Зигмунд Фро?д

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Зигмунд Фро?д
Зигмунд Фро?д 1921 . године
Лични подаци
Пуно име Зигмунд Шломо Фро?д
Датум ро?е?а ( 1856-05-06 ) 6. ма? 1856.
Место ро?е?а Фра?берг ин Мерен , Аустри?ско царство , сада Чешка
Датум смрти 23. септембар 1939. ( 1939-09-23 )  ( 83 год. )
Место смрти Лондон , У?еди?ено Кра?евство
Држав?анство аустри?ско
Религи?а атеизам
Универзитет Универзитет у Бечу
Занима?е неуролог, психоаналитичар, филозоф
Породица
Супружник Марта Берна?с   ( в.  1886)
Деца Матилда, Жан Мартин, Оливер, Ернст, Софи и Ана
Родите?и ?акоб Фро?д
Амали?а Нетансон
Научни рад
По?е Неурологи?а , психотерапи?а , психоанализа
Институци?а
Ментори
Познат по Психоанализа , ук?учу?у?и теори?е Ид, его и супер его , Едипов комплекс , Потискива?е , Механизми одбране , фазе психосексуалног разво?а
Утица?и Ниче , Шопенхауер , Кант , Досто?евски , Дарвин
Утицао ?унг , Фром , Адлер , Ериксон , Хорна? , Фуко
Награде Гетеова награда (1930)
Потпис potpis_alt}}}

Зигмунд Фро?д ( нем. Sigmund Freud ; ро?ен као Зигисмунд Шломо Фро?д ; Фра?берг ин Мерен (Прибор) , 6. ма? 1856 ? Лондон , 23. септембар 1939 ), био ?е аустри?ски неуролог и оснивач психоанализе , клиничке методе за процену и лече?е патологи?а за ко?е се сматра да потичу из сукоба у психи, кроз ди?алог изме?у паци?ента и психоаналитичара, [1] и карактеристичне теори?е ума и ?удског делова?а ко?а произилазе из тога. [2]

Фро?д ?е ро?ен од родите?а галици?ских ?евре?а у моравском граду Фра?бергу , у Аустри?ском царству. Доктор медицине постао ?е 1881. године на Универзитету у Бечу . [3] [4] По завршетку хабилитаци?е 1885. године, именован ?е за доцента неуропатологи?е , а 1902. постао ?е придружени професор. [5] Фро?д ?е живео и радио у Бечу где ?е тамо основао сво?у клиничку праксу 1886. Након немачке анекси?е Аустри?е у марту 1938. године, Фро?д ?е отишао из Аустри?е да избегне нацистички прогон. Умро ?е у егзилу у У?еди?еном Кра?евству 1939. године.

У оснива?у психоанализе, Фро?д ?е развио терапи?ске технике као што су кориш?е?е слободне асоци?аци?е и открио трансфер , успостав?а?у?и ?егову централну улогу у аналитичком процесу. Фро?дова редефинаци?а сексуалности како би ук?учила ?ене инфантилне форме навела га ?е да формулише Едипов комплекс као централно начело психоаналитичке теори?е. [6] ?егова анализа снова као испу?е?а же?а пружила му ?е моделе за клиничку анализу формира?а симптома и механизама потискива?а у основи. На основу тога, Фро?д ?е разрадио сво?у теори?у несвесног и наставио да разви?а модел психичке структуре ко?и се састо?и од ида, ега и супер-ега . [7] Фро?д ?е постулирао посто?а?е либида , сексуализоване енерги?е у ко?у су обложени ментални процеси и структуре и ко?а генерише еротске везаности, и нагон смрти , извор компулзивног понав?а?а, мрж?е, агреси?е и неуротичне кривице. [7] У свом касни?ем раду, Фро?д ?е развио широку интерпретаци?у и критику религи?е и културе.

