Велика Срби?а представ?а иде?у о ствара?у у?еди?ене српске државе настала ?е у 19. веку у време националног бу?е?а широм Европе и борбе српског народа за независност од османске окупаци?е. Министар у влади Кара?ор?а , Иван ?угови? , створио ?е 1808 . године про?екат ?едне буду?е српске државе ко?а би поред тадаш?е устаничке Срби?е обухватала и Стару Срби?у , Црну Гору , Босну и Херцеговину . Ова? про?екат наишао ?е на одби?а?е руског посланика Родофиникина ко?и га ?е сматрао претераним и нереалним, насупрот Родофиникин ?е нудио сво? про?ект буду?е српске државе ко?а би поред устаничке Срби?е обухватала део данаш?е Северне Македони?е са Скоп?ем , као и Видин у Бугарско? .

Током 19. века српска интелигенци?а, уз изузетак мислилаца из левице ко?и су били за Балканску федераци?у , углавном ?е прихватила иде?у у?еди?е?а свих Срба у ?единствену државу. Овакав програм су прихватили и многи српски државници, ук?учу?у?и кнеза Александра Кара?ор?еви?а , ^[а] Михаила Обренови?а , ^[б] Николу Паши?а ^[1] и многе друге. Током Првог светског рата српски политички прваци се Нишком деклараци?ом одлучу?у за ствара?е Кра?евства Срба, Хрвата и Словенаца . Током Другог светског рата у ?угослави?и ?е во?ен гра?ански рат изме?у партизана , присталица равноправног ?угословенског у?еди?е?а по ондаш?ем комунистичком схвата?у (мада су српски комунисти безуспешно покушавали да Босна постане део ?едне комунистичке Срби?е, док исто тако и Моше Пи?аде ни?е имао 1942. године успеха о ствара?у ?едне аутономне српске покра?ине у Хрватско?) ^[в] и четника , заговорника ствара?а Велике Срби?е у оквиру Велике ?угослави?е. Поразом четника у Другом светском рату поражена ?е и великосрпска политика, а ?угослави?а ?е преуре?ена на федералном принципу. Након Титове смрти, осамдесетих година долази до обнове сепаратистичких покрета и протерива?а 103.000 Срба и Црногораца са Косова, ^[2] чиме долази до обнове теж?и ка у?еди?е?у Срба у другачи?е уре?ено? ?угослави?и или ново? српско? држави.

Великосрпску иде?у многи Хрвати и Бош?аци виде као препреку добросуседских односа, ^[3] док истовременом на српско? страни многи аргументу?у да прича о Велико? Срби?и служи за политичку пропаганду, промовиса?е личних интереса као и сопствени национализам поменутих народа. Струч?ак за пита?е Велике Срби?е историчар Чедомир Попов смарао ?е да се наводи о ?великосрпским намерама” често користе у политички антисрпске интересе и да су чи?енично нетачни.

Истори?а

Настанак иде?е у?еди?е?а свих Срба у 19. веку

Иде?а у?еди?е?а свих Срба у ?едну државу ?е уобличена почетком 19. века , након вишевековног живота без сопствене државе, као програм националне интеграци?е и ствара?а националне државе у максималним границама. Ова по?ава почетком 19. века ?е била уобича?ена ме?у европским народима ко?и су национално бу?е?е доживели у раздоб?у током и после Француске револуци?е и Наполеонских ратова .

Током османске владавине носилац српске државне иде?е била ?е Српска православна црква . ^[4] Архимандрита пивског манастира и херцеговачког народног првака Арсени?а Гагови?а 1803 . године ?е у Петрограду примио руски император, где ?е он изложио сво? план о ствара?у Велике Срби?е. Руском императору Александру 1804 . године стиже и мемоар карловачког митрополита Стефана Стратимирови?а у коме излаже сличне иде?е. ^[5] Сава Текели?а 1805 . године насто?и да задоби?е француског цара за ствара?е ?илирског кра?евства”. ^[6] Црногорски владика Петар I Петрови? ?егош 1807 . године ша?е руском императору план о обнови Славено-сербског царства , чи?е би средиште била би Црна Гора, ко?о? би се приса?единили Подгорица , Бока которска , Херцеговина , Далмаци?а и Дубровник , ко?и би постао престоница. ^[7]

Начертани?е Или?е Гарашанина (1844)

? Начертани?е ” ( нацрт ) некадаш?и ?е та?ни ?програм спо?аш?е и националне политике Срби?е ”, ко?и ?е кра?ем 1844. године написао министар унутраш?их дела Или?а Гарашанин (1812?1874) за кнеза Александра Кара?ор?еви?а (1842?1858). ^[8]

Срби?а се мора и у том смотрени?у у ред осталих европе?ских држава поставити, створивши ?едан план за сво?у буду?ност, или тако ре?и да састави себи ?едну дома?у политику по ко?им главним начелима треба Срби?а кроз више времена стално да се влада и све сво?е послове по ?има посто?ано да управ?а.

?  ?Увод” ? Начертани?а

Према ?Начертани?у”, Срби?а би требало да ради на ослоба?а?у Срба и осталих Словена и на припа?а?у суседних области Босне , Херцеговине , Црне Горе и Северне Албани?е (што ?е подразумевало и Косово и Метохи?у ^[9] ), тада у саставу Османског царства , те касни?е и Срема , Бачке и Баната , тада у саставу Аустроугарске . Главна пропагандна активност Срби?е би се заснивала на припрема?у становништва ових области на с?еди?е?е са Срби?ом. ^[8] Борба за приса?еди?е?е ових области била би во?ена постепеним откида?ем османских територи?а, у процесу незаустав?ивог пропада?а царства. ^[9] Према Гарашанину, Срби?а полаже истори?ско право на ове зем?е, ко?е се теме?и на Душановом царству из 14. века . На том теме?у треба поново поди?и велику српску државу:

У кратко да рекнем: Срби?а мора насто?авати да од здани?а турске државе само камен по камен оцеп?у?е и прима како би од овог доброг матери?ала на старом и добром теме?у старог царства србског, опет велику нову србску државу саградити и подигнути могла.

?  ?На?пре да означимо наша отношени?а спрема Бугарске” ? Начертани?а

Гарашанин ?е за време кнеза Александра био присталица борбе за у?еди?ену српску државу. Касни?е, као министар спо?них послова кнеза Михаила (1860?1868), Гарашанин ?е еволуирао према ?угословенском реше?у, успостав?а?у?и везе са ?угословенским и илирским покретом у Хабзбуршко? монархи?и (бискупом Штросма?ером ) и бугарским револуционарним организаци?ама. ^[9] Програм Начерта?а су следиле све српске десничарске формаци?е до 1918. године и касни?е. ^[8]

Политичка и општа несигурност биле су доминантан разлог за писа?е Начертани?а, а не ?угословенске иде?е или српски национализам. ^[10]

Српске с?еди?ене државе (1848)

? Српске с?еди?ене државе ” ?е назив политичког програма из 1848 . године ко?и су за?едно саставили Константин Никола?еви? , зет кнеза Александра Кара?ор?еви?а и Или?а Гарашанин, министар унутраш?их дела. План ?е предви?ао поделу Османског царства на два вицекра?евства, Ази?ску Турску и Српске с?еди?ене државе, ко?е би у?единиле све Словене европског дела Царства. ^[11]

?ихов политички програм ?е да?е предви?ао да се од ?ужнословенских покра?ина Аустри?е створи друго вицекра?евство под називом ?ужна Славони?а. Када околности буду дозволиле (Никола?еви? ?е био уверен да ?е се Хабзбуршка монархи?а распасти), Српске с?еди?ене државе и ?ужна Славони?а у?единиле би се у ??едно целокупно и чисто ?угословенско царство”. ^[11]

