한국   대만   중국   일본 
Видео-игра ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Видео-игра

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?една од првих играчких конзола ко?а ?е користила картри?е. Atari-600xl

Видео-игра ( видео-игрица или само игрица ) ?е игра ко?а се игра уз помо? аналогних или дигиталних рачунара или играчких конзола прик?учених на рачунар или телевизор . У нови?е време ?е ?едан од на?популарни?их облика забаве на свету. Видео-игре се из дана у дан разви?а?у, и побо?шава?у им се техничке карактеристике. Поста?у све важни?и економски фактори многих зема?а. Основни захтеви видео-игара су излазни и улазни графички уре?а?и. Нови?е игре захтева?у графички процесор и мрежну опрему. Што време да?е одмиче и видео игре поста?у напредни?е, тако им се пове?ава?у хардверски захтеви тако да су потребна све снажни?и рачунари да би се могле покренути.

Посто?и много жанрова видео игара, а само неки од ?их су RPG (игра?е улога), акци?ске игре , пуцачине ( из првог и тре?ег лица ) и платформске игре . [1] [2] Данас оне на?чеш?е долазе на CD -овима или DVD -овима, а некада су долазиле на ROM кертри?има . Неке се видео игре могу и скинути са Интернета. Уре?а? ко?и се користи за игра?е игре ку?и се зове конзола. Посто?и и посто?ало ?е много врста конзола и ку?них рачунара наме?ених за игра?е; неке од првих су Атари ( Atari 600 ), Сега ( Sega ) и Нинтендов систем за забаву ( Nintendo Entertainment Sistem ) током 80-их година. [3] [4] [5] Нови?е конзоле су Xbox 360 ( Xbox 360 ), Пле?сте?шн 3 ( PlayStation 3 ) и Нинтендо Вии ( Nintendo Wii ). [6] [7] На?продавани?а конзола свих времена ?е Пле?сте?шн 2 ( PlayStation 2 ) ко?у ?е произвео Сони ( Sony ). [8] [9] Осим конзола, ?уди користе и персонални рачунар како би играли игре ко?е се на персоналном рачунару зову комп?утерске игре. За стари?е конзоле се обично не праве нови?е игре, иако се игре за конзоле понекад емулира?у за персоналне комп?утере.

Дигиталне игре су игре ко?е су засноване на напредно? комп?утерско? и интернет технологи?и и на виртуелно? платформи. Оне корисницима омогу?у?у и интеракци?у са другим играчима као и са групама других играча. ?Дигитална игра се дефинише као систем у ком играчи учеству?у у вештачком сукобу, дефинисаним правилима, што резултира у измеривом исходу.“ [10] Дакле, дигиталне игре су првобитно креиране за забаву. Временом ?е постало ?асно колики потенци?ал оне има?у за ук?учива?е у процес образова?а.

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Истори?а видео-игара сеже до 1948 . године када ?е Томас Т. Голдсмит добио иде?у видео-игре и патентирао ?е. Прва видео-игра ко?а ?е била представ?ена ?авности била ?е Тенис за дво?е Вили?ама Хигинботхама 1958 . године. Прва рачунарска игра била ?е Свемирски рат ( Spacewar ) из 1961 . године ко?у су осмислили два студента Масачусетског Института за технологи?у према научно-фантастично? причи Ска?ларк ( Skylark ). [11] Прва генераци?а видео-игара састо?ала се од текстуалних игара. То су биле игре у ко?има ?е играч ручно уносио команде и тако одре?ивао куда се жели кретати. Друга генераци?а видео-игара представ?ала ?е мешавину текстуалних игара и игара са статичном графиком. Воде?и жанр у 70-им и 80-им годинама 20. века биле су текстуалне авантуре. Прва текстуална авантура била ?е Авантура ( Adventure ) (Краутер и Вудс 1976), направ?ена 15 година након Свемирског рата. [12]

Прва игра икада направ?ена, Spacewar! Осцилоскоп ?е кориш?ен као екран

Како се хардвер разви?ао, тако су и игре поста?але комплексни?е. Рачунари 80-их година били су ве? дово?но снажни да покрену игре с графиком, па ?е дошло раздоб?е графичких авантура. Доласком миша текстуални интерфе?с ?е заме?ен графичким. Тако су у осамдесетим годинама стратешке игре преузеле титулу на?популарни?их. С развитком технологи?е рачунари су постали дово?но ?аки да приказу?у покретне об?екте, па ?е то довело до по?ав?ива?а нових жанрова као што су симулаци?е лете?а и вож?е аутомобила. Тако?е ?е дошло до унапре?е?а посто?е?их жанрова. У раним деведесетим годинама разво?на ку?а Апач Софтвер ( Apache Software ) ?е креирала демо верзи?е игара што ?е играчима омогу?ило да први део игре проба?у бесплатно, али су за остатак игре морали платити. Демо верзи?е посто?е и данас, уз пробне верзи?е ко?е омогу?у?у играчима да испроба?у игру на одре?ено време, обично око 60 минута.