Иако ?е у општем паду као ди?агностичка и клиничка пракса, психоанализа оста?е утица?на у психологи?и, психи?атри?и, психотерапи?и и широм хуманистичких наука. Стога настав?а да генерише опсежну и веома спорну дебату у вези са ?еном терапи?ском ефикаснош?у, ?еним научним статусом и да ли унапре?у?е или омета феминистички покрет . [8] Без обзира на то, Фро?дов рад ?е прожео савремену западну мисао и популарну културу. В. Х. Оден у поетском одава?у почасти Фро?ду из 1940. опису?е да ?е Фро?д створио ?читаву климу миш?е?а / под ко?ом водимо наше различите животе“. [9]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Дети?ство [ уреди | уреди извор ]

Фро?д и ?егова ма?ка Амали?а Фро?д, 1872. године [10]

Зигмунд Фро?д ро?ен ?е 6. ма?а 1856 . године у месту Фра?берг у Моравско? (место се данас зове Прибор , а налази се у Чешко?) као Sigismund Schlomo Freud . [11] Фро?дов отац ?акоб био ?е духовит и оштроуман трговац вуном. Фро?дова ма?ка Амали била ?е жена ведра духа, у?едно друга супруга свога мужа ко?а ?е уз то била 20 година мла?а од ?ега. [12] У 21. години родила ?е свог првог сина, Зигмунда. [13] Он ?е имао два полубрата и шесторо мла?е бра?е и сестара. Када ?е Фро?ду било четири године с родите?има се сели у Беч , ?ер очев посао трговине вуном више ни?е био исплатив. [14] [15] ?ош док ?е био дете родите?и су уочили како ?е мали Зигмунд изразито бистро дете те ?е стога уживао и посебан статус унутар породице. Иако су живели у малом стану са седмеро деце Зигмунд ?е имао властиту собу и у?ану свети?ку, док су остала деца за расвету при уче?у користила све?е. Као дете маштао ?е о томе да постане генерал или министар, али како ?е био ?евре? ни?е му било допуштено да се бави се било каквим занима?ем осим медицинског и правног . То га ни?е спречавало да научи да говори француски , енглески , итали?ански и шпански ?език, те да се посвети проучава?у дела познатих писаца и филозофа, а посебно дела Ничеа , Хегела , Шекспира , Шопенхауера и Канта .

200x200пиксел

Студи?е [ уреди | уреди извор ]

Као што ?е претходно речено, као ?евре? у Бечу могао ?е да бира само изме?у медицине и права и 1873 . године одлучио ?е да студира медицину, иако ?е у први мах желео да постане адвокат, и сходно томе упису?е студи?е медицине на Бечком универзитету . Ту ?е упознати сестрину при?ате?ицу Марту Берна?с с ко?ом ?е се касни?е оженити. Године 1877, променио ?е сво?е име Сигисмунд Шломо Фро?д у Зигмунд Фро?д. О ?егово? младости мало се зна ?ер ?е у два наврата уништавао списе на основу ко?их би се могло сазнати више. Први пут ?е то учинио 1885 . године, а 1907 . по други пут. Списи ко?и су настали касни?е били су сачувани и брижно чувани у Фро?дово? архиви ко?а ?е била доступна само ?еговом животописцу Ернесту ?онсу те неколицини психоаналитичара ко?и су му били блиски.

Након завршетка школова?а 1881 . са 25 година прихвата радно место у Институту за церебралну анатоми?у где спроводи истражива?а упоре?у?у?и мозгове одраслих ?уди и фетуса. Неколико година касни?е ради студи?у о кокаину те 1884 . године открива ?егова аналгетска сво?ства и искушава га на себи. Наредна 1885. година ?е знача?на за Фро?дову кари?еру. Тада ?е позван да проведе четири месеца у Паризу и ради с ?едним од на?познати?их неуролога тога времена Жан-Мартеном Шарком ко?и ?е истраживао узроке и терапи?у хистери?е путем хипнозе. Године 1886, вра?а се из Париза у Беч и отвара приватну праксу. Отворивши приватну праксу Фро?д се посве?у?е оболелима од хистери?е, ко?а ?е у то доба било уобича?авана, и лечи ?е електротерапи?ом и хипнозом. Касни?е ?е одустати од хипнозе те применити методу слободних асоци?аци?а и анализе снова. ?егове теори?е и третман паци?ената биле су, а и данас има доста спора о томе, контроверзне. Стога су су ?егове иде?е често обра?иване у разним делима, како стручним тако и лаичким. Фро?дови следбеници држе се свог узора, док га други виде (посебно на по?у психи?атри?е ) као филозофског визионара ко?и ?е преобличавао слику ?удске природе и помогао у супротстав?а?у табуима, али чи?е су теори?е посрнуле у пракси.