Срби сви и свуда Вука Кара?и?а (1849)

? Срби сви и свуда ” ?е назив списа Вука Стефанови?а Кара?и?а из 19. века , у ко?ем ?е изнео схвата?а о пореклу , зем?ама , ?езику и вероисповестима Срба . Спис ?е об?ав?ен 1849 . године у Бечу , као део к?иге ? Ковчежи? за истори?у, ?език и обича?е Срба сва три закона ”, али ?е написан ?ош 1836 . године, због чега га неки аутори сматра?у првим про?ектом Велике Срби?е. ^[12]

Вук ?е сво?е иде?е о томе да су сви штокавци Срби преузео од на?ве?их научних имена у тадаш?о? филологи?и, а то су били ?ерне? Копитар и Павел Шафарик . Вук наводи: ^[13]

Заиста се зна да Срби живе у данаш?о? Срби?и (изме?у Дрине и Тимока , изме?у Дунава и Старе планине ), у Метохи?и (од Косова преко Старе планине, гд?е ?е Душанова столица Призрен , српска патри?арши?а Пе? , и манастир Дечани ), у Босни , у Херцеговини , у Зети , у Црно? Гори , у Банату , у Бачко? , у Сри?ему , у десном подунав?у од више Оси?ека до Сентандре?е , у Славони?и , у Хрватско? (и у Турско? и Аустри?ско? кра?ини ), у Далмаци?и , и у свему Адри?атичком примор?у готово од Трста до Бо?ане .” Притом, не зна се ?докле Срба има у Арнаутско? и у Ма?едони?и .

У чланку се тврди да су Срби сви ко?и говоре српским ?езиком, а српским ?езиком Вук назива све штокавске говоре . Тако он зак?учу?е да посто?е ?Срби три?у закона” (односно вера), али само они ?грчког закона” (православне вере) себе зову Србима или ?Срб?има”, а остали ?овога имена не?е да приме”, па се они ?закона турскога” назива?у Турцима , а они ?закона римскога” себе зову по местима у ко?има живе, нпр. Славонци , Босанци (архаично Бош?аци), Далматинци, Дубровчани или у Бачко? Бу?евцима , у Срему, Славони?и и Хрватско? Шокцима , а око Дубровника и по Боци Латинима. Ово су ?ош неки Вукови савременици, али и наследници, а посебно хрватски филолози, оце?ивали као пристрасност и национализам. У наредним годинама су об?ав?ени опсежни осврти више аутора, а ме?у ?има ?е дело Анте Старчеви? у ко?има се поби?а Кара?и?ев ?езички пансрбизам (списи Богослава Шулека , Анте Старчеви?а , Мирка Богови?а , Адолфа Вебера Ткалчеви?а и других).

Политика Михаила Обренови?а (1860?1868)

Кнез Михаило Обренови? се током сво?е друге владавине (1860?1868) умногоме осла?ао на политички програм ?Начертани?а”, са Или?ом Гарашанином као министром иностраних послова. ?егова политика, ношена ?великом иде?ом”, ишла ?е за ствара?ем народних држава, акци?ом самих ?угоисточно европских народа без меша?а страних сила. Као минимум предви?ао ?е да Срби?а из те целе акци?е доби?е Босну и Херцеговину. ^[14] Порта ?е одби?ала Михаилове предлоге да ?егову вазалном подруч?у припо?и Босну и Херцеговину, сматра?у?и те ?егове теж?е као део руских аспираци?а на Истоку.

Политика кнеза Михаила имала ?е подршку Француског царства на челу са Наполеоном III , чи?и ?е план за реше?е источног пита?а у ?угоисточно? Европи узимао Срби?у као Пи?емонт око кога ?е требало да се окупе сви ?ужнословенски народи, ук?учу?у?и и Бугаре. Француски министар иностраних послова Тувнел се надао се да ?е Срби?а у?единити Босну, Херцеговину, Црну Гору и Бугарску и да ?е тежити да у?едини и целокупно словенско становништво Аустри?е. ^[14] Кнез Михаило Обренови? ?е са бугарским емигрантима у Букурешту 14. ?ануара 1867 . зак?учио Букурештански споразум о за?едничко? држави Срба и Бугара. ^[15] Француска ?е об?авила сво? програм за реформе у Турско? нотом од 22. фебруара 1867. ^[14]

Аустри?а ?е била енергично против ових планова, сматра?у?и да не може никако допустити прошире?е Срби?е ко?а би тако постала привлачан центар и за ?ужне Словене Аустри?ског царства. Након пораза у Француско-пруском рату (1870?1871) француска политика ?е за дуже време потиснута са ?угоисточне Европе. После смрти кнеза Михаила и руска политика у ?угоисточно? Европи се одвратила од Срби?е, у ко?о? су почеле превла?ивати унутраш?е слобод?ачке стру?е и ?ачати се демократи?а. Руска влада почела ?е преносити тежиште сво?е политике на Бугаре ко?и су били у ближо? сфери руских интереса и могли бо?е послужити непосредним руским ци?евима на Истоку. ^[14]

Маркови?ева критика

Српски соци?алиста Светозар Маркови? у многим делима (?Велика Срби?а” 1868 , ?Срби?а на истоку” 1873 , ?Соци?ализам и друштвено пита?е” 1874 ) критику?е иде?у Велике Срби?е. Он ?е ову ?велику мисао” сматрао опаснош?у за државне тадаш?е Кнежевине Срби?е, упозорава?у?и да се ?Основати Велику Срби?у значило би пренети владу над Босном и Херцеговином од султана на породицу Обренови?а”. ^[16] Критику?у?и политику кнеза Миха?ла, Маркови? зак?учу?е следе?е: ^[17]

Ми велимо да ?е ова политика била ништавна стога што су против ?е биле неодо?иве препоне. Прва и на??ача препона ?е независна Црна Гора , ко?а ?е на Херцеговину, Босну и Стару Срби?у гледала исто као и Срби?а, и ко?а ?е, шта више, ?асно тежила да осну?е сасвим независну српску државу. Друга ?е снажна препона била властела босанска са ?еним давнаш?им правима. Добити Босну мирним путем, било ?е немогу?но, ако се властели не у?амче ?ена старинска права; а то би значило оставити босанску ра?у у ропству као што ?е и била. На то се ни?е смела решити влада, ко?а ?е ишла да ?ослободи” бра?у у Босни. Добити Босну ратом, то би значило изазвати соци?алну револуци?у у Босни, уништити дома?у аристокраци?у, ко?а тамо посто?и од толико векова; а кад би се одушев?ена ра?а ослободила од ?едним господара, да ли би се она слагала да до?е под српске пандуре, капетане и остале господаре?

?  Светозар Маркови?, Срби?а на истоку , 1892.

Према Маркови?у, немогу?ност подухвата Велике Срби?е лежи у чи?еници да српски народ живи измешан са другим народима, без ?асно одре?ених географских и етнографских граница, тако да би морао ?узети улогу осва?ача” према суседима: ^[18]

Српски народ се с ?едне стране меша с Бугарима, с друге с Хрватима и с тре?е с Румунима, а два народа, Бугари и Хрвати, ?егови су на?ближи ро?аци по крви и ?езику. Где су границе ?с?еди?ених Срба”, нове српске државе? То ?е тешко остварити, ако не желимо да се посва?амо са свим тим народима... Српски народ нема никаквих географских или етнографских граница ко?има би био одре?ен као ?една ?единствена целина. Да би се створила држава од пет до пет и по милиона Срба, српски народ би морао да буде у непри?ате?ском односу с Бугарима, Хрватима и Румунима. Морао би да преузме улогу осва?ача, како то Ма?ари данас чине.

