한국   대만   중국   일본 
Зелена бо?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Зелена бо?а

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Зелена бо?а
Спектралне координате
Таласна дужина 495?570 nm
Фреквенци?а ~575?525 THz
Кординате бо?е
Хексадецимални #008000
Референца sRGB апроксимаци?а на NCS S 2060-G [а]
Зелена
 
Рачунарски записи бо?е
Хексадецимални запис : 008000
РГБ запис (r, g, b): (0, 128, 0)
ЦМИК запис (c, m, y, k) * : (100, 0, 100, 50)
ХСВ запис (h, s, v): (120°, 100%, 50%)
* : Про?ектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].
Ни?ансе бо?е

Зелена бо?а ?е бо?а изме?у плаве и жуте бо?е у вид?ивом спектру светлости . Она се регистру?е на таласним дужинама од 570 до 590 nm. У системима бо?а ко?и се користе у сликарству и штампа?у у бо?и, наста?е комбинаци?ом жуте и плаве, и жуте и ци?ан . У РГБ колор моделу , ко?и се користи на телевизи?ским и комп?утерским екранима, то ?е ?една од адитивних примарних бо?а, за?едно са црвеном и плавом, ко?е се меша?у у различитим комбинаци?ама да би се створиле све остале бо?е. Далеко на?ве?и допринос зелено? бо?и у природи ?е хлорофил . [1] [2] [3] Неколико минерала има зелену бо?у, ук?учу?у?и и смарагд , [4] [5] [6] ко?и ?е обо?ен зеленом бо?ом по садржа?у хрома . [7] [8] [9]

Током посткласичне и ране модерне ере Европе, зелена ?е била бо?а ко?а се обично повезивала са богатством, трговцима, банкарима и господом, док ?е црвена била резервисана за племство. Из тог разлога, костим Мона Лизе Леонарда да Винчи?а и клупе у британском До?ем дому су зелене, док су клупе у Дому лордова црвене. [10] Тако?е има дугу истори?ску традици?у као бо?а ирске и галске културе. То ?е истори?ска бо?а ислама , ко?а представ?а бу?ну вегетаци?у Ра?а . То ?е била бо?а Мухамедове заставе и налази се на заставама скоро свих исламских зема?а. [11]

У истражива?има спроведеним у америчким , европским и исламским зем?ама, зелена ?е бо?а ко?а се на?чеш?е повезу?е са природом , животом , здрав?ем , младош?у , проле?ем , надом и завиш?у . [12] У Европско? уни?и и С?еди?еним Државама , зелена се понекад повезу?е са токсичнош?у и лошим здрав?ем, [13] али у Кини и ве?ем делу Ази?е, ?ена асоци?аци?а ?е веома позитивна, као симбол плодности и сре?е. [12] Због сво?е повезаности са природом, то ?е бо?а еколошког покрета . Политичке групе ко?е се залажу за заштиту животне средине и соци?алну правду опису?у себе као део покрета Зелених , а неке себе назива?у Зеленим парти?ама . Ово ?е довело до сличних кампа?а у оглашава?у, пошто су компани?е продавале зелене или еколошки прихват?иве производе. Зелена ?е тако?е традиционална бо?а сигурности и дозволе; зелено светло значи само напред, зелена карта дозво?ава стални боравак у С?еди?еним Државама.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

У уметности 15. века ?аво се повезивао са зеленом бо?ом

Од почетка времена, уметници, шамани и во?е користили су зема?ске пигменте за производ?у различитих ни?анси. Ве? пре 40.000 година, први пигменти, комбинаци?а зем?е, животи?ске масти, спа?еног уг?а и креде створили су основну палету од пет бо?а, црвене, жуте, црне и беле . Од тада, истори?а бо?а, као што ?е прича о плавом сликарском пигменту, одражава истори?у и главна откри?а света. За неке, траг плавог пигмента нас води у репрезентаци?у потпуно новог света ко?и заувек оста?е изван досега и улази у свет маги?е и визионарске уметности . Колико год ?е плава бо?а типично повезана са на?духовни?им, мистериозним и филозофским темама, зелена бо?а за различите културе ?е и сена ко?а илустру?е божанске и религиозне ликове. [14]