Породични човек [ уреди | уреди извор ]

У октобру 1886. Фро?д ступа у брак с Мартом Берна?с с ко?ом ?е имати шесторо деце. Изме?у осталог и к?ерку Ану Фро?д ко?а ?е касни?е постати угледна психоаналитичарка на по?у дечи?е психологи?е.

Научни рад [ уреди | уреди извор ]

Истражива?у проблема хистери?е посветили су се нешто касни?е за?едно Фро?д и ?озеф Бро?ер . Из резултата тог истражива?а произашла ?е ?ихова за?едничка к?ига Студи?е на подруч?у хистери?е у ко?о? постав?а?у хипотезу да симптоми хистери?е произлазе из потиснутих се?а?а и трауматских дога?а?а. Но, недуго након об?ав?ива?а к?иге (1895) из ?авности незнаних разлога прекида?у сарад?у. Поучен искуствима за?едничких истражива?а Фро?д заступа ста?алиште да ?е узрок хистери?е сексуалне природе и тада разви?а део оног што ?е касни?е постати познато као психоаналитичка теори?а. Након раскида с Бро?ером Фро?д се и да?е посве?у?е истом проблему. Тако у априлу 1897 . открива Едипов комплекс , а 1899 . по?ав?у?у се и ?егови први знача?ни текстови. Године 1900, об?ав?у?е к?игу Тумаче?е снова , сво?е на?знача?ни?е дело, ко?а се теме?и на анализи ?егових властитих снова. Након ?е следе: Психопатологи?а свакодневног живота (1901), Три расправе о теори?и сексуалности (1905), Шале и ?ихова повезаност с несвесним (1905). У к?изи Три есе?а о сексуалности Фро?д износи иде?у да се деца ра?а?у са сексуалним потребама, а ?ихови родите?и су почетни сексуални об?екти, након чега ?е у ?авности проглашен лудаком. У делу Фрагмент ?едне анализе хистери?е анализира трауматску функци?у сексуалности у хистери?и, као и улогу хомосексуалности . [16]

Године 1902, оснива Психолошко друштво средом у ко?ем окуп?а сво?е прве ученике (Фердерн, Ранка, Адлер). Од 1912 . бави се пита?ем оца, по?мовима нагона живота ( ерос ) и нагона смрти ( thanatos ), принципа стварности и принципа задово?ства. Године 1913, об?ав?у?е текст Тотем и табу у ко?ем расправ?а о културно истори?ском феномену забране инцеста , 1915 . об?ав?у?е три метапсихолошка огледа: Нагон и нагонске судбине, Потискива?е и Несвесно, а 1916 . Жалост и меланхоли?а. Због епидеми?е грипа ( 1920 ) умире Фро?дова к?ерка Софи, а исте године он предлаже нови модел друштвеног склопа у коме се по?ав?у?у его, ид и суперего. ?егов истраживачки допринос ук?учу?е и открива?е нових особина живчаних ?ели?а код златних рибица и посто?а?е тестиса код муж?ака ?егу?е. Ипак, на?важни?им откри?ем сматра се чи?еница да кокаин може бити употреб?ен за лече?е многих болести. Сам Фро?д ?е узео дрогу без по?аве неких штетних учинака, но ?егово одушев?е?е овим откри?ем убрзо се сма?ило због спозна?е да кокаин ствара зависност. Године 1922, установ?ен му ?е рак непца. До смрти се подвргавао низу операци?а, након ко?их ни?е био излечен. Упркос протесту антисемитских кругова 1930 . године прима награду Goethepreis (награда града Франкфурта ) за рад Нелагода у култури.

Након што су нацисти анектирали Аустри?у 1938 . године, а пре тога у Берлину ?авно спалили Фро?дове к?иге, Зигмунд Фро?д напушта Аустри?у и пресе?ава се у Енглеску , где до саме смрти, узроковане раком непца, лечи сво?е паци?енте. Дана 23. септембра 1939 . 3 сата у?утро Фро?дов ку?ни лекар ?е установио ?егову смрт, а након смртоносне дозе морфи?а , ко?у ?е Фро?д сам затражио.