Светозар Маркови?, ко?и ?е и сам био за ослобо?е?е Срба ко?и живе под османском или хабзбуршком влаш?у, изричито ?е одби?ао улогу Кнежевину Срби?у као ?Пи?емонта ?ужних Словена” и политику територи?алне експанзи?е Срби?е, ко?а би припо?ила и мешовите области. Он ?е сматрао да свака наци?а треба у свом политичком и друштвеном животу да буде самостална, да не буде потчи?ена ни ?едно? друго? наци?и. Он ?е изричито одбацивао позива?е на ?истори?ска права” речима: ?принцип националности одриче се свих истори?ских права”. Посебно ?е сматрао штетним у?еди?е?е српских зема?а позива?ем на Душаново царство. Сматра ?е да иде?а Велике Срби?е иде у прилог политици ко?а тежи да у зем?и утврди неограничену мо? династи?е Обренови?. ^[18] Маркови? наглашава да би нова српска држава, настала осва?а?ем, по нужди постала во?нополици?ска и снагу би трошила у одбрани од спо?них непри?ате?а, занемару?у?и сопствени умни и културни развитак. Уместо тога, Маркови? предлаже ствара?е Балканске федераци?е , односно савеза српског народа са другим балканским и ?ужнословенским народима. ^[19]

Карта српских зема?а Милоша Мило?еви?а (1872)

Милош Мило?еви? , српски историчар, политичар и к?ижевник (1840?1907), 1872 . године ?е об?авио сво?у тенденциозну истори?ско-етнографску-географску карту Балканског полуострва , у ко?о? ?е све зем?е насе?ене ?ужним Словенима сматрао српским зем?ама . Хрвате ?е назвао Србо-хрватима, Словенце Србо-словенцима, Бугаре Србо-бугарима, односно Србо-рашанима итд. Због сво?их ?мегаломанских” тврд?и да готово цело Балканско полуострво припада Србима (од Црног до ?адранског мора ), ме?у Бугарима ?е остао упам?ен и као ?луди Милош” ( буг. лудия Милош ). ^[20]

Аустроугарске реакци?е на Велику Срби?у

Аустроугарска ?е за Гарашаниново ?Начертани?е” сазнала тек 1883 . године. ^[21] Жестоко ?е се противила остваре?у српских планова, пона?више због тога што ?е сама претендовала да заузме Босну и Херцеговину и да се шири на исток, а сама ?е то представ?ала као претензи?е суседне Кнежевине Срби?е на традиционалне истори?ске области хабзбуршке круне, насе?ене ?ужним Словенима.

Ве? 1876 . године, када ?е српски кнез Милан подржао устанак хриш?анског становништва у Херцеговини и Босни против турске владавине и об?авио рат, изме?у руског државног канцелара, кнеза Горчакова, немачког канцелара Бизмарка и аустроугарског председника владе Андраши?а, на аустроугарски притисак у Берлинском меморандуму усаглашено да у случа?у победе Срба силе не?е толерисати настанак велике словенске државе. ^[22]

Доласком Бен?амина Кала?а у окупирану Босну, борба против "великосрпске опасности" поста?е ?едан од главних аспеката аустроугарске политике, ко?а ци?а да сузби?е српски фактор и удружи Муслимане и Хрвате, са да?им ци?ем да Муслимане покатоличи. ^[23]

У?еди?е?е или смрт

Почетком 20. века ?е основано више револуционарних организаци?а чи?и ?е ци? био у?еди?е?е свих српских, односно ?ужнословенских области са Кра?евином Срби?ом , на ко?у се гледало као на ??угословенски Пи?емонт ”.

Црна рука (званичан назив У?еди?е?е или смрт) било ?е та?но завереничко друштво на чи?ем ?е челу био српски официр Драгутин Димитри?еви? Апис . Ова организаци?е ?е имала велики утица? на политику Кра?евине Срби?е, посебно након изво?е?а Ма?ског преврата 29. ма?а 1903 . године у коме су ?ени припадници убили кра?а Александра Обренови?а и кра?ица Драгу , доводе?и Петра Кара?ор?еви?а на српски престо. Црна рука ?е имала за ци? да у?едини ?све српске покра?ине: 1. Босну и Херцеговину, 2. Црну Гору, 3. Стару Срби?у и Македони?у, 4. Хрватску, Славони?у и Срем, 5. Во?водину, 6. Морску Обалу (Далмаци?у)”. ^[24] Након територи?алних прошире?а Срби?е у Балканским ратовима, Црна рука се посебно усредсредила на области у саставу Аустроугарске . ^{[25] [26]}

Млада Босна ?е била револуционарна омладинска организаци?а, настала око 1904 . године, ко?а се борила против окупаци?е, а потом припа?а?а Босне и Херцеговине Аустроугарско? , а за ?ено припа?а?е Срби?и и другим ?ужнословенским зем?ама. По?едини чланови ове организаци?е су сара?ивали са Црном руком. ?ен члан Гаврило Принцип , уз подршку Црне руке, 28. ?уна 1914 . године извршио ?е Сара?евски атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда , што ?е Аустроугарско? био повод за рат против Срби?е, ко?и ?е прерастао у Први светски рат .

Народна одбрана била ?е српска параво?на организаци?а основана 1908. године (у време Анексионе кризе ) у ци?у припа?а?а Босне и Херцеговине Срби?и. Ова организаци?е ?е прикуп?ала доброво?це и припремала их за оружану акци?у, тако?е ?е организовала, припремала и увежбавала комитске чете способне за посебно и самостално ратова?е. Доброво?ачки одреди су распуштени 31. марта 1909, али ?е Народна одбрана опстала и сво?е акци?е усмерила ка Старо? Срби?и. ^[27]

Борба за Македони?у (1904?1908)

Борба за Македони?у (1904?1908) била ?е борба новооснованих балканских држава ( Бугарска , Грчка и Срби?а ), за припа?а?е Македони?е и других делова Балкана , ко?и су после Берлинског конгреса 1878. године, остали у саставу Османског царства .

Становништво Македони?е ?е било ?езички, верски и етнички изразито разноврсно ( Бугари , Турци , Грци , Албанци , Цинцари , Роми , Срби и остали). Српска и бугарска пропаганда ?е била углавном усмерена на тада ?ош увек национално неопреде?ене македонске Словене, ^[г] док ?е грчка пропаганда претежно била усмерена на Грке, Цинцаре као и на Словене из Еге?ске Македони?е , ко?и су називани славофоним Грцима . Све три суседне државе су спроводиле образовне и пропаганде активности, отвара?ем школа у Македони?и на ?иховим националним ?езицима и врше?ем србизаци?е , бугаризаци?е и хеленизаци?е . Поред тога, ове државе су слале сво?е комитске (односно четничке ) одреде ко?е су се сукоб?авале са османском во?ском и полици?ом, а неретко и ме?усобно.

Територи?ална прошире?а Кра?евине Срби?е (1912)

У складу са спо?нополитичком ори?ентаци?ом зацртаном у ?Начертани?у”, српска во?ска ?е напала Османско царство у Првом балканском рату октобра 1912 . године, продиру?и у Македони?у, Рашку, Косово, Метохи?у и северну и сред?у Албани?у.