FPS (енг. First-Person Shooter ), пуцачина у првом лицу, жанр ?е креиран представ?а?ем игре Вулфеншта?н ( Wolfenstein 3D ) ид Софтвер ( id Software , 1992 . године). [13] [14] Вулфеншта?н представ?а ?едну од на?продавани?их игара свих времена. Док су процесори воде?их Сега ( Sega ) и Нинтендо ( Nintendo ) играчких конзола радили на фреквенци?и изме?у 3 и 7 MHz , 486 процесор ?е радио на много ве?их 66 MHz што му ?е омогу?авало да изврши пуно ве?и бро? прорачуна у секунди. 1993 . године ?е изашао FPS Дум ( Doom ) ко?и ?е био преломна тачка у графици и диза?ну. [15]

Разви?а?е [ уреди | уреди извор ]

Израда видео игре у графичком окруже?у

По?авом првих персоналних рачунара, ?ав?а?у се и прве дигиталне игре. Претеча видео-игара била ?е игра ? Понг “ (мини стони тенис), ко?у ?е креирала компани?а Атари . 1972. године. Средином осамдесетих година, видео игре почи?у да се користе за професионалну обуку во?ске. У то време компани?е Нинтендо и Сега на тржиште избацу?у конзолне игре. Конзолне игре су стекле веома велику популарност код мла?е популаци?е. Период осамдесетих година обележава виртуелна стварност ( Virtual Reality ). ?Данас се виртуелна стварност користи у виду дигиталне, интерактивне креативне форме забаве, али и у медицини, науци, диза?ну производа, индустри?ским технологи?ама и образова?у.“ [16] По?авом Интернета и мултимеди?алних рачунара, наста?е ново раздоб?е дигиталних игара.

За разво? видео-игре често ?е потребно неколико десетина па и стотина ?уди ко?и раде на ?о?. Разво?ни тим видео-игара, како се назива?у запосленици у индустри?и видео-игара, примарно ук?учу?у програмере и графичке диза?нере. Током година у разво?ни тим су се почели ук?учивати и диза?нери звука , музичари и остали, ко?и сви раде на томе да игра буде што бо?а, квалитетни?а и заним?иви?а играчу. У про?екту посебно помаже продуцент игара. [17]

Некада ?е на игри често радила само ?една особа, али с пове?аном комплекснош?у платформи и ?иховог садржа?а све више су били потребни ве?и тимови ?уди за генериса?е графике и звука, програмира?е и сл. Ипак, ?ош увек ни?е у потпуности нестала пракса да ?една особа ради игру. [18]

Модификаци?е [ уреди | уреди извор ]

Многе игре за персонални рачунар су диза?ниране тако да их технички ори?ентисани играчи могу по потреби модификовати. То су модификаци?е или кра?е модови ко?и могу додати ноту интересантности игри. Разво?ни тимови попут ид Софтвер ( id Software ), Валв ( Valve ), Кра?Тек ( CryTek ), Бетезда ( Bethesda ), Епик Ге?мс ( Epic Games ) и Блицард Ентерте?нмента ( Blizzard Entertainment ) изда?у сво?е игре с неком врстом разво?них алата ко?и су се користили за израду игре за?едно с документаци?ом за израду модова. [19] [20] [21] [22] [23] Интернет ?е ?ефтини меди? за промоци?у и дистрибуци?у модова, ко?и могу бити фактор за комерци?ални успех по?единих игара. [24]

Вара?е [ уреди | уреди извор ]

Вара?е у видео-играма може обухватати шифре или кодове и скривена места ко?и ?е произво?ач имплементирао у игру, модификаци?е од тре?их страна, или искориштава?е багова у игри од стране играча. Вара?е чини игру ?едноставни?ом или заним?иви?ом, нпр. тако што да?е неограничену количину ресурса (нпр. злата, оруж?а, муници?е, здрав?а), омогу?ава?у?и играчу да хода кроз зидове и сл. Неки начини вара?а могу омогу?ити играчу кориш?е?е иначе недоступних могу?ности или пружити необичне или забавне ефекте, нпр. проме?ене бо?е у игри и остали видови проме?ене графике. [25]

Багови [ уреди | уреди извор ]

Иако ме?у разво?ним тимовима често посто?е тестери ко?и увек изнова игра?у игре и покушава?у открити багове у ?има, понекад им понеки и промакне. То се може догодити ако се баг по?ав?у?е само у необичним тренуцима у игри, био ?е премален да би се исправио, или се програмерима журило да изда?у игру. Багови могу рангирати од ма?их графичких нелогичности и грешака до оних озби?них ко?и могу избрисати кориш?ене податке у вези игре или узроковати да она не ради добро или чак уопште. У неким случа?евима издавачи изда?у закрпе ко?е исправ?а?у багове. Понекад баг може бити и добар за играча, и у том случа?у се назива експлоит . [26] [27]

Дигиталне образовне игре [ уреди | уреди извор ]

