С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ексклузивна економска зона
?е подруч?е ко?е се налази изван
територи?алних вода
и уз ?у, подвргнуто ?е посебном правном режиму, на теме?у ко?ег приобалне државе има?у суверено право деловати у складу са сво?им интересима.
Сваким проглашава?ем ексклузивне економске зоне, сма?у?е се део мора у правном статусу
ме?ународних вода
: за разлику од ста?а у релативно недавно? прошлости када приобалне државе нису имале посебне могу?ности да ?аче економски искористе (изузев за промет) и да практично контролишу светска мора. Савремени разво? рибарске технологи?е и рударства (посебно индустри?е нафте и плина), те могу?ности да се технички надзиру подруч?а уда?ена од обале (радари, авиони, брзи бродови и др.) узроку?у могу?ност и же?у држава широм света да успоставе контролу над морским пространствима.
Свака држава ко?а има излаз на отворено море има право прогласити ексклузивну економску зону; правни ефекти таквог акта уре?ени су
Конвенци?ом УН о праву мора
из 1982. године.
Ексклузивна економска зона не сме се простирати преко 200
наутичких ми?а
од полазних лини?а од ко?их се мери ширина
територи?алних вода
.
Ексклузивна економска зона по?единих зема?а чланица у нови?о? се политици
Европске уни?е
назива?у ?европским водама”. Зем?е ЕУ ко?е излазе на Атлантик и Северно море су све редом прогласиле ексклузивну економску зону, као и ве?ина држава - чланица ЕУ на Медитерану. Само у погледу дела тих економских зона ?е до сада постигнут договор о разграниче?у изме?у суседних зема?а.
[1]
Во?а
Исланда
да одржи суверена права над ексклузивном економском зоном и настави имати економске користи од мора ко?е ?е изузетно важно за интерес те зем?е били су важан разлог одустанка Исланда од поступка придружива?а Европско? уни?и 2015. године.
[2]
Спорови око пита?а ексклузивних економских зона су релативно чести у свету, чак и изме?у иначе при?ате?ских зема?а.
[3]