Српска во?ска ?е 5. октобра 1912. године прешла границу ка Македони?и код Вра?а и Преполца, оглашава?у?и рат Османском царству. Ме?утим, ?ош две неде?е пре тога српске чете су ве? запоселе цео Коз?ак и подигле коз?ачка села у борбу против Османли?а. И у Коз?аку, и у бици на Куманову , и пред Прилепом, и на Косову и на Призрену и Бито?у, српске чете су постигле велики во?ни успех.

Српска во?ска ослоба?а Косово и Призрен, а црногорска део Метохи?е, ?аковицу и Призрен. Са османске стране су наишли на слаб отпор, а ?едине знача?не препреке српском напредова?у пружале су албанске ?единице Исе Бо?етинца , Идриза Сефери?а и Ба?рама Цури?а . ^[28] Лоше организован оружани отпор становништва ло?алног Османли?ама српска во?ска ?е сломила за неколико месеци. Српски одреди након тога прелазе у осва?а?е северне и сред?е Албани?е, заузима?у?и у октобру 1912. велики део албанске обале за?едно са луком Драч . Из Албани?е се повлаче тек након Аустроугарске прет?е ратом у ?есен 1913 . године.

Претензи?е према Албани?и су се у овом периоду правдале потребом изласка Срби?е на ?адранско море . Етнички аргумент овде никада ни?е играо улогу, па ?е ?ован Цви?и? , и сам поборник ове иде?е, српско заузима?е албанских кра?ева назвао ?антиетнографском нужнош?у”. ^[29] Претензи?е према Албани?и су углавном биле актуелне у прво? половини 20. века, да би након Другог светског рата биле напуштене.

Лондонски споразум (1915)

У Лондонском та?ном уговору Тро?не антанте са Итали?ом , Срби?и и Црно? Гори су ну?ена територи?ална прошире?а у случа?у победе Савезника у Првом светском рату .

После дугих преговора, у Лондону ?е потписан та?ни споразум о преласку Итали?е на страну Савезника, с тим да она доби?е, што се тиче ?угословенских зема?а, део Далмаци?е до изнад Сплита , и сва ве?а острва, сем Брача и Шолте , док би Срби?и и Црно? Гори , према том Уговору, припао ?ужни део ?адранске обале, почев од рта Плоче изнад Трогира , све до луке Драч , ко?а би остала у поседу Албани?е . Пошто ?е српска влада била чврсто опреде?ена за ?угословенску опци?у (чи?е ?е реализаци?а била неизвесна, с обзиром да су савезници, све до пред сам кра? рата, имали у виду опстанак Аустроугарске) она се успротивила овом плану, чиме ?е изгубила и оно мало итали?анског кредита, што ?е ?е коштати током повлаче?а кроз Албани?у .

Итали?а ?е касни?е ?ош ?едном предложила Срби?и да при?е Четворном споразуму (У?еди?ено Кра?евство, Француска, Руси?а и Итали?а) и да тако и формално постане савезник, што ?е Никола Паши? одбио, ?ер би то значило признати и Лондонски та?ни уговор и издати ратне ци?еве.

Ствара?е Кра?евства Срба, Хрвата и Словенаца (1918)

По завршетку Првог светског рата, у складу са ратним ци?евима Срби?е изнетим у Нишко? деклараци?и , створено ?е Кра?евство Срба, Хрвата и Словенаца , чиме ?е српски национални програм доживео сво?е остваре?е. Кра?евство ?е об?единило територи?у тадаш?е Срби?е са аустри?ским ?ужнословенским областима , под српском владарском династи?ом Кара?ор?еви?а . Српски политичари су сматрали Срби?у за носиоца ?угословенског ?единства (као што ?е Пи?емонт био за Итали?у или Пруска за Немачку), а на новоформирану кра?евину су гледали као проширену Срби?у. Срби су сматрани државотворним народом и главним творцима ?угослави?е, а ?ихов ?дома?ински однос према држави” ?е глорификован. ^{[ тражи се извор ]} Према оцени неде?ника Та?м , Срби, предво?ени Паши?евом владом, су желели Велику Срби?у, што ?е значило ?аку централизовану владу за целу наци?у. ^[30] Користе?и тактику полици?ског застрашива?а и намешта?а избора, ^[31] Паши? ?е ума?ио значар опозици?е у парламенту, ствара?у?и централизаци?у мо?и у рукама Срба. ^[32]

Унитарно уре?е?е и српска доминаци?а у ново? држави су имали бро?не противнике, ме?у ко?има су били: зеленаши , присталице свргнутог црногорског кра?а Николе , хрватска опозици?а (на првом месту Хрватска се?ачка странка ), ко?а ?е тражила аутономи?у Хрватске, Унутраш?а македонска револуционарна организаци?а , ко?а се борила за независност Македони?е, Косовски комитет , ко?и се борио за припа?а?е територи?а насе?ених Албанцима (Косово, западна Македони?а и делови Рашке области) Албани?и и Комунистичка парти?а ?угослави?е ко?а се борила за преуре?е?е државе на републиканским и федеративним основима.

Немогу?ност функциониса?а за?едничке ?угословенске државе довела ?е до постепеног обнав?а?а великосрпске иде?е у ?авности. Ме?у српским политичарима ?е сазревало увере?е да су у?еди?е?ем погрешили и да ипак треба створити Велику Срби?у. Они су сматрали да не сме?у дозволити да ?српство буде и да?е понижавано и малтретирано и да се они ко?и су у рату побе?ени понаша?у када су они победници”. ^[33] Као реше?е српског националног пита?а, често ?е предлагана ?ампутаци?а Хрватске”, у суженим границама. ^{[34] [35]} У марту 1928 . године радикалски посланик Пуниша Рачи? ?е на седници Народне скупштине захтевао да се држава преуреди и преимену?е у Велику Срби?у. ^[36]

Концепт Српског културног клуба

Због нерешеног националног пита?а у Кра?евини ?угослави?и, група српских интелектуалаца формира Српски културни клуб (ССК) ко?и ?е реафирмисати великосрпску иде?у. Ова организаци?а ?е имала за ци? да понуди ??едан истински велики програм и ?егово изво?е?е основано на стварности.” ^[37] Оснивачи Српског културног клуба били су Слободан ?ованови? и Драгиша Васи? .

Оно у чему смо после у?еди?е?а погрешили треба поправити. ^[37]

?  ?една од парола ССК-а

Српски културни клуб ?е Во?водину дожив?авао као област у ко?о? ?е српска национална мисао угрожена те стога треба истицати српски карактер те области. Босанску кра?ину ?е означавао ?предстражом Београда”, истичу?и да област Босне и Херцеговине мора целовита у?и у буду?у српску територи?алну ?единицу. СКК ?е предано радио на издва?а?у Срема из састава Бановине Хрватске (срезови Да? , Винковци и Вуковар ). Истицао ?е да ?е Далмаци?а ни етнички, ни географски, ни истори?ски, ни културно, ни привредно ни?е само хрватска. Потенцирао ?е српски карактер Македони?е и истицао знача? Косова и Метохи?е за свест српског народа. Све те области сматрао ?е српским зем?ама и у ?има водио широку пропагандну акци?у. ^[37]

Године 1937. секретар Српског културног клуба и доцент Филозофског факултета у Београду Васа Чубрилови? , упутио ?е државним органима повер?иви документ под називом ?Исе?ава?е Арнаута”, ко?и говори о решава?у Албанског пита?а, односно о смиш?еном, систематском и енергичном исе?ава?у Албанаца из ?угослави?е и асимилаци?и оних преосталих. ^[38] Чубрилови? се том приликом позива на примере Немачке и Руси?е:

Ако Немачка може да протера десетине хи?ада ?евре?а, ако Руси?а може да пресели милионе ?уди са ?едног кра?а континента на други, неколико стотина хи?ада протераних Албанаца не?е изазвати рат. ^[38]

?  Васа Чубрилови?