Историчар Мишел Пастуро (Michel Pastoureau) ?е об?авио к?игу о истори?и бо?а (?The History of a Color“), награ?ену 2009 . бронзаним одликова?ем независних издавача у категори?и лепих уметности. У то? к?изи ?е обрадио и истори?у зелене бо?е. По ?еговом миш?е?у, зелена бо?а се издва?а од других, на шта указу?у многобро?не анкете. У Европи , зелена ?е отприлике свако? шесто? особи оми?ена бо?а; али их има готово исто толико ко?и презиру зелену, како ме?у мушкарцима тако и ме?у женама. Зелена ?е двосмислена, па чак и противречна бо?а: симбол живота , изгледа у успех и наде, с ?едне стране, док с друге стране асоцира на отров, несре?у и ?авола у свим ?еговим облич?има. К?ига приказу?е дуготра?ну друштвену, уметничку и симболичку истори?у зелене у европским друштвима, од античке Грчке до наших дана. Зелену бо?у ?е дуго било тешко произвести, а ?ош теже фиксирати. [15]

Симболика и психологи?а [ уреди | уреди извор ]

Зелено означава равнотежу, природу, проле?е , здрав?е, младост и поновно ро?е?е. [14] Зелена ?е тако?е и бо?а ?убави , или барем ?убави у зачетку, ране ?убави, пуне нада?а, а исто тако и ?убавне чеж?е. [15] Она ?е симбол просперитета, свежине и напретка. Асоцира на далеко и хладно. Зелена странка у САД ?е нераскидиво везана за еколошке и прогресивне узроке. Еколошки покрети се другачи?е назива?у ?зелени” ?ер том бо?ом означава?у сво?у борбу за заштиту природе . У ?апанско? култури, зелено се повезу?е са вечним животом, и то ?е света бо?а ислама , представ?а?у?и поштова?е и пророка Мухамеда. У Енглеско? бо?а има херо?ска значе?а и повезана ?е са причама Робина Худа ; у Кини бо?а представ?а срамоту, док у ?апану зелена означава вечни живот. Зелена бо?а, ко?а се сматра ?едном од на?лепших бо?а из палете бо?а, тако?е ствара атмосферу споко?ства и смирености. Због тога ?е многи архитекти и диза?нери имплементира?у у сво?е про?екте, посебно у ентери?ере болница, на пример. [14] Не утиче битни?е на физиолошке функци?е човека. Делу?е умиру?у?е и нешто мало утиче на пове?а?е радне способности на радном месту.

Зелена бо?а ?е бо?а Духа Светога у хриш?анству . Православни патри?арси потпису?у се зеленим мастилом . Као знак, зелена бо?а представ?а да ?е нешто допуштено (пример: семафор ), или слободно (пример: такси -возило), за разлику од црвене ко?а представ?а забрану. Зелена ?е бо?а природе, здрав?а и младости. ?удима са оште?еним видом се препоручу?е да гледа?у у ?у. Тако?е, у школама , табла ?е на?чеш?е зелене бо?е баш због тога што на?ма?е замара очи .

Позитивне и негативне асоци?аци?е [ уреди | уреди извор ]

Позитивне асоци?аци?е [ уреди | уреди извор ]

Зелено повезу?емо са виталнош?у, свежим растом, богатством, равнотежом, здрав?ем и младош?у. Зелена се користи у диза?ну за просторе наме?ене за подстица?е креативности и продуктивности и повезу?е се са напретком. [16]

Негативне асоци?аци?е [ уреди | уреди извор ]

Оно што ?е фасцинантно ?е то што ?е ве?ина асоци?аци?а са зеленим позитивна, али тако?е носи и неке снажне негативне конотаци?е. Неко ко се осе?а болесним може изгледати ?зелено”. Зелена се повезу?е са завиш?у и похлепом, па чак и налепница господина ?ука (Mr.Yuk) ко?а треба да упозори децу од потенци?ално опасних хемикали?а ?е светла, привлачна зелена. [16]

