Александар Кара?ор?еви? (кнез)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Александар Кара?ор?еви?
Кнез Александар Кара?ор?еви? у генералско? униформи. Рад Уроша Кнежеви?а 1852. ( Народни музе? , Београд)
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1806-10-11 ) 11. октобар 1806.
Место ро?е?а Топола , Срби?а
Датум смрти 3. ма? 1885. ( 1885-05-03 )  ( 78 год. )
Место смрти Темишвар , Аустроугарска
Породица
Супружник Персида Кара?ор?еви?
Потомство 10, ме?у ко?има и:
Родите?и Кара?ор?е Петрови?
?елена Петрови?
Династи?а Кара?ор?еви?и
Кнез Срби?е
Период 14. септембар 1842 . ? 23. децембар 1858 .
Претходник Михаило Обренови?
Наследник Милош Обренови?
Чин генерал
Потпис

Монограм кнеза Александара Кара?ор?еви?а

Грб кнежевског дома Кара?ор?еви?

Александар Кара?ор?еви? ( Топола , 11. октобар 1806 ? Темишвар , 3. ма? 1885 ), у старим изворима Георги?евич Черни , био ?е влада?у?и кнез Срби?е од 1842 . до 1858 . године и мла?и син во?е Првог српског устанка Кара?ор?а . [1]

После пропасти Првог српског устанка, Александар ?е са оцем напустио Срби?у [1] и вратио се у ?у 1839. поставши а?утант кнеза Михаила Обренови?а . [1] На престо су га довели уставобраните?и после свргава?а кнеза Михаила Обренови?а. [1] ?егову владавину ?е обележио утица? уставобраните?а, по чему се цео период назива режим уставобраните?а. У овом периоду покренуте су озби?не реформе у Срби?и и модернизаци?а зем?е.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

На?мла?и син Кара?ор?а и ?елене, Александар, ро?ен ?е у Тополи 11. октобра 1806 . (по новом календару). Школовао се у Хотину у Бесараби?и ( Руси?а ), под покровите?ством руског цара. Оженио се 1830 . године Персидом , ?ерком во?воде ?еврема Ненадови?а и ?ованке Милованови? . Имали су деветоро деце: ?ерке Полекси?у, Клеопатру, ?елену и ?елисавету, и синове Алекси?а, Светозара, Андре?а (сва тро?ица умрли као деца), Петра и Арсена .

Кра?ем 1839 . после султанског фермана о потврди кнежевског досто?анства Кнеза Михаила Обренови?а , породица Кара?ор?еви? вратила се у Срби?у. [1] Александар ?е ступио у службу при Главном штабу српске во?ске, а потом ?е унапре?ен у чин поручника и постав?ен за а?утанта кнеза Михаила. [ тражи се извор ]

После политичких сукоба изазваних непоштова?ем такозваног ? Турског устава “ из 1838 . [2] и абдикаци?е Милоша , а затим и Михаила Обренови?а, на народно? скупштини одржано? на Врачару , 14. септембра 1842, Александар Кара?ор?еви? изабран ?е за кнеза Срби?е. Након признава?а кнежевске титуле од стране Руси?е и Турске , кнез Александар се окренуо реформама и уво?е?у нових установа, како би се убрзао разво? српске државе. Донет ?е кодекс гра?анског права, уведена ста?а?а во?ска, основана тополивница у Крагу?евцу (1853. г), унапре?ене су посто?е?е и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музе? . [ тражи се извор ] Донет ?е Гра?ански законик 1844. године. [1]

У Ма?арско? револуци?и 1848. у Во?водини, учеству?у и чете доброво?аца из Срби?е под командом Стевана Кни?анина , ко?е ?е као помо? Србима у ?ихово? борби за аутономи?у послао кнез Александар Кара?ор?еви?. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка иде?а о ?угословенско? кра?евини, ко?а ?е уз ?Начертани?е“ Или?е Гарашанина [1] , четири године рани?е написан српски политички програм, утицала да основ српске спо?не политике постане свест о миси?и ослоба?а?а свих ?ужнословенских народа од аустри?ске и турске власти. [ тражи се извор ]