Дигиталне игре у образовном процесу карактерише интеграци?а образовног садржа?а са особинама игре. Образовне дигиталне игре у себи садрже неке од добро познатих педагошких концепата. У образовним дигиталним играма можемо препознати обележ?а конструктивистичких , бихевиористичких и когнитивистичких приступа. Савремене образовне игре све више став?а?у акценат на конструктивистички приступ, док су у рани?ем периоду друга два била заступ?ени?а. Савремене дигиталне образовне игре корисницима пружа?у могу?ност за интеракци?у, као и за прилаго?ава?е потребама по?единаца. ?У послед?е време, по?авио се нови покрет, ко?и се опису?е као Озби?не игре (енг. Serious Games). Ци? овог покрета ?е употреба нове технологи?е игара за образовне потребе или потребе обуке и истражива?а образовног, терапеутског и соци?алног утица?а дигиталних игара, ко?е су ра?ене са унапред предви?еним резултатима уче?а или без ?их.“ [28] Ова? покрет ?е изузетно знача?ан за ученике нове генераци?е, ко?и се назива?у дигитални уро?еници. Наставници тако?е, све више уви?а?у неопходност ук?учива?а дигиталних образовних игара у наставни процес, за ученике ко?и данас махом спада?у у групу дигиталних уро?еника. Дигиталне образовне игре се могу користити у различитим формама, ук?учу?у?и ЦД-РОМ, DVD и онла?н.

Жанрови [ уреди | уреди извор ]

Дигиталне игре се могу поделити у више група посматра?у?и неке од следе?их критери?ума: софтверска архитектура, платформа, модалитет и произво?ач.

Софтверска архитектура Платформа Модалитет Произво?ач
1. апликационе игре,
  1. кли?ент-сервер игре,
  2. веб игре.
1. персонални рачунар,
  1. конзолна игра за ко?у ?е неопходан ТВ,
  2. портабл игре,
  3. игре путем мобилних телефона...
1. за ?едног играча,
  1. за више играча,
  2. мрежна игра,
  3. масивно вишеиграчка игра...
Electronic Arts, Lucas Arts, Nintendo, Talevords итд.

У литератури се да?у различите таксономи?е дигиталних игара. Ми прилажемо класификаци?у на девет категори?а дигиталних игара, као и ?ихово об?аш?е?е ко?е да?е М. Ристи? :

  1. Авантуристичке игре/игре потраге;
  2. Игре симулаци?е;
  3. Игре за размиш?а?е;
  4. Акционе игре;
  5. Стратеги?а у реалном времену;
  6. Игре игра?а улога;
  7. Масивно вишеиграчка игра игра?а улога;
  8. Игре виртуелне реалности и
  9. Мешовите игре.

Акционе игре [ уреди | уреди извор ]

Лого акционе игре Super Mario Bros

Ова врста игара ?е можда на??едноставни?а и ?една од на?стари?их. Акционе игре ве? дужи низ година спада?у ме?у на?продавани?е дигиталне игре. Основна карактеристика ових игара ?е да оне пре свега подстичу рефлексе играча. Из ове категори?е произашле су многе друге поткатегори?е. Ово? групи игара припада?у: 1) игре умешности или прецизности као што су голф , тенис или били?ар ко?е подстичу прецизност играча ко?и управ?а командама као што су тастатура, миш или ?о?стик; 2) платформске игре у ко?о? играч уводи на сцену лик ко?и прелази са платформе на платформу како би избегао опасности или пове?ао добитак. Ве?ина игара ?е ра?ена у 2D окруже?у, а разво?ем ?их произашле су 3D т?. FPS, 3D платформе, авантуре итд. ?една од на?познати?их игара ово типа ?е Супер Марио [29] и 3) игре пуца?а ко?е су на?познати?е и истовремено на?оспоравани?е у ко?има ?е ци? играча да уништи непри?ате?а ко?и се по?ав?у?е на екрану (лик, летелица, подморница). Акционе игре се користите за побо?ша?е чула и спретности играча као и вештина прецизности и моторичких вештина. У данаш?е време ве?ина акционих игара ?е ра?ена у Макромедиа флеш ( Macromedia flash ) окруже?у. [30] Мале су величине и нема потребе за инсталаци?ом.

Авантуре [ уреди | уреди извор ]

Авантуристичке игре/игре потраге почива?у на сценари?у ко?и одговара роману или филму. Играч у одре?еном времену треба да реши велики бро? енигми, да прона?е одре?ене предмете, употреби их на одговара?у?ем месту итд. Ове игре захтева?у концентраци?у, разви?а?у способност доноше?а одлука, решава?а проблема и помажу разво? осе?а?а за простор. Потребно ?е да задаци у игри буду у ускла?ени са наставним планом и програмом .

Разво? авантура почи?е 1970 . са Авантуром Огромне Пе?ине ( Collosal Cave Adventure ), касни?е познатом као Зорк ( Zork ) сери?ал. [31] [32] Играч ?е био главни лик приче, током игра?а наилазио би на разне загонетке решава?у?и део по део уз разне предмете. Прве игре овога типа биле су текстуалне и играч ?е команде задавао текстуалним путем (на пример, ?иди напред“ - (енг. go forward ), или ?покупи то“ - (енг. pick up ) и рачунар би исписивало реакци?е на то. У случа?у да ?е играч уписао непосто?е?у или неправилну команду исписала би се порука о грешци. С разво?ем графике разви?а?у се и авантуре па уместо текстуалних команди сада би играч уз помо? миша давао команде. Ове игре се сада зову покажи и кликни (енг. point-and-click ) авантуре и стекле су велику популарност захва?у?у?и сери?алима као што су Острво ма?муна ( Monkey Island ), Кра?ев задатак ( King's Quest ) или Слом?ени мач ( Broken Sword ). [33] [34] [35] [36]

