Даблин

Уреди везе
Координате : 53° 20′ 52″ С; 6° 15′ 35″ З  /  53.347778° С; 6.259722° З  / 53.347778; -6.259722
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Даблин (вишезначна одредница) .
Даблин
енгл. Dublin , ир. Baile Atha Cliath
Даблин
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава   Република Ирска
Покра?ина Ленстер
Округ Град Даблин
рани?е округ Даблин
Становништво
Становништво ‍
 ?  2022 . 592.713
 ?  густина 5.032 ст./km 2
Агломераци?а   ( 2022 . ) 1.263.219
Географске карактеристике
Координате 53° 20′ 52″ С; 6° 15′ 35″ З  /  53.347778° С; 6.259722° З  / 53.347778; -6.259722
Апс. висина 5 m
Површина 114,99 [1] [2]  km 2
Даблин на карти Ирске
Даблин
Даблин
Даблин на карти Ирске
Остали подаци
Градоначелник Дохи де Роште
Поштански бро? D1-18, 20, 22, 24, D6W
Позивни бро? +353 1
Регистарска ознака D
Веб-са?т
dublincity.ie

Даблин ( енгл. Dublin , IPA: /?d?bl?n/ [3] , ир. Baile Atha Cliath , IPA: /bl?a?kl?i?/ [4] ) ?е главни и на?ве?и град Републике Ирске и на?ве?и град острва Ирске . [5] [6] У оквиру града у управним границама живи нешто преко пола милиона становника, док на ширем подруч?у града живи око 1.800.000 становника, што ?е око 35% становништва Републике Ирске. Даблин ?е истовремено и самостални градски округ у оквиру државе, али ?е некада био у оквиру истоименог округа Даблин .

Даблин ?е привредно, културно и саобра?а?но средиште Републике Ирске, а спада и у ред градова од светског знача?а (глобални град).

Порекло назива [ уреди | уреди извор ]

Енглески назив града Даблин изведен ?е из ирског израза Dubh Linn ( црна бара, црно ?езерце ).

Ирски назив града ?е Baile Atha Cliath , што у дословном преводу значи град на препреченом газу . Назив се односи на газ преко реке Лифи на ко?ем ?е основан град.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Географски положа? Даблина ?е изразито пово?ан. Даблин се налази у средиш?ем делу источне обале острва Ирске , ко?а ?е на?ближа Британи?и и европском копну .

Од другог по величини града на острву, Белфаста у Северно? Ирско? , Даблин ?е уда?ен 170 km ?ужно, а док ?е од другог по величини града у Републици Ирско? , Корка , град уда?ен 250 km североисточно.

Даблин се налази на источно? обали острва Ирске , на месту где се река Лифи улива у море. ?ужни део града ?е бреговит, да би се ?ужно од града издигло ниже гор?е. Западни и северни део града су равничарски.

Даблин се налази се на источно? обали острва Ирске, на уш?у реке Лифи ( енгл. Liffey ) у Даблински залив ка Ирском мору . Река има широко уш?е што ?е пово?но за приста?а?е ве?их бродова. Овакав положа? омогу?ио ?е разво? града као на?важни?е луке на острву.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима у Даблину ?е умерено континентална са изразитим утица?ем Атлантика и Голфске стру?е . Стога град одлику?е блага клима. На?нижа просечна температура ?е у ?ануару и фебруару, 6 °C, а на?ве?а ?е током ?ула и августа, 15 °C. Годиш?а количина падавина ?е око 760-1000 милиметара, што ?е на?ма?е на целом острву.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Поглед на средиште Даблина
Ирско коп?е ? симбол новог процвата Даблина и Ирске
Савремени трамва?и на улицама Даблина

Прво познато насе?ава?е на подруч?у Даблина ?е названо Еблана ? назив ?е на?ен у делима александри?ског географа Птолеме?а , из 2. века п. н. е. Град се касни?е у истори?и по?ав?у?е под називом "Црно ?езерце" ( ирски : Dubh-linn), када су насе?еници 291 . године избо?евали победу над оружаним снагама кра?евства Ленстер . Данаш?е званично име града Baile Atha Cliath се приме?у?е од наредних насе?ава?а. Становници овог подруч?а су око 450 . године примили хриш?анство од стране Светог Патрика , ко?и ?е касни?е постао духовни заштитник Ирске .