Религи?ске и митолошке асоци?аци?е [ уреди | уреди извор ]

У науци [ уреди | уреди извор ]

sRGB rendering of the spectrum of visible light
sRGB rendering of the spectrum of visible light
Бо?а Фреквенци?а
( THz ) 		Таласна дужина
( nm )
    ?убичаста
668?789 380?450
    плава
606?668 450?495
    зелена
526?606 495?570
    жута
508?526 570?590
    наран?аста
484?508 590?620
    црвена
400?484 620?770

У оптици, перцепци?у зелене изазива светлост ко?а има спектар ко?им доминира енерги?а са таласном дужином од отприлике 495?570 nm . Осет?ивост ?удског ока прилаго?еног тами ?е на?ве?а на око 507   nm, плаво-зелене бо?е, док ?е око прилаго?ено светлости на?осет?иви?е око 555   nm, жуто-зелене бо?е; ово су вршне локаци?е штапи?а и конуса (скотопске и фотопичне) функци?е освет?е?а . [17]

Перцепци?у зеленила (у супротности са црвенилом ко?е формира ?едан од противничких механизама у ?удском виду бо?а ) изазива светлост ко?а више покре?е конусне ?ели?е М сред?е таласне дужине у оку него дуготаласне L конусе. Светлост ко?а покре?е ову реакци?у зелене бо?е више него жутост или плаветнило механизма противника друге бо?е назива се зелена. Зелени извор светлости обично има спектралну дистрибуци?у снаге ко?ом доминира енерги?а са таласном дужином од отприлике 487?570?570 nm. [18]

Зелена, плава и црвена су адитивне бо?е . Све бо?е ко?е се виде наста?у меша?ем у различитим интензитетима.

?удске очи има?у рецепторе за бо?у познате као конусне ?ели?е, ко?е посто?е у три типа. У неким случа?евима, ?едан недоста?е или ?е неисправан, што може изазвати слепило за бо?е , ук?учу?у?и уобича?ену немогу?ност разликова?а црвене и жуте од зелене, познату као деутеранопи?а или црвено-зелено слепило за бо?е. [19] Зелена ?е мирна за око. Студи?е показу?у да зелена околина може сма?ити умор. [20]