Аркаде [ уреди | уреди извор ]

Аркадна игра Флипер

Аркаде представ?а?у све игре ко?е се игра?у на одре?еним машинама уз помо? жетона или новца. Раде на принципу да се након убацива?а новца или жетона доби?е одре?ен бро? бодова (живота) или времена. Ове игре се обично налазе у забавним парковима, центрима, кафи?има итд. На?познати?е игре овога типа су: покер и слот . Поред ових игара у аркадне игре спада?у и флипер , пикадо , стони фудбал итд. [37]

Хорор прежив?ава?е [ уреди | уреди извор ]

Хорор прежив?ава?е ( енг. Survival Horror ) ?е жанр у ко?ем водите ?едног лика и покушавате преживети у ригорозним условима. [38] Елемент страха ?е свеприсутан. Игре зна?у бити тешке у погледу акци?е и решава?а разних загонетки. Графички су превладавале савремени?е игре у 3D окруже?у (ради ве?ег реализма). Призори крви су често навелико и нашироко присутни, као и много насилних и морбидних сцена, стога се не препоручу?у мла?им играчима, нити онима са слабим срцем. Неке игре су чак и забра?ене у по?единим државама. [39]

Симулаци?е [ уреди | уреди извор ]

Под симулаци?ама се подразумева?у игре у ко?има се симулира стварни живот или неки ?егови делови.

Игре симулаци?е су добро познате широ? ?авности пре свега због симулатора лете?а и симулатора за вож?у аутомобила. Други типови игара симулаци?е да?у могу?ност играчу да доноси одлуке у разноврсним областима (економи?а, истори?а, 7 биологи?а, екологи?а, по?опривреда...). Тре?и тип игара симулаци?е су спортови у ко?има играч прави стратешке изборе. Суштина ових игара се огледа у експерименталном моделу феномена ко?и се изучава. Ци? симулаци?е ?е да прикаже могу?у реалну ситуаци?у у ко?о? се одре?ени параметри могу ме?ати, а што изазива промену ста?а посматраног система. Тиме се ствара проблемска ситуаци?а ко?у ученик треба да реши. Ученици могу да примене различите концепте и да сами уоче последице сво?их одлука. Игра симулаци?е ученике подстиче на анализу. Симулаци?е у ко?има се играчу да?е модел са ко?им ?е играти зову се симулаци?е понаша?а. Оне могу бити динамичке (ученик може да ме?а параметре модела и да проверава научне и сво?е претпоставке); методолошке (суштина ?е да ученик сазна разлику изме?у природе и симулаци?е природе, односно да утврди домен корисности симулаци?е у уче?у) и оперативне (што подразумева симулаци?у експеримента, средства или процеса за задатком да се истакне ци? или прона?у релаци?е ме?у зависним вари?аблама). Игра SimEarth ?е добар пример примене игре симулаци?е на подруч?у екологи?е.

Управ?ачке симулаци?е [ уреди | уреди извор ]

У симулаци?е тако?е спада?у и игре као што ?е то Симсови ( Sims ), игра у ко?о? играч симулира живот комп?утерских ликова кроз разне рад?е као у реалном животу или СимГрад ( SimCity ), где ?е ци? изградити град, успут свладава?у?и разне препреке. [40] [41] Према томе симулаци?а ?е опширан по?ам и из ?ега су произашле разне категори?е као што су игра Бога (енг. God game ), стратеги?а у реалном времену итд. [42]

На?познати?е игре овог типа су: Симсови ( Sims ), Црно и Бело ( Black&White ), СимГрад ( SimCity ), Град Та?куна: ?у?орк ( Tycoon City: New York ). [43] [44]

Симулаци?е вож?е и лете?а [ уреди | уреди извор ]

Ове се ипак издва?а?у као посебна група, буду?и да су често на граници и са спортским играма. Тако симулаци?е вож?е могу бити и спортска такмиче?а, али и разне аркадне игре као Потреба за брзином ( Need For Speed ) сери?ал. [45] [46]

То су игре као што су ма?крософтов симулатор лете?а (енг. Flight Simulator ), игра у ко?о? играч преузима улогу пилота авиона, или друге ко?е симулира?у свемирске летелице . [47]

Спортске игре [ уреди | уреди извор ]

Спортске игре су игре ко?е симулира?у одре?ену врсту спорта. ?ако су популарне и симулира?у све врсте спортова ук?учу?у?и фудбал , кошарку , одбо?ку , рукомет , голф , рагби , бе?збол , кугла?е , риболов , лов , бокс итд. [48] Све игре углавном садрже имена правих играча, а сваке године излазе нове верзи?е игара па се истовремено и ажурира?у са новим играчима. На?познати?и издавач ових игара ?е фирма И-Е? Спортс ( EA Sports ). [49]

На?познати?е игре овога типа се углавном зову по организаци?ама, лигама или по?единцима ко?е су у ?има у првом плану: ФИФА Фудбал ( FIFA Soccer ), Ен-Би-Е? Уживо ( NBA Live ), Ен-Ха-Ек ( NHL ), Та?гер Вудс ( Tiger Woods ) и друге. [50] [51] [52] [53]

Игре за размиш?а?е [ уреди | уреди извор ]

Игре за размиш?а?е почива?у на интелектуалном напору ко?и играч треба да уложи. Играчи обично игра?у традиционалне игре као што су: шах , даме, карте , монопол и игре мемори?е.