Чубрилови? да?е предлаже методе државног притиска, отпушта?а, хапше?а, наси?а, застрашива?а, подми?ива?а, сла?а параво?них ?единица и па?е?а насе?а, у ци?у што масовни?ег исе?е?а албанског становништва. ^[38]

Други светски рат и подела ?угослави?е

Након пораза у краткотра?ном Априлском рату , ?угослави?а ?е била поде?ена ме?у силама Осовине. Хитлер ?е окарактерисао Србе као главне кривце за рат и поделио Срби?у на више окупационих зона. Хрвати су добили независност, и ?ихова држава се простирала од Словени?е до Земуна. Обухватала ?е данаш?у Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем. Словени?у су поделили Итали?ани и Немци (то ?е била ?едина територи?а ко?у су Немци директно анектирали), Бачку и Нови Сад добили су Ма?ари, Бугари су добили ве?и део Македони?е и део ?угоисточне Срби?е, Итали?ани су добили Косово и преостали део Македони?е и припо?или их марионетско? Велико? Албани?и . Црна Гора ?е постала итали?ански протекторат. Преостали део Срби?е ?е био организован у во?ну управу под генералом Миланом Неди?ем.

Одмах по успостав?а?у Независне Државе Хрватске , на челу НДХ са усташким поглавником Анте Павели?ем , започи?у масовни прогони и убиства, чи?и ?е ци? био да се Хрватска очисти од Срба. На територи?и НДХ су основани концентрациони логори , од ко?их ?е на?познати?и био Логор у ?асеновцу у ко?ем ?е уби?ено више стотина хи?ада ?уди (претежно Срба, ?евре?а , Рома , као и Хрвата неистомиш?еника, претежно комуниста).

Хомогена Срби?а Стевана Мо?еви?а (1941)

Након изби?а?а крвавог гра?анског рата у ?угослави?и (1941?1945), избегли ба?алучки адвокат, Стеван Мо?еви? , у Никши?у 30. ?уна 1941 . године об?ав?у?е спис ? Хомогена Срби?а ” , ко?и поста?е програмско начело четничког покрета . Иако формално ?угословенски опреде?ен (службени назив: ?угословенска во?ска у ота?бини ), четнички покрет се руководио великосрпском идеологи?ом, залажу?и се за ствара?е Велике Срби?е у Велико? ?угослави?и. Др. Мо?еви?, четнички идеолог и саветник Драже Михаилови?а , пише:

Основна грешка у нашем државном уре?е?у била ?е што 1918. године нису биле ударене границе Срби?е. Та се грешка мора исправити, данас или никад. Те се границе данас мора?у ударити, и оне мора?у да ухвате цело етничко подруч?е на коме Срби живе са слободним излазима на море за све српске области ко?е су на домак мора.

?  Хомогена Срби?а , Стеван Мо?еви?, 1941.

Концепт ?Хомогене Срби?е” ?е званично заговарао ?Велику ?угослави?у” и у ?о? ?Велику Срби?у”. ^[39] Мо?еви? се ни?е супротстав?ао опстанку ?угослави?е, али ?е инсистирао да се унутар ?угословенске државе ?асно оме?е све српске зем?е и оне учине хомогеним у етничком погледу.

У ?ануару и фебруару 1943. ?угословенска во?ска у ота?бини ?е спровела опсежне операци?е геноцида и етничког чиш?е?а у источно? Босни и Сан?аку. ^[40]

Половином ?ануара 1944 . у селу Ба одржан ?е Светосавски конгрес припадника ?ВуО, ко?и ?е расправ?ао о послератном уре?е?у ?угослави?е . На конгресу ?е усво?ена Башка резолуци?а , ко?ом ?е одлучено да ?угослави?а буде наследна парламентарна монархи?а, са три федеративне ?единице: српском, хрватском и словеначком. Српска ?единица ?е требало да обухвати данаш?у Срби?у, Црну Гору, Македони?у, Босну и Херцеговину и ве?и део Хрватске. Ме?утим, четнички про?екат Велике Срби?е у Другом светском рату доживео ?е слом победом партизана и успоставом 6 федералних република, те ствара?ем 2 аутономне покра?ине у оквиру Срби?е.

СвеСрби?а Милана Неди?а (1943)

СвеСрби?а ?е био назив предложен од стране генерала Милана Неди?а , у сво?ству председника владе окупиране Срби?е , за про?екат нове српске државе ко?а би посто?ала у оквиру европског ? Новог поретка ” ( нем. Neuordnung ) створеног од стране нацистичке Немачке . Про?екат ?е предви?ао у?еди?е?е Срби?е и Црне Горе (у ?иховим тадаш?им, ратним границама) са одре?еним деловима територи?е Босне и Херцеговине и мали део Хрватске ко?и су се налазили у оквиру Независне Државе Хрватске . Делови ко?и ?е требало да буду иск?учени из састава НДХ су углавном одговарали оним деловима БиХ ко?и нису ушли у састав Бановине Хрватске на основу Споразума Цветкови?-Мачек из 1939 . године.

Милан Неди? ?е сво? про?екат званично предложио Адолфу Хитлеру током ?иховог ?единог сусрета одржаног у Немачко? септембра 1943 . године. Ме?утим, Хитлер ни?е био заинтересован за обнав?а?е државности Срби?е и ?ена територи?ална прошире?а, тако да ?е предлог Неди?а ?ош током састанка одби?ен. Анте Павели? и власти НДХ су дошле до копи?е мапа ко?е ?е Неди? однео Хитлеру на разматра?е и штампале су их ?авно у виду пропагандног летка у ?есен 1943. године као илустраци?у наставка ?српске прет?е” хрватском народном и државном животу. ^[41]

Ствара?е СФР?

Победом партизана у Другом светском рату, у складу са одлукама другог заседа?а АВНО?-а у ?а?цу 1943. године, обнов?ена ?е ?угословенска држава на републиканским и федералистичким принципима , у ко?о? ?е планирано да ?ужнословенски народи ( Срби , Хрвати , Словенци , Македонци и Црногорци ) живе у уставним републикама са ?еднаким правима. Створено ?е шест соци?алистичких република, а на територи?и СР Срби?е су створене две аутономне покра?ине. У соци?алистичко? федеративно? републици ?угослави?и , званична идеологи?а ?е била братство-?единство , а национализам ?е сматран штетном по?авом.

Споразум Павели??Сто?адинови? (1954)

Споразум Павели?-Сто?адинови? ?е био послератни споразум у емиграци?и изме?у усташког во?е и бившег поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павели?а , и српског радикалског во?е и бившег председника кра?евске владе Милана Сто?адинови?а , потписан кра?ем 1954 . године у Буенос А?ресу . Споразум ?е предви?ао разби?а?е Федеративне Народне Републике ?угослави?е (ФНР?) на три независне државе: Словени?у , Хрватску и Срби?у . Ова? нови српско-хрватски споразум ко?и ?е требало да замени застарели Споразум Цветкови?-Мачек из 1939. године, ко?им ?е успостав?ена Бановина Хрватска .

Евентуални споразум ?е ?едини начин да се коначно стане на кра? ме?усобном уништава?у ... ?ер Срби и Хрвати су стотинама година живели у посебним државама и увек у на?бо?ем при?ате?ству, те сам сигуран да ?емо опет бити упу?ени ?едни на друге и помагати се у одбрани за?едничких интереса. ^[42]

?  Милан Сто?адинови?

