한국   대만   중국   일본 
Државе ?емачке ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Државе ?емачке

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?емачка
Ова? чланак ?е дио сери?е о
политичком систему ?емачке
Устав (Основни закон)
Извршна власт
Законодавна власт
Судска власт
Админ. под?ела
Избори
Спо?ни односи

Савезна Република ?емачка ?е федерална парламентарна република ко?а ?е сачи?ена од шеснаест држава ( ?ем. Land ; [а] држава чланица ( ?ем. Bundesland )). С обзиром на то да ?е данаш?а ?емачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одре?ени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматра?у градовима државама ( ?ем. Stadtstaaten ), као што ?е Слободни ханзеатски град Бремен , кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен . За осталих тринаест држава чланица се користи назив територи?ална држава ( ?ем. Flachenlander ).

Савезна Републике ?емачка ?е 1949. године настала у?еди?е?ем западних држава (ко?е су претходно биле под америчком, британском и француском управом) ко?е су створене након Другог св?етског рата. У почетку, 1949. године, државе чланице СР ?емачке су биле: Баден , Баварска , Бремен , Хамбург , Хесен , До?а Саксони?а , С?еверна Ра?на-Вестфали?а , Ра?на-Палатинат , Шлезвиг-Холшта?н , Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин , ко?и званични ни?е био дио СР ?емачке, био ?е у велико? м?ери интегрисан и дефакто ?е сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спо?ени у Баден-Виртемберг . Године 1957. Протекторат Сар се придружио ?емачко? као Сарланд . У?еди?е?ем ?емачке 1990. године, ко?им ?е ?емачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике ?емачке, довело ?е до обнав?а?а источних савезни држава: Бранденбург , Мекленбург-Западна Померани?а , Саксони?а , Саксони?а-Анхалт и Тиринги?а , као и до поновног спа?а?а Западног и Источног Берлина у Берлин и ?егово успостав?а?е као пуноправне и ?еднаке државе. Регионални референдум 1996. године на коме се из?аш?авало о спа?а?у Берлина са околним Бранденбургом у ?Бранденбург-Берлин” ни?е достигао неопходну ве?ину гласова у Бранденбургу, док ?е ве?ина Берлинаца гласала са спа?а?е.

Федерализам ?е ?едан од утеме?ених уставних принципа ?емачке. Према Уставу ?емачке , нека пита?а, као што су спо?ни послови и одбрана, иск?учиво су одговорност федераци?е (т?. федералног нивоа), док остала пита?а пада?у под за?едничке надлежности држава чланица и федераци?е; државе чланице задржава?у резидуални законодавни интегритет за сва друга подруч?а, ук?учу?у?и ?културу”, ко?а у ?емачко? не подразуми?ева само пита?а као што су финанси?ска промоци?а ум?етности и науке, него и ве?ину облика образова?а и обуке. Иако су спо?ни односи, ук?учу?у?и ме?ународно уговоре, при?е свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе има?у одре?ена ограничена овлаш?е?а у ово? области: у пита?има ко?а се непосредно утичу на ?их, државе чланице сво?е интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни сав?ет; гор?и дом Савезног парламента ?емачке) и у областима у ко?има има?у законодавну власт има?у ограничена овлаш?е?а да зак?уче ме?ународне уговоре ?уз сагласност федералне владе”. [2]

Државе чланице [ уреди | уреди извор ]

Грб Застава Држава чланица Дио   СР? од Шеф владе Слика Влада?у?а
коалици?а 		Гласова   у
Бундесрату 		Површина (км 2 ) Бр.   становника Ст.   по   км 2 Гл.   град ISO
3166-2
код 		БДП по главни ст. ( € )
Грб Баден-Виртемберга Баден-Виртемберг 1952. [б] Винфрид Кречман (Зелени) Зелени , CDU 6 35.752 10.755.000 301 Штутгарт BW 34.885
Грб Баварске Баварска 1949. Маркус Зедер (CSU) CSU 6 70.552 12.542.000 178 Минхен BY 35.443
Грб Берлина Берлин 1990. [в] Михаел Милер (SPD) SPD, Зелени , ?евица 4 892 3.469.000 3.890 ? BE 28.806
Грб Бранденбурга Бранденбург 1990. Дитмар Видке (SPD) SPD, ?евица 4 29.479 2.500.000 85 Потсдам BB 22.074
Грб Бремена Бремен 1949. Андреас Бовеншулте (SPD) SPD, Зелени 3 419 661.000 1.577 Бремен HB 42.405
Грб Хамбурга Хамбург 1949. Петер Ченчер (SPD) SPD, Зелени 3 755 1.788.000 2.368 ? HH 52.401
Грб Хесена Хесен 1949. Волкер Буфир (CDU) CDU, Зелени 5 21.115 6.066.000 287 Висбаден HE 37.509
Грб Доње Саксоније До?а Саксони?а 1949. Штефан Ва?л (SPD) SPD, Зелени 6 47.609 7.914.000 166 Хановер NI 28.350
Грб Мекленбурга-Западне Помераније Мекленбург-Западна Померани?а 1990. Мануела Швезиг (SPD) SPD, CDU 3 23.180 1.639.000 71 Шверин MV 21.404
Грб Северне Рајне-Вестфалије С?еверна Ра?на-
Вестфали?а 		1949. Армин Лашет (CDU) CDU, FDP 6 34.085 17.837.000 523 Диселдорф NW 32.882
Грб Рајне-Палатината Ра?на-Палатинат 1949. Малу Дре?ер (SPD) SPD, Зелени, FDP 4 19.853 4.052.803 202 Ма?нц RP 28.311
Грб Сарланда Сарланд 1957. Тоби?ас Ханс (CDU) CDU, SPD 3 2.569 1.018.000 400 Сарбрикен SL 30.098
Грб Саксоније Саксони?а 1990. Михаел Кречмер (CDU) CDU, SPD 4 18.416 4.143.000 227 Дрезден SN 22.980
Грб Саксоније-Анхалта Саксони?а-Анхалт 1990. Ра?нер Хазелоф (CDU) CDU, SPD, Зелени 4 20.446 2.331.000 116 Магдебург ST 22.427
Грб Шлезвига-Холштајна Шлезвиг-Холшта?н 1949. Дани?ел Гинтер (CDU) CDU, FDP, Зелени 4 15.799 2.833.000 179 Кил SH 25.947
Грб Тирингије Тиринги?а 1990. Бодо Рамелов (?евица) ?евица, SPD, Зелени 4 16.172 2.231.000 138 Ерфурт TH 21.663

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ С обзиром да ри?еч Land на ?емачком значи зем?а , [1] термин држава се користи како би се изб?егле двосмислености.
  2. ^ Државе чланице Баден , Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хохенцолерн биле су конститутивне државе када ?е федераци?а основана 1949. године. Оне су удружиле да би формирале Баден-Виртемберг 1952. године.
  3. ^ Берлин се званично сматра савезном државом од у?еди?е?а 1990. године, иако ?е Западни Берлин углавном сматран савезном државом Западне ?емачке.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?land prevod | nemacko - srpski re?nik” . onlinerecnik.com (на ?езику: српски) . Приступ?ено 7. 7. 2018 .  
  2. ^ Leonardy, Uwe (1999). ?Lander Power-Sharing in International Relations and European Affairs”. The institutional structures of German federalism . Working papers / Friedrich-Ebert-Stiftung, London Office (електронско изд.). Friedrich Ebert Foundation.  
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државе_?емачке&oldid=26639338 ”