FPS - пуцачина у првом лицу [ уреди | уреди извор ]

Лого пуцачине из првог лица Star Wars Battlefront

Пуцачка игра из првог лица , се може сматрати као поткатегори?а акционих пуцачина. Игре су ра?ене у тродимензионалном окруже?у и у потпуно? интеракци?и играча и околине. [54] Тако?е многе игре са погледом из тре?ег лица се сматра?у FPS играма као што су Star Wars Battlefront , Unreal Tournament 2004 , Duke Nukem 3D . [55] [56] [57] Поред обичних посто?е и тзв. шу?алице или ?(енг. stealth-based games , игре шу?а?а)” као што ?е Splinter Cell и Thief . [58] [59] FPS игре су ?ако популарне и спада?у у групу на?продавани?их игара данас.

На?познати?е игре овога типа су: Half-Life , Counter-Strike , Quake , Doom , Halo , Far Cry , Battlefield [60] [61] [62]

RTS - стратеги?е у реалном времену [ уреди | уреди извор ]

RTS (енг. Real-Time Strategy ), стратеги?а у реалном времену, би била игра у ко?о? се не игра на потезе, као у TBS (енг. turn-based strategy ), потезним стратеги?ама, ве? у реалном времену. Играч управ?а ?едном наци?ом и разви?а ?е во?но и економски да би на кра?у поразио другог играча. [63] Прва игра овога типа изашла ?е 1983 . - Стонкерси ( Stonkers ) и била ?е направ?ена за 3Х Спектрум ( ЗX Spectrum ). На?ве?у популарност RTS доживио ?е захва?у?у?и Вествуд ( Westwood ) и Блицард ( Blizzard ) студи?у ко?и су били заслужни за Команду? и Осво?и ( Command & Conquer ), односно Воркрафт ( Warcraft ) сери?ал захва?у?у?и ко?ем ?е RTS стекао велику популарност. По многима, на?избалансирани?а RTS игра ?е Старкрафт ( StarCraft ), у директном сродству са Warcraft играма, чи?и мултипле?ер мод ?е и сада, десетак година касни?е, популаран ме?у играчима. [64] [65]

На?познати?е игре овога типа су: Свет Воркрафта ( Warcraft сери?ал ), СтарКрафт ( StarCraft ), Команду? и Осво?и ( Command & Conquer ), Доба Импери?е ( Age of Empires ), Д?ун ( Dune сери?ал ). [66]

RPG - игре игра?а улога [ уреди | уреди извор ]

RPG (енг. Role-playing game ), игре игра?а улога, су игре у ко?о? играч преузима улогу лика и пролази кроз игру путем нараци?е, односно интеракци?е са осталим NPC (неигривим играчима) комп?утерски во?еним ликовима. [67] Играч има потпуно креативну контролу над причом. Битни погледи ових игара ?есу креира?е и да?е унапре?ива?е ликова. У току игре играч доби?а бодове ко?е троши на да?и разво? лика. RPG се могу поделити на 2 врсте:

  • запад?ачке
  • ?апанске

Главна разлика изме?у ових игара ?е у томе што су ?апанске игре више линеарне и играч нема пуну контролу над причом. Тако?е, у запад?ачким играма конструкци?а лика ?е потпуно другачи?а од ?апанске, па тако приликом креира?а ликова играч може бирати расу и класу. Класе у ве?ини игара су сличне па играч може бирати изме?у Вориор (ратник), Ме?? (ма?ионичар), Некроменсер (во?а), Монк (монарх), Арчер (стрелац). Свака класа се одлику?е одре?еним атрибутима ко?е се пове?ава?у како играч напреду?е кроз игру и свака класа има специ?алне мо?и па тако Некроменсер подиже мртве, Ме?? баца маги?е, Монк лечи итд. Све ове класе има?у сво?е предности и мане. За разлику од тога у ?апанским RPG играма главни ?унак приче ?е на?чеш?е ратник. ?едно од карактеристика ?апанских игара ?есу 4 елемента света, ватра , вода , ваздух и зем?а ко?а су у ве?ини игара повезана са одре?еним непри?ате?има, односно би?има. [68]

На?познати?е игре овога типа су: Фа?нал Фантази ( Final Fantasy ), Балдурс Ге?т ( Baldur's Gate ), Диабло (Diablo), Диабло 2( Диабло 2 ), Моровинд ( Morrowind ), Невервинтер на?тс ( Neverwinter Nights ), Звездани океан ( Star Ocean ), Грандиа ( Grandia ), Лунар ( Lunar ), Хроно Тригер ( Chrono Trigger ), Хроно Крос ( Chrono Cross ) и Суикоден ( Suikoden ). [69]

MMORPG - Масивна више-играчка игра игра?а улога [ уреди | уреди извор ]

