (1958). str. 263-268.
  18. ^ M. Dreux, F.V. Chisari (2010) Viruses and the autophagy machinery ; Cell Cycle, 9. стр. 1295?1307.
  19. ^ а б Michel Cornet, Yves Robin, Catherine Adam, Michel Valade et Marie-Armande Calvo, Transmission experimentale comparee du virus amaril et du virus Zika chez Aedes aegypti L. , Cah. O.R.S.T.O.M., ser. Ent. med. et Parasitol., vol. XVII, no 1, (1979). str. 47-53.
  20. ^ а б в г д ? е ж з и ? PAHO Statement on Zika Virus Transmission and Prevention Pan American Health Organization, 24. January 2016.
  21. ^ Duffy, M. R.; Chen, T. H.; Hancock, W. T.; Powers, A. M.; Kool, J. L.; Lanciotti, R. S.; Pretrick, M.; Marfel, M.; Holzbauer, S.; Dubray, C.; Guillaumot, L.; Griggs, A.; Bel, M.; Lambert, A. J.; Laven, J.; Kosoy, O.; Panella, A.; Biggerstaff BJ; Fischer, M.; Hayes, E. B. (2009-06-11). ?Zika virus outbreak on Yap Island, Federated States of Micronesia”. New England Journal of Medicine . 360 (24): 2536?43. PMID   19516034 . doi : 10.1056/NEJMoa0805715 .  
  22. ^ ? Geographic Distribution ? Zika virus ? CDC ” . www.cdc.gov . 5. 11. 2014 . Приступ?ено 2. 2. 2016 .  
  23. ^ ? Quatre cas d'infection au virus Zika denombres en Suisse ” . RTS Info . 22. 1. 2016.  
  24. ^ (?език: енглески) Biological notes on mosquitoes Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. август 2003)
  25. ^ (?език: енглески) Taking a bite out of mosquito research, Author Paul Leisnham, University of Maryland Архивирано 2012-07-28 на са?ту Archive.today
  26. ^ Molavi, Afshin (12. 6. 2003). ? Africa's Malaria Death Toll Still "Outrageously High" ” . National Geographic . Приступ?ено 27. 7. 2007 .  
  27. ^ ? Mosquito-borne diseases ” . American Mosquito Control Association. Архивирано из оригинала 09. 10. 2011. г . Приступ?ено 14. 10. 2008 .  
  28. ^ World Health Organisation. Flooding and communicable diseases fact sheet. [1]
  29. ^ (?език: енглески) Wilcox, B.A. & Ellis, B. ; Forests and emerging infectious diseases of humans. Unasylva, Vol. 57 2006/2 Pub:Food and Agriculture Organization of the United Nations ISSN   0041-6436 available at: [2]
  30. ^ Fang, Janet (21. 7. 2010). ? Ecology: A world without mosquitoes ” . Nature . 466 (7305): 432?434. PMID   20651669 . S2CID   4429837 . doi : 10.1038/466432a .  
  31. ^ Hawley, W. A., Pumpuni, C. B., Brady, R. H. & Craig, G. B. (1989). ? Overwintering survival of Aedes albopictus (Diptera: Culicidae) eggs in Indiana ” . Journal of Medical Entomology . 26 (2): 122?129. PMID   2709388 . doi : 10.1093/jmedent/26.2.122 .  
  32. ^ Hanson, S. M.; Craig, G. B. (1995). ? Aedes albopictus (Diptera: Culicidae) eggs: field survivorship during northern Indiana winters ” . Journal of Medical Entomology . 32 (5): 599?604. PMID   7473614 . doi : 10.1093/jmedent/32.5.599 .   Непознати параметар |name-list-style= игнорисан ( помо? )
  33. ^ Romi, R., Severini, F. & Toma, L. (2006). ? Cold acclimation and overwintering of female Aedes albopictus in Roma ”. Journal of the American Mosquito Control Association . 22 (1): 149?151. PMID   16646341 . S2CID   41129725 . doi : 10.2987/8756-971X(2006)22[149:CAAOOF]2.0.CO;2 .  
  34. ^ ? Dengue and the Aedes aegypti mosquito ” (PDF) . National Center for Emerging and Zoonotic Infectious Diseases. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 02. 2016. г . Приступ?ено 14. 3. 2016 .  
  35. ^ Hayes, Edward B. (2009). ?Zika Virus Outside Africa” . Emerging Infectious Diseases . 15 (9): 1347?1350. PMC   2819875   Слободан приступ. PMID   19788800 . doi : 10.3201/eid1509.090442 .  