Зигмунд Фро?д ?е деда сликара Луциена Фро?да , комедиографа и писца Клемента Фро?да , а прадеда новинарке Еме Фро?д и модне диза?нерке Беле Фро?д .

Фро?дова схвата?а [ уреди | уреди извор ]

Примарно заинтересован за психолошку терапи?у, Фро?д ?е морао да разви?е хипотезу о ?удско? природи (та се хипотеза сада назива дубинском психологи?ом ), помо?у ко?е би могао да изведе сво?у терапи?у. У сво?им касни?им списима, он ?е развио импликаци?е ове хипотезе . У човеково? психолошко? структури разликовао ?е три чиниоца, Ид, Его и Суперего . Ови чиниоци, уз по?мове несвесног (цензура, репреси?а, сублимаци?а), и хипотезе о улози сексуалности у ?удском животу , чине оквир ?еговог гледишта.

Улаз у Фро?дову собу за испитива?е

Его ?е центар рационалне свесности и ефективне делатности. Суперего ?е дестилат притисака и захтева друштва , и оно ?е извор моралних прописа и упутстава. Ид ?е извор притица?а либида у психу . Пошто ?е та енерги?а по сво?о? природи сексуална, его ?е, такоре?и, ухва?ен изме?у притисака ида и суперега. У то? ситуаци?и, его тражи начин да ове различите притиске доведе у хармони?у, па задово?ава ?едне, а одбацу?е друге.

Када ?е захтев ида у превеликом сукобу са суперегом, его и суперего ?е га се отарасити потиску?у?и ?егов садржа? у несвесни део психе. Та? репресивни чин ?е назван цензуром. Иако проширу?е по?ам психе тако да поред свесног у ?ега ук?учу?е и несвесне садржа?е, Фро?д ?е остао присталица емпиризма , и инсистира на томе да ?е сваки несвесни садржа? некада био свестан и да ?е у психу ушао преко искуства .

Пошто потиснути садржа?и задржава?у сво?у ефикасност, они утичу на наш свесни живот на разне скривене начине. Тако се извор креативности у свим по?има об?аш?ава помо?у сублимаци?е овог складишта енерги?е у прихват?иве и плодне канале. Неуроза се ?ав?а кад нормални канал репреси?а-сублимаци?а из неког разлога не функционише како треба. У то? ситуаци?и, повратак у нормалност може се пости?и помо?у психоанализе . Психоанализа ?е процес испитива?а несвесног ко?и води аналитичар ко?и стимулише се?а?е и користи фрагменте снова да би обновио и разумео проблематични садржа? ко?и ?е изазвао блокаду. Претпоставка ?е да незгодни садржа?, када се ?едном синтетише у свести, губи сво?у мо? да омета нормално функциониса?е психе.

На?чеш?е потискивани ?есу они садржа?и ко?и се концентришу око инцестуозних односа, поготово у Едиповом и Електрином комплексу (же?и сина за ма?ком, и к?ери за оцем).

?едно од средстава да се избегну и индивидуална неуроза и зрелост ?есте упраж?ава?е религи?е . Религи?а ?е про?екци?а оца с ?еговим забранама и наре?е?има у космичке димензи?е. Кроз религи?у одрасли постижу сигурност дети?ства, и продужава?у сво?у инфантилност кроз читав живот. Хвата?ем за неку илузи?у, учествова?ем у масовно? неурози, често се може избе?и индивидуална неуроза.

Зрелост се, према Фро?ду, постиже заме?ива?ем лагодности и нелагодности свих наших илузи?а принципом реалности и принципом задово?ства (чи?а ?е парадигма сексуални ужитак) као ци?евима живота.

Посматра?у?и Ерос , или задово?ство, као животни инстинкт, Фро?д му ?е супротставио Танатос , инстинкт смрти . Говоре?и на митолошки начин, он ?е био спреман да ?удску истори?у посматра као резултат борбе ова два принципа.