Данаш?и град основали су Данци 841 . године. Ирски побу?еници су успели да у више наврата, током наредна 3 века, преузму власт над градом. Данце су 1171. године протерали Англо-Нормани , предво?ени Хенри?ем II , кра?ем Енглеске . Владавина Енглеске Даблином ?е тра?ала непрекидно до 1534 . године, када ?е ирски патриота Томас Фиц?ералд извршио опсаду града. Ускоро ?е град поново потпао под енглеску круну.

Све до половине 17. века Даблин ?е остао мали, сред?овековни , зидинама опасани град. Током 17. века , за време енглеских гра?анских ратова, познатих под именом " Славна револуци?а ", Даблин ?е предат енглеским властима, да би се избегао ?егов пад у руке Ираца . Даблин ?е остао под британском влаш?у све до Ирског устанка 1798 . године, током ко?е ?е пропао покуша? да се пороби град.

Други покуша?, изведен 1803 . године, под во?ством Роберта Емета , тако?е се завршио неуспешно. Наредне револуци?е су се одиграле 1847 . и 1867 . године. Даблин ?е био поприште на?оштри?их борби током ирске револуци?е во?ених 1916 . године и од 1919 . до 1921 . године. Ово ?е исходило успостав?а?ем Ирске Слободне Државе . Након стица?а независности, Даблин ?е постао политичко, економско и културно средиште нове државе.

Послед?е три децени?е Даблин, као ретко ко?и град у Европи , ?е забележио нагли разво? и раст.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

У 17. веку Даблин ?е био ?едан од на?ве?их градова Европе , али ?е касни?е потиснут. Током друге половине 20. века становништво Даблина и ?егове околине се годиш?е пове?ала за отприлике 1%. Период изме?у 1961 . и 1981 . године показу?е на?ве?а пове?а?а. У почетку ?е ток насе?ава?а почео из руралних ка урбаним деловима. Али, послед?е четвртине 20. века, средиш?и делови града почи?у да губе на привлачности у корист нових предгра?а на ?угозападу. Послед?их 20-ак година Даблин спада у на?брже расту?е градове Европске уни?е захва?у?у?и знача?ном прирашта?у ирског становништва и знатном усе?ава?у страног становништва, на?више из По?ске и Литвани?е .

По послед?ем попису из 2022 . године. Даблин у управним границама има око 590 хи?ада становника. Ме?утим, град одавно прерастао дате границе, па се изгра?ено градско подруч?е шири на ?ош три приградска округа, чине урбану целину од 1,26 милиона становника. На кра?у, метрополитенско подруч?е Даблина има преко 2,08 милиона становника.

Етнички састав : Становништво Даблина ?е до пре две децени?е било било готово иск?учиво етнички ирско . Ме?утим, бро?ни усе?еници из страних зем?а изменили су састав становништва. Тако данас у Даблину преко 26% чини становништво ро?ено у иностранству, а то знатно више од просека државе.

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Данас ?е Даблин високо разви?ен велеград, ко?и спада у 30 на?важни?их градова света. У граду су традиционално разви?ене лучке делатности, а послед?их децени?а се све више разви?а?у послова?е, банкарство и услуге.

На?ве?е традиционалне индустри?е Даблина су пиварство, дестилери?а, производ?а хране и текстилна индустри?а. Овде се налазе и бродоградилишта, као и одре?ени бро? ливница и фабрика за склапа?е аутомобила. Све ове гране индустри?е су претрпеле пад од 1970-их година, па су многи, дотад индустри?ски делови града изгубили на знача?у и почели пропадати.

На?познати?и погон града ?е Гинис пивара , ко?а ?е основана 1759 . године и ?една ?е од на?ве?их извозника. ?едан од ве?их послова ?е скори?их година постала и производ?а и извоз рачунарског хардвера и софтвера. Основу за извоз чине и по?опривредни производи и дома?а стока из целе државе. Даблин ?е престоница ирских на?ве?их банкарских и трговачких установа. Знача?ан помак у економском животу догодио се након приступа?а Ирске у Европску економску за?едницу 1973 . године. Тако?е се нагло пове?ао бро? банака у Даблину.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Град ?е поморским путем повезан са ве?им градовима, као што су Корк у Ирско? , Белфаст у Северно? Ирско? и различитим лукама у Енглеско? , Шкотско? и Француско? . Пругама ?е повезан са важним одредиштима у Ирско?. Даблин ?е и главна лука државе.