  36. ^ а б Gilda Grard, Gregory Moureau, Remi Charrel, Edward C. Holmes, Ernest A. Gould et Xavier de Lamballerie, Genomics and evolution of Aedes-borne flaviviruses , J Gen Virol., vol. 91, no 1, (2010). стр. 87?94.
  37. ^ Peter I. Whelan et Julie Hall, Zika virus disease , Northern Territory Disease Control Bulletin, vol. 15, no 1, (2008). стр. 19-20.
  38. ^ Edward B. Hayes, Zika virus outside Africa , Emerging Infectious Diseases, vol. 15, no 9, (2009). стр. 1347?1350.
  39. ^ Pei-Sze Jeslyn Wong, Mei-zhi Irene Li, Chee-Seng Chong, Lee-Ching Ng et Cheong-Huat Tan (1956). ?Aedes (Stegomyia) albopictus (Skuse): A Potential Vector of Zika Virus in Singapore” . PLOS Negl Trop Dis . 7 (8): e2348. PMC   3731215   Слободан приступ. PMID   23936579 . doi : 10.1371/journal.pntd.0002348   Слободан приступ.   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch ( помо? )
  40. ^ Karabatsos N, editor. International catalogue of arboviruses, including certain other viruses of vertebrates. 3rd ed., and Supplements 1986-98. San Antonio: American Society of Tropical Medicine and Hygiene; 1985.
  41. ^ Hurlbut HS (1956). ?West Nile virus infection in arthropods.” . Am J Trop Med Hyg . 5 (1): 76?85. PMID   13292654 . doi : 10.4269/ajtmh.1956.5.76 .   .
  42. ^ ? Zika Virus in Gabon (Central Africa) ? 2007: A New Threat from Aedes albopictus? ” . PLOS Neglected Tropical Diseases . PLOS Neglected Tropical Diseases (2014). 8 (2): e2681. 2014. PMC   3916288   Слободан приступ. PMID   24516683 . S2CID   18166911 . doi : 10.1371/journal.pntd.0002681   Слободан приступ.   |first1= захтева |last1= у Authors list ( помо? )
  43. ^ ? Aedes aegypti ” . European Centre for Disease Prevention and Control. 9. 6. 2017 . Приступ?ено 14. 3. 2016 .  
  44. ^ Moloney, Anastasia. ? FACTBOX - Zika virus spreads rapidly through Latin America, Caribbean ” . Thomson Reuters Foundation -22 Jan 2016 . Приступ?ено 14. 3. 2016 .  
  45. ^ Brasil. Ministerio de Salud. Microcefalia: Ministerio da Saude divulga boletim epidemiologico . Brasilia: Ministerio da Saude, 2015.
  46. ^ Pan American Health. Neurological syndrome, congenital malformations, and Zika virus infection: implications for public health in the Americas. Epidemiological alert December 2015. Internet Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. ?ануар 2016)
  47. ^ Brasil. Ministerio da Saude. Novos casos suspeitos de microcefalia sao divulgados pelo Ministerio da Saude , Internet Архивирано на са?ту Wayback Machine (17. март 2016). Brasilia: Ministerio da Saude, 2016.
  48. ^ ASCOM Fiocruz-Parana. Pesquisa da Fiocruz Parana confirma transmissao intra-uterina do zika virus. Internet . Parana; 2016.
  49. ^ EUROCAT, European Surveillance of Congenital Anomalies . Prevalencetables. Ispra, Italy: EUROCAT European Surveillance of Congenital Anomalies; 2015. На: www.eurocat-network.eu Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. март 2016)
  50. ^ Prevalence Tables Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. март 2016) EUROCAT is a WHO Collaborating Centre for the Surveillance of Congenital Anomalies.
  51. ^ Anvisa registra kits que ampliam acesso ao diagnostico de Zika, Dengue e Chikungunya Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. фебруар 2016) February 4, 2016.
  52. ^ Fulginiti, Vincent A.; Brunell, Philip A.; Cherry, James D.; Ector, Walton L.; Gershon, Anne A.; Gotoff, Samuel P.; Hughes, Walter T.; Mortimer, Edward A.; Peter, Georges (1982). ?Aspirin and Reye Syndrome”. Pediatrics . 69 (6): 810?812. doi : 10.1542/peds.69.6.810 .  