Фро?дизам [ уреди | уреди извор ]

Фро?дизам ?е општи по?ам за утица? Фро?дових иде?а и психоанализе у многим подруч?има науке и уметности, посебно у антропологи?и, психологи?и , психи?атри?и, социологи?и , ментално? хиги?ени, соци?алном раду , к?ижевности, васпита?у. Према истражива?има у разним подруч?има науке, културе и опште цивилизаци?е, Фро?дов допринос несум?иво спада у врх научних откри?а, посебно у друштвеним и хуманистичким наукама . [17]

Фро?дова психологи?а - психоанализа [ уреди | уреди извор ]

Зигмунд Фро?д ?е главни представник психоанализе . [18] Он ?е изнео теори?у по ко?о? ?е човек несвесно би?е, без могу?ности слободног одлучива?а, не може доносити рационалне одлуке, па чак ни владати самим собом. То ?е у потпуности одударало од дотадаш?ег традиционалног схвата?а и тумаче?а човека. [19]

Топографи?а личности [ уреди | уреди извор ]

Фро?д дели личност, т?. ?удски ум на 3 нивоа: несвесно, предсвесно и свесно.

Несвесно ?е за ?ега на?важни?е. Подруч?е несвесног ?е на?ве?е и до ?ега можемо до?и само уз помо? других. То ?е мноштво садржа?а ко?и нас могу ?ако узнемиравати. Оно садржи све оно негативно у животу и представ?а опасност, ?ер не миру?е него се жели пробити у свесно и тако у нама ствара напетост. Те мисли, с?е?а?а или пориви толико су узнемирава?у?и (под неке од узнемиру?у?их несвесних тема спада?у инцест , мрж?а према бра?и и сестрама, родите?има, супружницима или се?а?а на трауме из дети?ства) да би свест о ?има довела до осе?а?а анксиозности.

У несвесном се налазе:

  • садржа?и ко?и су репреси?ом потиснути механизмом потискива?а и има их на?више
  • несвесно зна?е и информаци?е ко?е имамо, али никад нису прешле кроз нашу свест и нису научене
  • искуства ко?а имамо, али их не можемо вербализирати.

Задатак психоанализе ?е да у?е у несвесно, да види што се дога?а, да избаци то у свесно и да реши проблем. Фро?д износи 8 ситуаци?а ко?е су погодне за анализу несвесног:

  • Хипноза ? опуштено ста?е у ко?ем особа не пружа никакав отпор ве? говори све што ?е психи?атар пита.
  • Слободна асоци?аци?а ? класична психоаналитичка техника у ко?о? особа свесно говори што ?о? прво падне на памет.
  • Снови ? кра?евски пут у несвесно. Прелазак из несвесног у свесно ?е ?ако тежак и то нам не допушта наша свест , цензура . Тада би наш ?А био угрожен. Кад ми спавамо, спава и наша цензура и тада долази до преласка. Ме?утим, снови излазе у симболима због страха да се цензура не пробуди. Тако Фро?д разлику?е два садржа?а сна: латентни (она? ко?и садржи симболе ко?е онда треба протумачити) и манифестни (она? ко?и да?е право значе?е)
  • Шале , погрешке и пропусти
  • Подаци о томе што по?единац код других ?уди не воли ?ер по?единац приговара другоме за особине ко?е и он сам има.
  • Подаци о животу. ?уди се због неуспеха често ода?у неким претераним конзумаци?ама нпр. алкохола, а то ?е заправо несвестан начин самокаж?ава?а за неуспех.
  • Отпор неким темама у разговору
  • Уметничка дела представ?а?у неуротичке симптоме ко?и су сами по себи израз несвесног

У личности, осим несвесног посто?е и други нивои свести. То су:

  • Предсвесно ? сви садржа?и ко?е концентраци?ом и во?ом могу пре?и у свесно
  • Свесно ? све оно чега смо сад свесни

Ве?ина симбола у Фро?довим записима има сексуалне конотаци?е. Претпоставка за такве интерпретаци?е почива на томе што ?е Фро?д под утица?ем виктори?анске ере, када ?е ве?ина ?уди била сексуално инхибирана, веровао да се потиснути сексуални осе?а?и И жуд?е изражава?у кроз снове у симболичком облику.