Масивно вишеиграчка игра игра?а улога (енг. Massive Multiple Online RolePlaying Games ? MMOPG) ?е ?една од на?нови?их типова игара за иако играчи за ?у пла?а?у месечну претплату. [70] Изузеци су бесплатне игре овога типа као што су Планетса?т 2 ( PlanetSide 2 ), На?т Онла?н ( Knight Online ), Анархи Онла?н ( Anarchy Online ) итд. ?една карактеристична игра за ова? жанр ?е Гилд Ворс ( Guild Wars ) ?ер ?е то ?едина ММО игра ко?а не захти?ева месечну претплату него само куп?ени оригинал. [71]

На?популарни?а игра ?есте World of Warcraft ко?а има преко 9 милиона ?убите?а широм света. Образовне потенци?але ове игре карактерише истраживачка компонента и могу?ност за сарад?у изме?у играча. Игре виртуелне реалности - подразумева?у употребу специ?алне опреме. Опрема се састо?и из диспле?а или кациге ко?а се монтира на главу корисника прекрива?у?и му очи и уши. У кациги су монтирани мини?атурни ТВ екрани и слушалице. За крета?е и де?ства у виртуелном свету кориснику су потребне сензорске рукавице или рукавице података. Рукавица ?е улазна ?единица ко?а претвара покрете и позици?е у комп?утерске сигнале. Системи са високим степеном утапа?а подразумева?у кориш?е?е виртуелног одела са сензорима распоре?еним по целом телу корисника. Користи се и платформа за крета?е ко?а обезбе?у?е осе?а? путова?а по виртуелном свету или точак. Све ове компоненте су повезане са централним рачунарским системом ко?и без обзира на ниво ура?а?а мора поседовати софистицирану програмску подршку ко?а омогу?ава улазак у тродимензионални виртуелни свет. Као што смо напоменули у ?едном рани?ем раду синтетичко виртуелно 3Д окруже?е нуди на?ефикасни?у форму за уче?е и обуку и то путем искуства. Софтвер виртуелне стварности нуди тродимензионалну комп?утерски генерисану информаци?у креирану у реалном времену, ко?а за разлику од анимаци?е пружа осе?а? слободе покрета. Виртуелна стварност омогу?ава уче?е путем искуства. То ?е истовремено активно и интерактивно уче?е. Корисницима ?е дата могу?ност да утичу на к?учне елементе окруже?а, да ме?а?у параметре и проверава?у претпоставке. Окруже?е базирано на симулаци?и ствара осе?а?е присутности у окруже?у и стварног дожив?а?а. Виртуелна стварност нам омогу?ава да се слободно поигравамо са експериментима чи?е би изво?е?е у свету било опасно и наравно да експеримент симулирамо неограничен бро? пута.

Мешовите игре [ уреди | уреди извор ]

Мешовите игре су све присутни?е на тржишту дигиталних игара. На?познати?е игре су истовремено и игре симулаци?е и игре авантуре и стратешке игре. За поменуту игру Civilization , можемо ре?и да припада ово? категори?и.

Соци?ални аспект [ уреди | уреди извор ]

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Nilsen aktivna gejmerska studija ( Nielsen Active Gamer Study ) у октобру 2005 . анкетирао ?е 2000 ге?мера (енг. gamer ), особа ко?е игра?у игре, те ?е изнео неколико података. Велики део мушких ге?мера стар ?е изме?у 25 и 40 година. Кежуал онла?н игре у стилу слагалица и ?едноставне игре на мобилном телефону игра?у отприлике под?еднако и мушки и женски пол. У зад?е време пове?ава се сегмент женских играча агресивних стилова игара ко?и се истори?ски сматра?у примарно мушким жанровима (нпр. пуцачине из првог лица). По ЕСРБ-у ESRB -у скоро 41% ге?мера чине жене и дево?чице.

Упоре?у?у?и ове податке с онима од пре 20 година, види се да ?е пове?ан бро? одраслих играча као и жена ко?е игра?у игре. Иако ?е маркетинг за тине??ере и младе одрасле мушкарце ?ош увек снажан, демографи?а се ипак ме?а. ЕСА ( ESA ) има сажетак података доби?ених из анкете у 2011 . у ко?о? ?е учествовало скоро 1200 америчких дома?инстава, а ко?у ?е спровео Ипсос МедиаЦТ ( Ipsos MediaCT ):

  • Просечни ге?мер има 37 година и 12 година искуства у игра?у. 38% ге?мера има преко 18 година. [72]
  • 42% свих ге?мера су жене; жене стари?е од 18 година представ?а?у ?едну од на?брже расту?их аспеката демографи?е играчке индустри?е
  • Данас има више одраслих жена ко?е игра?у видео игре (37%) од дечака и млади?а ко?и су стари 17 година или ма?е (13%). [73]
  • 29% ге?мера ?е стари?е од 50 година, што представ?а пове?а?е од 9% у односу на 1999 . годину [74]
  • 65% ге?мера игра се с при?ате?има
  • 55% ге?мера игра се на мобилним телефонима [75]
Однос мушкараца и жена на глобалном нивоу у току 2012. године
Регион/Зем?а Истраживачка компани?а Однос
(жена наспрам мушкараца)
Аустрали?а IGEA [76] 47 : 53
Канада ESAC 46 : 54
Кина 17173 [77] 27 : 73
?апан 17173 [77] 66 : 34
Нови Зеланд IGEA [78] 46: 54
Америка ESA 47 : 53
Европа ISFE [79] 45 : 55
Аустри?а ISFE [79] 44 : 56