Култура [ уреди | уреди извор ]

Даблин ?е играо воде?у улогу у културном препороду Ирске , ко?и ?е почео 1884 . године оснива?ем Gaelic Athletic Асоци?аци?е , за обнову Гелик ( Gaelic ) игара. Године 1893, се повезао са Гелик лигом, ко?о? и да?е оста?е за ци? обнова ирског ?езика и фолклора.

Даблин ?е данас жива културна метропола Европе , ко?а ?е свету дала чувене к?ижевнике ? ?ор?а Бернарда Шоа , Оскара Ва?лда , ?е?тса и ?е?мса ?о?са , али и савремене поп звезде U-2 , Симпл Ма?ндс , Шине?д О’Конор ,…

Даблин посетиоцима нуди велики бро? различитих места, ко?а вреди погледати. Ту спада?у цркве, истори?ске зграде, библиотеке, музе?и, галери?е, паркови и вртови. Даблин ?е истори?ски богат град. Током година, к?ижевност, позориште и уметност су играли знача?ну улогу у ?еговом културном разво?у.

Градски предео и архитектура [ уреди | уреди извор ]

Докови

Даблин се налази у равничарском делу, ко?и река Лифи дели на северни и ?ужни. Река ?е премош?ена са десет мостова, од ко?их се издва?а О’Конели?ев мост , ко?и повезу?е главне путеве града. У ?угозападном делу Даблина, улице су уске и са прево?има, док ?е остатак града добро уре?ен, са широким авени?ама и пространим трговима. Они су нарочито бро?ни у ?угоисточним и североисточним четвртима.

Два канала, Ро?ал и Гранд, обезбе?у?у везу изме?у лучне области и ?ужних и северних огранака реке Шенон.

Даблин ?е град нижих зграда, буду?и да се налази у равници, али са тор?евима и неколико зграда ко?и потичу из периода пре 17. века. Римокатоличке цркве датира?у из 19. и 20. века. ?една од на?виших зграда ?е Либерти Хол ко?и представ?а базу трговачког друштва. Достиже 17 спратова, док ве?ина зграда не прелази висину од 10 спратова.

Ку?е у граду су од опеке, а читава архитектура се своди на дета?, углавном врата ко?их има у безбро? комбинаци?а и бо?а. Ван града, то су мале ку?е, са лепо уре?еном оку?ницом. У старом делу Даблина се налазе зграде Универзитета Даблина , Банке Ирске, као и четири Висока суда Ирске, Ленстер Хаус, царинарница ? зграда из 18. века. Главни парк у Даблину ?е Феникс Парк , ко?и се налази у западном окруже?у града, обима око 11 km. Поред рекреативних об?еката, Феникс Парк садржи и зоолошке вртове , неколико стаклених башти, као и резиденци?у председника републике. Даблин ?е познат и по стотинама пабова и барова. Ме?у на?познати?има су Гинес ( енгл. Guinness ) и Олд ?е?мсон Дестилери?а .

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Саборна Црква св. Патрика
    Саборна Црква св. Патрика
  • Алстерска банка
    Алстерска банка
  • Здање Четири суда
    Зда?е Четири суда
  • Главна пошта — средиште Ирског устанка
    Главна пошта ? средиште Ирског устанка
  • Главна улица Даблина, О’Конел улица
    Главна улица Даблина, О’Конел улица
  • Либерти Хол, један од градских небодера
    Либерти Хол, ?едан од градских небодера
  • Пивара „Гинис“
    Пивара ?Гинис“
  • Колеџ Св. Тројице
    Коле? Св. Тро?ице

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Census of Population 2011” (PDF) . Preliminary Results . Central Statistics Office. 30. 6. 2011. стр. 21. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2012. г . Приступ?ено 25. 5. 2013 .  
  2. ^ ?Census of Population 2011” . Population Density and Area Size by Towns by Size, Census Year and Statistic . Central Statistics Office. април 2012 . Приступ?ено 30. 3. 2014 .  
  3. ^ ?Dublin - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary” . Приступ?ено 31. 3. 2013 .  
  4. ^ ?Baile atha cliath | Define Baile atha cliath at Dictionary.com” . Приступ?ено 31. 3. 2013 .  
  5. ^ ?The Growth and Development of Dublin” . Архивирано из оригинала (PDF) 30. 3. 2013. г . Приступ?ено 30. 12. 2010 .  
  6. ^ ?Primate City Definition and Examples” . Приступ?ено 21. 10. 2009 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даблин&oldid=27773422 ”