Граница изме?у Хрватске и Срби?е (од севера ка ?угу) ?е требало да прати ве? посто?е?у границу (као компромисну) изме?у СР Хрватске и СР Срби?е ( САП Во?водине ) до реке Саве и границе са СР БиХ ; затим ?е граница требало да прати реку Саву до уш?а са Босном; да иде реком Босном, затим планинским врховима до почетка до?ег тока реке Неретве и потом до?им током реке Неретве до ?адранског мора. На ова? начин Босанска Кра?ина ?е требало да припадне Хрватско?, док би на?ве?и део централне са источном Босном, источна Херцеговина и ?ужна Далмаци?а припали Срби?и. Дубровник ?е био ?едина спорна тачка споразума. Док ?е Сто?адинови? говорио о Дубровнику као српском, Павели? ?е на?ав?ивао могу?ност плебисцита , или самостални Дубровник. ^[42] Споразум ?е предви?ао и мирно пресе?е?е (уз размену имовине) свих Срба ко?и би се затекли у границама Хрватске, и свих Хрвата и Муслимана (ко?и су третирани као Хрвати) ко?и бу се затекли у оквиру Срби?е.

Ова? споразум неки сматра?у за теме? о ко?ем ?е Милошеви? и Ту?ман разговарати у Кара?ор?еву 35 година касни?е". ^[42]

Кра? двадесетог века

Велика Срби?а ?е по?ам неизвесног порекла, а многи историчари сматра?у да ?е то име плод аустроугарске пропаганде против српске и ?угословенске иде?е кра?ем 19. и почетком 20. века . Према миш?е?у Добрице ?оси?а концепт ?е настао 1903. године на ?изда?ничком сабору” у Загребу , када су ?ужнословенски политичари и интелектуалци ло?ални Аустроугарско? монархи?и осудили политику државног и националног у?еди?е?а Срба и свих ?угословена.

На су?е?у Слободану Милошеви?у српски академик Чедомир Попов у свом сведоче?у ?е рекао да ни ?едан озби?ан српски политички лидер никада ни?е насто?ао да успостави Велику Срби?у, наглашава?у?и да ?е цела прича о Велико? Срби?и само мит и непри?ате?ска пропаганда . ^[43]

Распад ?угослави?е

После 1961, 103.000 Срба и Црногораца напушта Косово, углавном због притисака албанских власти и популаци?е ^[2] Због таквих по?ава дискриминаци?е Срба половином 1980-их Српска академи?а наука и уметности доноси Меморандум САНУ , ко?и износи становиште да су Срби дискриминисани у ?угослави?и и да се над ?има врши геноцид од стране Албанаца на Косову . Након тога долази до бу?а?а српског национализма и таласа организованих протеста Срба и Црногораца широм зем?е (митингаши су имали превоз организован аутобусима. ^[46] Под притиском демонстраци?а, долази до руше?а покра?инских власти Во?водине и Косова, за?едно са републичким властима Црне Горе, и ?ихове смене ?удима оданим Слободану Милошеви?у.

Српски националисти су именовали су ?угослави?у као на?ве?у катастрофу Срби?е, сматра?у?и катастрофалном грешком што ?е Срби?а пристала на ?угословенску државу, уместо да ?е створила Велику Срби?у у пово?ном периоду након Првог светског рата. Великосрпском иде?ом су били прожети главни чиниоци српске политике (ук?учу?у?и СПС , СРС и СПО ), ^{[47] [35]} насупрот насто?а?има ме?ународне за?еднице за очува?ем посто?е?их граница ?угословенских република.

У периоду непосредно пре распада за?едничке државе об?ав?ен ?е Меморандум САНУ . У пита?у ?е документ ко?и ?е израдило неколико академика САНУ изме?у 1985 . и 1986 . Меморандум наглашава тежак положа? и неравноправност српског народа у ?угослави?и, а посебно на Косову и Метохи?и, где се, како ?е наведено, спроводи ?физички, политички, правни и културни геноцид над српским становништвом”. Демонстраци?е Албанаца на Косову 1981. године српски академици назива?у ?неофашистичком агреси?ом”. ^{[ тражи се извор ]} Меморандум да?е критику?е конфедерализам и велика овлаште?а аутономних покра?ина, омогу?ена ?угословенским уставом из 1974. године , оце?у?у?и да су Срби ?име дискриминисани. ^[48] Српски академици сматра?у да су потребне уставне промене у ?угослави?и због неравноправног третира?а и слаб?е?а Срби?е (страна 46) и да ?српско пита?е” не?е бити решено пре остваре?а пуног националног и културног ?единства Срба, без обзира где живе (стране 70-73).

Меморандум ?е непосредно по об?ав?ива?у изазвао бурне реакци?е у зем?и, због сво?их погледа на ста?е наци?е и захтева за теме?ном реорганизаци?ом СФ?Р. ^[49] На ванредно? скупштини САНУ 18. децембра 1986. дата ?е подршка Меморандуму, а током дискуси?е ?е напоменуто:

У прилог израде оваквог програма речено ?е да Срби?а од Гарашанина ни?е имала сво? национални програм, а од Светозара Маркови?а нико ни?е разматрао српско пита?е...

?  Коста Михаилови?

Ме?у Хрватима се ова? документ сматра изразом великосрпског национализма , док га извешта? УН сматра средством шире?а антиалбанских осе?а?а . ^[47] Сматра се да ?е Меморандум САНУ имао к?учну улогу у распаду ?угослави?е . ^[50]

Састанак у Кара?ор?еву (1991)

Састанак у Кара?ор?еву ?е одржан у марту 1991 . године у Кара?ор?еву ( Во?водина , СР Срби?а ) изме?у председника СР Хрватске Фра?е Ту?мана и председника СР Срби?е Слободана Милошеви?а о тадаш?о? ситуаци?и у СФР? . Тачни дета?и тог састанка никад нису об?ав?ени ?авности, али ?е Душан Билан?и? , Ту?манов саветник ко?и ?е присуствовао састанку, касни?е об?авио к?игу у ко?о? тврди да ?е ? суштина састанка била подела Босне и Херцеговине ”. ^[51]

Милошеви? ?е на тим преговорима захтевао све територи?е на ко?има су Срби имали ве?ину. То ?е ук?учивало нпр. источну и западну БиХ. Ту?ман и ?егово во?ство су тражили првенствено западну Херцеговину где су Хрвати имали ве?ину. Изме?у такве проширене Хрватске и проширене Срби?е требало би да буде мала муслиманска државица. ^{[ тражи се извор ]}

Добрица ?оси?, председник Савезне републике ?угослави?е , у октобру 1992 . године у Женеви са Ту?маном потпису?е споразум о замени територи?а и ?хуманом пресе?ава?у становништва”. ^[52] Неки у овоме виде конкретизаци?у претходног договора о подели Босне и Херцеговине. ^{[ тражи се извор ]}

План Во?ислава Шеше?а

Шеше?ев план Велике Срби?е се заснивао на начелу ? Где су српски гробови, ту су српске зем?е ”, комбину?у?и истори?ско и етничко право на територи?е суседних ?угословенских република. Он ?е у оквире сво?е Велике Срби?е предлагао ук?уче?е ве?ег дела територи?е СФР?, и то целих република Срби?е , Македони?е , Црне Горе , Босне и Херцеговине , као и великог дела Хрватске , поде?ене по лини?и Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Сматра се да ?е Шеше? ту иде?у преузео од Стевана Мо?еви?а, четничког идеолога из Другог светског рата. ^[12] Иза овог програмског опреде?е?а ста?ао ?е Шеше?ев Српски четнички покрет , а касни?е Српску радикалну странку , ко?а ?е слала сво?е доброво?це на ?угословенска ратишта. ?едино СРС ?ош увек званично заступа ова? програм. ^[12] Некадаш?и високи функционери Српске радикалне странке Томислав Николи? (некадаш?и заменик председника) и Александар Вучи? (некадаш?и генерални секретар) су након ?еног напушта?а 2008. године из?авили да ?е иде?а Велике Срби?е нереална. ^[53]

У пресуди Во?иславу Шеше?у, суди?е су пресудиле да ствара?е Велике Срби?е ни?е био било какав злочиначки ве? политички про?екат. ^[54]

Драшкови?ев план

У ?есен 1990, у време ве? распламсалих оружаних сукоба у Хрватско?, Вук Драшкови? , председник Српског покрета обнове , организовао доброво?ачку во?ну формаци?у под називом Српска гарда и послао ?у ?е на ратиште. Формаци?а ?е на терену била под командом ?ор?а Божови?а Гишке .