Контроверзе [ уреди | уреди извор ]

Лого компани?е за ре?тинг игара ESRB

Као и с ?има повезани меди?и, комп?утерске и видео игре су биле често предмет разних цензура и контроверзи због различитих разлога: наси?а, сексуалних тема, кориш?е?а дрога и алкохола , пуше?а , пропаганде и псова?а. Критичаре ук?учу?у, изме?у осталих, родите?ске групе, политичаре и организоване религи?ске скупине. Неке су игре оптужене да узроку?у зависност па и насилно понаша?е (за шта се посебно оптужу?е сери?ал Гранд Тефт Ауто ( Grand Theft Auto ), [80] иако ни?е доказана веза изме?у игра?а насилних игара и приме?ива?а насилног понаша?а у животу. Када ?е нека видео игра цензурисана, то значи да неко подруч?е контролише ?ено игра?е, дистрибуци?у и продава?е. Цензура долази у много облика, а и она сама предмет ?е контроверзи и спорова.

По?едине организаци?е попут ЕСРБ ( ESRB ) у Северно? Америци оце?у?у игре тако да им одреде прикладност за одре?ене старосне групе те сукладно томе став?а?у ознаку година на кути?у игре, обично на ?ен пред?и део. [81]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Evolucija ?anrova video igara” . hcl.hr . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  2. ^ ?O video igrama” . Weebly.com . Weebly . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  3. ^ ?IGN PRESENTS THE HISTORY OF SEGA” . ign.com . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  4. ^ ?Atari Timeline 1972-1984” . atariatari.com . atari. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  5. ^ ?The Surprisingly Long History of Nintendo” . gizmodo.com . gizmodo . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  6. ^ ?THE HISTORY OF THE XBOX” . digitaltrends.com . digitaltrends . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  7. ^ ?All PlayStation 3 Games” . ign.com . ign. Архивирано из оригинала 11. 05. 2016. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  8. ^ ?Top 100 playstation 2 games” . ign.com . ign. Архивирано из оригинала 02. 11. 2015. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  9. ^ ?Rebuilding from the Ashes” . sony.net . sony . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  10. ^ Salen, Katie (2004). Rules of Play: Game Design Fundamentals . The MIT Press. стр.  80 .  
  11. ^ ?Skylark series” . goodreads.com . goodreads . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  12. ^ ?Istorija video igara” . igriceigre.net . igreceigre . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  13. ^ ?id Software official website” . idsoftware.com . idsoftware . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  14. ^ ?Wolfenstein 3D” . wolfenstein.wikia.com . wolfenstein . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  15. ^ ?Doom” . doom.wikia.com . doom . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  16. ^ Ристи?, Мирослава (2003). ?Виртуелна стварност у образовним и процесима обуке”. Образовна технологи?а . 3 : 53?59.  
  17. ^ ?How To Form A Solid Indie Game Development Team” . nyfa.edu . nyfa.edu . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  18. ^ Doulin, Alistair. ?Building A Strong Indie Game Development Team” . gamasutra.com . gamasutra.com . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  19. ^ Bregger, Patrick. ?Valve Corporation” . mobygames.com . mobygames. Архивирано из оригинала 05. 06. 2008. г . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  20. ^ ?A Chronological History of Crytek” . highrezgaming.com . highrezgaming. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  21. ^ ?History of Bethesda” . theofficialbethesdasoftworks.wikia.com . theofficialbethesdasoftworks . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  22. ^ ?Epic Games History” . giantbomb.com . giantbomb . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  23. ^ ?THE HISTORY OF BLIZZARD” . ign.com . ign . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  24. ^ ?Digital Distribution” . giantbomb.com . giantbomb . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  25. ^ Aboukhadijeh, Feross. ?Cheating in Video Games” . feross.org . feross . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  26. ^ ?How to Find Glitches” . wikihow.com . wikihow . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  27. ^ ?Bughunting” . speeddemosarchive.com . speeddemosarchive . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  28. ^ Patrick, Felicia (2009). Digitalne igre u ?kolama . European Schoolnet.  
  29. ^ Pot, Justin. ?The Origins & History Of Mario [Geek History Lessons]” . makeuseof.com . makeuseof . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  30. ^ ?Macromedia Flash Player 8 Release Notes” . adobe.com . adobe . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  31. ^ Lammle, Rob. ?Eaten by a Grue: A Brief History of Zork” . mentalfloss.com . mentalfloss . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  32. ^ Adams, Rick. ?Colossal Cave Adventure” . rickadams.org . rickadams . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  33. ^ ?10 Essential Point And Click Adventures You Must Play” . whatculture.com . whatculture . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  34. ^ ?Tales of Monkey Island” . telltalegames.com . telltalegames . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  35. ^ ?King Quest” . sierra.com . sierra. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  36. ^ ?Broken Sword Game” . brokenswordgame.com . brokenswordgame. Архивирано из оригинала 04. 04. 2007. г . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  37. ^ ?Check Out This Glorious, Colorful History of Arcade Games” . wired.com . wired . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  38. ^ YOUNG, SHAMUS. ?The Survival Horror Genre is a Mess” . escapistmagazine.com . escapistmagazine. Архивирано из оригинала 07. 