  53. ^ Oklahoma State University: Mosquitoes and West Nile virus
  54. ^ University of Florida: Asian Tiger Mosquito, Aedes albopictus (Skuse) (Insecta: Diptera: Culicidae) [3]
  55. ^ Benedict, Mark Q.; Levine, Rebecca S.; Hawley, William A.; Lounibos, L. Philip (2007). ?Spread of the Tiger: Global Risk of Invasion by the Mosquito Aedes albopictus ” . Vector-Borne and Zoonotic Diseases . 7 (1): 76?85. PMC   2212601   Слободан приступ. PMID   17417960 . doi : 10.1089/vbz.2006.0562 .  
  56. ^ Биоцидни производи, Сузби?а?е комараца, на са?ту Агенци?а за хемикали?е Републике Срби?е [ мртва веза ]
  57. ^ а б (?език: енглески) Bacillus thuringiensis (General Fact Sheet)
  58. ^ (?език: енглески) 00001/chem_search/reg_actions/registration/fs_PC-119801_01-Nov-99.pdf Bacillus sphaericus serotype H5a5b strain 2362 (128128) Fact Sheet
  59. ^ (?език: енглески) Tozzi, A. A Brief History of the Development of Piperonyl Butoxide as an Insecticide Synergist . In Piperonyl Butoxide: The Insecticide Synergist; Jones, D. G., Ed.; Academic: San Diego, CA, (1998). стр. 1?5. What is piperonyl butoxide?
  60. ^ (?език: енглески) Reregistration Eligibility Decision for N-Octyl bicycloheptene dicarboximide (MGK-264)
  61. ^ WHO Response У: Zika virus, Fact sheet , Updated January 2016.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Wertheim, Heiman F. L.; Horby, Peter; Woodall, John P. (2012). Atlas of Human Infectious Diseases . John Wiley & Sons. ISBN   978-1-4051-8440-3 .  
  • Pan American Health Organization. Epidemiological alert. Increase in microcephaly in the northeast of Brazil?epidemiological alert .Washington DC: World Health Organization, Pan American HealthOrganization; 2015. www.paho.org
  • Pan American Health Organization. Neurological syndrome, congenitalmal formations, and Zika virus infection. Implications for public healthin the Americas?epidemiological alert. Washington DC: World HealthOrganization, Pan American Health Organization; 2015. www.paho.org
  • European Centre for Disease Prevention and Control. Rapid risk assessment: microcephaly in Brazil potentially linked to the Zika virus epidemic. Stockholm, Sweden: European Centre for Disease Preventionand Control; 2015. ecdc.europa.eu [ мртва веза ]
  • CDC. Recognizing, managing, and reporting Zika virus infections intravelers returning from Central America, South America, the Caribbean,and Mexico. CDC Health Advisory. Atlanta, GA: US Department ofHealth and Human Services, CDC; 2016. emergency.cdc.gov [ мртва веза ]
  • Hall, Judith G. (1997). ?Arthrogryposis Multiplex Congenita”. Journal of Pediatric Orthopaedics B . 6 (3): 159?166. doi : 10.1097/01202412-199707000-00002 .  
  • Lanciotti, Robert S.; Kosoy, Olga L.; Laven, Janeen J.; Velez, Jason O.; Lambert, Amy J.; Johnson, Alison J.; Stanfield, Stephanie M.; Duffy, Mark R. (2008). ?Genetic and Serologic Properties of Zika Virus Associated with an Epidemic, Yap State, Micronesia, 2007” . Emerging Infectious Diseases . 14 (8): 1232?1239. PMC   2600394   Слободан приступ. PMID   18680646 . doi : 10.3201/eid1408.080287 .  
  • Silasi, Michelle; Cardenas, Ingrid; Kwon, Ja-Young; Racicot, Karen; Aldo, Paula; Mor, Gil (2015). ?Viral Infections During Pregnancy” . American Journal of Reproductive Immunology . 73 (3): 199?213. PMC   4610031   Слободан приступ. PMID   25582523 . doi : 10.1111/aji.12355 .  
  • EUROCAT European Surveillance of Congenital Anomalies . Prevalencetables. Ispra, Italy: EUROCAT European Surveillance of Congenital Anomalies; 2015. На: www.eurocat-network.eu .
  • Hennessey M, Fischer M, Staples JE. Zika virus spreads to new areas?region of the Americas , May 2015?January 2016. MMWR Morb MortalWkly 2016;65(3).

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]


Молимо Вас, обратите паж?у на важно упозоре?е
у вези са темама из области медицине (здрав?а) .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зика_вирус&oldid=27837564 ”