У унутраш?о? политици, кнез Александар долази у сукоб са члановима Државног савета , што кулминира сазива?ем Светоандре?ске народне скупштине у децембру 1858, ко?а ?е изнудила ?егову абдикаци?у. [3]

После силаска са кнежевског трона, кнез Александар се повукао на сво?е има?е у близини Темишвара (данаш?а Румуни?а ). ?егов миран живот пореметила ?е оптужба да ?е за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оруж?е. Осуда за дело ко?е ни?е учинио дубоко га ?е повредила. Династичке борбе су се ?ош више распламсале, и кнез Александар тек тада узима активно учеш?е у ?има. У сво?им из?авама гнушао се помисли на недело ко?е су му приписивали противници, боре?и се свом снагом да на српски престо поново до?е ?едан Кара?ор?еви?. [ тражи се извор ] Суд у Кнежевини Срби?и га ?е у одсуству 27. (15) ?ула 1868. осудио на 20 година затвора због учеш?а у атентату на кнеза Михаила. [4]

Кнез Александар Кара?ор?еви? умро ?е у Темишвару, 3. ма?а 1885 . године (по новом календару), а сахра?ен ?е у Бечу где му ?е гроб оскрнав?ен а лоба?а украдена 1911 . године [5] . Лоба?а ?е ускоро прона?ена на гроб?у у ?едном жбуну, а посмртни остаци Александра и жене му Персиде су пренесени 22. децембра 1911. (по ?ули?анском календару) у задужбину Кра?а Петра I на Опленцу . [6] [7]

Одликован ?е високим отоманским одликова?има, Орденом досто?анства за ратне заслуге и Великим орденом славе, као и маршалским знаком, портретом падишаха и Нишан имти?аз (Знак досто?анства) првог степена. [8] [9]

У Брестовачко? ба?и се налази Дворац кнеза Александра Кара?ор?еви?а .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Петар ?ованови?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Кара?ор?е Петрови?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Петар Живкови?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Марица Живкови?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар Кара?ор?еви? (кнез)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Никола ?ованови?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. ?елена ?ованови?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Боси?ка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супружник [ уреди | уреди извор ]

име слика датум ро?е?а датум смрти
Кнеги?а Персида
15. фебруар 1813 . 29. март 1873 .

Деца [ уреди | уреди извор ]

име слика датум ро?е?а датум смрти супружник
Кнеги?а Полекси?а 1. фебруар 1833 . 4. децембар 1914 . Константин Никола?еви? ; Александар Прешерн
Кнеги?а Клеопатра
26. новембар 1835 . 13. ?ул 1855 . Милан Петрони?еви?
Кнез Алекси?е 23. март 1836 . 21. април 1841 . умро у дети?ству
Кнез Светозар 1841 . 17. март 1847 . умро у дети?ству
Кра? Петар I
29. ?ун 1844 . 16. август 1921 . Кнеги?а Зорка
Кнеги?а ?елена 18. октобар 1846 . 26. ?ул 1867 . ?ор?е Сими?
Кнез Андри?а 15. септембар 1848 . 12. ?ул 1864 . умро у младости
Кнеги?а ?елисавета 27. фебруар 1850 . 1. ?ун 1850 . умрла у дети?ству
Кнез ?ор?е
10. ?ануар 1857 . 24. децембар 1888 . ни?е био оже?ен, умро у луци Груж, Дубровник, на броду кнеза Николе [10]
Кнез Арсен
16. април 1859 . 19. октобар 1938 . грофица Аурора Павловна Демидова