Драшкови? ?е почетком 1990-их предложио сво? план Велике Срби?е, ко?а би обухватала Срби?у, Македони?у, Црну Гору и делове БиХ и Хрватске са високим процентом Срба. ^[47] Ова? план ?е требало да буде нека врста мировног плана изме?у Срба и Хрвата. ^[35] План ?е подразумевао преуре?е?е Босне и Херцеговине тако што би ?о? били припо?ени делови Хрватске насе?ени Србима (на?ве?и делови Републике Српске Кра?ине и део ?ужно од Дубровника ), али би Хрватска заузврат добила делове БиХ ко?и су претежно насе?ени Хрватима. Муслимани не би имали никакву врсту аутономи?е у оквиру српске државе. Драшкови? ?е критиковао Милошеви?а ?ер се, по ?еговом миш?е?у, ни?е дово?но залагао за Велику Срби?у . ^[47] Сам Драшкови? и ?егова странка, Српски покрет обнове , су касни?е напустили ова? програм и од тада се више не залажу за било какво прошире?е српске државе.

Милошеви?ев план ?Кр?е ?угослави?е”

Током ?угословенске кризе, припадници српске интелектуалне и политичке елите су покушали да дефинишу српске националне ци?еве (нпр. да сви Срби треба да живе у ?едно? држави) у оквиру дискурса соци?алистичке ?угослави?е. ^[55] Према оптужбама Ме?ународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошеви? ?е покушао да наси?ем оствари иде?у ?сви Срби у ?едно? држави”, при чему ни?е поми?ао истори?ски концепт ?Велике Срби?е”, али ?е сара?ивао са националистима попут Шеше?а ко?и су га заговарали. ^[56] 1991. године, након проглаше?а независности Словени?е и Хрватске, Слободан Милошеви? и тада влада?у?а Соци?алистичка парти?а Срби?е су заузели став да се Хрватска може отцепити, али не може на то приморати Србе у Хрватско? ко?и желе да наставе да живе у ?угослави?и. ?едан од твораца Меморандума САНУ и челник влада?у?е Соци?алистичке парти?е Срби?е, средином 1991. године ?е поручио:

Та нова државна граница мора у Хрватско? и?и лини?ом разграниче?а српског и хрватског народа. ?НА треба да поседне ту нову границу и спречи да?е нападе државних и параво?них терориста на незашти?ено цивилно становништво. ^[57]

?  Михаило Маркови?

Народна скупштина Републике Срби?е ?е 8. ?ула 1991. затражила ?од савезних органа и ?НА да штите само она? део ?угослави?е у ко?ем се народи ко?и живе на тим просторима из?асне да желе живети за?едно”. ^[58] Милошеви? ?е намеравао да створи кр?у ?угослави?у, ко?а би обухватала Срби?у, Црну Гору, Македони?у, Босну и Херцеговину и делове Хрватске насе?ене Србима. Ме?утим, ти планови пада?у у воду 1992. године проглаше?ем независности БиХ и Македони?е, па Срби?а оста?е у државно? за?едници само са Црном Гором. Аналитичари сматра?у да ?е Милошеви? инсистирао да задржи име ?угослави?а из два разлога: 1) да би оправдао анекси?у делова Хрватске и Босне и Херцеговине, 2) да би Кр?а ?угослави?а стекла ме?ународно призна?е као наследница СФР?. ^[59]

Деведесете

По уво?е?у вишестранач?а долази до груписа?а по национално? основи. У Срби?и се ?ав?а?у странке ко?е ?авно траже ствара?е Велике Срби?е. Српски политичари су сматрали ме?урепубличке границе иск?учиво административним, ко?е не могу да постану ме?удржавне.

Након отцеп?е?а Хрватске и Босне и Херцеговине од ?угослави?е, долази до оснива?а српских ентитета у тим републикама. На територи?и Хрватске ?е проглашена Република Српска Кра?ина , а на територи?и Босне и Херцеговине Република српска народа у Босни и Херцеговини . Те српске државе су убрзо образовале и сво?е оружане снаге ( Српску во?ску Кра?ине и Во?ску Републике Српске ) уз логистичку подршку ?угословенске народне арми?е , ко?а ?е остала под контролом Срба.

Срби у ?угословенским републикама нису живели у засебним етничким срединама, ве? за?едно са осталим становништвом, те ни?е било могу?е спровести ?асно разграниче?е изме?у српских и несрпских области. У пракси ?е то био повод за оружане сукобе око територи?а, ко?и прераста?у у рат у Хрватско? и рат у Босни и Херцеговини . У овим ратовима су де?ствовале и многе српске параво?не формаци?е, ме?у ко?има Арканови тигрови, Шеше?еви доброво?ци, Драшкови?ева Српска гарда , Книн?е Драгана Васи?кови?а и други.

Дога?а?и после гра?анског рата деведесетих

Неуспех прекра?а?а државних граница у ?угословенским ратовима ?е имао далекосежне последице по Срби?у и шири регион. Срби, а посредно и Срби?а, су током ратова стекли негативну репутаци?у у светско? ?авности. То добро осликава шовинистичка из?ава тадаш?ег француског председника Жака Ширака , ко?и ?е лета 1995. године из?авио: ?Срби не пошту?у ни Бога ни закон; то ?е народ разбо?ника и терориста!” ^{[ тражи се извор ]}

У проме?ено? ме?ународно? ситуаци?и, годину дан након изби?а?а рата на Косову и Метохи?и 1996 . године, због злодела албанских терориста, долази до НАТО бомбардова?а СР? , након чега ?е Срби?а изгубила контролу над ?ужном аутономном покра?ином. ^{[ тражи се извор ]} Неколико година касни?е, Црна Гора ?е постала независна држава чиме ?е окончано посто?а?е државне за?еднице.