Структура личности [ уреди | уреди извор ]

Фро?д говори о три структуре ко?е чине личност: [20]

  • Ид ? Ид ?е уро?ена компонента личности, налази се у несвесном. Он садржи све оно психолошко код по?единца, све оно насле?ено, а то су као прво инстинкти или нагони, аутоматске реакци?е. Сва психичка енерги?а долази из ида. Его и суперего не би могли функционисати без ида. Ид ?е средиште свега анималног, неограниченог, животи?ског. Он не призна?е никакве законе, ограниче?а, правила, не жели бити спутан, не позна?е никакве забране. Ид ради и делу?е по принципу угоде како би сма?ио психичку напетост. Он ?е ирационалан, нарцистичан и импулсиван. У ?ему ?е на?присутни?и либидо (нагон). [21]
  • Его ? Присутан ?е код одраслог човека. Его ?е структура ко?а функционише по принципу реалности. Фро?д каже да ?е его ту да би контролисао ид, да би га ограничио, усмерио… Он ?е она? ко?и усмерава личност према напретку, разлику?е реалност и фикци?у. Има способност трп?е?а: трпи напетост, одга?а ?е. Он зна планирати да би дошао до задово?е?а на реалан начин. Способан ?е на промену. Располаже когнитивним капацитетима, али не функционише без ида.
  • Суперего ? то ?е део личности ко?и се на?касни?е разви?а. Ни?е уро?ен, него се разви?а соци?ализаци?ом . Он ?е морални чувар личности. На теме?у уса?ених норми он суди што ?е добро а што лоше у поступа?у личности, ?е ли то у складу с нормама или не. Функционише по принципу идеалности и страха. Его помаже да суперего не оде превише у идеалност. Фро?д у суперегу разлику?е 2 структуре:
  • Его-идеал ? разви?а се под утица?ем награда и похвала. Его-идеал у по?единцу изазива осе?а? поноса и властите вредности
  • Савест ? разви?а се под утица?ем казни, забрана или из страха. Савест изазива осе?а? крив?е и греха .

Од три структуре ко?е чине личност за Фро?да ?е на?слаби?и его. Ид се углавном налази у несвесном нивоу личности. Его ?е распоре?ен у све три, али га на?више има у предсвесно?, док суперега на?више има у свесно?.

Одабрана дела [ уреди | уреди извор ]