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

  • Са десеторо брачне деце ?е други ме?у српским владарима и Кара?ор?еви?има, а укупно ?е на тре?ем месту по бро?у децe пошто ?е Милош Обренови? имао 16, од ко?их 8 брачних и 8 ванбрачних, док ?е Никола I Петрови? ?егош имао дванаесторо брачне деце.
  • Започео ?е традици?у у династи?и Кара?ор?еви? као први мла?и син ко?и ?е уместо стари?е бра?е дошао на престо. Стари?и брат Алекса ?е преминуо око 1830. и ни?е дошао на престо Срби?е.
  • ?едини ?е кнез Срби?е ко?и ?е дошао из династи?е Кара?ор?еви?.
  • ?егов братанац ?ор?е , син стари?ег брата Алексе, ?едно време ?е служио код ?ега као а?утант.
  • Током ?егове владавине ?е око годину дана пре ма?а 1853. ?ор?е Малети? саставио химну Кнежевине Срби?е . Она ?е постала званична химна око ма?а 1853, а текст ?е об?ав?ен 15. (3) септембра 1853. у званичним Српским новинама . [11]
  • Из неког разлога ни?е био задово?ан сво?им синовима Петром и Арсеном , па их ?е пре смрти у тестаменту обо?ицу иск?учио из наследства, и скоро све ?е оставио сред?ем преживелом сину ?ор?у . ?ор?е ?е пре сво?е смрти насле?ену имовину оставио Арсену. Ова? податак ?е око 1970. у архивама свог оца Арсена пронашао кнез Павле . На основу докумената из архиве ?е зак?учио да ?е ?ор?е "изгледа био на?способни?и од ?их тро?ице". [12]
  • Суд у Кнежевини Срби?и га ?е 27. (15) ?ула 1868. у одсуству осудио на 20 година затвора због учеш?а у атентату на кнеза Михаила. [4]
  • Током ?егове владавине су у кнежевини Срби?и 12. фебруара (31. ?ануара) 1851. уведена стална породична презимена, по узору на име на?стари?ег члана породице. [13]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д ? е Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 31. ISBN   86-331-2075-5 .  
  2. ^ Истори?а за 7. разред основне школе; Радош ?уши? ; Завод за у?бенике и наставна средства; Београд; 2008.
  3. ^ Jelavich & Jelavich 1986 , стр. 62.
  4. ^ а б ??уче у 5 часова после подне прочитана ?е ?авна пресуда убицама кнежевима” . digarhiv.nbs.rs . Српске новине . 16. ?ул 1868 . Приступ?ено 27. март 2023 . ? Друга вест у тре?о? колони 2. или 3. стране ”  
  5. ^ Цети?ски в?есник, Цети?е 21. децембра, бро? 100, укуцати бр. стр. 405 . Цети?е. 1911. Архивирано из оригинала 22. 04. 2016. г . Приступ?ено 03. 05. 2016 .  
  6. ^ Цети?ски в?есник, Цети?е 25. децембра, бро? 101, укуцати бр. стр. 409 . Цети?е. 1911. Архивирано из оригинала 22. 04. 2016. г . Приступ?ено 03. 05. 2016 .  
  7. ^ Цети?ски в?есник, ?една тужна свечаност, бро? 20. и 22, укуцати бр. стр. 79, 85 . Цети?е. 1912. Архивирано из оригинала 30. 07. 2016. г . Приступ?ено 08. 05. 2022 .  
  8. ^ Acovi?, Dragomir (2012). Slava i ?ast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima . Belgrade: Slu?beni Glasnik. стр. 78.  
  9. ^ Acovi?, Dragomir (2017). ??est vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik . 3438 : 8.  
  10. ^ Глас Црногорца, бр. 51 (PDF) . Цети?е. 1888. стр. 1.  
  11. ^ ?Кнажество Србıя” . digarhiv.nbs.rs . Српске новине. 3. септембар 1853. стр. 3 . Приступ?ено 20. новембар 2022 . ? Лева колона ”  
  12. ^ Коста Ст. Павлови? (?ун 1980). ?Двадесетпетогодиш?а преписка са кнезом Павлом (1950-1976) (10. страна)” (PDF) . 27mart.com . стр. 10 . Приступ?ено 29. новембар 2022 .  
  13. ^ Бранко Тодорови? (10. септембар 2021). ?Слово наредбе кнеза Александра Кара?ор?еви?а о уво?е?у сталних презимена у Кнежевини Срби?и (1851)” . poreklo.rs . Приступ?ено 30. ?ул 2023 .  
  14. ^ Аврамови?, Сима (2010). ?СРЕТЕ?СКИ УСТАВ ? 175 ГОДИНА ПОСЛЕ” (PDF) . Анали Правног факултета у Београду (1).  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Александар Кара?ор?еви? на Викимеди?ино? остави .


Напомена : Садржа? са са?та http://www.royalfamily.org


Кара?ор?еви?и
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Кара?ор?еви?_(кнез)&oldid=27735418 ”