17. фебруара 2008 . Скупштина Косова , уз подршку дела ЕУ и САД , ^[60] проглашава ?еднострану независност од Срби?е. ^[61]

По?едини аутори су концепт Српског света тумачили као ново рухо иде?е Велике Срби?е. ^{[62] [63]}

Анализа

Наратив о Велико? Срби?и се у народима из бивше ?угослави?е користи ради промовиса?е интереса сопствених народа и сузби?а?е српских као и, рани?е, за остваре?е привилегованих позици?а и економске добити унутар друге ?угослави?е. ^[64] Наратив ?е постао ?едан од основних чинилица хрватске националне пропаганде. ^[64]

Академик и експерт за пита?е Велике Срби?е Чедомир Попов сматра да се наводи о ?великосрпским намерама” често користе у политички антисрпске интересе и да су чи?енично нетачни. Попов тврди да током српске истори?е Велике Срби?е никада ни?е било нити ?е ?е бити. ^[65]

Историчар Сима ?иркови? наводи да гун?а?а о Велико? Срби?и и упира?ем прстом у Начертани?е и Меморандум не?е решити посто?е?е проблеме као и да ?е у пита?у злоупотреба истори?е. ^[66]

Аутор Мухарем Базду? сматра да се пита?е Велике Срби?е и великосрпске хегемони?е инструментализу?е од стране регионалних душебрижника . ^[67]

Хашки трибунал

Велика Срби?а ?е као концепт више пута поми?ана у неколико судских процеса у оквиру Хашког трибунала .

Често позиван сведок експерт Хашког Трибунала ?е?мс Гау (James Gow) био ?е по професи?и универзитетски професор Кингс коле?а у Лондону и члан групе експерата при Секретари?ату за Стратешку одбрану УК . Гау ?е аутор чланка Serbian Nationalism and the Hissssing Snake In the International Order Whose Sovereignity? Which Nation? . ^[68] Оригинални наслов на енглеском ?езику ?едан од српских симбола СССС пореди се са сикта?ем зми?е. У свом чланку ?е српски национални симбол индиректно поредио са свастиком и текст ?е завршио зак?учком да се шиште?е зми?е ко?е баца?у сво? отров могу смирити употребом во?них снага. У сво?им излага?има Гау ?е тврдио да ?е иде?а Велике Срби?е имала разне облике и форме од 19. века, попут програма Начертани?е, па све до скораш?их истори?ских дога?а?а. ^[69] На додатна пита?а и потпита?а током испитива?а, из?авио ?е да ни?е експерт за истори?у деветнаестог века. ^[69] Он ?е посебно обликовао миш?е?а суди?а о улози српске истори?е и наводне иде?е о Велико? Срби?и . ^[69]

Предавач на Харварду Одри Хелфанг Бадинг ?е тако?е као сведок-експерт Хашког трибунала тврдила да су српски национализам и ?егова интелигенци?а главни ако не и ?едини узрок сукоба у бившо? ?угослави?и. Она ?е, као и други сведоци, тумачила Начертани?е али и дело Вука Кара?и?а Срби сви и свуда , као примере иде?е о животу свих Срба у ?едно? држави. ^[70] Академици Васили?е Крести? и Коста Михаилови? оценили су ?ено сведоче?е као необ?ективно, наводе?и да ?е била под утица?ем америчких политичких интереса и идеологи?е као и хрватске памфлетске историографи?е. ^[70]

У пресуди Во?иславу Шеше?у, суди?е су пресудиле да ствара?е Велике Срби?е ни?е био било какав злочиначки ве? политички про?екат. ^[54]

Пропагандна употреба

Према Бориславу ?ови?у , синтагма великосрпски национализам осмиш?ена ?е у друго? ?угослави?и и уврштена у званична документа парти?е и државе као становиште ко?е треба искоренити. Оптужбе за великосрпски национализам користиле су се као средство сузби?а?а српских интереса и легитимних пита?а унутар за?едничке државе те одби?а?а разговара о правима припадника српског народа где ?е чинио ма?ину. ^[71] Поред притиска борбе против великосрпског национализма ко?а ?е чврсто спрово?ен у оквиру парти?е и ?ене високе дисциплине, СР Срби?а ?е створена састав?ена од две аутономне покра?ине са широким опсегом права, што их ?е неретко доводило у сукоб?ава?е са Београдом. ^[71]

Према концепту комунистичке власти, Срби из Срби?е требали су да буду први ме?у борцима против великосрпског национализма . Академици, научници, професори, директори предузе?а и други припадници елита ко?и су заступали интересе Срби?е или штрчали по успешности (директори предузе?а), били су сме?ивани и маргинализовани. ^[71]

Иста синтагма се користила током ратова деведесетих, у периоду транзици?е као и на су?е?има у оквиру Хашког трибунала. ^[71]

?ови? сматра да ?е се пропагандна синтагма о великосрпском национализму користити све док и послед?и Србин не буде протеран у матицу Срби?у. ^[71]

Суседске претензи?е ка Срби?и

Националисти у готово свим суседним зем?ама ко?е окружу?у Срби?у тако?е има?у сво?е иредентистичке програме ствара?а великих националних држава по цену мира. ^{[72] [73]} Ове територи?алне претензи?е односе се и на територи?у Срби?е, а посматране све за?едно, одузеле би Срби?и читаву територи?у, што на?бо?е показу?е неодрживост ?великонационалних” идеологи?а у истори?ски вишенационалним областима.

Тако великоалбански националисти тврде да полажу право на територи?е Косова , Метохи?е и долине Прешевске Моравице , ко?а ук?учу?е општине Прешево , Медве?у и Бу?ановац , чак и оне ве?ински српске делове. Они на?екстремни?и пак желе читаве српске области до Ниша (ук?учу?у?и и Рашку област).

Великохрватски националисти сматра?у да читава област Срема и српски део Бачке треба да припадне Хрватско?. Поред тога, сматра?у да полаже право на читаву Босну и Херцеговину, ук?учу?у?и и Републику Српску, ве?инско српски ентитет, као и места где ве?инско становништво чине Бош?аци (сматра?у их Хрватима исламске вероисповести ), Рашку област и Боку которску . ^[74]

Великома?арски националисти сматра?у да читава област савремене Во?водине традиционално припада Ма?арско? ( Угарско? ). ^{[75] [76]} У Ма?арско? данас делу?е више екстремистичких покрета (од ко?их ?е на?познати?и 64 жупани?е ) ко?и захтева?у повратак Во?водине у државни оквир Ма?арске.

Великорумунски националисти има?у претензи?е ка читаво? области Баната , ^{[ тражи се извор ]} ко?а ?е након балканских ратова остала административно поде?ена изме?у изме?у Срби?е , Румуни?е и Ма?арске . Истори?ска престоница Баната ?е Темишвар , ко?и се данас налази у Румуни?и. Тако?е има?у претензи?е ка Тимочко? Кра?ини ; где Власи чине немали део становништва, сматра?у?и их етничким Румунима .

Великобугарски националисти сматра?у делове ?ужне и источне Срби?е сво?им Западним покра?инама а ?ихово становништво етничким Бугарима, изложеним вишедецени?ском процесу србизаци?е.

Великобош?ачки националисти присва?а?у територи?у некадаш?ег Смедеревског сан?ака , Новопазарског сан?ака и велики део Метохи?е; с образложе?ем да ту живе или су некада живели Словенски Муслимани , односно Бош?аци.

Великомакедонски националисти присва?а?у околину Трговишта , уз образложе?е да ?е то део Македони?е као географске области .

Напомене

Референце

Литература

Спо?аш?е везе

• (?език: енглески) Политика етничког чиш?е?а ? Завршни извешта? Комиси?е експерата Организаци?е у?еди?ених наци?а успостав?ене у складу са Резолуци?ом Савета безбедности ОУН 780
• (?език: српски) Stevan Dedijer, Velika Srbija i mali glupi akademici
• (?език: српски) Велика Срби?а или балканска федераци?а ( Холм Зундхаусен , Истори?а Срби?е од 19. до 21. века)
• (?език: енглески) Пол Гард, О Велико? Срби?и
• (?език: српски) Чедомир Попов: Велика Срби?а ? стварност и мит
• (?език: српски) Трибина ?Велика Срби?а, као иде?на про?екци?а британске спо?не политике”