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

Зелене очи
  • Зелена бо?а означава мистичне или магичне особине у причама кра?а Артура .
  • Зелена ?е бо?а ко?а се користи за наочаре за но?но гледа?е, ?ер ?е ?удско око на?осет?иви?е и способни?е да разабере ве?ину ни?анси те бо?е.
  • Светлозелена ?е бо?а астролошког знака ? Рак ”.
  • Зелене траке су кориш?ене од стране низа еколошких група како би симболизовале донира?е и трансплантаци?у органа, свест о биполарном пореме?а?у, солидарност са Чечени?ом и подршку фармера у Америци. [16]
  • Нема зеленог пигмента у зеленим очима, попут бо?е плавих очи?у, то ?е оптичка илузи?а. Ова по?ава ?е узрокована комбинаци?ом ?антарне или светлосме?е пигментаци?е строме, ко?у да?е ниска или умерена концентраци?а меланина , са плавим тоном ко?и да?е Ре?ли?ево расе?а?е рефлектоване светлости. Зелене очи су на?чеш?е у северно? и централно? Европи . Могу се на?и у ?ужно? Европи , западно? , централно? и ?ужно? Ази?и . На Исланду , 89% жена и 87% мушкараца има или плаву или зелену бо?у очи?у. Студи?а ?е показала да су на Исланду и у Холанди?и зелене очи много чеш?е присутне код жена него код мушкараца. Ме?у европским Американцима , зелене очи су на?чеш?е ме?у онима ко?и су недавно имали келтско и германско порекло, око 16%.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ The sRGB values are taken by converting the NCS color 2060-G using the "NCS Navigator" tool at the NCS website .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Virtanen O, Constantinidou E, Tyystjarvi E (2020). ?Chlorophyll does not reflect green light ? how to correct a misconception”. Journal of Biological Education . 56 (5): 1?8. doi : 10.1080/00219266.2020.1858930   Слободан приступ.  
  2. ^ Muneer S, Kim EJ, Park JS, Lee JH (март 2014). ?Influence of green, red and blue light emitting diodes on multiprotein complex proteins and photosynthetic activity under different light intensities in lettuce leaves (Lactuca sativa L.)” . International Journal of Molecular Sciences . 15 (3): 4657?70. PMC   3975419   Слободан приступ. PMID   24642884 . doi : 10.3390/ijms15034657   Слободан приступ.  
  3. ^ Speer BR (1997). ?Photosynthetic Pigments” . UCMP Glossary (online) . University of California Museum of Paleontology . Приступ?ено 2010-07-17 .  
  4. ^ ?Emerald Quality Factors” . GIA.edu . Gemological Institute of America. Архивирано из оригинала 2. 11. 2016. г . Приступ?ено 1. 11. 2016 .  
  5. ^ Liccini, Mark. Understanding Emerald Enhancements and Treatments Архивирано децембар 21, 2014 на са?ту Wayback Machine . International Gem Society
  6. ^ Matlins, Antoinette Leonard; Bonanno, Antonio C. (2009). Jewelry & Gems, the Buying Guide: How to Buy Diamonds, Pearls, Colored Gemstones, Gold & Jewelry with Confidence and Knowledge (на ?езику: енглески). Gemstone Press. стр. 126. ISBN   9780943763712 . Архивирано из оригинала 30. 3. 2017. г . Приступ?ено 30. 3. 2017 .  
  7. ^ Brandes, EA; Greenaway, HT; Stone, HEN (1956). ?Ductility in Chromium”. Nature . 178 (4533): 587. Bibcode : 1956Natur.178..587B . S2CID   4221048 . doi : 10.1038/178587a0   Слободан приступ.  
  8. ^ Coblentz, WW; Stair, R. ?Reflecting power of beryllium, chromium, and several other metals” (PDF) . National Institute of Standards and Technology . NIST Publications . Приступ?ено 11. 10. 2018 .  
  9. ^ Theopold, Klaus H.; Kucharczyk, Robin R. (2011-12-15), ?Chromium: Organometallic Chemistry”, Ур.: Scott, Robert A., Encyclopedia of Inorganic and Bioinorganic Chemistry (на ?езику: енглески), John Wiley & Sons, Ltd, стр. eibc0042, ISBN   978-1-119-95143-8 , doi : 10.1002/9781119951438.eibc0042   .
  10. ^ Heller 2009 , стр. 98.
  11. ^ Heller 2009 , стр. 94?98.
  12. ^ а б Heller 2009 , стр. 87?104.
  13. ^ Heller 2009 , стр. 96?97.
  14. ^ а б в ?The History of The Color Green in a Nutshell” . widewalls.ch. 17. 3. 2018 . Приступ?ено 10. 5. 2019 .  
  15. ^ а б Мишел Пастуро, Зелена, истори?а ?едне бо?е , ?П Службени гласник, 2015.
  16. ^ а б в г ?All About the Color GREEN” . sensationalcolor.com . Приступ?ено 10. 5. 2019 .  
  17. ^ ?Human Vision and Color Perception” . Olympus Microscopy Resource Center . Архивирано из оригинала 15. 01. 2011. г . Приступ?ено 19. 9. 2007 .  
  18. ^ More specifically, "blue green" 487?493 nm, "bluish green" 493?498 nm, "green" 498?530 nm, "yellowish green" 530?559 nm, "yellow green" 559?570 nm Kelly, Kenneth L. (1943). ?Color Designations for Lights”. Journal of the Optical Society of America . 33 (11): 627?32. doi : 10.1364/josa.33.000627 .  
  19. ^ The New Encyclopædia Britannica . Chicago: Encyclopædia Britannica. 2002.  ISBN 0-85229-787-4 .
  20. ^ Laird, Donald A. "Fatigue: Public Enemy Number One: What It Is and How to Fight It." The American Journal of Nursing (Sep 1933) 33.9 pp. 835?41.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Зелена бо?а на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зелена_бо?а&oldid=27864783 ”