07. 2019. г . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  39. ^ ?The 20 best horror games of all time” . gamesradar.com . gamesradar . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  40. ^ MAHARDY, MIKE. ?A VISUAL HISTORY OF THE SIMS” . ign.com . ign . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  41. ^ ?SimCity” . ea.com . ea . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  42. ^ ?God Games” . armorgames.com . armorgames. Архивирано из оригинала 01. 05. 2016. г . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  43. ^ ?Video Game / Black & White” . tvtropes.org . tvtropes . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  44. ^ GOBLE, GORD. ?Tycoon City: New York Review” . ign.com . ign . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  45. ^ ?The 10 best flying games EVER” . stuff.tv . stuff. Архивирано из оригинала 12. 5. 2016. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  46. ^ ?History of Need for Speed (1994?2013)” . shimul93blog.wordpress.com . shimul93blog . Приступ?ено 2. 5. 2016 .  
  47. ^ Lackey, Jeff. ?Microsoft Flight Simulator X Review” . gamespot.com . gamespot . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  48. ^ ?PC Sports Games” . metacritic.com . metacritic . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  49. ^ ?EA Sports” . giantbomb.com . giantbomb . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  50. ^ ?FIFA Football (PS Vita) - Review” . game.co.uk . game . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  51. ^ MITCHELL, MIKE. ?NBA LIVE 16 REVIEW” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  52. ^ G. MACY, SETH. ?NHL 16 REVIEW” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  53. ^ Todd, Brett. ?Tiger Woods PGA Tour 14 Review” . gamespot.com . gamespot . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  54. ^ ?The 50 best first-person shooters EVER” . vg247.com . vg247 . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  55. ^ Peckham, James. ?Star Wars Battlefront review: a second opinion” . techradar.com . techradar . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  56. ^ ?UNREAL TOURNAMENT” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  57. ^ AHEARN, NATE. ?DUKE NUKEM 3D REVIEW” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  58. ^ Kasavin, Greg. ?Tom Clancy's Splinter Cell Review” . gamespot.com . gamespot . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  59. ^ STAPLETON, DAN. ?THIEF REVIEW” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  60. ^ ?HALF-LIFE REVIEW” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  61. ^ ?Counter-Strike Review” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  62. ^ Ward, Trent. ?Quake Review” . www.gamespot.com . gamespot . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  63. ^ ?Top 25 Best RTS Games of All Time: Click, Click, Die” . gameranx.com . gameranx. Архивирано из оригинала 26. 04. 2016. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  64. ^ Hudak, Chris. ?Command & Conquer Review” . gamespot.com . gamespot . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  65. ^ ADAMS, DAN. ?WARCRAFT III: THE FROZEN THRONE REVIEW” . ign.com . ign . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  66. ^ McDonald, Tim. ?Age of Empires Review” . gamespot.com . gamespot . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  67. ^ ?The best RPGs of all time” . pcgamer.com . pcgamer . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  68. ^ Rouse, Margaret. ?role-playing game (RPG)” . techtarget.com . techtarget . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  69. ^ ?IGN's Top 100 RPGs of All Time.” . ign.com . ign. Архивирано из оригинала 02. 05. 2016. г . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  70. ^ ?World of Warcraft subscribers hit 5.5 million, lowest numbers for 10 years” . ibtimes.co.uk . ibtimes . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  71. ^ ?Guild Wars 2 Review” . tentonhammer.com . tentonhammer . Приступ?ено 3. 5. 2016 .  
  72. ^ Lofgren, Krista. ?2015 Video Game Statistics & Trends Who’s Playing What & Why?” . bigfishgames.com . Архивирано из оригинала 23. 04. 2016. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  73. ^ ?Adult women are now the largest demographic in gaming” . dailydot.com . dailydot . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  74. ^ ?HOW MUCH DO YOU KNOW ABOUT VIDEO GAMES?” . esrb.org . esrb. Архивирано из оригинала 28. 04. 2016. г . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  75. ^ ?Women significantly outnumber teenage boys in gamer demographics” . pbs.org . pbs . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  76. ^ Brand, Jeffrey E.; Pascaline Lorentz; and Trishita Mathew. " https://igea.net/2013/10/digital-australia-2014/ Digital Australia DA14]." Interactive Games & Entertainment Association . Pg.3. 2014.
  77. ^ а б Tech in Asia - Connecting Asia's startup ecosystem
  78. ^ Brand, Jeffrey E.; Pascaline Lorentz; and Trishita Mathew. " Digital New Zealand DNZ14 " Interactive Games & Entertainment Association . Pg.3. 2014.
  79. ^ а б Bosmans, Dirk and Paul Maskell. " Videogames in Europe: Consumer Study Архивирано на са?ту Wayback Machine (3. март 2016)." Interactive Software Federation of Europe . Pp.11, 36-51. November 2012.
  80. ^ ?Do Games Like 'Grand Theft Auto V' Cause Real-World Violence?” . forbes.com . forbes . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  
  81. ^ ?ESRB RATINGS PROCESS” . esrb.org . esrb . Приступ?ено 30. 4. 2016 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Видео-игра на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Видео-игра&oldid=27787143 ”