  • Расправе о хистери?и , 1895.
  • Тумаче?е снова, 1899.
  • Психопатологи?а свакодневног живота, 1904.
  • Хумор и ?егов однос према несвесном, 1905.
  • Тотем и табу , 1913.
  • Уводна предава?а из психоанализе, 1916-18.
  • С оне стране принципа задово?ства, 1920.
  • Его и Ид , 1923.
  • Буду?ност ?едне илузи?е, 1927.
  • Нелагодност у култури, 1930.
  • Проблем анксиозности , 1936.
  • Мо?си?е и монотеизам , 1939.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Грешка код цитира?а: Неваже?а ознака <ref> ; нема текста за референце под именом Systems .
  2. ^ Pick, Daniel (2015). Psychoanalysis: A Very Short Introduction . Oxford: Oxford University Press. Kindle Edition, p. 3.
  3. ^ Noel Sheehy; Alexandra Forsythe (2013). ?Sigmund Freud”. Fifty Key Thinkers in Psychology . Routledge. ISBN   978-1-134-70493-4 .  
  4. ^ Kandel, Eric R. (2012). The Age of Insight: The Quest to Understand the Unconscious in Art, Mind and Brain, from Vienna 1900 to the Present , pp. 45?46. New York: Random House.
  5. ^ Gay 2006, pp. 136?37.
  6. ^ Jones, Ernest (1949). What is Psychoanalysis? , p. 47. London: Allen & Unwin.
  7. ^ а б Mannoni, Octave (2015) [1971]. Freud: The Theory of the Unconscious , pp. 49?51, 146?47, 152?54. London: Verso.
  8. ^ For its efficacy and the influence of psychoanalysis on psychiatry and psychotherapy, see The Challenge to Psychoanalysis and Psychotherapy , Chapter 9, Psychoanalysis and Psychiatry: A Changing Relationship Архивирано 6 ?ун 2009 на са?ту Wayback Machine by Robert Michels , 1999 and Tom Burns Our Necessary Shadow: The Nature and Meaning of Psychiatry London: Allen Lane 2013 pp. 96?97.
    • For the influence on psychology, see The Psychologist , December 2000 Архивирано 31 децембар 2014 на са?ту Wayback Machine
    • For the influence of psychoanalysis in the humanities, see J. Forrester The Seductions of Psychoanalysis Cambridge University Press 1990, pp. 2?3.
    • For the debate on efficacy, see Fisher, S. and Greenberg, R.P., Freud Scientifically Reappraised: Testing the Theories and Therapy , New York: John Wiley, 1996, pp. 193?217
    • For the debate on the scientific status of psychoanalysis see Stevens, Richard (1985). Freud and Psychoanalysis . Milton Keynes: Open University Press. стр. 91?116. ISBN   978-0-335-10180-1 .   , Gay (2006) p. 745, and Solms, Mark (2018). ?The scientific standing of psychoanalysis” . BJPsych International . 15 (1): 5?8. PMC   6020924   Слободан приступ. PMID   29953128 . doi : 10.1192/bji.2017.4 .  
    • For the debate on psychoanalysis and feminism, see Appignanesi, Lisa & Forrester, John. Freud's Women . London: Penguin Books, 1992, pp. 455?74.
  9. ^ "In Memory of Sigmund Freud"
  10. ^ Peter Gay (1995), Freud: A Life for Our Time : picture caption "his adored mother"
  11. ^ ?Sigmund Freud | Biography, Theories, Psychology, Books, Works, & Facts | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2024-01-30 .  
  12. ^ Rice, Emanuel (1990). Freud and Moses: The Long Journey Home . SUNY Press. стр.  55 . ISBN   978-0-7914-0453-9 .  
  13. ^ Gresser 1994 , стр. 225
  14. ^ Gay 2006 , стр. 4?8
  15. ^ Clark 1980 , стр. 55
    • For Jakob's Torah study, see Meissner 1993 , стр.  233 .
    • For the date of the marriage, see Rice 1990 , стр.  55 harvnb грешка: више ци?ева (3×): CITEREFRice1990 ( help ) .
  16. ^ Westen, Drew (1996). ?Book Review: FREUD SCIENTIFICALLY REAPPRAISED: TESTING THE THEORIES AND THERAPY. By Seymour Fisher and Roger P. Greenberg. New York: John Wiley, 1995, 353 pp., $59.95” . Journal of the American Psychoanalytic Association . 46 (3): 970?973. ISSN   0003-0651 . S2CID   144940935 . doi : 10.1177/00030651980460031603 .  
  17. ^ Делови чланка су преузети из к?иге Ивана Виданови?а ? Речник соци?алног рада “, уз одобре?е аутора.
  18. ^ Jones, Ernest (1949). What is Psychoanalysis ? . London: Allen & Unwin. стр.  47 .  
  19. ^ For its efficacy and the influence of psychoanalysis on psychiatry and psychotherapy, see The Challenge to Psychoanalysis and Psychotherapy , Chapter 9, Psychoanalysis and Psychiatry: A Changing Relationship by Robert Michels , 1999 and Tom Burns (2013). Our Necessary Shadow: The Nature and Meaning of Psychiatry . London: Allen Lane. стр. 96?97.   .
    • For the influence on psychology, see The Psychologist , December 2000 Архивирано на са?ту Wayback Machine (31. децембар 2014)
    • For the influence of psychoanalysis in the humanities, see J. Forrester (1990). The Seductions of Psychoanalysis . Cambridge University Press. стр. 2?3.   .
    • For the debate on efficacy, see Fisher, S. and Greenberg, R. P., Freud Scientifically Reappraised: Testing the Theories and Therapy , . New York: John Wiley. 1996. стр. 193?217.   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? ) .
    • For the debate on the scientific status of psychoanalysis see Stevens, R. 1985 Freud and Psychoanalysis Milton Keynes: Open University Press. p. 91?116 and Gay 2006 , стр. 745.
    • For the debate on psychoanalysis and feminism, see Appignanesi, Lisa; Forrester, John (1992). Freud's Women . London: Penguin Books. стр. 455?474.  
  20. ^ Mannoni 1971 , стр. 49?51, 152?54.
  21. ^ Mannoni 1971 , стр. 146?47.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зигмунд_Фро?д&oldid=27821346 ”